ESEJ

Globalizacija , globalno tržište, globalna trgovina

Student: mentor:

Nataša Baračkov 92/14 prof dr Drago Divljak
Globalizacija je proces kojim se u današnjem svetu postupno ukidaju ograničenja protoka roba, usluga, ljudi i ideja među različitim državama i delovima sveta, odnosno ideologija koja za cilj ima njegovo opravdanje. Proces globalizacije je započet nakon Drugog svetskog, a intenzivirao se tek završetkom Hladnog rata i uspostavljanjem SAD kao jedne globalne sile. U ovom procesu je dominantna ideologija bio ekonomski liberalizam, kroz koju je globalizacija predstavljanja kao rešenje većine problema savremenog sveta. Zagovornici globalizacije zauzimaju stav kako bi ukidanje carina i drugih ograničenja dovelo do pojave kvalitetnijih roba i usluga, bržeg kretanja kapitala i većih mogućnosti za investicije, a samim tim ostvarenje veceg profita . Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vuče ka društvenom progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-političkom, tehnološkom, kulturno-naučnom), doprinoseći da svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji. Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo “Projekat dominacije Zapada”, nove imperijalne politike i “amerikanizacije” sveta. Dok za jedne globalizacija označava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona označava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, stvarajući uslove da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji. U ovih prethodnih par rečenica je ukratko objašnjen sukob izmedju pristalica i protivnika globalizacije o kojem se često polemiše kako u naučnim krugovima tako i izmedju privrednih subjekata, medju pravnicima, filozofima, ekonomistima, sociolozima . Proces globalizacije je doprineo integraciji tržista i omogućio postojanje tržista za robe i usluge koje privlači kupce sirom sveta, tj. globalnog tržišta. Tako je došlo do nastanka tržista, koje u stvari predstavlja prostor gde se susreću privredni subjekti iz celog sveta, sa različitim pravilima trgovanja, poslovnim običajima, kulturom i politikom. Tako se dolazi do situacije da na globalnom tržistu se susreću međusobno protivrečni pravni sistemi, sa suprotstavljenim regulatornim pristupima. Ovakva situacija je otežala promet robe i usluga i dovodila do diskriminacije privrednih subjekata iz pojedinih zemalja, a samim tim do ograničavanja društvenog progresa. Naime, pošto je društveni progres osnovni cilj globalizacije, njegovo ograničavanje je predstavljalo opasnu pretnju. Logičkim povezivanjem dolazimo do sledećeg zaključka, postoji globalno tržište, kao plod globalizacije, i ograničenje društvenog progresa, kao vremenska nepogoda koja ugrožava plod. Sistem zaštite ploda od nepogode nađen je u zamisli da se institucionalizuje saradnja države u oblasti spoljne trgovine. Zamisao je sprovedena u delo kada je 1947 . godine u Ženevi , IV poglavlje Havanske povelje , koje se odnosi na trgovinsku politiku i carine, prihvaćeno i institucionalizovano kao prvi medjunarodni univerzalni okvir medjunarodne trgovine pod nazivom Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT). GATT je imao dvostruki cilj. Sa jedne strane reč je o višestranom ugovoru medjunarodnog prava , čiji je cilj ukidanje barijera u medjunarodnoj trgovini robom , a sa druge strane, je bio i savetodavni forum, sa ciljem razmene mišljenja o merama ukidanje istih tih barijera. GATT počiva na tri osniva principa , princip najpovlašćenije nacije, nacionalni tretman, princip zabrane kvantitativnih ograničenja. Princip najpovlašćenije nacije obavezuje držvu ugovornicu da bilo koju prednost, pogodnost ili povlasticu ili oslobodjenje za odredjene proizvode, datu od bilo koje ugovorne strane, odmah i bezuslovno odobri za odgovarajuće proizvode sa područja ili upućenena područja svih drugih ugovornih strana. Nacionalni tretman obezbedjuje ravnopravan tretman robe bez obzira na poreklo i to u svim fazama postupanja sa uvezenom robom, posle plaćanja carina. Naime, uvezena roba mora biti podvrgnuta istom tretmanu u pogledu unutrašnjih poreza i dažbina. Princip zabrane kvantitativnih ograničenja podrayumeva da je zaštita domaće industrije moguća samo primenom carina uz zabranu drugih instrumenata zaštite . Najznačajniji trenutak za svetsku trgovinu je osnivanje Svetske trgovinske organizacije Marakeškim sporazumom 1994. Naime, mesto multilateralnog ugovora GATT-a, sada postoji medjunarodna organizacija sa čvrstom strukturom organa koji su nadležni za unapredjenje svetske trgovine, nadgledanje iste i rešavanje sporova izmedju država članica. STO broji 151 državu članicu i predstavlja organizaciju u sistemu Ujedinjenih nacija. Smatram da kada je reč o medjunarodnoj trgovini ne može se zanemariti značaj hartija od vrednosti, pre svega menice. Prema nekim procenama preko 90 posto svih trgovačkih efekata koji danas cirkulišu u medjunarodnom prometu su menice. Pored menice široku primenu stekao je i ček zahvaljujući svojim pogodnim platežnim svojstvima. Takodje bih par reči posvetila robnim hartijama od vrednosti, tj transportnim dokumentima ,konosman, prenosivi tovarni list, skladišnica.
Kada je u pitanju promet robom , upotreba prethodno navedenih hartija od vrednosti (pismene isprave u kojima je sadržano neko gradjansko pravo tesno vezano za samo ispravu), predstavlja samu srž medjunarodne trgovine. Upravo one čine mogućim da roba koja je poreklom iz jedne države, dok je u transportu za skladištenje u susednoj državi, postane imovina pravnog ili fizickog lica sa drugog kontinenta. Samim tim doprinose ukidanju ograničenju prometa robom.
S obzirom da prihvatam definiciju globalizacije koju sam navela u uvodu ovog mog izlaganja, a koja globalizaciju predstavlja kao proces ciji je cilj ukidanje ograničenja prometa robe i usluga, istakla bih da hartije od vrednosti u ovom slučaju predstavljaju sredstvo kojim se dolazi do cilja.