Dzon Stjuart Mil – O SLOBODI

UVOD
- Predmet spisa nije slobodna volja- vec gradjanska i drustv. Sloboda---- PRIRODA I GRANICE VLASTI KOJE BI DRUSTVO MOGLO DA VRSI NA POJEDINCU. ▪ u istoriji sloboda je bila uvek suprostavljena sili -sili politickih vlasnika koji su imali vlast i cinilli protivno narodu. ▪ Rodoljubi su tezili ogranicenju vlasti vladara nam zajednicom i to se nazivalo SLOBODOM. ▪ 2 su puta da bi se to postiglo : 1. priznavanje ustanova prava- politicka prava i slobode
2. ustavno ogranicenje vladajuce sile( da vlada u opstu korist) ▪ Jedan od vidova ogranicenja vlasti jeste da narod ima vlast preko predstavnika, da ih bira i to na odredjeno vreme. Ali i to ima svoje mane, vladajuca je ona vecina ili stranka koja je omogucila vecinu, ali ona ne predtavlja celo drustvo- tako ona moze da namece svoju volju i onima koji ne misle isto, ili nisu njen deo. TAKO I NARODNA VLADA MOZE DA BUDE INSTRUMENT UGNJETAVANJA----> teror, tiranija vecine. ▪ Nije dovoljno i samo odbrana pojedinca od VLASTI, vec i odbrana od vladajuceg DRUSTVA I MNENJA---- treba da postoji odbrana koja ce stiti pojedinca od toga da mora da misli i bude obrazovan po naliku na drustvo i vladajuce misljenje. ▪ Treba postojati granica u kojoj opste mnjene ne moze da zalazi u prostor nezavisne licnosti. ▪ NUZNA JE GRANICA DESPOTIZMU KAO I GRANICA MNJENJU! ▪ Gde god postoji uzdignuta klasa tu se vrednosti i norme postavljaju iz predrasuda – Pa su time i odredjeni odnosi u drustvu ( Zakupaca i crnaca, muza i zene, vldara i podanika....)

--------Verozakon- ODIUM THEOLOGICUM- pokazuje da i oni koji su svrgnuli CRKVENO misljenje i dogmu nisu bili spremni da pokazu TRPELJIVOST I POSTOVANJE RAZLIKA U RELIGIJI. (religioznom misljenju)

Samoodbrana i granica slobode jeste u tome da se ne steti drugome, samo ukoliko se steti drugome onda je opravdana upotreba sile protiv nekoga.
U DRUSTVU JE SVAKO ODGOVORAN ZA SOPSTVENO PONASANJE U MERI U KOJOJ SE ONO NE TICE ILI NE DOTICE DRUGOGA.
U ONOME STO SE SAMO NJEGA TICE, ON JE SAMOSTALAN, PRAVNO NEOGRANICEN.
Gospodar je sebe, svog tela i svoje duse!
To se odnosi na punoletne ( a ne na decu i mlade)

▪ Kazna je samo opravdana ukoliko sprecava stetu drugima. Ukoliko drugima skodi svojim delovanjem kazna moze biti regulisana ZAKONOM ILI OPSTIM NEODOBRAVANJEM! ▪ Delokrug slobode coveka : - unutrasnju svest, slobodu savesti, misli i govora, slobodu mnjenja i i osecanja prema spekulativnim, moralnim, religijskim, naucnim i drugim stvarima.
- Sloboda udruzivanja ▪ Sloboda misljenja i izrazavanja misljenja u javnosti su neodvojive. ▪ Slobodu svako moze da uziva i da joj tezi. Moze da zivi po svojoj volji i kako mu najvise odg. Niko ne sme da mu namece svoj kurs i misli i delovanje sve dok njegovo delovanje i zivot ne ugrozava druge. ▪ Ma kakvo da je politicko drustvo, uredjenje, ukoliko se ove slobode ne postuju i ne vaze to drustvo nije slobodno! ▪ Covecanstvo najvise dobija kada pusti svakoga da zivi po svom nahodjenju, nego kada ga usmerava i prisiljava da zivi prema volji drugih.

O SLOBODI MISLJENJA I GOVORA ▪ Proslo je vreme kada je trebalo paziti slobodu misljenja od vlade. ▪ Kada bi svi ljudi bili jednog javnog mnjenja a samo jedan covek suprotno tome tada ni celo covecanstvo ne bi imalo vise prava da ucutka tog jednog coveka nego sto bi on imao pravo da ucutka celo covecanstvo. ▪ Nikada se i ne moze proceniti da li je neko mnjenje stvarno pogresno ili istinito. Moze biti da i ono manjinsko jeste ispravno. Najcesce vecina preuzima kao PUNOMCJE da je ispravnog i istinitog misljenja---ali niko ne moze biti ovlascen da donosi odluke za celo covecanstvo i da oduzme drugome mogucnost da sudi. ▪ Gusiti slobodnu izjavu( drugoga) znaci zahtevati za sebe nepogresivost! ▪ RASUDJIVANJE – Covek svojojm sposobnoscu ISKUSTVA I RAZMENE MNJENJA moze da pronadje ISTINU. ---da iskustvo koristi u poredi sa svojim misljenjem, da saslusa sve varijante i strane misljenja, da uporedi sa drugim, da prima savete od drugih ljudi – to je mudrost i tako nastaje. ▪ SUOCAVAJUCI SVOJE MNJENJE SA TUDJIM I SA ARGUMENTIMA PROTIV NASEG MI SVOJE MNJENJE DOPUNJAVAMO i POPRAVLJAMO! ▪ Jer time dopustamo druga misljenja i druge svetlosti da osvetle nase misljenje is tav. ▪ NASA MNJENJA POSTAJU UPRAVO NAJPOUZDANIJA AKO SU SLOBODNA ZA NAPAD UVEK I SVAKOME.

▪ svaki covek moze da bude uveren u pogresivost mnjenja i posledica koje to mnjenje ima- onda kada ne da tom mnjenju, kao ni savremnici, da se brani onda on za sebe trazi
Nepogresivnost.
▪ Primeri koje navodi da su mnjenja licnosti bila istinita, a osudjena od savremenika kao POGRESNA : Sokrat- (osnova Platona i Aristotela)---osudjen i dokazano da je bezbozan i nemoralan- zato sto je poricao drzavno priznate bogove-- nemoralan jer je mlade „trovao“ svojom pricom. ▪ Ti ljudi nisu bili ZLI ljudi, vec postovani, moralni, ugledni...Ali su mislili kao i celokupno drystvo- a to je bilo pogresno. ▪ 2.primer – Hrista i hriscana i mase koja je kamenovala prve mucenike--- (setiti se da je sv. Pavle bio medju goniteljima.) ▪ 3.primer Marko Aurelije – najveci um, etickih dela, filozof. Dela koji je smatrao da treba sacuvati drustvo od hriscanstva.---oziveti stare bogove i staru veru. I SAMO TAKO JE NAJPLEMENITIJI I NAJLJUBAZNIJI MEDJU VLADARIMA I FILOZOFIMA NAREDIO DA SE GONI HRISCANSTVO. Cini se da je ovo jedan od najtragicnijih dogadjaja u istoriji covecantva. ▪ Sloboda drugacijeg misljenja, otkrivanja druge istine, illi drugog pogleda je za POHVALU- jer se drustvu stavlja ideja nova koju nije znao pre i mice se zabluda koju je imao o nekom zemaljskom ili religioznom pitanju---jedna od najvecih usluga koje neko moze da ucini drustvu. ▪ I nije dobro da sa takvim pokretacima i inovatorima se postupa nesrecno i tragicno----pa da ljudi kasnije okajavaju svoj greh, jer ko god tako misli da je ispravno taj ne CENI SUVISE NI SAMO DOBROCINSTVO.

▪ Istina se uvek vraca kroz proslost. NE ZNACI DA ISTINA IMA SILU I DA PRIVLACI LJUDE VISE NEGO ZABLUDA, VEC DA ISTINA MOZE DA SE UGUSI 1,2, I VISE PUTA DOK JE PONOVO NEKO NE PRONADJE, DOK NE VASKRSNE U PRAVOM TRENUTKU KADA CE MOCI DA SE ODRZI I DA PUSTI KOREN-- POVOLJNE DRUS. OKOLNOSTI. ▪ Dok god ljudi ne prihvataju tudje misljenje i dogme drugacije od svojih, nema slobodnog DUHA. ▪ Samo onaj ko je sam svoj gazda, sebi obezbedjuje sve u zivotu, samostalan je moze da ima svoje mnjenje, da ga izrazava javno i da otpri porugu i protivljenje----- a onaj ko zavisi od drugih ce da precuti i nece imati pravo da iskaze svoje misljenje.

▪ Sami da mislimo svojom pamecu i spremni smo da tako mislimo. SLOBODA MISLJENJA NIJE TOLIKO VAZNA DA BISMO DOBILI NOVE MUDRACE KOLIKO DA BI OBICNI LJUDI DOSLI DO ONOG STEPENA RAZVITKA DUHA DO KOGA MOGU DA DODJU.

▪ 3 perioda su znacajna i osnova svakog daljeg usavrsavanja covecanstva( jer su uneli novine i slobodno drugacije mislili ) :
1. Razdoblje posle reformacije
2. duhovni pokret u drugoj polovini 18. veka
3. Vreme Getea i Fihtea- vreva nemackog duha

▪ Postoji jedna vrsta ljudi kojima je dovoljno samo da se drugi sloze sa njima. Sa njihovom istinom. Gde god oni vladaju nemoguce je osporiti dosadasnja mnjenja. ▪ Upravo je najbolje UM i RASUDJIVANJE izostriti time sto ce se razmatrati nama bliske stvari, obrazovati mnjenje o tim stvarima. ▪ Nijedno mnenje ne treba da ospori suprotna mnjenja I da onemoguci kritiku i sagledavanje stvari sa vise strana. ▪ Onaj ko ne zna ni razloge svog mnjenja pa makar ono bilo i istinito ne moze da namece to m. Nad tudjim jer ni sam svoje ne razume. ▪ Suprotstaviti se drugim mnjenjima i upoznaati druga preko onih lica koja se za njih najvise zalazu.---jer drugacije covek nece doci do istine , dok se ne suoci sa njom i cinjenicama. ▪ BITNO JE SAGLEDATI SVE STRANE U ARGUMENTE- I ZA I PROTIV – i tamo gde istina nema protivnika trebalo bih ih izmisliti ----tako se sagledavaju vazna moralna i ljudska pitanja. ▪ Primer vere- koja se bori za opstanaka sa drugim veroispovestima- onda njeni sledbenici prihvataju i znaju sve svoje razloge, a kada ona pobedi zapada u cauru i ne privlaci nove clanove NITI ISPITUJE ISTINE (SVOJE NI TUDJE). ▪ Takva vera cini duh praznim i ucaurenim bez duhovnog napretka. ▪ To pokazuje i slucaj hriscana koji veruju i podrzavaju moralna pravila vere, ali u svakodnevnom zivotu se vode korisnim principima.

▪ kADA LJUDI SE POJAVE KOJI SUPROTNO TVRDE OPSTEM MNJENJU ONDA TREBA DA SE RADUJEMO I DA IH SASLUSAMO JER SE KONACNO [POJAVIO NEKO CE POKRENUTI PTIANJE DA LI SU NAMA MNJENJA ONAKVA KAKVA JESU IMAJU LI ZIVOTNE SNAGE. ▪ GDE GOD COVEK NEMA SLOBODU DA SVOJE NAZORE OSTVARI I IZJAVI ONDA NEMA NI PRAVDE I PODELE RAVNOPRAVNE U DRUSTVU, -VEC CE JEDNA MERA PREVAGNUTI, A DRUGA OTICI U VIS. ▪ Vaznost manjinskog mnjenja- ono treba da se cuva i potpomaze vise nego drugo jer predstavlja zanemarene interese i deo ljud. Blagostanja koje ce biti manje uvazeno nego sto bi trebalo da bude. ▪ 4 razloga potrebe za slobodnom misljenja i obrazovanja :
1. Mnjenje koje gusimo moze da bude istinito a nemamo dokaza da je pogresno. Ako ovo poreknemo onda za sebe zahtevamo nepogresivost.
2. pogresno moze biti uguseno mnejnje, ali moze imati i deo istine, a opste mnjenje moze biti isto tako delimicno tacno- tako da upotpunjavanje moze samo ako ga suprostavimo sa protivnim misljenjem.
3. Ako je opste istinito- onda ga ljudi slede slepo i ne znaju mu razlog ni sustinu- a vrednuje se jer se ne dozvoljava drugima da ga napadaju.
4. Kada se ustolici i postane prazna forma- onda nema nikakve dubine razuma i licnog iskustva. ▪ Uvreda protivnika- najgora je ona koja moze da ih zigose kao nemoralne od celog dustva. A uvrede nikada nisu obostrano kaznjive, vec samo one upucene vladajucoj grupi.

O LICNOSTI KAO OSNOVI LJUDSKOG BLAGOSTANJA

▪ da ljudi imaju slobodu da rade prema svojim mnjenjima i da ih drugi i bliznji ne sprecavaju u tome sve dok im ne cine stetu. ▪ Slobodu treba ograniciti samo ukoliko nanosi stetu drugima. Sve dok se stvari samo tog pojedinca doticu i omogucavaju njegov zivot, ostvarenje njegovih mnjenja i stila zivota treba da my omoguciti ta sloboda- da cini na svoj racun,dok ne cini an tudj. ▪ RAZNOLIKOST MNJENJA nije zlo, vec je dobro- jer omogucava ljudima da svestrano spoznaju istinu. ▪ Kada bi ljudi bili svesni i znali da NAJSLOBODNIJI RAZVOJ LICNOSTI predstavlja osnovu ljudskog blagostanja jednako kao i obrazovanje, nauka, prosvecenost i vaspitanje, NE BI BILO OPASNOSTI DA SE SLOBODA CENI KOLIKO I VREDI . ▪ Zlo je u tome sto se licnost kao iskonska vrednost ne ceni koliko treba. ▪ Niko ne porice da ljudi dok su mladi i neiskusni trebaju biti pod nadzorom i vaspitanjem, ali kada covek stasa tada je njegova licnost u stanju da sama tumaci iskustva i pravila i da ih koristi i razvija se sama po svom nahodjenju. ▪ ISKUSTVO(pogotovo covecanstva) jeste vazno i vredno- ali ono moze da vazi za jednu vrstu coveka, ada je za drugog neupotrebljiva. Takodje oni koji su preneli iskutvo mozda ga nisu dobro protumacili. ▪ Problem licnosti predstvalja OBICAJ – onaj ko se njime vodi nema ni izbor niti moze da se razlikuje , niti da postigne dobro. ▪ I kada tako prihvata mnjenje, a ne znam i ne razume mu razlog, onda on slabi svoju pamet. ▪ Covek koji prepusta da mu drugi odredjuju kako da zivi, nisu mu potrebne druge sposobnosti do PODRAZAVANJA ▪ covek koji sam odlucuje o tome kako treba da zivi sluzi se pritom svim svojim sposobnostima i razvija ih. ▪ Covek moze da sam rasudjuje, da posmatra, da bude okretan i prikuplja sam informacje, da odlucuje sam i pridrzava se svojih odluka- razvijena licnost. I bez toga covek moze da izabere pravi put iako mu ga drugi namecu- ali KOLIKO TADA COVEK VREDI KAO COVEK?! ▪ Covek nije masina, da mehanicki obavlja naredjenja, vec je bogat iznutra svojim misljenjem i svojom prirodom. I treba sam da upravlja sobom cak i ako gresi.---a ne da se slepo pridrzava obicaja. ▪ LICNOST- OSOBA KOJA IMA POBUDE I ZELJE- VODI SE SVOJOM PRIRODOM- TO JEKARAKTERNA OSOBA ▪ Ukoliko nema svoje pobude i zelje , nema ni karakter, i on je poput masine.

▪ Kalvinisti su ti koji suzavaju prirodu coveka- smatra se grehom sve sto nije duznost. Nema slobodne volje--- samo duznost POSLUSNOSTI. ▪ Zar nas Bog nije stvorio sa svom prirodom i sposobnostima da bismo ih razvili i unapredili, a ne urusili. ▪ Despotizam gusi licnosto ----> a to je i Bozija volja i sila ljudi- isto, kako god ga nazvali. ▪ LICNOST I TEZNJA ZA RAZVIJANJEM-ISTO

▪ Genijalni ljudi, retki i nemaj u vodjstvu u drustvu- svi kazu da ih treba uvazavati i postovati, ali svi isto misle da bi uspeh postigli i bez te genijalnosti. Ne shvataju za sta ce im ORIGINALNOST---a ona, u stvari, otvara oci svetu. ▪ I to je najzalije, sto svetom vladaju osrednji ljudi--- demokratija----vecina-----
U engleskoj je to srednja klasa, u SAD-u mnjenje belaca- a sve je to masa--- osrednje mnjenje. ▪ Vladavina osrednjosti je ujedno i osrednje vladanje. ▪ Samo izuzetni ljudi mogu da slome tu tiranije mase.

▪ Ljudi su razliciti : ono sto jednom godi ,drugome ne, sto jednom valja, drugome ne.... ▪ Ali u drustvima ce ljudi( a pogotovo zene) ako ne rade kao i svi ili rade kao sto niko ne radi postanu oznaceni kao moralni prestupnici. ▪ NAPRETKU COVECANSTVA SVUDA SMETA NEOGRANICENA VLAST OBICAJA---- DUH slobode, duh napretka i boljitka. ▪ ZASTOJ DRUSTVA NASTAJE KADA SE SVI UNIFICIRAJU I SVI POSTANU ISTI ( NEMA RAZLIKA MEDJU LJUDIMA, NEMA LICNOSTI.)

O GRANICAMA VLASTI DRUSTVA NAD POJEDINCEM ▪ Svakom svoje- i to ce biti najpravednije. Licnosti neka pripada onaj deo koji se samo nje tice, a drustvu onaj deo koji dodiruje i tice se i njega. ▪ Zbog toga sto smo deo drustva isto treba da se pridrzavamo odredjenih pravila : da uzajamno pazimo svoje koristi(da vaze kao prava), da u pravednoj srazmeri postujemo i izdrzimo terete koji si nuzni za ocuvanje drustva ili nj. Clanova od stete ili dosade. ▪ KADA NEKO UCINI STETU DRUGIMA TADA ON POTPADA POD SUD DRUSTVA---->ONO STO SE SAMO NJEGA TICE, SAMO POD NJEGA POTPADA, ILI SE TICE DRUGIH UKOLIKO SU ONI SAGLASNI SA TIM, NE TREBADA SE STAVLJA POD ZAKONSKU ILI DRUSTVENU ZAPREKU. Vec svakome treba omoguciti SLOBODU da sam radi kako hoce i da sam preuzme ODGOVORNOST za svoje postupke. ▪ Ovo ne treba shvatiti tako da je dobro da ne brinemo jedni za druge i da nas nije briga za srecu bliznjih. ▪ Duznost coveka prema samom sebi, a onda i prema drustvu-----VASPITANJE TREBA DA NEGUJE OBE DUZNOSTI. ▪ Sa drugima treba da delamo, da se uzajamno pomazemo, da savetujemo jedni druge, da funkconisemo prema odrednjenim pravilima---ali da smo mi sami SVOJE SUDIJE-samo na kraju odlucujemo. ▪ Ukoliko je neko rdjav za sebe, njegovo ponasanje njemu skodi. Mi mozemo radi njega da ga opomenemo,ali isto imamo i slobodu da ga se klonimo----IMAMO SLOBODU DA SAMI BIRAMO SVOJE DRUSTVO. ▪ Kada zalazimo u tudja prava, losi smo prema drugima, dvolicni i neiskreni tada dobijamo MORALNI PREKOR. ▪ Postoji razlika izmedju nacina naseg zivota koji se tice samo nas i nacina zivota koji zadire u sferu drugih.---- ono moze direktno da utice na nas, a moze i samo rdjavo ponasanje(iako nas ne dotice) da bude rdjav primer mnjenju. ▪ DRUSTVO TREBA DA SE SLUZI SVOJIM SREDSTVIMA DA BI OPAMETILO SLABIJE CLANOVE, A NE DA CEKA DA ONI POCINE LOSE DA BI SE ZAKONSKI KAZNILI. Jer drustvo putem obrazovanja i vaspitanja ima moc da utice na slabije, one koji ne mogu sami da rasudjuju. ▪ Postoji velika teznja covecantva da pravila i nj. Granice toliko rasire da ona zadiru i u licnu slobodu. ▪ Pravilo da mi druge mozemo da gonimo jer imamo pravo, a da oni nas ne mogu da gone jer nemaju pravo , je izuzetno opasno i ne treba da uvazavati----vodi najvecoj drustvenoj nepravdi. ▪ Navodi primer drustva „zadruga“ i Lorda Stenlija o zakonu o zabrani trgovine jacih alk. pica---da ona ugrozavaju drustvena prava--- na bezbednost i time jos i zaradjuju ljudi. ▪ TO BI ZNACILO DA SVAKO KO IMALO DRUGACIJE MISLI I RADI UGROZAVA MOJA „DRUSTVENA PRAVA“ I DA MOGU TRAZITI OD ZAKONODAVSTVA DA OTKLONI TO NARUSAVANJE---- suludo! To bi znacilo da niko nema slobodu misljenja i izrazavanja. ▪ Varvarstvo i obrazovanost---pravila da ne bi ovo prvo nadvladalo-ukoliko i postoji mogucnost onda znaci da je obraz. Toliko pala i da je bolje da se srusi.

PRIMENE

-PRAVA : 1. Pojedinac ima slobodu u stvarima koja se ticu samo njega, a drustvo moze da ga ukori ili neodobrava, da ga posavetuje ili jednostavno izbegava. 2. Pojedinac je odgovoran za stetu koju cini drugima i to pod drustvenim ili zakonskim kaznama,ako drustvo smatra da su za nj. Odbranu potrebne jedne ili druge. ▪ drustveni uticaj je ok kada se tice stete koje pojedinac cini drugome, ali to ne znaci da je to UVEK OPRAVDANO. ----> takmacima koji su se prevarili ili izgubili u nadmetanju drustvo ne duguje nikakvu nadoknadu, ni moralnu ni zakonsku ( i moze se umesati samo ako se korsite sredtva koja su nedozvoljena—lukavstva, varanje, nasilje) ▪ TRGOVINA- ogranicavanje trgovine ili proizvodnje u ime trgovine je isto sto i ogranicavanje slobode.
SVUDA GDE SE DRUSTOV MESA U TRGOVINU BILO U OTEZAVANJU NABAVKE ILI PROIZV. NEKOG DOBRA JE STETNO. Ali ne zato sto se ogranicava proizvodjac ili prodavac vec zato sto se ogranicava sloboda KUPCA. ▪ Opasni proizvodi mogu da se istaknu, napomenu da su takvi, ali se ne moze delovati -spreciti da neko to kupi. --kada si se zapisivala kupovina, datum, kupac, svrha + svedok, onda bi se prodavalo to a opet sprecilo negativno, zlocinacko upotrebljavanje. ▪ Saveti i razmena misljenja su ok, i drustvo nema tu kontrolu niti neko ako je dao savet ima odgovornost---jer odluka je na pojedincu.--ima slobodu savetovanja, al sam odlucuje. ▪ VASPITANJE- odbacuje mogucnost da drzava propisuje i sprovodi vaspitanje- jer bi tako svi postani kalup-isti. A to je suprotno vec govorenim potrebnim razlikama i slobodama duha i dela. ▪ Medjutim roditelji imaju veliku odg. Dati nekome zivot, a ne omoguciti mi uslove za zivot je najveci zlocin. ▪ Narod koji sam moze da kad padne vlada da je oformi ponovo i sam brine i rade o sebi je narod koji je sposoban da BUDE SLOBODAN- (AMERIKA) TAKVI LJUDI NIKADA NECE BITI ROPSKOG DUHA , NITI CE SE KLANJATI BILO KOME.