Nora Roberts

Istinite laži

Prolog
Nekako, s ponosom i uţasom istovremeno, uspela je da podigne bradu i potisne muĉninu. Ovo nije košmar. Nije mraĉna fantazija koja će nestati s dolaskom zore. Ipak, kao u snu, sve se odvijalo sliĉno usporenom filmu. Probijala se kroz gustu vodenu zavesu iza koje je videla lica ljudi oko sebe. Oĉi su im bile gladne; usta su im se otvarala i zatvarala kao da će je celu progutati, a glasovi su im se utišavali i oticali poput talasa koji udaraju o stenu. Srce joj je poĉelo snaţnije i upornije da lupa, kao ţestoki tango unutar njenog sleĊenog tela. Nastavi da se krećeš, nastavi da se krećeš, zapovedao je mozak njenim drhtavim nogama dok su je ĉvrste ruke gurale kroz gomilu ka stepenicama sudnice. Oĉi su joj zasuzile od jakog svetla, pa je potraţila naoĉare za sunce. Pomisliće da je plakala. Neće im dopustiti da iskoriste njene emocije. Tišina će biti njen štit. Spotakla se i u trenutku osetila paniku. Brzo je naredila sebi da ne sme da padne, jer desi li se to, reporteri i radoznala masa će skoĉiti na nju, reţeći i škljocajući foto-aparatima. Rastrgnuće je kao divlji pas zeca. Mora da se uspravi, da stoji iza svoje tišine još nekoliko metara. Toliko je nauĉila od Iv. Pokaži im da si pametna, devojko, ali nikad im ne pokazuj da se plašiš. Iv. Došlo joj je da vrišti. Da prekrije lice šakama i da vrišti sve dok ne izlije sav bes, strah i tugu iz sebe. VreĊala su je pitanja koja su novinari dovikivali. Mikrofoni su joj boli lice poput smrtonosnih strelica, dok su reporterske ekipe bile zaposlene oko snimanja završnice optuţbe Dţulije Samers za ubistvo. ,,Kuĉko!“, doviknuo je neko glasom hrapavim od mrţnje i suza. „Hladnokrvna kuĉko!“ Poželela je da stane i vrisne: Kako znaš šta sam ja? Kako znaš šta osećam? MeĊutim, vrata limuzine su se otvorila i ona je ušla unutra, u okrilje hladnog vazduha da bi je zatamnjena stakla zaštitila. Gomila je jurnula napred, pribijajući se uz barikade duţ ploĉnika. Gnevna lica su je okruţila; poput strvinara nad lešom koji još krvari. Dok su se kola udaljavala, gledala je pravo pred sebe, šaka stisnutih u pesnice na krilu i, na svu sreću, suvih oĉiju. Nije ništa govorila dok joj je pratilac sipao piće. Dva prsta brendija. Kada je otpila prvi gutljaj, najzad je progovorio. Smireno, gotovo nemarno, glasom koji je nauĉila da voli. ,,Pa, Dţulija, jesi li je stvarno ubila?“

Prvo poglavlje
Za nju bi zaista mogla reći da je bila legenda. Produkt svog vremena, talenta i neumoljive ambicije. Iv Benedikt. Za njom su ţudeli muškarci ĉak trideset godina mlaĊi. Ţene su joj zavidele. Glavešine studija su joj se ulagivale, znajući da u vreme kada filmove prave raĉunovoĊe, njeno ime vredi kao suvo zlato. Tokom karijere, koja je trajala skoro pedeset godina, Iv Benedikt je imala uspone i padove. Iskoristila je i jedno i drugo da od sebe stvori ono što je ţelela. Ĉinila je šta god je htela, i u liĉnom i u profesionalnom ţivotu. Ukoliko bi se zainteresovala za neku ulogu, pokušala bi da je se domogne sa istim poletom a i svirepošću, ako je bilo potrebno, koje je ispoljila u borbi za prvu ulogu. Ako bi poţelela nekog muškarca, osvojila bi ga i odbacila kad ga se nazadovolji - kako je volela da kaţe - nikad zlonamerno. Svi njeni bivši ljubavnici, a bilo ih je ĉitava legija, ostali su joj prijatelji. Ili su bili dovoljno razumni da se pretvaraju. U šezdeset sedmoj, Iv je odrţavala svoje veliĉanstveno telo strogom disciplinom i hirurškom veštinom. Tokom pola veka, izbrusila je sebe u oštro seĉivo. Koristila je razoĉaranja i trijumfe kako bi to seĉivo pretvorila u oruţje kojeg se u holivudskom kraljevstvu plaše a i poštuju ga. Bila je boginja. Sada je kraljica oštrog uma i jezika. Retki su bili oni koji su poznavali njeno srce. Ali niko nije znao njene tajne. „Pravo sranje.“ Iv je bacila scenario na poploĉan pod solarijuma i šutnula ga. Zatim je koraĉala tamo-amo. Kretala se kao i uvek, uz plašt ponosa preko plamena senzualnosti. „Sve što sam proĉitala tokom protekla dva meseca pravo je sranje.“ Njen agent, bucmasta ţena gvozdene volje, slegla je ramenima i nastavila da pijucka popodnevni koktel. „Rekla sam ti da je Ċubre, Iv, ali ti si ţelela da ga proĉitaš.“ „Rekla si da je Ċubre.“ Iv je uzela cigarete iz staklene ĉinije lalik i potraţila šibice u dţepu pantalona. „U smeću uvek ima i neĉeg dobrog. Snimila sam gomilu smeća i uĉinila da zablista. Ali ovo je“ - ponovo je sa zadovoljstvom šutnula scenario - „sranje.“ Margaret Kasl je otpila još jedan gutljaj soka od grejpfruta, u koji je dodala malo votke. „Ponovo si u pravu. Mini-serija...“ Nagli trzaj glave i ţustar pogled oštar poput ţileta. „Znaš da prezirem tu reĉ.“ Megi je posegnula ka parĉetu marcipana i ubacila ga u usta. „Kako god to da imenuješ, uloga Merilu je savršena za tebe. Još od Skarlet nije bilo tako ţilave i fascinantne juţnjaĉke lepotice.“ Iv je to znala i već je odluĉila da prihvati ponudu. No, nije volela suviše brzo da popušta. To nije samo pitanje ponosa, već i slike koju je izgradila o sebi. „Tri nedelje snimanja u Dţordţiji“, promrmljala je. „Jebeni aligatori i komarci." „Dušo, tvoji seksualni partneri su tvoja stvar.“ Zasluţila je kratak smeh. „Piter Dţekson će igrati Roberta.“ Iv je zaĉkiljila ţarkim zelenim oĉima. „Kada si to saznala?“ ,,Za vreme doruĉka.“ Megi se nasmešila i potonula dublje u jastuke pastelnih boja belog, pletenog divana. „Pomislila sam da će te to zanimati I dalje u pokretu, Iv je proraĉunato ispustila oblak dima. „Izgleda kao lepotan s kalendara, ali izvrstan je glumac. Zbog njega gotovo da mi se isplati trĉkaranje po moĉvari." Sada, kada je riba zagrizla mamac, Megi je poĉela da privlaĉi svoju lovinu. „Razmišljaju da ulogu Merilu ponude Dţastin Hanter.“ „Toj ćurki?“ Iv je ispuštala dim i koraĉala sve brţe. „Upropastiće film. Nema ni talenta ni mozga da bude Merilu. Jesi li gledala Ponoć? Jedino što nije bilo jednoliĉno u njenoj izvedbi jesu njene grudi. Gospode!“ Megi je upravo takvu reakciju i oĉekivala. „Dobro je odradila posao u filmu Pravo prolaza.“ „Zbog toga što je igrala sebe, praznoglavu kurvu. Gospode, Megi, ona je katastrofalna.“ „Televizijska publika zna njeno ime i...“ Megi je odabrala novu bombonu od marcipana, pogledala je i nasmešila se. „Njene godine odgovaraju ovoj ulozi. Merilu je srednjih ĉetrdesetih godina.“ Iv se okrenula. Stajala je na suncu drţeći cigaretu meĊu prstima, poput oruţja. Veliĉanstveno, pomislila je Megi dok je ĉekala novi izliv besa. Iv Benedikt je veliĉanstvena, s licem oštrih crta, punim crvenim usnama i uredno podšišanom crnom kosom. Njeno telo je fantazija svakog muškarca - dugo i gipko, velikih grudi. Nosila je svilenu odeću jarkih boja, što je bio njen zaštitni znak.

Zatim joj je dobacila svoj ĉuveni munjevit osmeh koji osobu kojoj je upućen ostavlja bez daha. Zabacivši kosu iza glave pa se zahvalno nasmejala. „Pravo u centar, Megi. DoĊavola, suviše dobro me poznaješ.“ Megi je prekrstila svoje debeljuškaste noge. „Nakon dvadeset godina, bolje bi mi bilo.“ Iv je krenula ka baru da sipa sebi ĉašu sveţe isceĊenih pomorandţi iz sopstvenog voćnjaka. Dodala je pozamašnu koliĉinu šampanjca. „Dogovori se s njima.“ „Već radim na tome. Nakon ovog projekta bićeš bogata ţena.“ ,Ja jesam bogata ţena.“ Slegnuvši ramenima, Iv je ugasila cigaretu. ,,Obe smo imućne.“ „Bićemo još imućnije.“ Nazdravila je Iv, otpila i promućkala kockice leda. ,,A sada mi reci zbog ĉega si me danas zapravo pozvala?“ Naslonivši se na bar, Iv je polako otpila gutljaj. Dijamanti su blistali na njenim ušima, bila je bosonoga. „Suviše dobro me poznaješ. Imam novi projekat na umu. O tome već neko vreme razmišljam. Potrebna mi je tvoja pomoć.“ Megi je izvila plavu obrvu. „Moja pomoć, ne moje mišljenje?“ „Tvoje mišljenje je uvek dobrodošlo, Megi. Jedno od retkih sa kojima je to sluĉaj.“ Sela je na pletenu stolicu visokog naslona, sa skerletnim jastucima. Odatle je videla vrt, paţljivo negovane pupoljke i potkresanu ţivicu. Bistra voda je svetlucala i penušala se u mermernoj fontani. Iza nje se nalazio bazen, gostinjska kuća verodostojna reprodukcija doma Tjudora iz jednog od njenih najuspešnijih filmova. Iza niza palmi nalazio se teniski teren koji je koristila bar dva puta nedeljno, teren za golf, za koji je izgubila interesovanje i strelište, koje je ugradila nakon straviĉnog masakra koje je izvršio Manson pre dvadeset godina. Tu je bio još i voćnjak pomorandţi, garaţa za deset automobila, veštaĉka laguna i kamena ograda visoka tri i po metra, koja sve to ĉuva. Zaradila je svaki kvadratni centimetar svog imanja na Beverli Hilsu. Isto kao što je radila na tome da preobrazi seks simbol hrapavog glasa u poštovanu glumicu. Bilo je ţrtava, ali retko je o tome razmišljala. Bilo je bola. To nikad nije zaboravila. Probila se do vrha uz merdevine klizave od znoja i krvi - i već dugo je tamo. Ali sama. „Priĉaj mi o projektu“, rekla je Megi. „Reći ću ti svoje mišljenje, a zatim ću ti pomoći.“ „O kakvom projektu?“ Zaĉu se muški glas i obe ţene pogledaše ka dovratku. Osećao se blag britanski akcenat, poput uglaĉanosti finog drveta, mada ĉovek nije ţiveo u Engleskoj duţe od jedne decenije svog tridesetpetogodišnjeg ţivota. Dom Pola Vintropa bio je u juţnoj Kaliforniji. ,,Kasniš.“ Samo je rekla Iv i nasmešila se, ispruţivši obe ruke ka njemu. ,,Stvarno?“ Poljubio joj je najpre ruke, a zatim obraze, meke poput latica ruţe. „Zdravo lepotice.“ Podigao je ĉašu, otpio i nasmejao se. „Najbolje proklete pomorandţe u ĉitavom okrugu. Zdravo, Megi.“ „Pole. Gospode, svaki dan sve više i više liĉiš na oca. Za tren oka bih ti zakazala probno snimanje.“ Ponovo je otpio i vratio ĉašu Iv. „Jednog dana ću prihvatiti tu ponudu - kad na vrbi rodi groţĊe.“ Visok, vitak muškarac je prišao baru. Mišići su mu se tek blago nazirali ispod široke majice. Kosa mu je bila boje starog mahagonija i zamršena od brze voţnje sa spuštenim krovom automobila. Lice, verovatno suviše lepo dok je bio deĉak, sada je pomalo ostarilo - na njegovo olakšanje. Iv je prouĉavala taj dugaĉki, prav nos, usahle obraze, tamnoplave oĉi sa blagim borama koje predstavljaju prokletstvo za ţene, a odraz karaktera za muškarce. Usta su mu bila iskrivljena u blag osmeh, snaţna i lepo oblikovana. Bila su to usta u koja se zaljubila pre dvadeset pet godina. Usta njegovog oca. „Kako je staro kopile?“, pitala je s ljubavlju. „Uţiva s petom ţenom za stolovima Monte Karla.“ „Nikad se neće opametiti. Ţene i kockanje su uvek bile Rorijeva slabost.“ Zbog toga što je planirao da radi te veĉeri, Pol je pio samo sok. Prekinuo je posao zbog Iv, što ne bi uĉinio ni zbog koga drugog. ,,Na sreću, uvek je imao neobjašnjivog uspeha na oba polja.“ Iv je potapšala prstima naslon za ruke. Bila je udata za Rorija Vintropa dve kratke i burne godine, pre ĉetvrt veka i nije bila sigurna da se slaţe sa presudom njegovog sina. „Koliko joj je godina, trideset?“ „Tako piše u izveštaju za štampu.“ Pol je razdragano nagnuo glavu dokje Iv uzimala novu cigaretu. ,,Ma hajde, lepotice, nemoj mi reći da si ljubomorna.“ Da je neko drugi to rekao, oglodala bi ga do kostiju. Ipak, Iv je samo slegla ramenima. ,,Ne dopada mi se što pravi budalu od sebe. Osim toga, svaki put kada se oţeni, objave spisak njegovih bivših.“ Oblak dima na trenutak joj zakloni lice, ali ga struja koju stvara ventilator s plafona brzo otera. „Gnušam se toga što moje ime povezuju s njegovim sve lošijim izborima.“

,,Ah, ali zbog toga tvoja zvezda sija još sjajnije.“ Pol podiţe ĉašu. „Tako i treba da bude.“ „Uvek izgovaraš prave reĉi u pravo vreme.“ Zadovoljna, Iv se naslonila. MeĊutim, prsti su joj i dalje nemirno dobovali po naslonu. ,,To je odlika uspešnog pisca. To je jedan od razloga zbog kojih sam te danas pozvala.“ „Jedan od?“ „Drugi je taj što te ne viĊam dovoljno kada pišeš novu knjigu, Pole.“ Ponovo mu je pruţila ruku. Moţda sam ti bila maćeha samo kratko, ali i dalje si moj jedini sin.“ Dirnut tom izjavom, prineo je njenu šaku svojim usnama. „A ti si i dalje jedina ţena koju volim.“ „Zbog toga što si prokleto izbirljiv.“ MeĊutim, Iv je stegla njegove prste pre nego što ga je pustila. „Nisam te pozvala zbog razmene emocija. Potreban mi je tvoj profesionalni savet.“ Polako je uvukla dim cigarete, znajući da ceni dramski momenat. „Odluĉila sam da napišem memoare.“ ,,Gospode!“ To je bila Megina prva reakcija, ali Pol samo podiţe obrvu. ,,Zašto?“ Samo najoštrije uši bi otkrile oklevanje. Iv je uvek hladnokrvno izgovarala tekst. „Poĉela sam da razmišljam o tome kada su mi natovarili na vrat nagradu za ţivotno delo.“ ,,To je poĉast, Iv“, ubaci se Megi. ,,A ne šutiranje u zadnjicu.“ „Nagrada je i jedno i drugo“, odvrati Iv. „Lepo je što su odali poĉast mom radu, ali moj ţivot - i moj rad ni izdaleka nisu gotovi. Ipak, to me podstaklo da razmislim o ĉinjenici da pedeset godina koje sam provela u ovom poslu nisu ni izdaleka dosadne. Mislim da niko, pa makar bio maštovit kao Pol, ne bi mogao da osmisli interesantniju priĉu - sa toliko raznolikih likova.“ Usne su joj se izvile polako, vragolasto i raspoloţeno. „Biće nekih koji neće biti zadovoljni što vide svoja imena i svoje male tajne u štampi.“ ,,A za tebe ne postoji ništa slaĊe nego da nekome zaprţiš ĉorbu“, promrmljao je Pol. ,,Ništa“, sloţila se Iv. „Zašto da ne? Sos se zalepi za dno šerpe i izgori ako ga povremeno ne promešaš. Imam nameru da budem iskrena, brutalno. Neću gubiti vreme na biografiju poznate liĉnosti koja se ĉita kao izveštaj za štampu ili pismo oboţavatelja. Potreban mi je pisac koji neće ublaţavati moje reĉi i eksploatisati ih. Neko ko će moju priĉu ispriĉati onakvom kakva jeste, a ne kako bi neki ţeleli da bude.“ Uhvatila je Polov izraz i nasmejala se. ,,Ne brini, dragi, ne traţim od tebe da se prihvatiš tog posla.“ „Pretpostavljam da imaš nekoga u vidu.“ Uzeo je njenu ĉašu kako bi je dopunio. ,,Da li si mi zato prošle nedelje poslala biografiju Roberta Ĉembersa?“ Iv je prihvatila ĉašu i nasmešila se. „Kako to se ĉini?“ Slegao je ramenima. „Dobro je napisana za takvu vrstu literature.“ ,,Ne budi snob, dragi.“ Veselo je gestikulisala cigaretom. „Sigurna sam da si svestan toga da je knjiga dobila izvrsne kritike i dvadeset nedelja ostala na listi bestselera Njujork tajmsa.“ „Dvadeset dve nedelje", ispravi je on, zbog ĉega se nasmešila. „Zanimljivo štivo, za one koje zanima Robertovo razmetanje i maĉizam, ali meni je najfascinantnije bilo to što je autor uspeo da išĉeprka nekoliko istina meĊu paţljivo osmišljenim laţima." „Dţulija Samers“, ubaci se Megi, dugo razmišljajući o tome da li da uzme još jedan slatkiš. „Gledala sam je u emisiji Tudej, prošlog proleća tokom promocije. Veoma je pribrana, veoma privlaĉna. Priĉalo se da su Robert i ona ljubavnici.“ „Ako su bili, zadrţala je objektivnost.“ Iv je cigaretom napravila krug u vazduhu, pre nego što je zdrobila. „Njen privatan ţivot nije predmet rasprave." „Ali, tvoj će biti“, podseti je Pol. Nakon što je odloţila ĉašu u stranu, pribliţio joj se. ,,Iv, ne dopada mi se ideja da se otvoriš. Šta god da se priĉa o drvlju i kamenju, reĉi ostavljaju oţiljke, posebno ako njima barata bistar pisac.“ „ Apsolutno si u pravu - zbog toga imam nameru da reĉi uglavnom budu moje.“ Nestrpljivo je odmahnula na njegov protest, zbog ĉega je shvatio da je već donela odluku. „Pole, bez dizanja nosa, kakvo je tvoje profesionalno mišljenje o Dţuliji Samers?“ „Dobro radi ono što radi. Moţda suviše dobro.“ Bilo mu je nelagodno zbog te ideje. ,,Ne moraš da se izloţiš radoznaloj javnosti na ovaj naĉin, Iv. Svakako ti nije potreban novac, a ni reklama.“ „Dragi moj deĉaĉe, ne radim ovo zbog novca niti pak zbog publiciteta. Nego, kao i većinu stvari, zbog zadovoljstva.“ Iv je bacila pogled ka svom agentu. Dovoljno dobro je poznavala Megi da vidi kako se toĉkići već okreću. „Nazovi njenog agenta“, rekla je kratko. „Iznesi predlog. Daću ti spisak uslova.“ Ustala je i poljubila Pola u obraz. ,,Ne mršti se. Veruj mi da znam šta radim.“ Prišla je baru savršeno staloţeno i sipala još šampanjca u ĉašu, nadajući se da nije pokrenula nešto što će je jednog dana upropastiti. Dţulija nije bila sigurna da li je upravo dobila najlepši boţićni poklon na svetu ili samo obiĉan komad uglja. Stajala je kraj velikog prozora zatvorenog balkona svog doma u Konektikatu i posmatrala kako vetar

podiţe kovitlace snega u zaslepljujućem plesu. Na drugom kraju prostorije, cepanice su pucketale i prštale u širokom kaminu od kamena. Blistavo crvena ĉarapa je visila sa obe strane okvira. Dokono je dotakla srebrnu zvezdu i ona se zavrtela na grani plave omorike. Drvo je postavljeno na sredinu prozora, taĉno tamo gde je Brendon ţeleo. Zajedno su odabrali omoriku visoku dva metra, dovukli je brekćući i dahćući do dnevne sobe, a zatim proveli ĉitavo veĉe ukrašavajući je. Brendon je znao gde taĉno ţeli da smesti svaki ukras. Ona bi pobacala pregršt svetlucavih traka po granama, ali on je insistirao na tome da svaku traku razvuku posebno. Već je odabrao mesto na kojem će je posaditi na dan Nove godine i time zapoĉeti drugaĉiju novogodišnju tradiciju u njihovom domu. U desetoj godini Brendon je postao strastveni ljubitelj tradicije. Moţda, pomislila je, zbog toga što nikada nije imao tradicionalan dom. Razmišljajući o svom sinu, Dţulija je spustila pogled ka poklonima nagomilanim ispod drveta. I tu je vladao red. Brendon je imao potrebu desetogodišnjaka da protrese i omiriše svaku blistavo upakovanu kutiju. Bio je dovoljno radoznao i razuman da pretpostavi šta se nalazi unutra. MeĊutim, kada bi vraćao kutije, paţljivo ih smeštao tamo odakle ih je uzeo. Za koji sat će poĉeti da preklinje majku za dozvolu da otvori jedan, samo jedan, poklon veĉeras, na Badnje veĉe. I to je tradicija. Ona će odbiti. On će je nagovarati. Ona će se pretvarati da se protivi. Zatim će je ubediti. Ako ništa drugo, ove godine će, pomislila je, proslaviti Boţić u pravom domu. Ne u stanu u centru Menhetna, već u kući, u domu, sa dvorištem savršenim za pravljenje sneška i velikom kuhinjom stvorenom za pravljenje kolaĉa. Osećala je silnu potrebu da mu sve to pruţi. Nadala se da će time nadoknaditi to što raste bez oca. Okrenuvši se od prozora, poĉela je da tumara prostorijom. Sitna ţena, krhke graĊe u prevelikoj flanelskoj košulji i vrećastim farmerkama. Uvek se u privatnosti oblaĉila u udobnu odeću kako bi se odmorila od skrupulozno doterane, hladne, profesionalne ţene kakva je bila u javnosti. Dţulija Samers se ponosila imidţom kojim se predstavljala izdavaĉima, televizijskoj publici i slavnim liĉnostima koje intervjuiše. Bila je zadovoljna veštinom koju je pokazivala tokom intervjua, naĉinom kojim je uspevala da otkrije ono što ţeli da sazna o drugima, dok oni otkrivaju veoma malo o njoj. Onaj ko je ţeleo, mogao je da sazna iz njenog promotivnog materijala da je odrasla u Filadelfiji, kao jedino dete dvoje uspešnih advokata. Tu se nalazila informacija da je pohaĊala Univerzitet Braun i da je samohrana majka. Navedeni su njeni profesionalni uspesi i nagrade. Ali nije pisalo ništa o paklu koji je proţivela tokom tri godine pre nego što su se njeni roditelji razveli, niti ĉinjenicu da je sina donela na svet sama, kada joj je bilo samo osamnaest godina. Nije se pominjala tuga koju je osetila kada je ostala bez majke, a zatim i bez oca za manje od dve godine, dok je bila u srednjim dvadesetim. Mada to nije tajila, nije bilo opštepoznato da je usvojena kada joj je bilo šest nedelja i da je taĉno osamnaest godina nakon toga rodila deĉaka za ĉijeg oca u izvodu iz matiĉne knjige roĊenih piše da je nepoznat. Dţulija je smatrala da prećutkivanje ne znaĉi laganje - mada je, naravno, znala ime Brendonovog oca. Jednostavno, bila je suviše vešta u svom poslu da bi bilo ko uspeo da je navede da otkrije ono što ne ţeli. Zabavljena time što je u stanju da razbije svaĉiju fasadu, uţivala je u javnoj liĉnosti gospoĊe Samers, tamnoplave kose sa punĊom u francuskom stilu, koja nosi lepa, elegantna odela jarkih tonova, koja gostuje u emisijama kao što su Donahju, Karson i Opra kako bi reklamirala novu knjigu, ne odajući ni traĉak nervoze koja obitava u tom javnom paketu. Kada bi došla kući, ţelela bi samo da bude Dţulija. Brendonova majka. Ţena koja uţiva da sprema veĉeru svom sinu, da briše prašinu i planira kako će izgledati njena bašta. Stvaranje doma bio je njen najvaţniji posao i pisanje joj je to omogućilo. Sada, dok je ĉekala da njen sin uleti na vrata i ispriĉa joj sve o tome kako se sankao sa decom iz komšiluka, razmišljala je o ponudi zbog koje ju je agentica upravo nazvala. Stigla je iz vedra neba. Iv Benedikt. I dalje se nervozno šetkajući, Dţulija je podizala i premeštala sitnice, nameštala jastuke na sofi, sreĊivala ĉasopise. Dnevna soba je u pravom haosu i to je bila više njena krivica, nego Brendonova. Dok se premišljala oko toga gde da stavi vazu sa suvim cvećem, ili pak u kom uglu treba da stoji porcelanska ĉinija, koraĉala je preko izuvenih i odbaĉenih cipela i ignorisala korpti punu veša kojeg treba sloţiti. I razmišljala. Iv Benedikt. To ime je u njenoj glavi odjekivalo poput magije. Ona nije obiĉna slavna liĉnost, već ţena koju s punim pravom nazivaju zvezdom. Njen talenat i temperament su dobro poznati i poštovani koliko i njeno lice. Lice, pomislila je Dţulija, koje je krasilo filmsko platno već skoro pedeset godina u više od stotinu

filmova. Dobila je dva Oskara, Toni, ĉetiri supruga - to su samo neke od nagrada naslaganih u njenoj vitrini. Upoznala je Holivud Bogarta i Gejbla; preţivela je, ĉak trijumfovala u vreme kada je sistem studija prepušten raĉunovoĊama. Posle skoro pedeset godina u centru paţnje, ovo će biti njena prva ovlašćena biografija. Zvezda je svakako prvi put odluĉila da unajmi autora i ponudi svoju punu saradnju. Uz neke uslove, podsetila je Dţulija samu sebe i sela na kauĉ. Ti uslovi su je primorali da kaţe svojoj agentici da odugovlaĉi. Ĉula je kako se vrata kuhinje zalupiše i nasmešila se. Ne, postoji samo jedan razlog zbog kojeg okleva da zgrabi tu priliku. I taj razlog je upravo ušao u kuću. ,,Mama!“ „Dolazim." Krenula je niz hodnik, pitajući se da li odmah da pomene ponudu ili da saĉeka da proĊu praznici. Nikad joj ne bi palo na pamet da sama odluĉi, a zatim kaţe Brendonu. Zakoraĉila je u kuhinju i stala sa širokim osmehom na usnama. Na korak od dovratka se nalazila gromada snega tamnih, uzbuĊenih oĉiju. „Jesi li koraĉao ili si se dokotrljao kući?“ „Bilo je divno.“ Brendon se muĉio sa mokrim kariranim šalom koji je nosio oko vrata. „Napravili smo tobogan i Vilov stariji brat nas je snaţno gurnuo. Liza Koen je vrištala sve vreme dok smo se spuštali. Plakala je kada smo pali. I sline su joj se zaledile. „Zvuĉi bajno.“ Dţulija je ĉuĉnula kako bi se pozabavila upornim ĉvorom. „Bum! - udario sam pravo u sneţni smet.“ Pahulje su se razletele kada je pljesnuo rukama u rukavicama. „Bilo je divno.“ Nije imala srca da ga uvredi pitanjem da li je povreĊen. Oĉigledno mu je dobro. Ali nije smela ni da ga zamisli kako leti s tobogana pravo u smet. Znajući da bi i sama uţivala u tome, uspela je da potisne majĉinske prekore koji su je pekli u grlu. Uspela je da odveţe ĉvor, zatim je ukljuĉila ketler da napravi toplu ĉokoladu dok se Brendon izvlaĉio iz jakne. Kada se osvrnula, kaĉio je natopljenu jaknu - kada su takve stvari u pitanju, bio je znatno brţi od nje - i posezao ka keksu u pletenoj korpi, koja je stajala na šanku. Kosa mu je bila mokra i tamnoplave boje, poput njene. Kao i njegova majka, bio je sitan. Znala je da mu to silno smeta. Imao je duguljasto, mršavo lice pošto se rano oslobodio izgleda bucmastog novoroĊenĉeta. Od majke je takoĊe nasledio i svojeglavu bradu. MeĊutim, njegove oĉi, za razliku od njenih sivih, bile su boje starog brendija. Jedino što je, oĉigledno, nasledio od oca. „Moţeš uzeti samo dva“, izgovorila je mahinalno. „Veĉeraćemo za koji sat.“ Brendon je odgrizao glavu jelena i pitao se kad bi mogao poĉeti da je nagovara za dozvolu da otvori poklon. Osećao je miris sosa za špagete koji se krĉka na šporetu. Bogat, oštar miris mu je prijao koliko i lizanje šećera sa usana. Uvek su veĉerali špagete za Badnje veĉe, jer mu je to bila omiljena hrana. Ove godine će proslaviti Boţić u novoj kući, ali taĉno je znao šta će se dogoditi i kada. Veĉeraće - u trpezariji zbog toga što je u pitanju posebno veĉe - zatim će oprati sudove. Njegova majka će pustiti muziku pa će njih dvoje igrati igrice pokraj vatre. Kasnije će na smenu puniti ĉarape. Znao je da Deda Mraz ne postoji i to mu nije smetalo. Bilo je zabavno pretvarati se da si Deda Mraz. Dok napune ĉarape, uspeće da nagovori majku da mu dozvoli da otvori jedan poklon. Taĉno je znao koji ţeli da otvori veĉeras. Onaj što zvecka, umotan u srebrnkasto-zeleni papir. Oĉajniĉki se nadao da je u pitanju gvozdena konstrukcija za gradnju iz erektorseta. Seta za graĊevinare? Poĉeo je da sanjari o jutru kada će probuditi majku pre nego što izaĊe sunce. Sići će dole, upaliti lampice na jelki, pustiti muziku i otvoriti poklone. „Ima uţasno mnogo vremena do jutra“, zapoĉeo je kada je spustila šolju tople ĉokolade na pult. „Moţda bi mogli da otvorimo sve naše poklone veĉeras. Mnogo ljudi to radi, onda ne moraju da ustaju rano.“ ,,Oh, ja volim da ustajem rano.“ Dţulija je spustila laktove na pult i nasmešila mu se. Bio je to oštar, izazivaĉki osmeh. Oboje su znali da je igra upravo zapoĉela. „Ali, ako ţeliš, moţeš spavati duţe pa ćemo otvoriti poklone u podne.“ „Lepše je dok je mrak. Već se smrkava.“ „Tako je.“ Posegnula je i sklonila mu kosu sa oĉiju. „Volim te, Brendone.“ Promeškoljio se. Igra se ne igra na taj naĉin. ,,Dobro.“ Morala je da se nasmeje. Obišavši pult, sela je na stolicu kraj njega i obmotala stopala u ĉarapama oko preĉaga. „Moram o neĉemu da razgovaram s tobom. Malopre me nazvala En.“ Brendon je znao da je En majĉin agent i da će razgovarati o poslu. „Ideš li ponovo na turneju?“

„Ne. Ne odmah. U pitanju je nova knjiga. Jedna ţena iz Kalifornije, velika zvezda, ţeli da napišem njenu biografiju.“ Brendon je slegao ramenima. Majka je već napisala dve knjige o filmskim zvezdama. O starim ljudima. Ne o kul likovima poput Arnolda Švarcenegera ili Harisona Forda. ,,Dobro.“ „Ali, komplikovano je. Ţena - Iv Benedikt - velika je zvezda. Imam neke od njenih filmova na diskovima.“ Ime mu nije ništa znaĉilo. Pijuckao je toplu ĉokoladu zbog ĉega mu se napravila penasta braon linija iznad usne. Prvi brkovi jednog mladića. ,,To su oni glupavi crnobeli?“ „Neki su crnobeli, ali ne svi. Stvar je u tome što, da bih napisala knjigu, moramo da idemo u Kaliforniju.“ Podigao je pogled i oprezno je osmotrio. „Moramo da se selimo?“ ,,Ne.“ Trezvenog pogleda, spustila je šake na njegovaramena. Shvatalaje koliko mu znaĉi dom. Za deset godina, koliko ima, suviše puta je ĉupan iz korena i zaklela se da mu to više neće raditi. ,,Ne, ne moramo da se selimo, ali moramo da odemo tamo na nekoliko meseci.“ „Kao da smo došli u posetu?“ „Dugu posetu. Zbog toga moramo da razmislimo o svemu. Neko vreme ćeš morati tamo da ideš u školu. Znam da si se taman navikao da budeš ovde. Zbog toga oboje moramo da razmislimo o tome.“ „Zašto ona ne moţe da doĊe ovamo?“ Dţulija se nasmešila. „Zbog toga što je ona zvezda, a ja nisam, deĉko. Jedan od njenih uslova glasi da moram da doĊem tamo i ostanem dok ne završim skicu teksta. Nisam sigurna šta da mislim o tome.“ Skrenula je pogled ka kuhinjskom prozoru. Sneg je prestao da pada, noć se spuštala. ,,Kalifornija je daleko odavde.“ „Ali, vratili bismo se?“ Baš liĉi na njega da odmah preĊe na suštinu. „Da, vratili bismo se. Ovo je sada naš dom. Zauvek.“ „Moţemo li u Diznilend?“ Pogledala je svog sina, iznenaĊeno i razdragano. „Naravno.“ „Mogu li da upoznam Arnolda Švarcenegera?“ Nasmejavši se, Dţulija spusti ĉelo ka njemu. ,,Ne znam. Moţemo da pitamo.“ ,,Dobro.“ Zadovoljan, Brendon ispi toplu ĉokoladu do kraja.

Drugo poglavlje
Sve je u redu, rekla je Dţulija sebi dok se avion spremao da sleti u Los AnĊeles. Kuća je zatvorena, sve je sreĊeno. Njena agentica se tokom protekle tri nedelje neprekidno dogovarala sa agenticom Iv Benedikt, putem telefona i faksa. Brendon je poskakivao na sedištu, nestrpljivo oĉekujući da avion već jednom sleti. Nema razloga za brigu. MeĊutim, ona je od brige napravila nauku. Ponovo je grizla nokte i nervirala se zbog upropašćenog manikira - posebno zbog toga što je mrzela proces manikiranja, natapanje i turpijanje, izluĊivala ju je neodluĉnost kod izbora boje laka. Soĉni jorgovan ili ĉarobna fuksija. Kao i obiĉno, odluĉila se za dva premazivanja providnim lakom. Dosadno, ali neutralno. Uhvatila je sebe kako gloĊe ono što je ostalo od nokta na palcu i ĉvrsto prekrstila prste u krilu. Gospode, sada o laku razmišlja kao o vinu. Koketna, ali jaka nijansa. Hoće li ikad sleteti? Zavrnula je rukave sakoa, a zatim ih ponovo spustila dok je Brendon zurio kroz prozor širom otvorenih oĉiju. Bar nema strah od letenja kao ona. Ispustila je dugaĉak, tih uzdah i prsti su joj se malo opustili kada je avion konaĉno dotakao tlo. Preživela si još jedan, Džuls, rekla je sebi pre nego što je naslonila glavu na sedište. Sada još samo da preţivi prvi razgovor sa velikom Iv, stvori privremeni dom u gostinjskoj kući velike zvezde, da se Brendon dobro snaĊe u novoj školi, i da zaradi za ţivot. Nije to ništa, pomislila je i otvorila ogledalce kako bi proverila da li joj je preostalo bar nešto boje u obrazima. Popravila je karmin i napuderisala nos. Ako je u neĉemu vešta, to je skrivanje nervoze. Iv Benedikt će videti samo ĉisto samopouzdanje. Dok je avion klizio ka kapiji, Dţulija je izvadila lek za gorušicu iz dţepa sakoa. „Evo nas, deĉko“, obratila se Brendonu i namignula. „Bili spremni ili ne.“ Deĉak je nosio svoju torbu, a ona kofer. Izašli su iz aviona drţeći se za ruke. Pre nego što su zakoraĉili kroz izlaz, prišao im je ĉovek u tamnoj uniformi. „GospoĊa Samers?" Dţulija je privukla Brendona malo bliţe sebi. ,,Da?“ ,,Ja sam Lajl, vozaĉ gospoĊe Benedikt. Odvešću vas pravo na imanje. Vaš prtljag će biti isporuĉen kasnije.“ Nije mu više od trideset godina, procenila je Dţulija, klimajući glavom. A graĊen je poput odbrambenog igraĉa ameriĉkog fudbala. Toliko se šepurio kukovima da je diskretna uniforma delovala poput lošeg vica. Vodio ih je kroz terminal dok je Brendon vukao, pokušavajući da vidi sve odjednom. Kola su ih ĉekala pokraj iviĉnjaka. Reĉ kola bedan je termin za opisivanje bleštave, bele, bar jedno kilometar i po dugaĉke limuzine, pomislila je Dţulija. ,,Opa“, izgovorio je Brendon tiho. Majka i sin su zakolutali oĉima jedno ka drugom i kikotali se dok su se smeštali. Unutrašnjost je mirisala na ruţe, koţu i parfem. „Ima TV i još svašta“, prošaputa Brendon. „Ĉekaj samo da ispriĉam drugarima.“ „Dobro došao u Holivud“, reĉe Dţulija i nasu im po ĉašu slavljeniĉkog pepsija, ignorišući ohlaĊeni šampanjac. Ozbiljno je nazdravila ka Brendonu, a zatim se nasmešila. „Nazdravlje, drugar.“ Ćaskali su ĉitavim putem, o palmama, o skejterima, o putu u Diznilend. To joj je pomagalo da se smiri. Pustila ga je da ukljuĉi TV, ali mu je zabranila da koristi telefon. Dok su stigli do Beverli Hilsa, zakljuĉio je da posao šofera nije tako loš. „Neki bi rekli da je još bolje kad imaš šofera.“ ,,Ne, onda nikad ne bi sam vozio.“ Vrlo jednostavno, pomislila je. Radeći sa poznatim liĉnostima nauĉila je da se za slavu plaća odreĊena cena. Na primer, šofer graĊen kao telohranitelj, zakljuĉila je dok je skidala cipele a prsti joj tonuli u debeli tepih. Cena je takoĊe postala oĉigledna dok su se vozili duţ visokog kamenog zida ka kitnjastoj, veoma debeloj gvozdenoj kapiji, gde je straţar, ponovo u uniformi, gvirnuo kroz prozor male, kamene kolibe. Nakon dugog zujanja, kapija se otvorila polako, gotovo veliĉanstveno. Brava je ĉvrsto škljocnula za njima. Bez izlaza i ulaza, pomislila je Dţulija.

Imanje je bilo prelepo, ukrašeno prekrasnim, starim drvećem i potkresanim ţbunjem koje rano cveta u ovoj umerenoj klimi. Paun se šepurio na travnjaku, a njegova ţenka je ciknula poput ţene. Dţulija se zakikotala kada je videla da je Brendon obesio vilicu. Bilo je tu i jezerce sa lokvanjima. Preko njega se pruţao nestvaran, luĉni most. Pre samo nekoliko sati za sobom su ostavili sneg i ledeni vetar severoistoka i došli u raj. Ivin raj. Zakoraĉila je pravo u neku Dalijevu sliku. Zatim se pred njima ukazala kuĉa i ona je ostala bez reĉi, poput svog sina. Kao i automobil, bila je blistavobela, imala tri graciozna sprata i bila izgraĊena u obliku slova ,,E“, sa divnim senovitim dvorištima izmeĊu preĉki. Kuća je kao neka ţena bila ţenstvena, bezvremena i sloţena poput svoje vlasnice. Izvijeni prozori i lukovi ublaţavali su njene linije, ne umanjujući joj snaţnu auru. Balkoni sa ogradama od kovanog gvoţĊa, poput bele ĉipke, obavijali su gornje spratove. Ţivopisan kontrast je predstavljalo cveće snaţnih boja skerlet, safir, purpur, šafran - koje se uz rešetke od letvica oholo uspinjalo uz besprekorno bele zidove. Kada je Lajl otvorio vrata, Dţuliju je zapanjila tišina. Visoki zidovi spreĉavali su da zvuci spoljnog sveta prodiru unutra. Motori automobila, buĉni autobusi, škripanje guma ovde nisu uznemiravali. Ĉula se samo pesma ptica, zavodniĉki šapat povetarca kroz lišće i ţubor vode iz fontane u dvorištu. Iznad njih, nebo je bilo sanjalaĉki plave boje, ukrašeno sa nekoliko paperjastih oblaka. Ponovo je imala utisak da je zakoraĉila u sliku. „Vaš prtljag će biti isporuĉen u gostinjsku kuću, gospoĊo Samers“, obavestio je Lajl. Posmatrao je u retrovizoru tokom duge voţnje, razmišljajući o najboljem naĉinu da je zainteresuje za brzo valjanje po krevetu u njegovoj sobi iznad garaţe. „GospoĊa Benedikt je zamolila da vas prvo dovedem ovde.“ Nije ohrabrila, niti obeshrabrila sjaj njegovog pogleda. „Hvala vam.“ Dţulija je pogledala zavojitu kecelju mermernih stepenica i ĉvrsto stegla ruke svog sina. Unutra, Iv se povukla od prozora. Ţelela je prvo da ih vidi. Morala je. Dţulija je uţivo delovala neţnije nego na fotografijama koje je videla. Mlada ţena je bila ukusno obuĉena. Iv je odobravala lepo odelo boje jagode i suptilan nakit koji je nosila. Kao i njen stav. I deĉak... deĉak je imao ljupko lice i drţanje prepuno sabijene energije. Sasvim odgovara, rekla je sebi i zatvorila oĉi. Oboje sasvim odgovaraju. Ponovo je otvorila oĉi i krenula ka noćnom stoĉiću. U fioci su bile tablete za koje je samo doktor znao da su joj potrebne. Tu je takoĊe bila i jednostavna poruka odštampana na jefitinom papiru. NE DIRAJ LAVA DOK SPAVA. Iv je tu pretnju smatrala smešnom. I ohrabrujućom. Nije još ni zapoĉela rad na knjizi, a ljudi su se već znojili. Ĉinjenica da je poruku moglo poslati više osoba, ĉinila je igru zanimljivijom. Njena pravila, pomislila je. Moć se nalazi u njenim rukama. Vreme je da je iskoristi. Sipala je vodu iz kristalne boce barakat - i progutala lek, prezirući slabost. Nakon što je vratila tablete, zakoraĉila je ka dugaĉkom ogledalu u srebrnom okviru. Mora da prestane sebe da preispituje da li ĉini grešku. Nije volela da se premišlja kada jednom donese odluku. Ni sada. Niti ikada. Paţljivim, okrutnim pogledom je prouĉavala svoj odraz. Lepo joj je stajalo jednodelno svileno odelo boje smaragda. Sama se našminkala i namestila kosu pre samo sat vremena. Zlato je svetlucalo na njenim ušima, vratu i prstima. Uverena da od glave do pete izgleda kao zvezda, krenula je u prizemlje. Kao i uvek, znala je kako da izaĊe na scenu. Domaćica, ţena snaţnih ruku i hladnog pogleda, po imenu Travers, uvela je Dţuliju i Brendona u salon. Rekla im je da će ubrzo biti posluţen ĉaj i da se osećaju kao kod kuće. Dţulija se pitala da li bi iko smatrao takvu sobu u takvoj kući domom. Boja se obrušavala na boju, pruţajući se i prelivajući preko belih zidova, belog tepiha i belog nameštaja. Jastuci i slike, cveće i porcelan dreĉavih boja nasuprot besprekorno beloj pozadini. Visoku tavanicu krasili su kitnjasti gipsani ukrasi. Prozore je zaklanjala reckava, tirkizna svila. MeĊutim, u ţiţi se nalazila slika, portret veći od prirodne veliĉine, iznad belog, mermernog kamina. Uprkos dramatiĉnom ureĊenju prostorije, slika je dominirala... i zahtevala. I dalje steţući Brendona za ruku, Dţulija je zurila u nju. Iv Benedikt, skoro ĉetrdeset godina mlaĊa, zapanjujuće lepa i toliko moćna da uliva strahopoštovanje. Tamnocrvena satenska haljina golih ramena obavijala je njeno raskošno telo dok je stajala, smešeći se ka publici, ne zbog toga što je nešto zabavilo, već

znalaĉki. Kosa joj se jednostavno prosipala niz telo, tamna kao abonos. Nije nosila nakit. Nije joj bio potreban. ,,Ko je to?“, ţeleo je Brendon da zna. ,,Da nije neka kraljica?“ ,,Da.“ Dţulija ga je poljubila u teme. ,,To je Iv Benedikt i veoma liĉi na kraljicu.“ ,,Šarlota“, izgovorila je Iv dubokim, promuklim glasom dok je ulazila. ,,Iz filma Bez sutrašnjice.“ Dţulija se okrenula i suoĉila sa ţenom. ,,MGM, 1951.“ Potvrdila je. „Igrali ste sa Montgomerijem Klifom. Tada ste dobili prvog ‟Oskara‟.“ „Vrlo dobro.“ Iv je netremice posmatrala Dţuliju dok je koraĉala prostorijom i pruţala ruku. „Dobro došli u Kaliforniju, gospoĊo Samers.“ „Hvala vam.“ Dţulijina ruka se našla u ĉvrstom stisku dok ju je Iv prouĉavala. Znajući da su prvi trenuci ovog odnosa od presudnog znaĉaja, uzvratila je milo za drago. Videla je da su i moć i lepota ostarili i sazreli. Dobro skrivajući misli, Iv je spustila pogled ka Brendonu. ,,A vi ste gospodin Samers.“ Nasmejao se i bacio pogled ka majci. „Valjda je tako. Ali moţete me zvati Brendon.“ „Hvala ti.“ Osetila je potrebu da ga pomazi po glavi, ali se suzdrţala. ,,U nedostatku neĉeg boljeg, ti mene moţeš zvati... gospoĊa B. Ah, Travers, uvek si tako taĉna.“ Klimnula je domaćici koja je dogurala posluţavnik sa ĉajem. „Molim vas sedite, neću vas dugo zadrţavati. Sigurna sam da jedva ĉekate da se smestite.“ Sela je na belu stolicu visokog naslona i saĉekala da Dţulija i deĉak sednu na krevet. „Veĉeraćemo u sedam, ali pošto znam da je hrana u avionu bila odvratna, pomislila sam da će vam dobro doći koji zalogaj i pre veĉere.“ Brendon, koji nije bio oduševljen idejom o ĉaju, primetio je da koji zalogaj podrazumeva kolaĉe, majušne sendviĉe i visok bokal sa limunadom. Nasmešio se. „Veoma ljubazno od vas“, zapoĉela je Dţulija. „Provodićemo dosta vremena zajedno, tako da ćete otkriti da sam retko ljubazna. Zar nije tako, Travers?“ Travers je samo nešto progunĊala i postavila fine porcelanske tanjiriće na sto, pa je izašla. „MeĊutim, potrudiću se da vam bude ugodno, zbog toga što ţelim da dobro obavite posao.“ „Dobro ću obaviti posao bez obzira na ugodnost. Samo jedan“, rekla je Brendonu kada je posegnuo ka drugom kolaĉu. „Ali, cenim vašu gostoljubivost, gospoĊo Benedikt.“ „Mogu li uzeti dva kolaĉa ako pojedem dva sendviĉa?“ Dţulija je pogledala Brendona. Iv primeti da joj je pogled smekšao i osmeh lako dolepršao na lice. „Pojedi prvo sendviĉe.“ Kada se ponovo okrenula ka Iv, osmeh je postao poslovan. „Nadam se da ne osećate obavezu da nas zabavljate dok smo ovde. Pretpostavljam da imate zahtevan raspored. Ĉim vam bude zgodno, dogovorićemo se koje vam vreme najviše odgovara za obavljanje razgovora.“ „Ţeljni ste da poĉnete da radite?“ ,,Naravno.“ Znaĉi, dobro je procenila, pomislila je Iv. Ovo je ţena koja je nauĉena - ili je nauĉila samu sebe - da gura pravo napred. Iv je pijuckala ĉaj i razmišljala. ,,U redu, moja asistentkinja će vam davati raspored. Svake nedelje.“ ,,U ponedeljak ujutru moram Brendona da odvedem u školu. TakoĊe, ţelim da iznajmim automobil.“ „Nema potrebe za tim.“ Odbacila je tu pomisao odmahnuvši rukom. ,,U garaţi ih ima šest. Jedan će vam odgovarati. Moj vozaĉ Lajl će voziti deĉaka u školu i vraćati ga kući.“ ,,U velikim belim kolima?" upita Brendon punih usta, širom otvorivši oĉi. Iv se nasmejala pre nego što je otpila gutljaj ĉaja. „Mislim da ne baš u njima. Ali, pobrinuću se da se s vremena na vreme provozaš u limuzini.“ Primetila je da deĉak ponovo gleda posluţavnik. „Jedno vreme sam ţivela u istoj kući sa mladićem tvojih godina. Voleo je sitne kolaĉe.“ „Ima li sada dece u kući?“ ,,Ne.“ Senka joj je preletela preko oĉiju. Tada je ustala, otpustivši iz ţustro i nemarno. „Sigurna sam da ţelite da se odmorite pre veĉere. Ako proĊete kroz vrata terase i idete stazom do bazena, gostinjska kuća je odmah desno. Da pozovem nekoga od posluge da vas odvede?“ „Ne, sami ćemo je pronaći.“ Dţulija je ustala i spustila ruku na Brendonovo rame. „Hvala vam.“ Na dovratku, Iv je zastala i okrenula se. „Brendone, da sam na tvom mestu, uzela bih nekoliko kolaĉa, zavila ih u salvetu i ponela sa sobom. Tvoj stomak još ţivi po satnici Istoĉne obale.“ Bila je u pravu. Brendonu je prvi let od obale do obale poremetio probavni sistem. U pet sati je bio toliko gladan da mu je Dţulija napravila laganu veĉeru od hrane koju je pronašla u maloj, ali dobro snabdevenoj

kuhinji gostinjske kuće. U šest je zadremao pred televizorom, mrzovoljan od zamora i uzbuĊenja. Dţulija ga je odnela u spavaću sobu, gde je neki veoma vredan ĉlan posluge već raspakovao njegove stvari. Bio je to stran krevet u stranoj sobi, bez obzira na to što je sa sobom poneo erektor-set, knjige i omiljene igraĉke. Ipak, kao i uvek, ĉvrsto je zaspao, ne budeći se ĉak ni kada mu je skidala cipele i pantalone. Pošto ga je smestila u krevet, Dţulija je nazvala glavnu kuću i izvinila se Travers zbog toga što neće prisustvovati veĉeri. I sama je bila dovoljno umorna da razmisli o tome da li će uskoĉiti u primamljivu dţakuzi kadu ili pravo u veliki krevet u glavnoj spavaćoj sobi. MeĊutim, njen mozak je odbio da se smiri. Gostinjska kuća je bila raskošna i ukusno nameštena dvospratnica, sa drvenarijom u toplim bojama i zidova okreĉenih u hladne pastelne tonove. Vijugave stepenice i otvoreni balkon obezbeĊivale su osećaj prostora i neformalnosti. Više su joj se dopadali blistavi podovi od hrastovine i raznobojni ćilimi nego beskrajni beli tepisi glavne kuće. Dţulija se pitala ko li je sve odsedao u gostinjskoj kući, uţivao u urednom engleskom vrtu i toplom, mirisnom povetarcu. Olivije se druţio sa Iv. Da li je veliki glumac pripremao ĉaj u ljupkoj kuhinji uraĊenoj u seoskom stilu, sa blistavim bakarnim šerpama i malim, kamenim ognjištem? Da li je Ketrin Hepbern dizala larmu u bašti? Da li su Gregori Pek ili Henri Fonda dremali na dugaĉkoj, udobnoj sofi? Od detinjstva, Dţuliju su fascinirali ljudi koji su zaraĊivali za ţivot na filmskom platnu ili pozornici. Kao tinejdţerka je jedno vreme sanjala o tome da im se prikljuĉi. No, od strahovite stidljivosti se znojila tokom audicija za srednjoškolske predstave. Oĉajna ţelja i odluĉnost su joj donosile uloge, hranile snove... a zatim je stigao Brendon. Pošto je postala majka u osamnaestoj godini, Dţulija je promenila mišljenje. Preţivela je izdaju, strah i oĉaj. Nekim ljudima je suĊeno, smatrala je, da odrastu rano i brzo. Drugaĉiji snovi, razmišljala je dok se uvlaĉila u stari, baršunast ogrtaĉ. Sada je pisala o glumcima, ali nikad neće biti glumica. Znajući da njeno dete bezbedno i zadovoljno spava u susednoj sobi, nije osećala ţaljenje. TakoĊe je znala da će joj snaga i sposobnost pomoći da obezbedi svom sinu dugo i srećno detinjstvo. Posegnula je da izvadi šnale iz kose kada je zaĉula kucanje na vratima. Dţulija je bacila pogled ka svom ogrtaĉu i slegnula ramenima. Ako će joj ovo biti dom neko vreme, mora biti u stanju da se u njemu opusti. Otvorila je vrata lepoj, mladoj plavuši, plavih oĉiju i blistavog osmeha. „Zdravo, ja sam Sisi. Radim za gospoĊu Benedikt. Došla sam da brinem o vašem sinu dok ste vi na veĉeri.“ Dţulija je podigla obrvu. „Veoma ljubazno od vas, ali nešto ranije sam telefonirala i izvinila se.“ „GospoĊa Benedikt je rekla da je deĉak - Brendon, zar ne? - umoran. Ja ću ga ĉuvati dok vi veĉerate u glavnoj kući.“ Dţulija je zaustila da odbije, ali Sisi je već ušla. Nosila je farmerke i majicu, kalifornijski plava kosa joj se rasipala preko ramena. Nosila je naramak ĉasopisa. „Zar ovo nije divna kuća?“, nastavila je penušavim glasom. „Oboţavam da je ĉistim i ĉiniću to dok god ste ovde. Samo mi kaţite ako ţelite nešto posebno.“ „Sve je savršeno.“ Dţulija je morala da se nasmeši. Ţena je naprosto vrcala od energije i entuzijazma. „Ali, stvarno mislim da ne treba da ostavim Brendona tokom prve noći sa nekim koga ne poznaje.“ ,,Ne morate da brinete. Imam dva mlaĊa brata i ĉuvam ih od dvanaeste godine. Moj najmlaĊi brat Dastin se zaista kasno rodio. Ima samo deset godina - i pravo je ĉudovište.“ Još jednom se blistavo osmehnula - imala je ravne i bele zube kao sa reklame za pastu. „Biće mu dobro sa mnom, gospoĊo Samers. Ako se probudi i pita za vas, nazvaćemo kuću. Bićete udaljeni samo dva minuta hoda.“ Dţulija je oklevala. Znala je da će Brendon prespavati noć. A ţivahna plavuša je upravo ona vrsta bebisiterke koju bi liĉno odabrala. Preterano je oprezna i zaštitniĉki nastrojena - što su dve stvari koje se muĉi kod sebe da ispravi. ,,U redu, Sisi. Presvući ću se i sići za nekoliko minuta.“ Kada se Dţulija nakon pet minuta vratila, Sisi je sedela na kauĉu i listala modne ĉasopise. Televizor je bio ukljuĉen i na programu je bila humoristiĉka serija. Podigla je pogled i osmotrila Dţuliju. ,,Ta boja vam odliĉno stoji, gospoĊo Samers. Ţelim da budem dizajner, tako da obraćam paţnju na tonove, oblik i materijal. Ne mogu svi da nose jaku boju kao što je jarkocrvena." Dţulija je ispravila sako koji je uparila sa crnim, veĉernjim pantalonama. Odabrala je tu odeću zbog toga što joj pruţa samopouzdanje. „Hvala. GospoĊa Benedikt je rekla da je veĉera neformalna.“ „Savršeno. Armani?“ „Imaš dobro oko.“

Sisi je zabacila svoju dugu, plavu kosu. „Moţda ćete jednog dana nositi odeću mekena. To mi je prezime. Osim u sluĉaju da se odluĉim za liĉno ime. Znate, poput Šer ili Madone.“ Dţulija je shvatila da se smeši, sve dok nije ponovo bacila pogled ka spratu. „Ako se Brendon probudi...“ „Lepo ćemo se slagati“, uveravala je Sisi. „Ako se uznemiri, odmah ćemo vas nazvati.“ Dţulija je klimnula, mada je prevrtala malu, crnu veĉernju tašnu u rukama. „Neću ostati do kasno.“ „Uţivajte. GospoĊa Benedikt prireĊuje sjajne veĉere.“ Dţulija je sebi odrţala predavanje tokom kratke šetnje do kuće. Brendon nije stidljivo niti nametljivo dete. Ako se probudi, ne samo što će prihvatiti bebisiterku, već će uţivati. Osim toga, podsetila je sebe, ĉeka je posao. Deo tog posla - za nju najteţi deo - bila je socijalizacija. Što pre poĉne to bolje. Sumrak se spuštao, osećala je miris ruţa, jasmina i sveţe zalivenog biIja. Bazen je bio u obliku polumeseca svetloplave boje i punila ga je fontana koja se nalazila u jednom uglu. Nadala se da privilegija korišćenja bazena ide uz boravak u gostinjskoj kući, inaĉe sa Brendonom neće moći da se ţivi. Oklevala je na terasi, a zatim odluĉila da je bolje da uĊe s prednje strane. Prošla je pokraj još jedne fontane, ţivice mirisnih ruskih maslina i ugledala dva automobila na prilazu. Najnoviji model vatrenocrvenog poršea i stari divno restauriran studebejker klasiĉne beţ boje. Oba su znak bogatstva. Tableta protiv gorušice se rastapala na njenom jeziku kada je pozvonila na glavnom ulazu. Travers je otvorila, kruto klimnula i uvela Dţuliju u salon. Kokteli su se uveliko pili, Debisijeva muzika tiho je svirala, a veĉernji miris vrta oplemenjivao je unutrašnjost kuće preko velikog buketa skarletnih ruţa. Osvetljenje je bilo suptilno, laskavo. Kao na pozornici. Sa dovratka, Dţulija je brzo osmotrila ljude u prostoriji. Prsata crvenokosa devojka u majušnoj, svetlucavoj crnoj haljini delovala je kao da se silno dosaĊuje. Pokraj nje je stajao preplanuli Adonis, osunĉane plave kose. Nosio je veoma prigodno, veoma skupo odelo boje sivih bisera i naslanjao se na okvir kamina dok pijucka piće i šapuće nešto crvenokosoj. Mršava ţena u plavoj haljini, kratke kose oker boje pruţala je ĉašu šampanjca ka Iv. Gospodarica kuće je izgledala zapanjujuće u kraljevskoplavoj veĉernjoj haljini, porubljenoj šartrez zelenom bojom. I smešila se ĉoveku do sebe. Dţulija je istog trena prepoznala Pola Vintropa. Najpre, zbog toga što toliko liĉi na svog oca. Ali i zbog fotografija na koricama njegovih knjiga. Poput oca, uvek će privlaĉiti poglede i izazivati fantazije. Nije izgledao uglaĊeno poput drugog muškaraca u prostoriji, ali ipak daleko opasnije. Primetila je da uţivo deluje staloţenije. Manje nauĉniĉki i prijatnije. Bar je on primio k srcu pravilo o neformalnom oblaĉenju i uz sako i obiĉne pantalone nosio iznošene najke. Smešio se dok je palio cigaretu za Iv. Zatim se okrenuo, pogledao Dţuliju i osmeh je nestao. „Izgleda da je tvoja poslednja gošća stigla.“ ,,Ah, gospoĊa Samers.“ Iv je klizila preko prostorije dok joj je svila šuštala. „Pretpostavljam da Sisi sve drţi pod kontrolom.“ ,,Da, divna je.“ „Iscrpljujuća je, ali to vam je mladost. Šta ćete popiti?“ „Samo mineralnu vodu.“ Popije li bilo šta jaĉe utonuće u komu. „Nina, draga“, dozivala je Iv, „imamo trezvenjaka kojem je potreban perije. Dţulija, dopusti mi da te upoznam sa ostalima. Moj nećak, Drejk Morison.“ „Jedva sam ĉekao da vas upoznam." Prihvatio je Dţulijinu ruku i nasmešio se. Dlan mu je bio gladak i topao, oĉi zapanjujuća i malo krotkija verzija Ivinih blistavih zelenih oĉiju. ,,Vi ćete iskopati sve Ivine tajne. Ĉak ni porodici to nije dozvoljeno.“ „Zbog toga što to nije stvar moje porodice, sve dok ja ne kaţem da je tako.“ Iv je polako ispustila dim. „Ovo je - kako se beše zoveš, draga? Karla?“ ,,Darla.“ Crvenokosa je ispravila Iv vrskajući nadureno. „Darla Rouz.“ „Veoma ljupko.“ U glasu joj se osećala oštra veselost, zbog ĉega je Dţulija bila na oprezu. Još malo oštrija i sekla bi meso. „Naša Darla je glumica- model. Fascinantna fraza. Lakše se pamti od omalovaţavajućeg termina starleta, koji smo nekada koristili. Ovo je Nina Solomon, moja desna a i leva ruka.“ „Tegleća mazga i ţrtva za biĉevanje“, dodala je uglaĊena plavuša dok je pruţala Dţuliji ĉašu. U njenom glasu se osećao humor, a imala je nenametljivo samopouzdanje u drţanju. Kad je malo bolje pogledala, Dţulija je uoĉila da je ţena starija nego što joj se u prvom trenutku uĉinilo. Bliţe je pedesetoj nego ĉetrdesetoj godini,

ali uz uglaĊenost koja se opire godinama. „Upozoravam te, biće ti potrebno više od mineralne vode ako ćeš duţe vreme raditi za gospoĊu B.“ „Ako je gospoĊa Samers uradila domaći, onda joj je već poznato da sam profesionalna kuĉka. Ovo je moja jedina prava ljubav, Pol Vintrop.“ Iv je prela poput maĉke dok je prelazila rukom niz njegovu mišicu. „Šteta što sam se udala za oca, umesto da saĉekam sina.“ „Kada god poţeliš, lepotice, ja sam spreman.“ Obratio se toplim glasom Iv. Hladnim pogledom je osmotrio Dţuliju. „Da li ste uradili domaći, gospoĊo Samers?“ ,,Da, uvek odvojim vreme da bih stvorila sopstveno mišljenje.“ Podigao je piće i posmatrao kako uvlaĉe Dţuliju u ćaskanje. Bila je sitnija nego na slikama, krhkije graĊe. Uprkos Darlinom bleštavom nastupu i Nininoj eleganciji, bila je jedina ţena u prostoriji koja po lepoti moţe da konkuriše Iv. Ipak, više mu se dopala crvenokosina dreĉava predstava od Dţulijinog hladnog stava. Ĉovek ne mora mnogo da kopa kako bi saznao sve što moţe da se sazna o Darli Rouz. MeĊutim, s rezervisanom gospoĊom Samers stvari stoje sasvim drugaĉije. Zbog Iv, Pol je imao nameru da sazna sve o Dţuliji. Dţulija nije bila u stanju da se opusti. Ĉak i kada su ušli u trpezariju i nakon što je prihvatila ĉašu vina, nije uspela da navede mišiće vrata i stomaka da se razlabave. Govorila je sebi da je nervozna i da umišlja odbojnost. Niko iz ove male grupe nema razloga da oseća ozlojeĊenost prema njoj. Drejk se silno trudio da bude šarmantan. Darla više nije bila snuţdena i trpala je u sebe punjenu pastrmku i divlji pirinaĉ. Iv je plutala na mehurićima šampanjca, a Nina se kikotala zbog Polovih reĉi o zajedniĉkom poznaniku. „Kurt Drajfus?“, ubacila se Iv, uhvativši kraj razgovora. „Bio bi bolji reţiser kada bi nauĉio da zakopĉa rajsferšlus. Da glavna glumica na njegovom poslednjem projektu nije toliko skakala po njemu, moţda bi iz nje izvukao pristojnu izvedbu. Na ekranu.“ „Mogao je da bude evnuh, ali opet ne bi iz nje izvukao pristojnu izvedbu.“ Ispravio ju je Pol. ,,Na ekranu.“ „Ovih dana se sve svodi na sise i dupe.“ Iv je bacila pogled ka Darli. Uoĉivši to, Dţulija se ponadala da se nikad neće naći s pogrešne strane tog hladnog pogleda, koji se zabavlja posmatrajući vas. „Recite mi, gospoĊo Samers, šta mislite o trenutnoj žetvi glumica?“ „Rekla bih da stvari stoje isto kao u svakoj generaciji. Krem se uspinje na vrh. Vama je to pošlo za rukom.“ ,,Da sam ĉekala da se popne još bih snimala filmove B kategorije sa drugorazrednim rediteljima." Naĉinila je gest ĉašom. „Grizla sam i grebala kako bih se popela na vrh i provela veći deo ţivota u krvavoj bici da tu i ostanem.“ „Pretpostavljam da u tom sluĉaju pitanje treba da glasi da li je vredelo?“ Iv suzi kapke i oĉi joj zasijaše. Izvila je usne. „DoĊavola, naravno da je vredelo.“ Dţulija se nagnula bliţe. „Ako biste sve morali ponovo, da li biste nešto uradili drugaĉije?“ ,,Ne. Ništa.“ Ţustro je otpila dobar gutljaj. Glavobolja se pomaljala negde iza oĉnih duplji i tupi bol ju je izluĊivao. „Promeniti jednu stvar znaĉi promeniti sve.“ Pol je spustio šaku na Ivinu ruku, ali posmatrao je Dţuliju. Nije se potrudio da to sakrije i Dţulija je tako otkrila izvor odbojnosti koju oseća. „Zašto intervju ne bi saĉekao do vremena odreĊenog za to?“ ,,Ne budi naporan, Pole“, rekla je Iv blago. Potapšala ga je po ruci nasmejavši se. Zatim se okrenula ka Dţuliji. ,,Ne odobrava. Sigurna sam da misli da ću otkriti i njegove tajne, zajedno sa svojima.“ ,,Ne znaš moje tajne.“ Ovog puta njen smeh je bio nešto oštriji. „Moj dragi deĉaĉe, ne postoji tajna, laţ, niti skandal za koji ja ne znam. Jedno vreme se smatralo da treba brinuti samo zbog Parsonsa i Hupera. Ali oni nisu znali da dopuste tajni da sazri.“ Ponovo je otpila, kao da nazdravlja nekom privatnom trijumfu. ,,Koliko si poziva zabrinutih zverki zavela tokom protekle dve nedelje Nina?“ Nina je uzdahnula. ,,Na desetine.“ „Upravo tako.“ Zadovoljna, Iv se naslonila. Pri svetlosti sveća oĉi su joj sijale poput dragulja na ušima i oko vrata, „Izvanredno je zadovoljstvo bacati govna ka ventilatoru. Drejk, šta ti kao moj agent za štampu misliš o ovom projektu?“ ,,Da će ti stvoriti mnoge neprijatelje. I doneti mnogo novca.“ „Provela sam pedeset godina ĉineći i jedno i drugo. A vi, gospoĊo Samers, šta mislite da ćete iz ovoga izvući?“ Dţulija je spustila ĉašu. „Dobru knjigu.“ Uhvatila je Polov podrugljiv pogled od kog se ukoĉila. Najradije bi mu prosula ĉašu vode u krilo, ali je htela da zadrţi dostojanstvo. „Naravno, navikla sam na to da ljudi biografije slavnih liĉnosti ne smatraju knjiţevnošću.“ Kruto ga je pogledala u oĉi. „Kao što mnogi ljudi popularnu fikciju smatraju kopiletom pravog spisateljstva.“ Iv je zabacila glavu i nasmejala se; Pol je podigao

viljušku i igrao se s ostacima pastrmke. Njegove jasne plave oĉi su potamnele, ali glas mu je bio blag kad je upitao: „Šta vi mislite o svojim delima, gospoĊo Samers?“ „Zabavna su“, odvratila je bez oklevanja. „A šta vi mislite o svojima?" Prešao je preko pitanja i zalepio se za njen odgovor. „Znaĉi, verujete da je zabavno iskorišćavati ime i ţivot javne liĉnosti?“ Više nije osećala potrebu da grize nokte, već da zavrne rukave. „Sumnjam da je Sandberg tako razmišljao kada je pisao o Linkolnu. Ja svakako ne smatram da autorizovana biografija eksploatiše svoj subjekat!“ ,,Ne poredite valjda svoj rad sa Sandbergovim?“ „Vaš je poreĊen sa Stajnbekovim.“ Nemarno je slegla ramenima, mada je gnev brzo nadolazio. „Priĉate priĉu zasnovanu na mašti - ili laţima. Ja priĉam priĉu zasnovanu na ĉinjenicama i sećanjima. Rezultat obeju tehnika jeste ĉitanje teksta i uţivanje u njemu.“ ,,Ja sam svakako ĉitala i uţivala u radovima i jednog i drugog“, rekla je Nina preuzevši ulogu mirotvorca. „Oduvek osećam strahopoštovanje prema piscima. Ja samo sastavljam poslovnu korespondenciju. Naravno, Drejk piše one fantastiĉne izveštaje za štampu.“ „Koji predstavljaju mešavinu istine i laţi“, rekao je. Zatim se okrenuo ka Dţuliji i nasmešio. „Pretpostavljam da ćete intervjuisati i druge osobe osim Iv, kako biste imali zaokruţenu sliku.“ ,,To je uobiĉajen metod.“ ,,Ja sam slobodan. U svako doba.“ „Izgleda da je Darla spremna za desert“, rekla je Iv sarkastiĉno i pozvonila za poslednje jelo. „Kuvar je napravio kolaĉ od malina. Ponećete komad Brendonu.“ ,,Oh, da, vaš sin.“ Zadovoljna zbog toga što je razgovor zašao u mirnije vode, Nina je sipala još vina. „Nadali smo se da ćemo ga veĉeras upoznati.“ „Bio je iscrpljen." Dţulija je krišom pogledala na sat. Uspela je samo podsetiti sebe da njeno telo ima osećaj da je prošla ponoć. „Pretpostavljam da će se probuditi u ĉetiri ujutru i zapitati zašto sunce još nije izašlo.“ „Ima deset godina?“, upita Nina. „Delujete suviše mlado da biste imali desetogodišnjeg sina.“ Dţulija se samo uĉtivo nasmešila. Okrenula se ka Iv kada je serviran poslednji tanjir sa desertom. „Htela sam da vas pitam postoje li delovi imanja gde pristup nije dozvoljen.“ „Deĉak moţe da se kreće kuda god ţeli. Da li pliva?“ „Da. Veoma dobro.“ ,,U tom sluĉaju ne moramo da brinemo zbog bazena. Nina će vas obavestiti kada mi budu dolazili gosti.“ Znajući kakve su joj duţnosti, Dţulija je primorala sebe da ostane u stanju pripravnosti dok svi nisu pojeli poslednje jelo. Doduše, shvatila je da je pogrešila što je popila ĉašu vina. Oĉajniĉki ţudeći za krevetom, izvinila se i zahvalila domaćici. Nije joj se dopalo to što je Pol insistirao da je isprati. „Znam put.“ „Veĉeras nema meseĉine.“ Uhvatio ju je za lakat i poveo na terasu. „Lako je zalutati u mraku. Ili ćete zaspati na nogama i stropoštati se u bazen.“ Dţulija se mahinalno odmakla od njega. „I ja sam dobar plivaĉ.” „Moţda, ali hlor će uništiti svilu.“ Izvukao je tanku cigaretu iz dţepa i skupivši šake oko upaljaĉa dotakao plamenom njen kraj. Tokom veĉeri je primetio nekoliko stvari o njoj. Na primer, kako ne ţeli da se za veĉerom razgovara o njenom sinu. „Mogli ste da kaţete Iv da ste iscrpljeni koliko i vaš sin.“ „Dobro sam.“ Nagnula je glavu kako bi prouĉila njegov profil dok koraĉaju. „Ne marite mnogo za moju profesiju, zar ne, gospodine Vintrop?“ ,,Ne. MeĊutim, biografija je Ivina stvar a ne moja.“ „Bez obzira na to, da li marite, oĉekujem intervju.“ „Da li uvek dobijete ono što oĉekujete?“ ,,Ne, ali uradim ono što sam namerila. Uvek.“ Zastala je pred vratima gostinjske kuće. „Hvala vam što ste me dopratili.“ Veoma je hladnokrvna, pomislio je. Savršeno kontrolisana, vrlo snalaţljiva. Moţda bi sve to prihvatio da nije primetio kako joj je desni palac izgrizen skoro do jagodica. Namerno se malo pribliţio. Dok se naglo povlaĉila, zaista je podigla nevidljivi zid. Biće zanimljivo, zakljuĉio je, videti da li se isto ponaša prema svim muškarcima, ili samo prema njemu. U tom trenutku samo jedno mu je bilo vaţno. ,,Iv Benedikt je najvaţnija osoba u mom ţivotu.“ Glas mu je bio tih i opasan. „Budite paţljivi, gospoĊo Samers. Veoma paţljivi. Ne bi bilo dobro da budete moj neprijatelj.“ Dlanovi su joj se oznojili i to ju je razbesnelo. Prekrila je vatru ledom. „Ĉini se da već jesam. Mogu vam obećati, gospodine Vintrop, da ću biti temeljna. Veoma temeljna. Laku noć.“

Treće poglavlje
U ponedeljak, u deset sati pre podne, Dţulija je bila spremna. Provela je vikend sa sinom, iskoristivši lepo vreme i ispunivši obećanje da će otići u Diznilend. Ĉak je kao vrhunac provoda dodala i obilazak studija Univerzal. Brzo se prilagodio na vremensku razliku - znatno brţe od nje. Znala je da će oboje biti nervozni kada tog jutra uĊu u novu školu. Razgovarali su sa direktorom, pre nego što je Brendon, delujući veoma sićušno i hrabro, otišao na prvi ĉas. Dţulija je ispunila Ċesetak obrazaca, rukovala se sa direktorom i ostala smirena tokom voţnje do kuće. Zatim se prepustila nastupu plaĉa. Sada je, paţljivo umivenog i ponovo našminkanog lica, sa diktafonom i beleţnicom u tašni, pritisnula zvono ulaznih vrata glavne kuće. Malo kasnije, Travers je otvorila i frknula kao da nešto ne odobrava. „GospoĊa Benedikt je gore u svojoj kancelariji. Oĉekuje vas.“ Rekavši to, okrenula se i povela je uz stepenice. Kancelarija se nalazila u centralnoj crtici slova ,,E“, i duţ prednjeg zida imala širok prozor u obliku polumeseca. Preostala tri zida su bila popunjena policama na kojima su se nalazile nagrade koje je Iv dobila tokom svoje duge karijere. Statue i plakete bile su prošarane fotografijama i pozorišnim programima i detaljima koji sećaju na njene filmove. Dţulija je prepoznala belu ĉipkanu lepezu koja je korišćena u filmu iz perioda pre GraĊanskog rata, seksi crvene cipele sa visokom potpeticom koje je Iv nosila kada je igrala podjednako skerletnu salunsku pevaĉicu, krpenu lutku koju je stezala u naruĉju kada je glumila majku koja traţi izgubljeno dete. TakoĊe je primetila da kancelarija nije uredna kao ostatak kuće. Bila je raskošno opremljena kombinacijom antikviteta i ţivopisnih boja. Tapete su bile svilene, tepih debeo i mek. Ali pored velikog stola od ruţinog drveta za kojim je sedela Iv nalazila se gomila scenarija. Mašina za kafu, sa već polupraznim ibrikom, stajala je na stilskom stoĉiću. Bezbrojni primerci ĉasopisa Varajeti bili su razbacani svuda po podu, a pepeljara pokraj telefona u koji je Iv urlala bila je prepuna. „Svoje poĉasno svedoĉanstvo mogu da zabiju sebi u zadnjicu.“ Pokazala je Dţuliji da uĊe rukom u kojoj se dimila cigareta, a potom duboko udahnula dim. „Jebe mi se da li je u pitanju dobra reklama, Drejk, ne pada mi na pamet da letim u Timbuktu i veĉeram piletinu s gomilom prokletih republikanaca. Moţda je to glavni grad naše drţave, ali za mene je Timbuktu. Nisam glasala za tog idiota i ne pada mi na pamet da veĉeram s njim.“ Frknula je i delimiĉno otresla cigaretu preko ostalih opušaka. ,,Ti se nosi sa tim. Zato te plaćam.“ Spustivši slušalicu, mahnula je Dţuliji prema stolici. „Politika je za idiote i loše glumce.“ Dţulija spusti torbu kraj stolice. ,,Da vas citiram?“ Iv se samo nasmeši. „Znaĉi, spremna si za posao. Pomislila sam da prvi razgovor treba da obavimo u poslovnoj atmosferi.“ „Kako god vam je zgodno.“ Dţulija baci pogled ka gomili scenarija. ,,Ove ste odbili?“ ,,U polovini oĉekuju da igram neĉiju baku, u drugoj polovini oĉekuju da se skinem.“ Podigla je stopalo u crvenoj patici i šutnula gomilu. Prevrnula se i pokrenula lavinu snova. „Dobar pisac je zlata vredan.“ ,,A dobar glumac?“ Iv se nasmeja. „Zna kako da pretvori slamu u zlato - poput ĉarobnjaka.“ Izvila je obrvu kad je Dţulija izvadila diktafon i stavila ga na stoĉić. ,,Od mene zavisi šta je za javnost, a šta nije.“ ,,Naravno.“ Jednostavno će se potruditi da dobije dozvolu da objavi sve što je interesuje. ,,Ja ne kršim poverenje, gospoĊo Benedikt.“ „Svi to rade, ponekad.“ Mahnula je dugom, vitkom šakom ukrašenom jednim svetlucavim rubinom. „Pre nego što prekršite moje, ţelim da znam nešto više o vama - osim onog sranja koje stoji u izveštaju za štampu. Vaši roditelji?“ Više nestrpljivo nego iznervirano, Dţulija je prekrstila ruke u krilu. „Oboje su preminuli.“ „Braća i sestre?“ „Bila sam jedinĉe.“ „Nikada se niste udavali." „Ne.“ ,,Zašto?“

Mada se osećao blagi traĉak bola, Dţulijin glas je bio smiren. „Nisam to ţelela.“ „Pošto sam ušla i izašla iz te institucije ĉetiri puta, ne mogu je preporuĉiti, ali ĉini mi se da je teško biti samohrana majka.“ ,,To ima svojih mana, ali i prednosti.“ ,,Na primer?“ Pitanje ju je toliko iznenadilo da je morala sebe opomenuti da se ne migolji. „Mogu se osloniti samo na svoja osećanja kada donosim odluke.“ ,,Da li je to prednost ili mana?“ Dţulija izvi usne u blag osmeh. „I jedno i drugo.“ Izvadila je olovku i beleţnicu iz torbe. „Pošto danas za mene moţete da odvojite samo dva sata, volela bih da poĉnemo. Naravno, poznato mi je sve što je objavljeno o vama. RoĊeni ste u Omahi, drugo od troje dece. Otac vam je bio trgovac.“ U redu, odluĉila je Iv, zapoĉeće. Saznaće usput ono što mora da sazna. „Trgovaĉki putnik“, ubacila se Iv dok je Dţulija ukljuĉivala diktafon. „Uvek sam pretpostavljala da imam nekoliko braće i sestara posejanih po centralnoj ravnici. Zapravo, nekoliko puta su mi dolazili ljudi tvrdeći da smo u srodstvu, nadajući se da će dobiti pomoć.“ „Šta mislite o tome?“ „Mislim da je to problem mog oca, a ne moj. Sluĉajno srodstvo vam ne obezbeĊuje besplatan ruĉak.“ Spojila je prste i zavalila se. ,,Ja sam postigla uspeh. Sama. Da sam i dalje Beti Berenski iz Omahe, mislite li da bi se iko od tih ljudi majao oko mene? MeĊutim, Iv Benedikt je nešto drugo. Ostavila sam Beti za sobom na kukuruznim poljima kada mi je bilo osamnaest godina. Ne mislim da je korisno osvrtati se na prošlost.“ Takvu filozofiju Dţulija je razumela i poštovala. Osetila je dobovanje uzbuĊenja - raĊanje intimnosti koja njen rad ĉini tako uspešnim. „Priĉajte mi o svojoj porodici. Kakvo je bilo Betino detinjstvo?“ Nasmejala se zabacivši glavu. ,,Oh, moja starija sestra će se zgroziti kada vidi da sam našeg oca nazvala preljubnikom. Ali istina je istina. Išao je na put i prodavao svoje koještarije - uvek bi prodao dovoljno da preţivimo. Vratio bi se sa sitnicama za svoje devojĉice. Ĉokolade, maramice ili trake za kosu. Stalno smo dobijale poklone od tate. Bio je krupan, zgodan ĉovek rumenih obraza, crne kose i brkova. Oboţavale smo ga. Pet dana nedeljno ga nismo viĊale.“ Išĉupala je cigaretu iz kutije i upalila je. „Subotom bismo prale njegov veš. Košulje su mu bile natopljene parfemom. Majka bi subotom uvek izgubila ĉulo mirisa. Niko je nikad nije ĉuo da ga ispituje, optuţuje ili da se ţali. Nije bila kukavica, bila je... krotka, prihvatala je mnogo toga u ţivotu, pa i neverstvo svog muţa. Mislim da je znala da samo nju voli. Kada je sasvim iznenada umrla - bilo mi je šesnaest - otac je izgubio dušu. Tugovao je sve do svoje smrti, pet godina kasnije." Zastala je i nagnula se napred. „Šta zapisujete?“ „Zapaţanja“, odvratila je Dţulija. ,,Mišljenje.“ „Šta ste zapazili?“ ,,Da ste voleli oca i da vas je razoĉarao.“ „A ako bih vam rekla da je to obiĉno sranje?“ Dţulija je potapšala beleţnicu olovkom. Pomislila je da je razumevanje izmeĊu njih dve neophodno. Ravnoteţa moĉi. ,,U tom sluĉaju obe gubimo vreme.“ Nakon kratke tišine, Iv je posegnula ka telefonu. „Potrebna mi je sveţa kafa.“ Dok je Iv izdavala uputstva osoblju u kuhinji, Dţulija je odluĉila da skrene sa porodiĉne teme. Kada bude bolje razumela Iv, vratiće se na to. „Bilo vam je osamnaest godina kada ste došli u Holivud“, zapoĉela je. „Sami. Pravo sa farme, da tako kaţem. Interesuju me vaša osećanja, vaše impresije. Kako se osećala mlada devojka iz Omahe kada je zakoraĉila iz autobusa u Los AnĊelesu?“ ,,UzbuĊeno.“ „Niste bili uplašeni?“ „Bila sam suviše mlada da bih bila uplašena. Suviše samouverena da bih pomislila kako neću uspeti.“ Iv je ustala i poĉela da ponosno šetka prostorijom. „Bili smo u ratu i naši momci su išli u Evropu da se bore i ginu. Imala sam roĊaka, simpatiĉnog momka koji se prijavio u mornaricu i otišao na juţni Pacifik. Vratio se u kovĉegu. Sahranili su ga u junu. Tako sam iznenada shvatila da ţivot moţe biti veoma kratak i veoma okrutan. Odluĉila sam da ne protraćim više nijednu sekundu i u julu sam spakovala kofere.“ Travers je donela kafu. „Spusti posluţavnik tamo“, naredila je Iv pokazujući ka niskom stolu ispred Dţulije. „Devojka će sipati.“

Iv je traţila kafu bez mleka, zatim se naslonila na ugao stola. Dţulija je zapisala svoja zapaţanja: Ivina snaga se ogledala na njenom licu, u glasu u oblinama tela. „Bila sam naivna“, reĉe Iv promuklim glasom, ,,ali ne i glupa. Znala sam da sam preduzela korak koji će mi promeniti ţivot. Shvatala sam da će biti ţrtava i teškoća. Usamljenosti. Razumete li?“ Dţulija se setila kako je leţala u bolniĉkom krevetu kada joj je bilo osamnaest, sa malom, bespomoćnom bebom u rukama. ,,Da, razumem.“ ,,S trideset pet dolara sam izašla iz autobusa, ali nisam imala nameru da gladujem. Ponela sam portfolio sa slikama i iseĉcima iz novina.“ „Bavili ste se manekenstvom.“ ,,Da, i malo sam igrala u pozorištu. Tih dana studiji su slali skaute, više radi publiciteta nego zbog toga što su zaista traţili talentovane glumce. Ali, shvatila sam da će na vrbi roditi groţĊe pre nego što me skaut pronaĊe u Omahi. Zato sam odluĉila sa odem u Holivud. I to je bilo to. Zaposlila sam se u restoranu i obezbedila sebi nekoliko pojavljivanja u filmovima studija braće Vorner. Trik je bio u tome da vas primete - na snimanju, na setu, u bifeu. Volontirala sam u Holivudskoj kantini. Ne iz ĉovekoljublja, niti zbog vojnika, već zbog toga što sam znala da ću se mešati sa zvezdama. Pravedna stvar i dobra dela nisu mi padala na pamet. Mislila sam samo na sebe. Smatrate li da je to suviše hladnokrvno od mene, gospoĊo Samers?“ Dţuliji nije bilo jasno zašto je njeno mišljenje vaţno, ali je razmislila pre nego što je odgovorila. ,,Da. TakoĊe pretpostavljam da je to veoma praktiĉno.“ ,,Da.“ Iv je stegla vilicu. „Ambicija podrazumeva praktiĉnost. Osim toga, bilo je to opojno iskustvo. Posmatrala sam kako Bet Dejvis sipa kafu, kako Rita Hejvort sluţi sendviĉe. I bila deo toga. Tamo sam upoznala Ĉarlija Greja.“ Podijum za ples je bio prepun vojnika i lepih devojaka. Vazduh je bio zasićen mirisom parfema, losiona za posle brijanja i crne kafe. Svirala je vrela muzika Henrija Dţejmsa. Iv je volela da sluša kako se zvuk trube uzdiţe iznad buke i smeha. Nakon cele smene u restoranu i sati koje je provela proganjajući agente, noge su je silno bolele. Nije pomagalo ni to što su cipele koje je kupila u radnji koja prodaje nošenu robu bile za pola broja manje. Pobrinula se da se umor ne vidi na njenom licu. Nikad se ne zna ko moţe svratiti i uoĉiti to. Bila je prokleto sigurna da će biti dovoljno da je samo jednom primete i da će odmah zapoĉeti svoj uspon. Dim se skupljao na tavanici, kovitlajući se oko lustera. Prešli su na sentimentalnu muziku. Uniforme i haljine su zajedno plutale i njihale se. Pitajući se kada će moći malo da se odmori, Iv je sipala kafu još jednom zadivljenom vojniku i nasmešila se. „Ovde si svake veĉeri ĉitave nedelje.“ Iv je osmotrila visokog, vitkog ĉoveka. Umesto uniforme je nosio sivo flanelsko odelo koje nije skrivalo njegova mršava ramena. Kosu je zalizao unazad sa košĉatog lica. Njegove smeĊe oĉi nalikovale su oĉima baseta. Prepoznala ga je i nasmešila se malo šire. Nije velika zvezda. Ĉarli Grej uvek igra herojevog najboljeg druga. Ali ipak je poznat. I on je nju primetio. „Svi ĉinimo koliko moţemo za ratne napore, gospodine Grej.“ Podigla je ruku i sklonila dugaĉki pramen kose sa oĉiju. ,,Kafa?“ ,,Naravno.“ Naslonio se na bar dok je sipala. Posmatrajući je kako radi, izvadio je kutiju lakija i zapalio jednu cigaretu. „Upravo mi se završila smena na rašĉišćavanju stolova, pa sam pomislio da doĊem i porazgovaram s najlepšom devojkom u prostoriji.“ Nije pocrvenela. Mogla je da je htela, ali odluĉila se za sofisticiraniji pristup. „GospoĊica Hejvort je u kuhinji.“ „Volim brinete.“ „Vaša prva supruga je bila plavuša.“ Nasmejao se. „Kao i druga. Zato i volim brinete. Kako se zoveš, dušo?“ Već je odabrala ime, paţljivo, promišljeno. ,,Iv“, rekla je. ,,Iv Benedikt.“ Smatrao je da je dobro procenio. Mlada, sa zvezdama u oĉima, ĉeka priliku da bude otkrivena. „Zeliš da glumiš u filmovima?“ ,,Ne.“ Gledajući ga u oĉi, uzela mu je cigaretu iz prstiju, povukla dim i ispustila ga, a zatim je vratila. „Glumiću u filmovima.“

Naĉin na koji je to izgovorila i kako je izgledala kad je to ĉinila, naveo ga je da promeni prvobitno mišljenje. Zainteresovan, podigao je cigaretu ka svojim usnama i osetio blag ukus nje. „Koliko dugo si u gradu?“ „Pet meseci, dve nedelje i tri dana. A ti?“ „Prokleto predugo.“ Kao i uvek, privukla ga je ţena opasnog izgleda i brzog jezika. Odmerio ju je. Nosila je neugledan plavi kostim koji je samo što nije pukao na telu koje je tako diskretno prekrivao. Krv mu je prostrujila malo brţe u venama. Kada je ponovo pogledao u oĉi i osmotrio hladnokrvnu razdraganost njenog izraza, znao je da je ţeli. „Pleši sa mnom?“ „Sipaću kafu još sat vremena.“ ,,Ĉekaću.“ Dok je odlazio, Iv se zabrinula da je preterala u glumi. Da je slabo odigrala. U mislima je ponovila svaku reĉ, svaki gest, isprobavajući desetine drugih. Dok je u isto vreme sipala kafu i flertovala s mladim, ţgoljavim vojnicima. Trema je vrebala iza svakog osmeha. Kada se njena smena završila, naizgled nonšalantno je izašla iza pulta. „Kakav korak imaš.“ Ĉarli je stao kraj nje a Iv je ispustila tih uzdah olakšanja. „Nosi me tamo gde sam krenula.“ Zakoraĉili su na plesni podijum i on je obgrlio svojim rukama. Tu su i ostali skoro ĉitav sat. „Odakle si se stvorila?“ mrmljao je. „Niotkuda. RoĊena sam pre pet meseci, dve nedelje i tri dana.“ Nasmejao se i protrljao obrazom njenu kosu. „Već si premlada za mene. Nemoj ĉiniti stvari gorima.“ Gospode, kao da drţi seks u naruĉju - ĉist, treperav seks. „Ovde je suviše toplo.“ „Meni se dopada vrelina." Zabacila je kosu i nasmešila mu se. Bio je to novi izgled na kojem je radila: poluosmeh, usne blago razmaknute, iskošen pogled ispod spuštenih kapaka. Prema tome kako je stegao njene prste, zakljuĉila je da je upalilo. „ Ali moţemo da se provozamo ako ţeliš da se rashladiš.“ Vozio je brzo, pomalo nesmotreno i zasmejavao je. Povremeno bi odvrnuo poklopac srebrne pljoske burbona iz koje je potezao. Ona je odbila. Malo-pomalo, dopustila mu je da iz nje izvuĉe neke pojedinosti komadiće koje je ţelela da mu oda. Još nije pronašla agenta, ali uspela je sama sebi da obezbedi posao statiste u filmu Na težak način, sa Idom Lupino i Denisom Morganom. Novac koji zaradi kao konobarica uglavnom potroši na ĉasove glume. To je investicija: ţeli da bude profesionalac i ima nameru da postane zvezda. Ispitivala ga je o poslu - ne o zvezdama sa kojima radi, već o samom poslu. Popio je dovoljno da se oseća polaskano i zaštitniĉki nastrojeno. Kada ju je ostavio u pansionu, bio je već potpuno zaluĊen. „Dušo, ti si kao beba u šumi. Ima mnogo vukova koji bi ţeleli da te gricnu.“ Sanjivih oĉiju, naslonila je glavu na njegovo sedište. „Niko me neće gricnuti... ako ja to ne ţelim.“ Kada se nagnuo da je poljubi, saĉekala je da njegove usne okrznu njene, zatim se povukla i otvorila vrata automobila. „Hvala za voţnju.“ Prošla je rukom kroz kosu, pa prišla glavnom ulazu u staru, sivu zgradu. Okrnuvši se dobacila mu je osmeh preko ramena. ,,Vidimo se, Ĉarli.“ Narednog dana je stiglo cveće, buket crvenih ruţa zbog kojih je drugim ţenama u pansionu zaigralo srce. Dok ih je Iv smeštala u pozajmljenu vazu, nije o njima razmišljala kao o cveću, već kao o svom prvom uspehu. Vodio ju je na zabave. Iv je trampila kupone za hranu pa kupovala materijal i šila haljine. Odeća je takoĊe investicija. Pobrinula se da joj haljine budu manje za pola broja. Nije joj smetalo da koristi telo kako bi dobila ono što ţeli. Najzad, njeno je i moţe sa njim ĉiniti što joj je volja. Ogromne kuće, armije slugu, glamurozne ţene u krznu i svili, nisu kod nje izazivale strahopoštovanje. Nije to smela sebi da dozvoli. Veĉeri u glamuroznim klubovima nisu je zastrašivale. Otkrila je da se moţe mnogo toga nauĉiti u toaletu - za koju ulogu se traţi glumica, ko spava s kim, koja glumica je suspendovana i zašto. Gledala je, slušala i pamtila. Kada je prvi put ugledala svoju fotografiju u novinama, snimljenu nakon što je veĉerala sa Ĉarlijem u Romanovu, provela je ĉitav sat kritikujući svoju kosu, izraz lica i stav. Ĉarliju nije ništa traţila i uvek ga je drţala na odstojanju, mada je postalo teško ĉiniti i jedno i drugo. Znala je da bi joj obezbedio probno snimanje samo ako bi to nagovestila. TakoĊe je znala da bi ţeleo da je odvede u krevet. Ţelela je snimanje, ţelela je da joj bude ljubavnik - ali shvatala je koliko je vaţno odabrati pravi momenat. Na Badnje veĉe, Ĉarli je priredio zabavu. Na njegov zahtev, stigla je ranije u njegovu veliku vilu na Beverli Hilsu. Crveni saten ju je koštao bonova za nedelju dana, ali smatrala je da je haljina toga vredna. Klizila je niz

njeno telo, dubokog dekoltea i tesna na kukovima. Usudila se da izmeni kroj isekavši prorez sa strane - i takoĊe da prišije veštaĉki dijamant pri vrhu proreza kako bi privukla pogled na tu taĉku. „Izgledaš predivno." Ĉarli je prešao šakama preko njenih golih ruku dok su stajali u foajeu. „Zar nemaš ogrtaĉ?“ Njene finansije nisu dopuštale šal koji bi odgovarao haljini. „Suviše sam vatrena za to“, odvratila je i ponudila mu mali paket sa crvenom mašnom. „Srećan Boţić!“ Unutra se nalazila tanka, mnogo puta proĉitana knjiga Bajronove poezije. Prvi put otkako ga je upoznala, osetila se budalasto i nesigurno. „Ţelela sam da ti poklonim nešto svoje“, objasnila je. „Nešto što mi mnogo znaĉi.“ Nelagodno je potraţila cigaretu u tašni. „Znam da nije ništa posebno, ali...“ Spustio je šaku na njenu kako bi je umirio. „Veoma je posebno.“ Nepodnošljivo dirnut, spustio je njene šake kako bi je pomazio vrhovima prstiju po obrazu. „Prvi put si mi poklonila pravi deo sebe.“ Kada je spustio usne na njene, osetila je toplinu i potrebu. Ovoga puta se nije opirala kada je produbio poljubac, zadrţavši se duţe na njenim usnama. Dopustila je sebi da uţiva u trenutku i zagrlila ga, eksperimentišući jezikom. Ranije su je ljubili samo mladići. Ovo je muškarac, iskusan i gladan, ĉovek koji zna šta da ĉini sa svojom ţeljom. Osetila je kako mu prsti klize preko satena i zagrevaju koţu pod sobom. Oh, da, pomislila je, i ona njega ţeli. Bez obzira na to da li je pravo vreme, njihova ţelja neće ostati neutoljena još dugo. Oprezno se povukla. „Posebno sam osećajna za vreme praznika“, uspela je da prozbori. Smešeći se, obrisala je karmin s njegovih usana. Uhvatio ju je za ruku i poljubio u dlan. „Hajde gore sa mnom.“ Srce joj je zatreperilo, iznenadivši je. Nikad ranije to nije predloţio. ,,Nisam toliko osećajna.“ Muĉila se da ponovo uspostavi ravnoteţu. „Tvoji gosti će poĉeti da stiţu za nekoliko minuta.“ „Jebeš goste.“ Nasmejala se i uhvatila ga podruku. ,,Ma, hajde, Ĉarli, znaš da ţeliš da spavaš sa mnom. Ali sada ćeš mi sipati ĉašu šampanjca.“ ,,A kasnije?“ „Postoji samo sadašnji trenutak, Ĉarli. Veliĉanstveni sadašnji trenutak.“ Zakoraĉila je kroz dupla vrata u prostranu dvoranu s jelkom visokom sedam metara ukrašenom kuglama i svetlima u boji. Bila je to muška soba i samo zbog toga joj se dopadala. Nameštaj je bio pravih linija i jednostavan, fotelje široke i udobne. Vatra je gorela u ogromnom ognjištu na jednom kraju prostorije, a na suprotnom kraju se nalazio dugaĉak šank od mahagonija dobro snabdeven pićem. Iv je skliznula na koţnu barsku stolicu i uzela cigaretu. ,,Barmene“, rekla je, „dami je potrebno piće.“ Prouĉavala je Ĉarlija dok je otvarao i sipao šampanjac. Nosio je smoking. Sveĉano odelo mu je dobro pristajalo. Nikad neće biti konkurencija velikim imenima. Ĉarli Grej nije Klark Gejbl ili Keri Grant, ali posedovao je pouzdanost i ljupkost i znao je da ceni svoj zanat. ,,Ti si dobar ĉovek, Ĉarli.“ Iv je podigla ĉašu. „Nazdravljam ti kao svom prvom prijatelju u ovom poslu.“ „Nazdravljam sadašnjici, rekao je dotakavši njenu ĉašu svojom. ,,I onome što ćemo od nje stvoriti.“ Obišao je šank i uzeo jedan od poklona ispod jelke. „Nije intiman kao Bajron, ali kada sam ovo ugledao, setio sam se tebe.“ Iv je ostavila cigaretu da bi otvorila kutiju. Ogrlica od blistavih dijamanata gorela je belom vatrom na pozadini od crnog somota. U središtu, poput kapljice krvi, sijao je ogroman, ţarki rubin. Dijamanti su bili izbrušeni u obliku zvezda, a rubin u obliku suze. ,,Oh. Oh, Ĉarli.“ „Nemoj reći da nije trebalo.“ Odmahnula je glavom. „Nikad ne bih izgovorila tako izlizanu frazu.“ MeĊutim, oĉi su joj bile vlaţne i osećala je knedlu u grlu. „Htela sam da kaţem da imaš odliĉan ukus. DoĊavola, ne mogu da smislim ništa pametnije. Zapanjujuća je.“ „Kao i ti.“ Izvadio je ogrlicu i provukao je kroz šake. „Kada poseţeš za zvezdama, Iv, prolivaš krv i suze. Zapamti to.“ Zakopĉao ju je oko njenog vrata. „Neke ţene su roĊene da nose dijamante.“ „Sigurna sam da sam jedna od njih. Sada ću uĉiniti nešto veoma tipiĉno.“ Nasmejavši se, potraţila je pudrijeru u tašni. Otvorila ju je i osmotrila ogrlicu u malom, kvadratnom ogledalu. „Gospode. DoĎavola, prelepa je.“ Okrenula se da ga poljubi. „Osećam se kao kraljica.“

„Ţelim da budeš srećna.“ Obuhvatio je njeno lice rukama. „Volim te, Iv.“ Video je da se iznenadila, a potom i uznemirila. Uzdrţavši se od daljih izjava, spustio je ruke. „Imam još nešto za tebe.“ ,,Još?“ Pokušala je da govori opušteno. Znala je da je ţeli, da mu je draga. Da je voli? Nije ţelela da je voli jer nije mogla da mu uzvrati. Štaviše, nije ţelela da doĊe u iskušenje da uopšte pokuša. Ruka joj se pomalo tresla kad je podigla ĉašu šampanjca. „Teško ćeš nadmašiti ogrlicu.“ „Ako te poznajem dobro kao što mislim da te poznajem, ovo će je popriliĉno nadmašiti.“ Izvadio je papirić iz dţepa na grudima i spustio ga na šank pokraj nje. „Dvanaesti januar, deset sati pre podne, scena 15.“ Zbunjeno je podigla obrvu. „Šta je to? Uputstvo za lov na blago?“ „Tvoje probno snimanje.“ Video je da joj obrazi blede a oĉi tamne. Usne su joj se drhtavo razmakle, ali samo je klimnula glavom. Osmehnuo se s razumevanjem, ali osmeh nije dopirao do njegovih oĉiju. „Da, pomislio sam da će ti to znaĉiti više od dijamanata.“ Kada joj utre put, znao je da će ga ostaviti daleko za sobom. Paţljivo je savila papirić i stavila ga u tašnu. „Hvala ti, Ĉarli. Nikada ti ovo neću zaboraviti.“ „Spavala sam sa njim te noći“, rekla je Iv tiho. Glas joj se produbio, ali nije zaplakala. Više nije prolivala suze, osim na snimanju. „Bio je neţan, neverovatno drag i priliĉno potresen kada je otkrio da mi je prvi. Ţena nikad ne zaboravlja svoj prvi put. To sećanje je dragoceno kada je lepo. Ostavila sam ogrlicu na vratu dok smo vodili ljubav.“ Nasmejala se i podigla šolju hladne kafe. „Zatim smo popili još šampanjca i ponovo vodili ljubav. Verujem da sam mu te veĉeri podarila više od seksa, kao i ostalih noći tokom narednih nekoliko nedelja dok smo bili ljubavnici. Imao je trideset dve godine. Studio je u saopštenju za novinare objavio da ima ĉetiri godine manje, ali meni je rekao. Ĉarli Grej nije bio laţljivac.“ Uz uzdah je spustila šoljicu s kafom u stranu i oborila pogled ka svojim šakama. „Liĉno me poduĉavao za probno snimanje. Bio je dobar glumac, neprestano potcenjivan u svoje vreme. Za samo nekoliko meseci sam dobila ulogu u njegovom novom filmu.“ Pošto se tišina otegla, Dţulija je odloţila beleţnicu u stranu. Nije joj bila potrebna. Ovo jutro neće zaboraviti. „Očajni životi, s Majklom Torentom i Glorijom Miĉel. Igrali ste Sesiliju, prelepu zlikovku koja je zavela i izdala Torentovog mladog advokata idealistu. Jedna od najerotiĉnijih scena na ekranu, i tada i sada, jeste trenutak kada ulazite u njegovu kancelariju, sedate na sto i skidate mu kravatu.“ „Imala sam osamnaest minuta na ekranu i iskoristila sam ih najbolje što sam mogla. Rekli su mi da prodajem seks i prodala sam prepune naramke.“ Slegla je ramenima. „Film nije postao klasik. Sada ga puštaju u tri ujutru na kablovskoj televiziji. Ipak, ostavila sam dovoljno dobar utisak da mi studio odmah ponudi novu ulogu bludnice. Bila sam najnoviji seks simbol Holivuda - i obezbeĊivala im dobru zaradu pošto sam bila pod ugovorom. Nisam ozlojeĊena zbog toga, ĉak ni danas. Popriliĉno sam izvukla iz tog prvog filma.“ „Ukljuĉujuĉi i supruga.“ ,,Ah, da, moja prva greška.“ Nemarno je slegla ramenima i blago se nasmešila. „Gospode, Majkl je imao divno lice. Ali bio je glup kao top. U krevetu je sve bilo u redu. Ali ako bih pokušala da razgovaram sa njim? Sranje.“ Poĉela je da dobuje prstima po ruţinom drvetu. „Ĉarli je bio znatno bolji glumac, ali Majkl je imao lice, izgled. Još me ljuti to što sam bila dovoljno glupa da poverujem da taj idiot ima bilo kakve veze sa likovima koje igra.“ ,,A Ĉarli Grej?“ Dţulija je paţljivo posmatrala Ivino lice. „Izvršio je samoubistvo.“ „Finansijski je krahirao, a karijera nije napredovala. Ipak, bilo je teško poverovati da je sluĉajnost što se ubio baš onog dana kada sam se udala za Majkla Torenta.“ Glas joj je ostao ravan, a pogled smiren kada je pogledala Dţuliju u oĉi. ,,Da li mi je ţao zbog toga? Da. Ĉarli je bio jedan u milion i volela sam ga. Nikad onako kako je on voleo mene, ali volela sam ga. Da li krivim sebe? Ne. Ĉarli i ja smo napravili svoje izbore. Oni koji opstaju ţive sa svojim izborima.“ Nagnula je glavu. „Zar nije tako, Dţulija?“

Ĉetvrto poglavlje
Da, tako je, pomislila je Dţulija kasnije. Da bi opstao, ĉovek mora da ţivi sa svojim izborima, ali i da ih plaća. Pitala se kako je Iv platila. Smeštenoj ispod suncobrana za staklenim stolom terase gostinjske kuće, Dţuliji se ĉinilo da je Iv Benedikt poţnjela samo nagrade. Radeći na beleškama, bila je okruţena drvećem i mirisom jasmina. Vazduh je brujao udaljeni eho kosilice negde iza palmi, zujanje pĉela pijanih od nektara i vihor kolibrijevih krila dok se hrani obliţnjim cvetom hibiskusa. Raskoš i privilegije. Ali, pomislila je Dţulija, ljudi koji sve ovo dele sa Iv plaćeni su da to ĉine. Evo ţene koja dostiţe vrhunac za vrhuncem, ali ostaje sama. Skupa cena za uspeh. Ipak, Iv joj se nije ĉinila poput ţene koja ţali zbog svojih izbora, ona je preko njih gomilala slojeve uspeha. Dţulija je napravila spisak ljudi s kojima ţeli da razgovara - bivše muţeve, ljubavnike, prethodne poslodavce. Iv je samo slegla ramenima u znak slaganja. Zamišljeno, dva puta je zaokruţila ime Ĉarlija Greja. Ţelela je da razgovara s ljudima koji su ga poznavali, s ljudima koji bi iz drugog ugla mogli da osvetle njegov odnos sa Iv. Otpila je gutljah hladnog soka i poĉela da piše. Imala je mane, naravno. Gde ima darežljivosti, tamo postoji i sebičnost. Gde ima dobrote, tamo se raĎa i nehatno zanemarivanje osećanja. Može biti osorna, hladnokrvna, bezosećajna, gruba - jednom rečju čovek. Mane čine ženu sa srebrnog platna zadivljujućom i vitalnom poput bilo kojeg lika koji je igrala. Njena snaga uliva strahopoštovanje. Nalazi se u njenim očima, glasu, svakom gestu njenog disciplinovanog tela. Čini se da je život izazov, uloga koju je pristala da igra sa izuzetnim poletom - i za koju ne prihvata uputstva. Lično preuzima odgovornost za svaki promašeni šlagvort ili lošu scenu. Ne krivi nikoga drugog. Nezavisno od talenta, lepote, punog hrapavoga glasa i oštre inteligencije, treba joj se diviti zbog neumorne svesti o sebi. ,,Ne gubite vreme.“ Dţulija se trgla, a zatim brzo okrenula i pogledala iza sebe. Nije ĉula kada se Pol pribliţio i nije imala pojma koliko dugo stoji i ĉita preko njenog ramena. Namerno je okrenula beleţnicu. Ţiĉani povez je škljocnuo po staklu. „Recite mi, gospodine Vintrop, šta biste uĉinili osobi koja nepozvana ĉita vaš rad?“ Nasmešio se i udobno smestio u stolici preko puta. „Odsekao bih im radoznale prste. Doduše, ja sam poznat po gadnoj naravi.“ Podigao je njenu ĉašu i otpio gutljaj. ,,A vi?“ „Ljudi ĉesto misle da sam krotka. To je obiĉno pogrešno.“ Nije joj se dopadalo to što je došao. Prekinuo ju je u poslu i narušio njenu privatnost. Sedela je u šortsu i izbledeloj majici, bila je bosa i kosa joj je bila zavezana u neuredan konjski rep. Paţljivo izgraĊen imidţ je otišao doĊavola i nije joj se dopalo što je uhvaćena onakva kakva zaista jeste. Zajedljivo je osmotrila sok koji je ponovo podigao ka usnama. ,,Da sipam i vama ĉašu?“ ,,Ne, ova je sasvim u redu.“ Zabavljala ga je njena oĉigledna nelagoda i dopadalo mu se to što ju je tako lako uznemiriti. „Obavili ste prvi razgovor sa Iv.“ ,,Juĉe.“ Izvadio je cigaru, oĉigledno rešen da ostane. Primetila je da su dlanovi široki a prsti dugaĉki. Bolje odgovaraju drţanju srebrne kašike sa kojom je roĊen, nego opisivanju sloţenih, ĉesto jezivih ubistava na stranicama knjiga. „Oĉigledno je da ne sedim u kancelariji s nosom zabijenim u tocilo“, rekla mu je Dţulija. „Ali, ja ipak radim.“ ,,Da, vidim.“ Prijazno se nasmešio. Biće potrebno više od nagoveštaja kako bi ga se otresla. „Ţelite li da podelite utiske s prvog intervjua?“ ,,Ne.“ Neobeshrabren, upalio je cigaru i prebacio ruku preko naslona stolice od kovanog gvoţĊa. ,,Za nekog ko ţeli da sa mnom saraĊuje, ponašate se veoma neprijateljski.“ ,,Za nekoga ko ne odobrava moj rad, ponašate se veoma agresivno.“ „Nije vaš rad u pitanju.“ Ispruţenih nogu, stopala udobno prekrštenih, polako je uvukao dim i ispustio ga. Nametljivo muški miris duvana osetio se u vazduhu. Šunjao se oko cvetnog parfema poput muškarca koji grli neradu ţenu. ,,Ne odobravam samo vaš trenutni projekat. Imam odreĊeni interes.“ Shvatila je da su oĉi najprivlaĉnije na njemu i zbog toga, njen najveći

problem. Ne samo zbog boje, mada će ţene neumitno uzdisati zbog te tamne, izraţajne plave boje. U pitanju je bio njihov pogled, neverovatno usredsreĊivanje, zbog ĉega se Dţulija osetila kao da ne gleda ka njoj, već u nju. Pogled lovca, zakljuĉila je. Neće dozvoliti da postane plen bilo kojeg muškarca. Ne morate da brinete da ću napisati nešto uvredljivo o vama. Vaš deo u Ivinoj biografiji verovatno neće zauzimati više od delića jednog poglavlja.“ Da pati od manije veliĉine ovo bi, kao pisac piscu, bila izvrsna uvreda za njegov ego. „Reci mi nešto, Dţuls, da li sam u pitanju ja ili pak svi muškarci?“ Korišćenje nadimka je potreslo skoro koliko i pitanje. Kao poljubac umesto rukovanja. ,,Ne razumem šta ţeliš da kaţeš.“ „Naravno da razumeš.“ Osmehivao se prijatnije, ali su njegove oĉi i dalje izazivale. „Još nisam uspeo da išĉupam sve oštre strelice kojima si me zasula kada smo se prvi put sreli.“ Igrajući se olovkom, naprosto je poţelela da on ode. MeĊutim, sasvim se opustio, zbog ĉega je ona postajala sve napetija. Muškarci s tolikom koliĉinom samopouzdanja uvek je teraju da posegne za sopstvenim. „Koliko se sećam, ti si izveo prvi napad.“ ,,Moţda.“ Zaljuljao se u stolici, posmatrajući je. Ne, još je nije procenio, ali hoće. Mrštila se dok je ustajao i bacao cigaru u kofu sa peskom kraj ivice terase. Primetila je da ima opasno telo, sve sam mišić i gracioznost. Telo maĉevaoca. Pošto nije tip ĉoveka kojeg moţeš staviti u kavez, pametna ţena s njim mora izaći na kraj tako što će maštu drţati iza zakljuĉanih vrata. A Dţulija je sebe smatrala pametnom ţenom. „Moraćemo da ugovorimo neku vrstu primirja. Zbog Iv.“ ,,Ne vidim razlog za to. Pošto ćeš biti veoma zaposlen, kao i ja, sumnjam da ćemo toliko ĉesto naletati jedno na drugo da bi nam bile neophodne bele zastave.“ ,,Grešiš.“ Vratio se do stola, ali nije seo. Umesto toga je stao pokraj nje, sa palĉevima u dţepovima. „Moraću da te drţim na oku, radi Iv. I ĉini mi se, radi sebe.“ Ĉuvši to, olovka joj ispade na staklo. Nije je podigla već je samo prekrstila svoje nervozne prste. „Ako je ovo neka vrsta posrednog zavoĊenja...“ „Ovako mi se više dopadaš, prekinuo ju je. „Bosonoga i usplahirena. Ţena koju sam upoznao pre neko veĉe bila je intrigantna i zastrašujuća.“ Osetila je peckanje i leptiriće, mada je bila sigurna da je imuna na to. Moguće je, podsetila je sebe, osećati seksualnu privlaĉnost prema ĉoveku koji vam se ne dopada. Isto tako je moguće odupreti se tome. „Ista sam osoba, sa cipelama kao i bez njih.“ ,,Nikako.“ Ponovo je seo, spustio laktove na sto i bradu na šake dok ju je prouĉavao. „Zar ne misliš da je smrtno dosadno buditi se svakoga jutra, ĉitavog ţivota, kao ista osoba?“ To je vrsta pitanja u kojima uţiva, pitanje na koje bi volela da odgovori i da ga istraţi. MeĊutim, bila je sigurna da bi svako istraţivanje s njim završilo u ţivom pesku. Ponovo je otvorila beleţnicu i okretala stranice dok nije došla do prazne. „Pošto si ovde i raspoloţen za priĉu, moţda moţemo sada da obavimo intervju.“ ,,Ne. Moraćemo da saĉekamo, da vidimo kako se stvari razvijaju.“ Znao je da se ponaša tvrdoglavo i uţivao u tome. „Koje stvari?“ Nasmešio se. „Svakojake stvari, Dţulija.“ Ĉula se lupa vrata i mladalaĉki povik. „Moj sin.“ Dţulija je sakupila beleške i ustala. „Izvini, moram da...“ MeĊutim, Brendon je već izjurio kroz vrata terase. Nosio je dreĉavo narandţast kaĉket okrenut naopako, vrećaste pantalone, majicu miki maus i pohabane duboke patike. Osmeh je gotovo prepolovio njegovo prljavo lice. „Dao sam dva koša na fiziĉkom“, objavio je. „Moj junak.“ Posegnula je ka njemu i Pol je posmatrao kako se ponovo menja. Išĉezla je hladnokrvna inteligencija i iznurena ranjivost, a ostala samo ĉista toplina. Blistala je u njenim oĉima i osmehu dok je zabacivala ruke oko ramena svoga sina. Privukla ga je k sebi. Suptilan telesni govor jasno je poruĉivao: on je moj. „Brendone, ovo je gospodin Vintrop.“ ,,Zdravo.“ Deĉak se ponovo nasmešio, pokazujući dva procepa meĊu zubima. „Na kojoj poziciji igraš?“ Deĉaku zasijaše oĉi na to pitanje. ,,Na poziciji plejmejkera. Nisam visok, ali sam brz.“ „Imam koš kod kuće. Moraš jednom da doĊeš i da mi pokaţeš kako se igra.“

„Stvarno?" Brendon samo što nije zaigrao u mestu dok je posmatrao majku traţeći dozvolu. „Mogu li?“ ,,Videćemo.“ Povukla mu je kaĉket. „Imaš li domaći?“ „Samo vokabular i neke glupe jednaĉine.“ I jedno i drugo je obiĉno odlagao do poslednjeg trenutka. „Mogu li da popijem malo soka?“ „Doneću ti.“ „Ovo je za tebe.“ Brendon je izvadio kovertu iz dţepa i okrenuo se ka Polu. „Gledate li ikad Lejkerse i sliĉno?“ ,,Ponekad.“ Dţulija ih je ostavila da razglabaju o osvojenim poenima i izgubljenim utakmicama. Napunila je ĉašu s ledom, kao što Brendon voli i sipala sok. Mada ju je to silno jedilo, napunila je ĉašu za Pola i ponela tanjir keksa. Smatrala je da neuĉtivost koju bi najradije servirala ne bi bila dobar primer za njenog sina. Nakon što je sve to stavila na posluţavnik, pogledala je kovertu koju je bacila na šank. Njeno ime je bilo odštampano krupnim slovima. Namrštivši se, ponovo je uzela kovertu. Pretpostavila je da je u pitanju izveštaj Brendonove uĉiteljice. Pošto ga je otvorila, proĉitala je kratku poruku i osetila kako joj nestaje krv iz lica. RADOZNALOST JE UBILA MAČKU. Veoma glupo. Ponovo je proĉitala reĉi, govoreći sebi da su glupe, ali papir joj se tresao u rukama. Ko bi joj poslao takvu poruku, i zašto? Da li je to neko upozorenje, ili moţda pretnja? Stavila je papir u dţep. Nema razloga da je budalasta, izlizana fraza uplaši. Saĉekala je nekoliko trenutaka da se smiri, podigla posluţavnik i izašla napolje. Pol je ponovo seo i sada je zabavljao Brendona priĉom o nekoj utakmici Lejkersa. „Jednom smo gledali Nikse“, rekao mu je Brendon. „ Ali, mama ne shvata košarku. MeĊutim, dobro joj ide s bejzbolom“, dodao je u ime izvinjenja. Pol je podigao pogled i osmeh mu je nestao istog trena kada je osmotrio Dţulijino lice. ,,Problem?“ ,,Ne. Samo dva keksa, momak“, rekla je kada se Brendon bacio ka tanjiru. „Gospodin Vintrop je bio na mnogim utakmicama“, rekao je ubacujući prvi keks u usta. „Upoznao je Larija Berda i sve to.“ „Baš fino.“ ,,Ne zna ona ko je to“, izgovorio je Brendon šapatom. Nasmejao se kao muškarac muškarcu, a zatim zalio keks sokom. „Više je zanimaju ţenske stvari.“ Moţda će od deteta, pomislio je Pol, saznati neke odgovore. ,,Na primer?“ ,,Pa.“ Brendon je odabrao novi keks dok je razmišljao. ,,Pa znaš, oni stari filmovi gde ljudi samo bulje jedni u druge. I cveće. Luda je za cvećem.“ Dţulija se slabašno osmehnula. ,,Da li da ostavim gospodu da zapale po cigaretu i pijuckaju porto?“ ,,U redu je voleti cveće, ako si devojĉica“, rekao joj je Brendon. „Moj liĉni, mali šovinista.“ Saĉekala je da popije sok. ,,Domaći.“ „Ali, zar ne bih mogao...“ ,,Ne.“ „Mrzim glupi vokabular.“ „A ja mrzim matematiku.“ Lupnula ga je prstom po nosu. „Uradi prvo to, pa ću ti ja pomoći sa leksikonom.“ ,,U redu.“ Znao je da neće moći da gleda TV ako je nagovori da ostavi domaći za posle veĉere. Ne moţeš pobediti. „Vidimo se“, rekao je Polu. ,,Naravno.“ Pol je saĉekao da se vrata zatvore. „Dobro dete.“ ,,Da, jeste. Ţao mi je, ali moram unutra da ga nadgledam.“ ,,To moţe da saĉeka koji minut.“ Ustao je. „Šta se dogodilo, Dţulija?“ ,,Ne znam na šta misliš.“

Spustio je šaku ispod njene brade. Prsti su mu bili topli i ĉvrsti, jagodica ogrubelih od neke muške igre. Morala je da se bori s potrebom da pobegne. „Nekim ljudima se u oĉima vidi sve što osećaju. Tvoje oĉi su uplašene. Šta se dogodilo?“ Uopšte joj se nije dopalo što ţeli da mu kaţe, što ţeli to sa njim da podeli. Sama je izlazila na kraj sa problemima duţe od jedne decenije. ,,Razlomci“, rekla je bezbriţno. „Silno me plaše razlomci.“ Iznenadilo ga je to koliko se razoĉarao, ali spustio je ruku. ,,U redu. Pretpostavljam da u ovom trenutku nemaš razloga da mi veruješ. Nazovi me i dogovorićemo se za intervju.“ „Uĉiniću to.“ Kada se uputio ka glavnoj kući, spustila se u stolicu. Nije joj potrebna pomoć - niti njegova niti bilo ĉija zbog toga što je sve u redu. Staloţeno je izvadila zguţvani papir iz dţepa, ispravila ga i ponovo proĉitala. Zatim je duboko udahnula, ustala i pokupila sudove na posluţavnik. Uvek je greška pouzdati se u druge ljude - greška koju ona neće naĉiniti. MeĊutim, bilo joj je ţao što Pol Vintrop tog popodneva nije proveo taj sat vremena na nekom drugom mestu. Dok je Brendon pljuskao po kadi na spratu, Dţulija je dozvolila sebi jednu ĉašu vina Pouily Fume koje joj je Iv poslala. Pošto njena domaćica ţeli da joj bude ugodno, Dţulija je odluĉila da je posluša. MeĊutim, dok je pila bledozlatno vino iz kristalne ĉaše, brinula je zbog papira u dţepu. Da li ga je Pol ostavio za nju? Poigravala se tom idejom, a zatim je odbacila. To je suviše indirektan potez za ĉoveka poput Pola Vintropa. U svakom sluĉaju, nije imala pojma koliko je ljudi toga dana prošlo kroz kapiju od kovanog gvoţĊa, a bilo ko od njih je mogao da ostavi kovertu pred kućom. Nije ĉak ni znala ko sve ţivi unutar te iste kapije. Gvireći kroz prozor kuhinje, videla je ukljuĉeno svetlo u stanu iznad garaţe. Lajl, šofer uskih kukova i širokih ramena. Dţulija je odmah procenila da je u pitanju muškarac koji sebe smatra glavnim bajom Zapadne obale. Da li Iv i on - ne. Iv će se upustiti u odnos sa muškarcem, ali nikada sa nekim poput Lajla. Travers. Domaćica koja se šunja unaokolo dok joj neodobravanje skuplja već dovoljno stegnuta usta. Nema sumnje da joj se Dţulija od prvog trenutka nije dopala. A kako to sigurno nije zbog njenog parfema, oĉigledno joj se ne dopada zbog posla koji je došla da obavi. Moţda je Travers mislila da će je jedna skrivena, anonimna poruka naterati da pobegne nazad u Konektikat. Ako je tako, pomislila je Dţulija pijuckajući vino, sledi joj gorko razoĉaranje. Zatim, tu je Nina. Delotvorna i uz to veoma šik. Zašto bi se ţena poput nje zadovoljila time da ĉitav ţivot potĉini drugoj osobi? O njoj je uspela da sakupi samo oskudne podatke. Petnaest godina veteranka u Ivinom svetu, nije bila udata i nije imala dece. Za vreme veĉere je uspela nenametljivo da odrţi mir. Moţda je zabrinuta zbog toga da će objavljivanje Ivine priĉe neopozivo poremetiti taj mir? U trenutku dok je razmišljala o njoj, primetila je Ninu kako ţustro koraĉa duţ staze, noseći veliku kartonsku kutiju. Dţulija otvori vrata kuhinje. „Specijalna isporuka?“ Nasmejavši se bez daha, Nina unese kutiju. „Rekoh vam da sam tegleća mazga.“ Ĉuo se roptaj kada je spustila kutiju na sto. ,,Iv me zamolila da sakupim ovo za vas. Fotografije, iseĉci, slike iz studija. Misli da će vam to biti od koristi.“ Zainteresovana istog ĉasa, Dţulija podiţe poklopac. „Oh, da!“ Oduševljeno je podigla staru reklamnu fotografiju - Iv, vatreno zgodna, grli izrazito naoĉitog Majkla Torenta. Poĉela je da pretura po kutiji. Nini je sluţilo na ĉast što se samo blago trgla dok je Dţulija uništavala paţljivo naslagan materijal. „Ovo je divno.“ Dţulija je podigla obiĉnu fotografiju, pomalo izbledelu i iskrzanu po ivicama. Njeno ţensko srce je poskoĉilo od uzbuĊenja. „Gospode, pa to je Gejbl.“ ,,Da, naĉinjena je ovde pokraj bazena, tokom jedne od Ivinih zabava. Pred poĉetak snimanja NeprilagoĎenih. Pred smrt.“ ,,Ne samo što će mi pomoći u pisanju, već će mi pruţiti neizmerno zadovoljstvo. Reci joj to. Osećam se kao dete u fabrici ĉokolade.“ ,,U tom sluĉaju, pustiću te da uţivaš.“ ,,Ĉekaj.“ Dţulija natera sebe da se okrene od kutije pune slatkiša pre nego što je Nina otvorila vrata. „Imaš li koji minut vremena?“ Po navici, Nina pogleda na sat. „Naravno. Ţeliš li da zajedno pregledamo fotografije?“

,,Ne, zapravo, volela bih da te intervjuišem. Biću kratka“, dodala je ţurno kada je ugledala izraz oklevanja na Nininom licu. „Znam koliko imaš posla i ne bih volela da ti oduzimam vreme dok radiš.“ Dţulija se nasmešila, ĉestitajući samoj sebi. Pravo je umeće preokrenuti situaciju tako da ona bude ta kojoj je neugodno. „Idem po diktafon. Molim te, sipaj sebi ĉašu vina.“ Ţurno je izašla, znajući da Nini nije dala vremena da se sloţi ili pak da odbije. Kada se vratila, Nina je sipala vino, dopunila Dţulijinu ĉašu i sela. Nasmešila se, zgodna ţena koja je navikla da manipuliše svojim vremenom kako bi ugodila drugima. ,,Iv me je zamolila da saradujem, ali biću iskrena, ne pada mi na pamet ništa što bi tebi bilo interesantno.“ „Dopusti meni da procenim.“ Dţulija je otvorila beleţnicu i ukljuĉila diktafon. Znala je da prepozna neradog sagovornika. To samo znaĉi da će morati da bude neţnija u ispitivanju. Opuštenim tonom je rekla: „Nina, sigurno znaš koliko su ljudi zainteresovani da ĉuju sve o svakodnevici Iv Benedikt - šta je doruĉkovala, kakvu muziku voli, da li jede grickalice svako veĉe gledajući televiziju. Ali to mogu i sama da otkrijem i ne ţelim da trošim tvoje vreme na trivijalnosti.“ Nina se i dalje uĉtivo smešila. „Kao što sam rekla, Iv me zamolila da saraĊujem.“ „Cenim to. Volela bih da ĉujem šta misliš o njoj kao osobi. Pošto blisko saraĊuješ sa njom već petnaest godina, verovatno je poznaješ bolje od ikoga.“ „Smatram da imamo ne samo poslovni, već i prijateljski odnos.“ ,,Da li je teško ţiveti i raditi u istoj kući sa nekim ko je, po sopstvenim reĉima, veoma zahtevna osoba?" „Meni to nikada nije bilo teško.“ Nina je nagnula glavu dok je pijuckala vino. „Izazovno, da. Tokom godina Iv mi je priuštila mnoge izazove.“ „Koji od njih najradije pamtiš?“ „Oh, to je lako.“ Nasmejala se Nina. „Pre nekih pet godina, dok je snimala Vreli talas, odluĉila je da priredi zabavu. To nije neuobiĉajeno jer Iv oboţava zabave. MeĊutim, bila je toliko oĉarana lokacijom u Nasauu, i htela je pošto-poto da se zabava odrţi na ostrvu - i to za dve nedelje.“ Zbog uspomena, iskren osmeh je zamenio uĉtivost. „Da li si ikada pokušala da iznajmiš ĉitavo karipsko ostrvo, Dţulija?“ ,,Ne mogu reći da jesam.“ „Ima to svojih problema - posebno ako ţelite moderne ugodnosti kao što su kuća, struja, vodovod. Uspela sam da pronaĊem jedno veoma ljupko malo ostrvo pedeset šest kilometara udaljeno od obale Sent Tomasa. Avionom smo prevezli generatore, za sluĉaj tropske oluje. Zatim sam morala da se pozabavim logistikom prebacivanja zabavljaĉa, te odnošenja hrane, piĉa, posuĊa i escajga. Zatim stolova i stolica. Leda.“ Zatvorila je oĉi. ,,Neverovatne koliĉine leda.“ „Kako si uspela.“ Nina je zatreptala. „Sve smo dopremili morskim i vazdušnim putem. I sve sam natopila vlastitim znojem. Provela sam tri dana na ostrvu sa drvodeljama - Iv je ţelela nekoliko koliba, sa vrtlarima - ţelela je bujan, što tropskiji izgled - i sa veoma mrzovoljnim ugostiteljima. Bila je to... pa, jedna od njenih najzanimljivijih ideja.“ Zapanjena, Dţulija je spustila ruku na bradu i dopustila da joj se ĉitav film odvrti u glavi. „Kakva je bila zabava?“ „Strahovito uspešna. Bilo je dovoljno ruma da borbeni brod plovi na njemu, domorodaĉke muzike - a Iv je izgledala poput ostrvske kraljice u sarongu od plave svile.“ „Reci mi nešto, gde neko moţe da nauĉi kako se iznajmljuje ostrvo?“ „Putem pokušaja i pogreške. Sa Iv ĉovek nikada ne znata šta da oĉekuje, tako da mora biti spreman na sve. PohaĊala sam kurseve iz prava, raĉunovodstva, dekoracije, nekretnina i plesa - izmeĊu ostalog.“ ,,Od svih tih kurseva, da li te je neki podstakao da odeš korak dalje, promeniš karijeru?“ ,,Ne.“ Osetio se traĉak oklevanja. „Nikada ne bih ostavila Iv.“ „Kako si poĉela da radiš za nju?“ Nina je spustila pogled ka svojoj ĉaši. Polako je kruţila prstom po njenom obodu. „Znam da će to moţda zvuĉati melodramatiĉno, ali Iv mi je spasla ţivot.“ ,,Bukvalno?“ „Zaista bukvalno.“ Mrdnula je ramenima kao da odbacuju sumnju u vezi s tim da li treba da nastavi. „Nema mnogo ljudi koji poznaju moju biografiju. Radije ne bih priĉala o tome, ali Iv je odluĉna da ispriĉa ĉitavu priĉu. Bolje da je iznesem svojim reĉima.“ „Obiĉno jeste.“

„Moja majka je bila slaba ţena, lutala je od muškarca do muškarca. Nismo imale mnogo novca, ţivele smo u iznajmljenim stanovima.“ ,,A tvoj otac?“ „Ostavio nas je. Bila sam priliĉno mlada kada se majka ponovo udala. Za vozaĉa kamiona koji je na putu provodio isto onoliko vremena koliko i kod kuće. Ispostavilo se da je to pravi blagoslov." Njen glas je odavao dubok bol. Poĉela je da steţe i opušta prste na ĉaši, i dalje gledajući u vino kao da se u njemu kriju tajne. ,,U novĉanom smislu, stvari su se malo popravile i neko vreme... sve je bilo u redu.... sve dok nisam malo porasla.“ Uz znatan napor je podigla pogled. „Bilo mi je trinaest godina kada me je silovao.“ „Oh Nina.“ Dţuliju je obuzeo leden bol, kakav svaka ţena oseti pri pomenu silovanja. „Ţao mi je.“ Instinktivno je posegnula ka njenoj ruci. ,,Veoma mi je ţao.“ „Posle toga sam mnogo beţala“, nastavila Nina, pronalazeći utehu u stisku Dţulijine šake. ,,U poĉetku bih se sama vraćala.“ Ovlaš se osmehnula. „Nisam imala gde da odem. Kasnije su me vraćali.“ „Tvoja majka?“ „Nije mi verovala. Nije ţelela da mi veruje. Nije bila u stanju da poveruje kako joj roĊena kćerka predstavlja konkurenciju.“ ,,Monstruozno.“ „Stvarnost je obiĉno takva. Pojedinosti nisu vaţne“, nastavila je. „Najzad sam zauvek pobegla. Lagala sam o tome koliko imam godina, pronašla posao kelnerice i ubrzo uspela da postanem menadţer.“ Poĉela je brţe da govori, ali ne kao da je najgore prošlo već kao da uzima zalet da bi ispriĉala ostalo. „Prethodno iskustvo mi je pomoglo da se usredsredim na posao. Nisam odlazila na sastanke, ništa mi nije odvlaĉilo paţnju. Tada sam napravila grešku. Zaljubila sam se. Bilo mi je skoro trideset godina i priliĉno me je zaludeo.“ Nešto joj je zasijalo u oĉima - suza ili daleko sećanje - ali trepavice su to brzo sakrile kad je podigla ĉašu ka usnama. „Bio je divan prema meni, dareţljiv, paţljiv, neţan. Ţeleo je da se venĉamo, no, dopustila sam da moja prošlost uništi našu priliku. Jedne noći, gnevan što nisam u stanju da mu se obećam, otišao je iz mog stana. Nastradao je u automobilskoj nesreći.“ Izvukla je ruku iz Dţulijine šake. ,,To me je sasvim rastrojilo. Pokušala sam da izvršim samoubistvo. Tada sam upoznala Iv. Istraţivala je ulogu suicidalne supruge za film Pred zoruje najmračnije. Nisam dobro odradila posao, nisam progutala dovoljno tableta i bila sam u bolnici na posmatranju. Razgovarala je sa mnom, slušala me. Moţda je poĉelo kao interesovanje jedne glumice za karakter koji glumi, ali vratila se. Ĉesto sam se pitala šta je to u meni videla što ju je navelo da se vrati. Pitala me je ţelim li da protraćim ţivot u samosaţaljevanju ili pak da nateram ţaljenje da radi za mene. Vrištala sam na nju, psovala je. Ostavila mi je svoj broj uz reĉi da je nazovem ako odluĉim da napravim nešto od sebe. Zatim je izašla iz sobe na onaj svoj nosi se naĉin. Na kraju sam je nazvala. Dala mi je dom, posao i zivot.“ Iskapila je ostatak vina. „Zbog toga ću iznajmiti ostrvo za nju i uĉiniti sve što od mene traţi.“ *** Satima kasnije Dţulija je i dalje bila budna. U glavi joj je brujala Ninina priĉa. Privatni ţivot Iv Benedikt znatno je sloţeniji od javnog. Koliko ljudi bi prihvatilo tragediju nekog stranca i pronašlo naĉin da ponudi nadu? Bez jednostavnog ispisivanja teksta. To je lako uĉiniti kada imaš novca. Bez odrţavanja govora. Reĉi ništa ne koštaju. Već otvaranjem najintimnije odaje, srca. Dţulijina ambicija, kada je knjiga u pitanju, poĉela je da se prikrada novom stazom. To više nije bila priĉa koju ţeli da ispriĉa, već priĉa koju mora da ispriĉa. Dok su joj se u glavi obrazovali dugoroĉni planovi, razmišljala je o papiru u svom dţepu. Brinulo je sada to što je Brendon na njeno usputno pitanje odgovorio da je pronašao kovertu na stepenicama ispred kuće. Prešla je prstima preko strane, a zatim ih povukla pre nego što poklekne pred potrebom da izvuĉe papir i ponovo ga proĉita. Bolje da zaboravi na to, rekla je sebi. Noć je postala hladna. Lišće je zašuštalo, nošeno povetarcem s mirisom ruţa. U daljini je ciknula paunica. Mada je prepoznala zvuk, ipak je zadrhtala. Morala je sebe podsetiti na to da je vreba samo opasnost da se navikne na luksuz. Male su šanse za to, pomislila je, saginjući se da pokupi odbaĉenu sandalu. Dţulija nije sebe smatrala ţenom koja se dobro slaţe sa krznom i dijamantima. Neki su roĊeni za takve stvari - bacila je izgrebanu koţu ka ormaru - neki nisu. Kada je pomislila koliko je samo puta zagubila minĊuše ili ostavila zguţvanu jaknu u prtljaţniku automobila, priznala je sebi da joj je ionako bolje sa obiĉnom odećom i biţuterijom.

Osim toga, nedostajao joj je dom. Njegova jednostavnost, ustaljena svakodnevica sreĊivanja svojih stvari, ĉišćenja svog prilaza. Pisanje o poznatim, glamuroznim ljudima je jedno, a ţiveti na taj naĉin nešto sasvim drugo. Zavirila je u Brendonovu sobu. Spavao j e na stomaku, lica zarivenog u jastuk. Najnoviji graĊevinski projekat bio je uredno naslagan u središtu sobe. Svi minijaturni automobili bili su poreĊani u dobro organizovanoj saobraćajnoj guţvi na njegovom stolu. Za Brendona, sve ima svoje mesto. Ova soba, gde su verovatno spavali poznati i moćni, sada pripada njenom malom deĉaku. Miriše na njega - krejon i ĉudno slatkasta, pomalo divlja aroma deĉjeg znoja. Nasmešila se, naslonivši se na kvaku. Dţulija je znala da bi Brendon za jedan dan uspeo da ogradi svoj prostor i bude zadovoljan, bez obzira na to da li ga je odvela u Ric ili u pećinu. Pitala se odakle mu to samopouzdanje i sposobnost da uvek napravi mesto za sebe? Znala je da to nije nasledio od nje, niti od ĉoveka koji je zaĉeo dete sa njom. Kad bi ovako razmišljala, pitala bi se ĉija krv teĉe njegovim venama, ĉiju krv je prenela sinu. Nije znala ništa o svojim biološkim roditeljima i nije ţelela da zna - osim ponekad, kasno noću, kada je sama i kad gleda svog sina... i to pitanje se nameće. Vrata je ostavila otvorena, bila je to stara navika koje nije uspela da se oslobodi. Dok je ulazila u svoju sobu, znala je da je suviše nemirna da bi spavala ili pak radila. Obukla je trenerku, pa sišla dole i izašla napolje, u noć. Bilo je meseĉine. Duge, srebrne niti su se protezale svuda unaokolo. I tišina, divna tišina u kojoj je nauĉila da uţiva posle godina provedenih na Menhetnu. Osluškivala je disanje vazduha kroz stabla, nadolazeću oseku i tok pesme insekata. Kakav god da je kvalitet vazduha u Los AnĊelesu, ĉinilo joj se da sa svakim udahom pije cveće i meseĉinu. Prošla je pokraj stola za kojim je tog popodneva imala verbalni duel s Polom Vintropom. Ĉudno je, pomislila je sada, nije mogla da se seti kada je poslednji put s nekim muškarcem vodila tako dug razgovor o liĉnim temama. Ipak, ĉinilo joj se da taj razgovor nije doprineo da bolje upoznaju jedno drugo. Njen je posao da otkrije više o njemu - u vezi sa stvarima koje se odnose na Iv. Već je bila sigurna da je on deĉak o kojem je priĉala Brendonu. Mali deĉak koji je voleo sitne kolaĉe. Bilo joj je teško da zamisli Pola kako navaljuje na slatkiše. Kakva je majĉinska figura bila Iv Benedikt? Dţulija je skupila usne dok je razmišljala. Mora da istraţi to pitanje. Da li ga je razmazila, bila nemarna, posvećena ili rezervisana? Najzad, nikad nije imala sopstveno dete. Kako je reagovala na površno upoznavanje s pastorĉićima koji su ulazili i izlazili iz njenog ţivota? Kako oni nju pamte? Šta je sa nećakom, Drejkom Morisonom? MeĊu njima postoji krvna veza. Bilo bi zanimljivo razgovarati s njim o njegovoj tetki, a ne o njegovom klijentu. Tek kada je zaĉula glasove Dţulija je shvatila da je zalutala duboko u vrt. Odmah je prepoznala Ivine promukle tonove i primetila da zvuĉi malo drugaĉije. Nekako mekše i neţnije, poput raskoši koja se uvlaĉi u glas ţene dok razgovara sa svojim ljubavnikom. Drugi glas je bio karakteristiĉan kao otisak prstiju. Dubok i hrapav, poput konopca koji neko grebe šmirglom. Viktor Flanigan - legendarni junak iz ĉetrdesetih i pedesetih, smeo i opasan romantiĉni junak iz šezdesetih, pa ĉak i sedamdesetih. Mada mu je sada kosa seda a lice izborano, i dalje donosi senzualnost i stil na filmsko platno. Štaviše, mnogi ga smatraju jednim od najboljih glumaca na svetu. Snimio je tri filma sa Iv. Bili su to briljantni, vatreni filmovi koji su pokrenuli lavinu glasina o vatri izmeĊu njih i van platna. Ali Viktor Flanigan je bio oţenjen i veoma poboţan katolik. S vremena na vreme buknuli bi traĉevi o njemu i Iv, ali nijedno od njih nije dodavalo ulje na vatru nikakvim izjavama. Dţulija je ĉula odjek njihovog zajedniĉkog smeha i znala da sluša ljubavnike. Prva pomisao joj je bila da se brzo okrene i poĊe nazad ka gostinjskoj kući. Ona moţda jeste novinar, ali ne moţe da im se nameće u tom oĉigledno intimnom trenutku. Glasovi su se pribliţavali i Dţulija se instinktivno povukla sa staze u senke kako bi ih pustila da proĊu. ,,Da li sam ikad neuko postupala?“ pitala ga je Iv. Drţala ga je podruku, glave nagnute ka njegovom širokom ramenu. Iz senke, Dţulija je shvatila da nikada nije videla Iv lepšu ili srećniju. ,,Da.“ Zastao je i rukama obuhvatio njeno lice. Bio je samo pet-šest centimetara viši od nje, ali graĊen poput bika. Ĉvrst zid od mišićne mase. Seda kosa mu je blistala kao srebrna griva na meseĉini. „Pretpostavljam da sam jedini ĉovek koji moţe to da izgovori i preţivi.“

„Vik, dragi Vik.“ Iv je zurila u lice koje je poznavala i volela pola svog ţivota. Gledajući ga sada, i godine ucrtane na njegovom licu, prisetila se mladosti i suze su je zapekle u grlu. ,,Ne brini za mene. Imam svoje razloge za pisanje ove knjige. Kada bude završena...“ Obmotala je prste oko njegovog zgloba u oĉajniĉkoj potrebi da oseti snaţno bilo ţivota njegovog pulsa. „Sklupĉaćemo se pokraj vatre i ĉitati je jedno drugom.“ „Zašto sve to sada poteţeš, Iv?“ „Zbog toga što je vreme za to. Nije sve bilo tako loše. Zapravo“ - nasmejala se i naslonila svoj obraz na njegov - „otkako sam odluĉila da to uradim, poĉela sam da razmišljam, da se prisećam i ponovo procenjujem. Shvatila sam koliko zadovoljstva pruţa puko ţivljenje.“ Uzeo je njene šake i prineo ih usnama. „Niko u ţivotu mi nije pruţio toliko zadovoljstva kao ti. Oduvek sam ţeleo...“ ,,Ne.“ Prekinula ga je odmahnuvši glavom. Dţulija je videla suze u Ivinim oĉima. „Nemoj ţeleti. Imali smo ono što smo imali. Ne bih to menjala ni za šta na svetu.“ „Ĉak ni svaĊe u pijanstvu?“ Nasmejala se. „Nijednu. Zapravo, ponekad me razgnevi to što si dopustio Beti Ford da od tebe napravi trezvenjaka. Bio si najseksepilnija pijanica koju sam ikad upoznala.“ „Sećaš li se kada sam ukrao automobil Dţina Kelija?“ „Bio je to automobil sirotog Spensera Trejsija.“ ,,Ah, pa dobro, svi smo Irci. Zatim smo se ti i ja odvezli u Vegas i nazvali ga.“ „Vaţnije je kako je on nas nazvao.“ Primakla se bliţe upijajući mirise koji su deo njega. Duvan, pepermint i losion za posle brijanja sa mirisom borovine, koji koristi već decenijama. „Dobra stara vremena, Viktore.“ „Zaista su bila.“ Povukao se, posmatrajući njeno lice i shvatio da je zadivljujuće kao i uvek. Da li je jedini, zapitao se, koji zna njene slabosti, slabe strane koje je sakrila od gladnog sveta? ,,Ne ţelim da nastradaš, Iv. Mnogi ljudi neće biti srećni zbog ovoga što radiš - mnogi pakosni ljudi.“ Video je da joj oĉi sijaju dok se smeši. ,,Ti si jedini ĉovek koji me je nazvao ţilavom matorkom i preţiveo. Jesi li zaboravio?“ ,,Ne.“ Glas mu je ogrubeo. „Ali ti si moja ţilava matorka, Iv.“ „Veruj mi.“ „Tebi verujem. Ali ne i tvojoj spisateljici.“ „Dopala bi ti se.“ Naslonila se na njega i zatvorila oĉi. „Stvorena je od stila i integriteta. Dobro sam odabrala, Vik. Dovoljno je snaţna da završi ono što je zapoĉela, dovoljno ponosna da odradi dobar posao. Verujem da će mi se dopasti da posmatram svoj ţivot kroz njene oĉi.“ Prešao je rukom uz njena leĊa i niz njih i osetio kako se vraća stari ţar. Kada je ona u pitanju, ţudnja ne stari i ne bledi. „Znam da ne treba da te odgovaram pošto si to ĉvrsto odluĉila. Bog zna da sam svoj najbolji pokušaj ispucao pre nego što ćeš se udati za Rorija Vintropa.“ Njen smeh je bio tih i zavodniĉki, kao i njeni prsti na njegovom vratu. „Još si ljubomoran zbog toga što sam pokušala da ga volim kao što sam volela tebe.“ Osetio je oštricu bola, ali ne zbog ljubomore. „Nisam imao pravo da te zadrţavam, Iv. Ni tada, ni sada.“ „Nikad me nisi zadrţavao.“ Ĉvrsto je stegla ono što je oduvek ţelela, ali nikad nije mogla u potpunosti da ima. „Zbog toga mi niko nije znaĉio kao ti.“ Poljubio je njene usne kao hiljadu puta ranije, kao nešto što mu pripada, strastveno i uz tihi oĉaj. „Gospode, volim te, Iv.“ Nasmejao se kada je osetio da se ukrutio poput gvoţĊa. „Pre deset godina bih te uzeo ovde na ovom mestu. Ovih dana mi je ipak potreban krevet.“ „Onda doĊi u moj.“ Ţurno su otišli, ruku podruku. Dţulija je dugo ostala u senkama. Nije osećala stid, niti peckanje zbog otkrivene tajne. Osećala je suze na svojim obrazima, kao da je odslušala izuzetno lepu muziĉku kompoziciju ili odgledala savršen zalazak sunca. To je bila ljubav. Istrajna, ispunjujuća, dareţljiva. Shvatila je da osim lepote oseća i zavist. Ona nema s kim da šeta po meseĉini u vrtu. Njen glas ni zbog koga nije poprimao tu duboku notu. Ni zbog koga. Sama, vratila se nazad u kuću da provede nemirnu noć u praznom krevetu.

Peto poglavlje
Ugaoni separe kod Denija bio je daleko od pomodnog mesta za doruĉak, ali Drejk je bar bio siguran da neće naleteti na nekog koga poznaje. Nekoga vaţnog. Uz drugu šolju kafe, naruĉio je palaĉinke sa šunkom i jajima. Uvek je jeo kada je nervozan. Delrikio je kasnio. Drejk je zasladio kafu s tri kesice šećera i pogledao na svoj roleks treći put za proteklih pet minuta. Trudio se da se ne znoji. Da se usuĊivao da ustane od stola, otrĉao bi do toaleta da proveri kako mu izgleda kosa. Paţljivo je prošao šakom kroz nju kako bi se uverio da je svaka dlaka na svom mestu. Prsti su mu skliznuli preko ĉvora kravate i uverili se da je svila ĉvrsto zavezana. Bezrazloţno je oĉistio rukave jakne uomo. Njegove manţete od kovanog zlata namignule su uštirkanoj košulji boje slonovaĉe, sa monogramom. Imidţ je sve. Morao je da deluje hladnokrvno, samouvereno, sabrano tokom sastanka s Delrikiom. U sebi se osećao kao mali deĉak kojem klecaju kolena dok ga vode ka šupi. Koliko god da su ga te batine bolele, bile su ništa u poreĊenju sa tim šta će mu se dogoditi ako upropasti ovaj sastanak. Kada bi njegova majka završila s njim, bar bi još uvek bio ţiv. Ako štediš prut, upropastićeš dete. To je bio moto njegove majke i zamahivala je tim štapom dok bi joj u oĉima sijala religiozna groznica. Delrikiov moto je glasio: posao je posao; i odsekao bi mu male vitalne delove anatomije istom nemarnom veštinom sa kojom sebi seĉe nokte. Drejk je ĉetvrti put pogledao na sat kada je Delrikio konaĉno stigao. „Piješ suviše kafe.“ Nasmešio se i seo. ,,To nije dobro za zdravlje.“ Majkl Delrikio je imao skoro šezdeset godina i strogo je vodio raĉuna o holesterolu, koliko i o poslu koji je nasledio od oca. Zbog toga je bio bogat i snaţan. Maslinasta koţa koju je svake nedelje ĉastio masaţom, predstavljala je dramatiĉan kontrast njegovoj ĉeliĉnosedoj kosi i raskošnim brkovima. Ruke su mu bile glatke, sa dugim, šiljatim prstima violiniste. Od nakita je nosio samo zlatnu burmu. Imao je mršavo, asketsko lice tek neznatno izborano i tamnosmeĊe oĉi koje su se sa povlaĊivanjem smešile unucima, plakale zbog operskih arija i bile krajnje bezizraţajne kada nareĊuje da nekoga ubiju. Posao je retko doticao Delrikiove emocije. Bio je sklon Drejku, na neki ujaĉki naĉin, mada ga je smatrao budalom. Zbog te sklonosti se sa njim viĊao liĉno, umesto da pošalje nekog manje prefinjenog ko bi unakazio lepo Drejkovo lice. Delrikio je mahnuo konobarici. Iako je restoran bio prepun dece koja su se buĉno prenemagala, što je pratilo zveckanje escajga, brzo je bio usluţen. Moć ga je obavijala koliko i italijansko odelo. „Sok od grejpfruta", izgovorio je blagim bostonskim naglaskom. „Ĉinija seckane dinje, veoma hladne i tost od celog zrna pšenice. Pa“, zapoĉeo je kada se kelnerica udaljila. „Da li si dobro?“ ,,Da.“ Drejk je osetio kako mu se miške natapaju znojem. ,,A vi?“ „Zdrav sam kao dren.“ Delrikio se naslonio i potapšao po stomaku. „Moja Marija i dalje pravi najbolje špagete u drţavi, ali morao sam da smanjim porcije. Jedem samo salatu za ruĉak i idem u teretanu tri puta nedeljno. Nivo holesterola mi je 4,7.“ ,,To je odliĉno, gospodine Delrikio.“ „Ovo je jedino telo koje imam.“ Drejk nije ţeleo da njegovo jedino telo bude tranţirano kao pileće. „Kako vam je porodica?“ „Svi su dobro.“ Nasmešio se. Uvek je bio briţan otac. „AnĊelina mi je prošle nedelje rodila još jednog unuka. Sada ih imam ĉetrnaest.“ Oĉi su mu se zamaglile. ,,U tome leţi besmrtnost ĉoveka. A ti, Drejk, treba da se oţeniš nekom finom devojkom i da napraviš decu. To bi ti dalo smisao ţivotu." Nagnuo se napred, poput ozbiljnog zabrinutog oca koji se sprema da podeli mudar savet. „Jedno je tucati lepu ţenu. Najzad, muškarac je muškarac. Ali porodicu ništa ne moţe da zameni." Drejk se nasmešio dok je podizao šolju. „Još traţim onu pravu.“ „Kada prestaneš da misliš onom stvari i poĉneš da misliš srcem, pronaći ćeš je.“ Uzdahnuo je pošto im je jelo servirano, a zatim podigao obrve ka Drejkovoj narudţbini odmeravajući kalorije. ,,A sada...“ Maltene se ţacnuvši na koliĉinu sirupa kojom je Drejk zalio palaĉinke, Delrikio je finim pokretom viljuške uzeo komadić dinje. „Spreman si da otplatiš dug.“

Drejku je komad šunke zastao u grlu. Dok se muĉio da je proguta, osetio je kako mu znoj curi niz kukove. „Kao što znate, nedavno sam imao nekih sitnih problema. Trenutno imam privremenih novĉanih poteškoća.“ Natopio je palaĉinke sa još sirupa dok je Delrikio dostojanstveno jeo voće. „Spreman sam da vam dam deset procenata, u znak dobre volje.“ „Deset procenata.“ Naprćivši usta, Delrikio je razvukao kašiku dţema preko tosta. „A ostalih devedeset hiljada?“ Devedeset hiljada. Te reĉi su mu odzvanjale kao da ga neko udara ĉekićem po lobanji. „Ĉim mi posao krene. Potreban mi je samo jedan uspešan posao.“ Delrikio obrisa prste maramicom. ,,To si već jednom rekao.“ „Znam to, ali ovoga puta...“ Bilo je dovoljno da Delrikio podigne jednu ruku kako bi presekao Drejkovo objašnjenje. „Sklon sam ti, Drejk, zbog toga ću ti reći da je kockanje za budale. Što se mene tiĉe, to je deo posla, ali uznemirava me to što ti rizikuješ... svoje zdravlje kladeći se na gubitnike.“ „Sve ću vam nadoknaditi od Superboula.“ Drejk je poĉeo brzo da jede, trudeći se da ispuni rupu koju je strah stvarao u njegovom stomaku. ,,Potrebno mi je samo nedelju dana.“ „A ako izgubiš?“ „Neću izgubiti.“ Oĉajniĉki se osmehnuo dok mu je znoj curio niz leĊa. Delrikio je nastavio da jede. Zalogaj dinje, zalogaj tosta, gutljaj soka. Za stolom pokraj njih, ţena je postavila odojĉe u visoku stolicu. Delrikio je namignuo detetu, a zatim se vratio svojoj zanimaciji - dinja, tost, sok. Drejk je osetio kako mu se jaja zgrušavaju u stomaku. „Kako je tvoja tetka?“ ,,Iv?“ Drejk je liznuo usta. Znao je nešto što je retko kome poznato. Delrikio i njegova tetka su imali kratku, burnu aferu. Nikad nije bio siguran ide li mu to u korist. „Dobro je.“ „Ĉujem da je odluĉila da objavi memoare.“ ,,Da.“ Mada mu se stomak pobunio, Drejk je popio još kafe. „Odnosno, dovela je autorku sa istoka koja će napisati njenu biografiju.“ „Mlada ţena.“ „Dţulija Samers. Deluje sposobno.“ „Šta tvoja tetka planira da objavi?“ Drejk je osetio talas olakšanja zbog preokreta u razgovoru. Namazao je parĉe tosta puterom. ,,Ko zna? Kad je Iv u pitanju, sve zavisi od trenutnog raspoloţenja.“ „MeĊutim, otkrićeš to.“ Zbog njegovog tona, Drejku je ruka sa noţem zastala u vazduhu. ,,Ne razgovara sa mnom o tome.“ „Otkrićes„, ponovio je Delrikio. ,,I dobićeš nedelju dana. Usluga za uslugu.“ Delrikio se nasmešio. „Tako to ide meĊu prijateljima. I ĉlanovima porodice.“ Osećala se kao podmlaĊena kad je zaronila u bazen. Sijala je poput šiparice nakon veĉeri provedene s Viktorom. Iv se probudila kasnije nego obiĉno i sa straviĉnom glavoboljom. MeĊutim, lek i hladna, prozirna voda uĉinili su je podnošljivom. Plivala je polako i sinhronizovano, uţivajući u preciznim pokretima ruku i nogu. Korišćenje tela je prava sitnica. Ali ona je nauĉila da ceni taj osećaj. Ono sinoć nije bila sitnica, pomislila je dok se prebacivala na boĉni naĉin plivanja. S Viktorom, seks je uvek neverovatan. Strastan ili neţan, spor ili pomaman. Bog zna da su tokom godina vodili ljubav na sve moguće naĉine. Sinoć je bilo divno. Leţali su u zagrljaju nakon što se strast stišala i dremali zajedno poput dva stara ratna konja, a zatim se probudila kada je osetila da je ponovo skliznuo u nju. Viktor je bio drugaĉiji od svih muškaraca, od svih ljubavnika. Zbog toga što je od svih muškaraca i od svih ljubavnika samo njemu pripadalo njeno srce. Nekada, pre mnogo godina, oĉajavala je zbog svojih osećanja prema njemu, proklinjala je, besnela i mahala pesnicama ka sudbini koja im je onemogućila da budu zajedno. To je sada prošlo i ona je zahvalna zbog svakog sata koji su proveli zajedno. Iv je izašla iz bazena i zadrhtala kada je hladan vazduh dotakao njenu koţu, a zatim obukla dugaĉak crveni bademantil. Kao da je ĉekala taj trenutak, Travers je ţustro prišla s doruĉkom na posluţavniku i kremom za sunĉanje.

,,Da li je Nina pozvala?“, upitala je Iv. Travers je udahnula kroz nos. Zvuĉalo je poput ĉajnika. „Upravo dolazi.“ Iv je uzela losion i promućkala boĉicu dok je posmatrala svoju domaćicu. ,,Ne moraš na tako oĉigledan naĉin da je ne odobravaš.“ „Mislim ono što mislim.“ ,,A ja znam ono što znam“, dodade Iv uz osmeh. „Zašto kriviš nju?“ Travers se zamajavala postavljanjem doruĉka na blistavi beli sto. „Najbolje da je pošaljete kući i zaboravite na ĉitavu stvar. Pravite probleme. Niko vam zbog toga neće reći hvala.“ Iv je spretno razmazala losion po licu. „Potrebna mi je“, odvratila je jednostavno. ,,Ne mogu ovo sama da izvedem.“ Travers je stisnula usta. „Ĉitavog ţivota ste ĉinili svaku prokletu stvar koju biste poţeleli. Ovoga puta grešite.“ Iv je sela i ubacila malinu u usta. „Nadam se da nije tako. To je sve.“ Travers se uputila nazad ka kući. I dalje se smešeći, Iv je stavila naoĉare za sunce i ĉekala Dţuliju. No nije morala dugo da ĉeka. Posmatrala ju je i procenjivala iza tamnih stakala dok se pojavljivala pred njom u praktiĉnim cipelama, uskim plavim pantalonama, sveţe ispeglanoj bluzi. Iv je na osnovu njenog telesnog govora i naĉina odevanja zakljuĉila da je malo opuštenija, ali i dalje oprezna. Kada li će, ako se to uopšte ikada desi, steći neku vrstu poverenja? „Nadam se da ti ne smeta što ćemo ovde razgovarati.“ Iv je pokazala ka stolici kraj sebe. ,,Ne, nikako.“ Koliko je ljudi, zapitala se Dţulija, videlo ovo ĉuveno lice umiveno i bez šminke? Koliko je njih znalo da je lepota u tenu i strukturi kostiju, a ne u šminki. „Odgovara mi sve što vas opušta.“ ,,I ja bih mogla da kaţem isto.“ Iv je sipala sok i podigla obrvu kada je Dţulija odmahnula glavom u pogledu šampanjca. „Piješ li ikad?“, upitala je. „Opuštaš li se?“ „Naravno. Kada ne radim.“ Zamišljena, Iv je probala svoj mimoza-koktel i zakljuĉila da joj se dopada, pa je otpila još jedan gutljaj. „Šta taĉno radiš? Mislim, da bi se opustila?“ Zbunjena, Dţulijaje zamucala. ,,Pa, ja... ja...“ „Uhvatila sam te nespremnu“, izgovorila je Iv uz ţustar i snaţan smeh. ,,Da ti kaţem nešto o tebi? Mlada si i lepa toliko da ti ĉovek pozavidi. Posvećena si majka kojoj je dete centar ţivota i odluĉna si da ga dobro odgajiš. Posao ti je na drugom mestu, mada mu pristupaš veoma ozbiljno. Etikecija, pristojnost i lepi maniri su tvoje krilatice, posebno zbog toga što se ispod sve te kontrole krije snaţna, strastvena ţena. Ambicija je tajni porok kojeg se stidiš. Muškarci se na spisku stvari koje su ti vaţne nalaze veoma nisko, negde ispod Brendonovih ĉarapa, ĉini mi se.“ Dţuliji je bila neophodna sva snaga volje da zadrţi pribran izraz lica. Ništa nije mogla da uĉini povodom vatre koja joj je sevala iz pogleda. „Prema vašem opisu, delujem krajnje dosadno.“ „Deluješ zadivljujuće.“ Ispravila ju je Iv i uzela još jednu malinu. ,,Te dve stvari su ponekad sinonimi. Zapravo, nadala sam se da ću te poremetiti, uzdrmati malo tu pribranost koja uliva strahopoštovanje. ,,Zašto?“ „Volela bih da znam da ću ogoleti dušu pred ljudskim bićem.“ Slegnuvši ramenima, Iv odlomi komad kroasana. ,,Iz tvoje male razmene s Polom, pre neko veĉe, zakljuĉila sam da imaš plahovitu narav. Divim se tome.“ „Niko od nas nije u poziciji da pusti svojoj naravi na volju.“ MeĊutim, njene oĉi su i dalje bljuvale vatru. ,,Ja sam ljudsko biće, gospoĊo Benedikt.“ ,,Iv.“ ,,Ja sam ljudsko biće, Iv, dovoljno da me manipulacija naljuti.“ Otvorila je tašnu i izvadila beleţnicu i diktafon. ,,Da li ste ga vi juĉe poslali kod mene?“ Iv se smešila. ,,Koga?“ „Pola Vintropa.“ „Ne.“ IznenaĊenje i zainteresovanost su bili oĉigledni, ali Dţulija je podsetila samu sebe da je ţena glumica. „Pol te posetio?“ ,,Da. Ĉini se da je zabrinut zbog knjige i toga kako ću je napisati.“ „Uvek je zaštitniĉki nastrojen prema meni.“ Ovih dana ĉas jeste, ĉas nije imala apetita. Zaobišla je ostatak doruĉka zbog cigarete. „Pretpostavljam da si ga takoĊe zainteresovala.“ „Sumnjam da je u pitanju nešto liĉno.“

„Nemoj sumnjati.“ Iv se ponovo nasmejala, ali ideja joj se raĊala u glavi. „Moja draga, nakon pet minuta s njim, većini ţena već visi jezik iz usta. Razmaţen je. S tim izgledom, šarmom, nagoveštajem sirovog seksa koji se nazire odmah ispod površine, teško je oĉekivati bilo šta drugo. Znam“, dodala je uvlaĉeći dim, „pala sam na njegovog oca.“ „Priĉajte mi o tome.“ Dţulija je iskoristila ovu prednost i pritisnula dugme za snimanje. „Priĉajte mi o Roriju Vintropu.“ ,,Ah, Rori... s licem palog anĊela, dušom pesnika, telom boga i umom dobermana koji juri kuĉku u teranju.“ Kada se ponovo nasmejala, u tom smehu nije bilo zlobe već zrelog humora. „Uvek sam smatrala da je prava šteta što nam nije išlo. Dopadao mi se taj kuĉkin sin. S Rorijem je problem bio u tome što je smatrao da je njegova duţnost da ne propusti nijednu svoju erekciju. Francuske sobarice, irske kuvarice, glavne glumice i nafrakane fufice. Ako bi se Roriju digao, smatrao je da kao muškarac ima duţnost da ga negde zabije.“ Nasmejala se i dopunila ĉašu sokom i šampanjcem. „Moţda bih tolerisala nevernost - nema niĉeg liĉnog u tome, ali Rori je pogrešio što je smatrao da treba da laţe. Nisam mogla da ostanem u braku s ĉovekom koji misli da sam toliko glupa da poverujem u njegove bedne izmišljotine.“ „Nije vam smetalo to što je neveran?“ „Nisam to rekla. Razvod je suviše ĉist i nemaštovit naĉin da se muškarcu naplati to što se kurvao. Ja verujem u osvetu, Dţulija.“ Uţivala je u toj reĉi koliko i u gutljaju šampanjca. ,,Da sam više marila za Rorija, a manje za Pola, pa, recimo da bi se stvari završile znatno eksplozivnije.“ Dţulija je ponovo osetila treperenje razumevanja. I ona je suviše marila za dete da bi upropastila oca. „Iako se vaš odnos sa Rorijem završio pre dosta godina i dalje ste u srdaĉnom odnosu s njegovim sinom.“ „Volim Pola. On mi je nešto najbliţe sopstvenom detetu.“ Odmahnula je pokušavajući da skloni ta osećanja u stranu, ali je zapalila novu cigaretu ĉim je ugasila prethodnu. Bilo joj je veoma teško da to izjavi. „Nisam baš proseĉna majĉinska figura“, dodala je uz osmeh. „Ali ţelela sam da budem majka tom deĉaku. Bilo mi je nešto više od ĉetrdeset godina, a u tim godinama svaka ţena zna da na biološkom ĉasovniku otkucavaju poslednji trenuci za taj ĉin. A kraj mene se našlo to divno, pametno dete - istih godina kao vaš Brendon.“ Ponovo je otpila gutljaj, kako bi sebi dala vremena da kontroliše osećanja. „Pol je bio moja jedina prilika za materinstvo.“ „Šta je s njegovom majkom?“ „Merion Hart? Fantastiĉna glumica - pomalo snob kada je u pitanju Holivud. Najzad, ona radi u pozorištu. Rori i ona su razvlaĉili dete napred-nazad od Njujorka do Los AnĊelesa. Merion je posedovala neku vrstu hladne naklonosti prema Polu, kao da je kućni ljubimac kojeg je kupila iz hira pa mora da ga hrani i šeta.“ ,,To je uţasno.“ Iv je prvi put osetila iskrenu emociju u Dţulijinom glasu, emociju koja se slagala sa onom vatrom u pogledu. „Mnoge ţene su u sliĉnoj situaciji. Ne veruješ mi“, dodala je, „zbog Brendona. Ali uveravam te da nisu sve ţene sklone da prihvate materinstvo. Nije bilo zlostavljanja. Ni Rori, ni Merion, ne bi ni u snu povredili deĉaka. Niti su ga zanemarivali. U pitanju je samo bila blaga nezainteresovanost.“ ,,To ga je sigurno bolelo", promrmlja Dţulija. „Ljudima ĉesto ne nedostaje ono što nikada nisu spoznali." Primetila je da je Dţulija prestala da hvata beleške i da je sluša, naprosto je sluša. „Kada sam upoznala Pola, bio je inteligentno dete, dovoljno samo sebi. Nisam mogla samo da ušetam i poĉnem da izigravam briţnu majku - ĉak i da sam znala kako se to radi. MeĊutim, mogla sam da obratim paţnju, da uţivam. Istina je da mi se ĉesto ĉini da sam se udala za Rorija zbog toga što sam bila luda za njegovim sinom.“ Naslonila se, uţivajući u sećanju. „Naravno, poznavala sam Rorija pre toga. Kretali smo se u istim krugovima. Postojala je privlaĉnost, varnica, ali nikako da se pogodi trenutak. Kada bih ja bila slobodna, on je bio u vezi i obrnuto. Tada smo snimili zajedniĉki film.“ „Lepo lice.“ ,,Da, romantiĉnu komediju. Prokleto dobru. Bilo je to jedno od mojih najboljih iskustava. Oštar, duhovit scenario, kreativan reţiser, elegantna garderoba i glavni glumac koji zna kako da raspali seksualne varnice. Nakon samo dve nedelje snimanja, gorele su i van filmskog platna.“ Pomalo pijana, i veoma nesmotrena, Iv je ušetala u Rorijevu kuću na plaţi u Malibuu. Snimanje se oteglo, posle ĉega su se sakrili u nekom sumornom restoranu, ispijajući pivo uz masnu hranu. Rori je zasipao dţuboks novĉićima kako bi njihov smeh i svu tu seksualnu napetost pratila muzika Bič bojsa. Hipi pokret se upravo raĊao u Kaliforniji. Većina drugih restorana bila je prepuna tinejdţera i studenata u ofarbanim majicama, kojima je kosa padala preko ramena.

Mlada devojka, ošamućena od trave, stavila je Roriju ogrlicu od perlica oko vrata kada je ubacio dva dolara u dţuboks. Bili su zvezde, ali niko ih nije prepoznao. Deca koja su zalazila u ovaj restoran nisu trošila novac na filmove u kojima glume Iv Benedikt i Rori Vintrop. Trošili su ga na koncerte, drogu i tamjan. Od Vudstoka ih je delilo samo tri godine i jedan kontinent. Iv i Rori nisu preterano brinuli zbog Vijetnama i sitarske muzike. Napustili su restoran i tutnjeći uleteli u Malibu u njegovom mercedesu spuštenog krova, vibrirajući zbog piva i radosnog išĉekivanja. Iv je paţljivo odabrala ovo veĉe. Narednog dana nisu snimali, tako da ne mora da brine zbog naduvenih oĉiju. Moţda je ţelela celoveĉernji seks, ali najpre i pre svega je bila filmska zvezda. Širom otvorenih oĉiju je donela odluku da joj Rori postane ljubavnik. U njenom ţivotu su postojale praznine koje neće moći da popuni. Ali mogla je da ih prekrije. Bar nakratko. Iv je uletela u dnevnu sobu s kosom divlje umršenom od vetra, dok je cipele ostavila na podu njegovog automobila, i brzo je osmotrila. Visok plafon od uglaĉanog drveta, zidovi od stakla, ĉuju se zvuci talasa. Ovde, pomislila je, spustivši se na krparu ispred kamenog kamina. Ovde i odmah. Nasmešila mu se. Izgledao je fantastiĉno pri svetlosti sveća koje je ţurno upalio. Bronzana koţa, kosa boje mahagonija, oĉi dva safira. Već je okusila njegova usta, dok se tehniĉko osoblje guralo oko njih. Ţelela ih je kao i njega - bez scenarija i reţisera. Zelela je divlji, opasni seks koji će joj pomoći da bar na nekoliko sati zaboravi ono sa ĉim će ţiveti do kraja ţivota. Kleknuo je kraj nje. „Znaš li koliko dugo te ţelim?“ Ne postoji ništa moćnije, znala je, od ţene koja samo što se nije predala muškarcu. ,,Ne.“ Skupio je njenu kosu rukom. „Koliko dugo se poznajemo?“ „Pet, šest godina.“ „Toliko dugo.“ Spustio je glavu i gricnuo je za usnu. „Problem je u tome što sam provodio suviše vremena u Londonu, umesto da budem ovde i vodim ljubav s tobom.“ Znatan deo njegovog šarma predstavljala je sposobnost da navede ţenu da poveruje u to kako on misli samo na nju. Zapravo, za ţenu s kojom je u tom trenutku fantazija je bila stvarna. Prešla je prstima preko njegovog lica, fascinirana linijama, pregibima i ravnima koje stvaraju tako zapanjujuću mušku lepotu. Fiziĉki, Rori Vintrop je bio savršen. I bar veĉeras, bio je njen. „Onda me uzmi.“ Propratila je poziv tihim smehom dok mu je skidala majicu preko glave. Pri svetlosti sveća, oĉi su joj svetlucale od gladi i obećanja. Osetio je da ona ne ţeli ples, već trku. Mada je liĉno više voleo romanse i neizvesnost kada je prvi put u pitanju, Rori je uvek bio voljan da udovolji ţeni. I to je bio deo njegovog šarma - i deo njegove slabosti. Strgao je njenu odeću oduševljeno, razoren naĉinom na koji su njeni nokti urezivali plitke brazde u njegovim leĊima. Ţensko telo ga je oduvek uzbuĊivalo, bilo vitko ili zaobljeno, mlado ili zrelo. Gostio se Ivinim telom, tonuo u njene raskošne obline, zaveden njenim mirisom i teksturom, zastenjavši kada mu je otkopĉala pantalone i otkrila da je ĉvrst i spreman. Nije bilo dovoljno brzo. I dalje je bila u stanju da razmišlja. I dalje je ĉula dobovanje vode po pesku, otkucaje svog srca, svoje isprekidano disanje. Ţelela je da vakuum seksa ispuni mesto na kojem nije bilo niĉega, niĉega osim osećaja. Oĉajna, zakotrljala se na njega, tela okretnog i opasnog poput biĉa. Mora je navesti da zaboravi. Nije ţelela da se seća drugih ruku koje lutaju po njoj, ukusa drugih ustiju, mirisa neke druge koţe. Beg će biti njen opstanak, a obećala je sebi da će Rori Vintrop predstavljati taj beg. Svetlost sveća je treperila po njenoj koţi dok se izvijala iznad njega. Kosa joj se slivala niz leĊa kao vodopad od abonosa. Dok ga je primala u sebe, ispustila je krik koji je bio tek molitva. Jezdila je na njemu dok najzad, najzad nije pronašla osloboĊenje u zaboravu. Istrošena, skliznula je dole pokraj njega. Srce mu je ludaĉki udaralo uz njeno i ona se zahvalno nasmešila. Ako bi mogla da mu se preda, da pronaĊe zadovoljstvo i strast sa ovim ĉovekom, izleĉila bi se i ponovo bila cela. „Jesmo li još ţivi?“, promrmljao je Rori. „Ĉini mi se da jesmo.“

„Dobro je.“ Pronašao je snage da preĊe prstima preko njenih leĊa i polako joj stisne zadnjicu. „Paklena voţnja, Ivi.“ Nasmešila se. Niko je nikada nije zvao Ivi, ali zakljuĉila je da joj se dopada kako on to izgovara svojim pozorišnim glasom. Pogledala ga je, malo pridigavši glavu. Oĉi su mu bile zatvorene, a lice mu je krasio budalasti izraz zadovoljstva. Nasmejala se i poljubila ga, ponovo zahvalna. „Šta kaţeš na novu rundu?“ Polako je otvorio oĉi. U njima je ugledala ţelju i naklonost. Sve do tog trenutka nije ni shvatala koliko ţudi i za jednim i za drugim osećanjem. Voli me, samo mene, pomislila je i ja ću se prokleto potruditi da volim tebe. „Znaš šta, gore imam veliki krevet i ogroman dţakuzi na terasi. Zašto ne bismo iskoristili oboje?“ To su i uĉinili. Pljuskali po vreloj vodi, pocepali satenske ĉaršave. Hranili su se jedno drugim poput pohlepne dece sve dok ih tela nisu preklinjala za san. Iv je probudila glad drugaĉije vrste, nešto posle podneva. Pokraj nje, Rori se raširio po velikom krevetu s licem nadole, u stavu polumrtvog ĉoveka. I dalje plutajući na ugodnim osećanjima nakon sinoćnog iskustva, brzo ga je poljubila u rame i otišla da se istušira. U ormanu je imao širok izbor ţenskih ogrtaĉa koje je ili sam kupio za svaki sluĉaj ili su ih za sobom ostavile bivše ljubavnice. Iv je odabrala jedan plavi svileni, zbog toga što je odgovarao njenom raspoloţenju i krenula dole s namerom da im spremi doruĉak koji će moći da jedu u krevetu. Do kuhinje ju je pratio ţamor koji je dolazio od televizora. Domaćica, pomislila je. Još bolje. Sada moţe da naruĉi doruĉak, a ne da ga sprema. Pevušeći, pronašla je paklo cigareta i stavila ih u dţep ogrtaĉa. Za kuhinjskim šankom svakako nije oĉekivala da vidi deĉaka. Gledajući ga postrance s dovratka, uoĉila je da neverovatno liĉi na oca. Ista tamna, gusta kosa, ista slatka usta, izrazito plave oĉi. Dok je deĉak polako, gotovo religiozno mazao puter od kikirikija na hleb, na televiziji su prestale reklame i poĉeli crtani filmovi. Duško Dugouško je iskoĉio iz rupe, grickajući šargarepu. Pre nego što je Iv odluĉila da li da uĊe ili da se tiho povuĉe, deĉak je podigao glavu - poput mladog vuka koji njuška vazduh. Susrevši se s njenim pogledom, prestao je da maţe hleb i odmerio je. Uprkos tome što su je svojevremeno odmeravali i prouĉavali mnogi muškarci, ovaj deĉak ju je ostavio bez reĉi svojim oštrim i uznemirujuće zrelim pogledom. Kasnije će se smejati tome, ali u tom trenutku je osetila da se probio kroz njen spoljašnji izgled sve do ţene koja se krije ispod, do Beti Betenski, gladne, sanjalaĉke devojĉice koja je sebe iskovala u Iv Benedikt. ,,Zdravo“, izgovorio je detinjom verzijom kultivisanog glasa svog oca. ,,Ja sam Pol.“ ,,Zdravo.“ Osetila je blesavu potrebu da pogladi kosu i poravna ogrtaĉ. ,,Ja sam Iv.“ „Znam. Gledao sam vaš film.“ Iv je osetila stid. Posmatrao ju je kao da je u najmanju ruku smešna koliko i Duško koji ismeva Elmera Daveţa. Bilo joj je jasno da deĉak zna šta se odvija u spavaćoj sobi njegovog oca. Ciniĉno je izvio usnu. ,,Da li ste dobro spavali?“ Smrad mali, pomislila je Iv dok se stid pretvarao u zabavu. „Veoma dobro, hvala ti.“ Ušla je poput kraljice u sobu za primanje. „Bojim se da nisam znala da Rorijev sin ţivi s njim.“ ,,Ponekad.“ Podigao je teglu s dţemom i poĉeo da maţe novo parĉe. „Nije mi se dopala prethodna škola pa su roditelji odluĉili da me prebace u Kaliforniju na godinu ili dve.“ Preklopio je dva parĉeta hleba i poravnao ivice. „IzluĊivao sam majku.“ ,,Stvarno?“ ,,Oh, da.“ Okrenuo se ka friţideru i uzeo veliku flašu pepsija. „Priliĉno sam dobar u tome. Do leta ću izludeti oca, tako da ću se vratiti u London. Oboţavam da letim avionom.“ ,,Zaista?“ Zadivljena, Iv ga je posmatrala kako se smešta za stakleni kuhinjski sto. „Mogu li da napravim sebi sendviĉ?“ „Naravno. Snimate film s mojim ocem.“ Izgovorio je to prozaiĉno, kao da oĉekuje da sve oĉeve partnerke s filmskog platna stoje u pozajmljenom ogrtaĉu u kuhinji tokom subotnjeg popodneva. „Tako je. Voliš li filmove?“ „Volim neke. Gledao sam jedan vaš na TV-u. Na televiziji." Ispravio je sam sebe, setivši se da trenutno nije u Engleskoj. „Igrali ste salonsku pevaĉicu i neki ĉovek je ubio zbog vas.“ Uzeo je zalogaj sendviĉa. „Imate veoma prijatan glas.“

„Hvala ti.“ Pogledala je preko ramena kako bi se uverila da zaista razgovara s detetom. „Hoćeš li biti glumac kada porasteš?" Oĉi mu se ispuniše smehom dok je uzimao novi zalogaj. ,,Ne. Ako bih se uopšte bavio filmovima, bio bih reditelj. Mislim da bi bilo veoma zadovoljavajuće govoriti ljudima šta da rade.“ Iv je odluĉila da ne kuva kafu. Umesto toga je uzela gazirani sok iz friţidera i pridruţila mu se za stolom. Potpuno je zaboravila na pomisao da odnese doruĉak Roriju i prepusti se popodnevnom valjanju po krevetu. „Koliko imaš godina?“ „Deset. Koliko vi imate godina?“ „Starija sam od tebe.“ Probala je puter od kikirikija i dţem i bila nagraĊena bleskom sećanja. Mesec dana pre nego što je upoznala Ĉarlija Greja, ţivela je iskljuĉivo na tim sendviĉima i supi iz kesice. „Šta ti se najviše dopada u Kaliforniji?“ „Sunce. U Londonu mnogo pada kiša.“ „Ĉula sam.“ „Da li ste oduvek ţiveli ovde?“ „Ne, ali ponekad mi tako deluje.“ Otpila je pozamašan gutljaj pepsija. „Reci mi, Pole, šta ti se nije dopadalo u prethodnoj školi?“ ,,Uniforme“, odvratio je istog trena. „Mrzim uniforme. Kao da pokušavaju da nas nateraju da izgledamo isto kako bismo i mislili isto.“ Spustila je flašu, pošto se zamalo zadavila. „Jesi li siguran da imaš deset godina?" Slegnuo je ramenima i završio sendviĉ. „Imam skoro deset godina. I prerano sam sazreo“, izgovorio je to tako ozbiljno da je morala da uguši kikot. „A ja postavljam suviše pitanja.“ Ispod drskih primedaba pametnjakovića krila se dirljiva usamljenost malog deĉaka. Riba na suvom, pomislila je Iv i potisnula potrebu da mu razbaruši kosu. Dobro je poznavala taj osećaj. „Ljudi ti obiĉno kaţu da postavljaš suviše pitanja samo onda kada ne znaju odgovore.“ Uputio joj je još jedan dugaĉak, ispitivaĉki pogled svojim direktnim, odraslim oĉima. Zatim se nasmešio i ponovo postao skoro desetogodišnjak kojem nedostaje jedan zub. „Znam. I sasvim polude ako nastaviš da ih ispituješ.“ Ovog puta nije odolela da mu razbaruši kosu. Upecala se na taj kez. ,,Daleko ćeš dogurati, deĉko. Ali, zasad, šta misliš o šetnji po plaţi?“ Zurio je u nju putnih trideset sekundi. Iv bi se opkladila u dolar da Rorijeve ljubavnice nikad nisu provodile vreme s njim. TakoĊe bi se kladila da je Polu Roriju Vintropu oĉajniĉki potreban prijatelj. ,,Moţe.“ Prešao je prstima preko boce pepsija, praveći prstima šare u kondenzaciji. „Ako ţelite.“ Ne valja da deluje kao da suviše ţeli. ,,Odliĉno.“ I ona je pomislila to isto, zbog ĉega je nemarno ustala. „Samo da pronaĊem neku odeću.“ *** „Hodali smo nekoliko sati“, rekla je Iv. Sada se smešila, a cigareta joj je netaknuta izgorela do filtera u pepeljari. „Ĉak smo pravili i dvorce od peska. Bilo je to jedno od... najintimnijih popodneva u mom ţivotu. Kada smo se vratili, Rori je bio budan, a ja do ušiju zaljubljena u njegovog sina.“ „ A Pol?“, upitala je Dţulija tiho. Savršeno je bila u stanju da zamisli usamljenog deĉaka koji sam sebi pravi sendviĉ u subotu po podne. ,,Oh, on je bio oprezniji od mene. Kasnije sam shvatila da sumnja da ga koristim kako bih se domogla njegovog oca.“ Iv se nemirno promeškoljila i uzela novu cigaretu. ,,Ko bi ga krivio? Rori je veoma poţeljan muškarac, moĉan u industriji, bogat - porodiĉno i liĉno.“ „Venĉali ste se pre nego što se film koji ste snimali našao u bioskopima.“ „Mesec dana nakon te subote u Malibuu.“ Kratko vreme Iv je pušila u tišini, gledajući negde iznad voćnjaka pomorandţi. „Priznajem da sam se nameraĉila na njega. Nije imao nikakve šanse. Romanse su njegova slabost. Iskoristila sam to. Ţelela sam taj brak, instant porodicu. Imala sam svoje razloge.“ „Koje razloge?“ Ponovo se usredsredivši na Dţuliju, Iv se nasmešila. „Zasad ću samo reći da je Pol predstavljao veliki deo tih razloga. To je istina i nemam nameru da laţem. U to vreme, još sam verovala u brak. Rori me zasmejavao,

bio je - jeste - inteligentan, neţan i dovoljno divlje prirode da bude zanimljiv. Bilo mi je potrebno da verujem kako ta veza ima šanse za uspeh. Nije bilo tako, ali od moja ĉetiri braka, samo zbog ovoga ne ţalim.“ „Bilo je i drugih razloga?“ „Ništa ti ne promiĉe“, promrmlja Iv. ,,Da.“ Otresla je pepeo brzim trzajem. „Ali to je druga priĉa, za drugi dan.“ ,,U redu. Ispriĉajte mi zašto ste zaposlili Ninu.“ Retko se dešavalo da neko poremeti ravnoteţu Iv Benedikt. Kako bi sebi dala malo vremena, trepnula je i bezizraţajno se nasmešila. ,,Molim?“ „Sinoć sam razgovarala s Ninom. Rekla mi je kako ste je pronašli u bolnici nakon pokušaja samoubistva i kako ste joj dali ne samo posao, već vratili i volju za ţivotom.“ Iv je podigla ĉašu, prouĉavajući nekoliko preostalih centimetara šampanjca i soka. „Shvatam. Nina mi nije pomenula da si je intervjuisala.“ „Razgovarale smo sinoć kada mi je donela fotografije.“ ,,Da. Nisam je videla od jutros." Predomislivši se, Iv je spustila ĉašu ne otpivši koktel. „Imala sam više razloga da je zaposlim i komplikovaniji su nego što sam u ovom trenutku spremna da opišem. Reći ću ti samo da prezirem traćenje.“ „Pitala sam se“, bila je uporna Dţulija, više zainteresovana da vidi izraz Ivinog lica nego da ĉuje odgovor, ,,da li ste smatrali da time otplaćujete stari dug? Ĉarli Grej je izvršio samoubistvo i vi to niste mogli da spreĉite. Mogli ste da spreĉite Ninu. I uĉinili ste to.“ Neka tuga se uvukla u Ivin pogled i zadrţala u njemu. Dţulija je gledala kako zelene oĉi postaju tamnije. „Veoma dobro zapaţaš, Dţulija. Uĉinila sam to delimiĉno da bih vratila Ĉarliju dug. No, pošto sam stekla veoma delotvornog radnika i posvećenu prijateljicu, moglo bi se reći da mene to ništa nije koštalo." Zbog pogleda u oĉima, a ne zbog odgovora, Dţulija je poloţila svoju šaku preko Ivine, pre nego što je shvatila šta je uĉinila. „Šta god da ste stekli, saosećanje i dareţljivost vrede više. Divim vam se kao glumici ĉitavog ţivota. Tokom proteklih dana, poĉela sam da vam se divim i kao ţeni.“ Dok je Iv zurila u njihove preklopljene šake, ĉitav splet emocija preleteo joj je preko lica. Vodila je kratak i surov rat kako bi uspostavila kontrolu, pre nego što je progovorila. „Imaćete dovoljno vremena da steknete i druga mišljenja o meni - kao ţeni - pre nego što završimo. Neka neće biti ni nalik divljenju. U meĊuvremenu, imam posla kojim moram da se pozabavim.“ Ustala je i mahnula rukom ka diktafonu. Nevoljno, Dţulija ga je iskljuĉila. „Veĉeras je dobrotvorna veĉera s plesom. Imam kartu za vas.“ ,,Veĉeras?“ Dţulija je rukom zaklonila oĉi od sunca kada je podigla pogled. „Mislim da neću moći prisustvovati.“ „Ako ţelite da napišete ovu knjigu, nećete moći to da izvedete iskljuĉivo u kući. Ja sam javna liĉnost, Dţulija“, podsetila je Iv. „Ţelim da budete uz mene, u javnosti. Budite spremni u pola osam. Sisi će ĉuvati Brendona.“ Dţulija je ustala. Sa neoĉekivanim stvarima se radije nosila na nogama. „Naravno da ću ići s vama. Ali, kao što znate, mešanje sa gomilom mi ne ide baš najbolje.“ Zatim je dodala, naglašavajući reĉi ironijom: „Nikada nisam prerasla naviku da izluĊujem ljude postavljajući suviše pitanja.“ Iv se zakikotala i zadovoljno krenula ka kući. Bila je sigurna da je ĉeka uzbudljivo veĉe.

Šesto poglavlje
Jedina stvar koju Dţulija mrzi više od nareĊenja, jeste to da mora da ih posluša. Nije da neće uţivati u izlasku, posebno što se radi o tako blistavom dogaĊaju. Ako bi zapretila opasnost da se oseća suviše hedonistiĉki, opravdala bi to govoreći sebi da se bavi istraţivanjem. Smetalo joj je to što je ujutru saznala kako se od nje oĉekuje da se te veĉeri pojavi na dogaĊaju. Nisu je pitali, niti je pozvali, već su joj naredili. Bila je ljudsko biće i provela je veći deo popodneva sekirajući se oko toga šta da obuĉe. Pomislila je kako je izgubila dragoceno vreme, koje je mogla da provede u radu. U trenutku kada je gnev prema Iv dostigao vrhunac, na vrata je pokucala Nina, noseći tri haljine. Haljine, reĉeno je Dţuliji, koje je Iv liĉno odabrala iz svoje garderobe, za sluĉaj da nije spakovala ništa odgovarajuće za sveĉanu zabavu. To moţda jeste diktatorski, ali je ipak obzirno. Bila je u iskušenju, teškom iskušenju, da odabere jednu od blistavih, svetlucavih haljina. U jednom ĉasu, Dţulija ih je raširila po krevetu, hiljadu dolara vrednu svilu i šljokice. Ĉak je bila toliko slaba da proba jednu od njih, bez leĊa, od svile boje korala. Bila joj je zanemarljivo veća u grudima i kukovima, tako da je pretpostavljala da klizi niz Ivino telo poput kišnice. Tog trenutka, dok je posmatrala sebe u haljini jedne zvezde, koţe mekše i kremastije uz ţivopisan materijal, osetila se zaĉaranom, kao da ju je dotakla magija. Da njen ţivot nije skrenuo drugim tokom, da li bi sada njen dom bio na Beverli Hilsu? Da li bi imala orman pun lepe odeće? Da li bi njeno lice, njeno ime izazivalo uzdahe miliona oboţavalaca dok njen lik treperi na filmskom platnu? Moţda, a moţda i ne, pomislila je i dopustila sebi nekoliko okreta ispred ogledala. MeĊutim, njen ţivot jeste krenuo drugim tokom i stekla je nešto znatno vaţnije, znatno trajnije od slave. Na kraju je njena praktiĉnost prevladala. Zakljuĉila je kako je bolje da odbije haljine nego da se ĉitave veĉeri pretvara da je nešto što nije. Obukla je jedinu veĉernju haljinu koju je ponela sa sobom, jednostavnu, dugaĉku ravnu haljinu ponoćnoplave boje, sa udobnim bolero-ţaketom prošivenim štapićastim perlicama. Za dve godine, otkako ga je kupila na rasprodaji u Saksu, nosila ga je samo jednom. Dok je stavljala viseće minĊuše sa veštaĉkim dijamantima, slušala je kako kikotanje njenog sina dopire uz stepenice. Sisi i on su već bili dobri prijatelji, zadubljeni u igru ludih osmica. Dţulija je poslednji put pregledala sadrţaj tašne, obula lepe i oĉajno neudobne veĉernje cipele pa krenula niz stepenice. „Zdravo, mama.“ Brendon ju je posmatrao dokje silazila. Izgledala je tako lepo, tako drugaĉije. Uvek bi bio ponosan i obuzeo bi ga pomalo ĉudan osećaj u stomaku, kada bi shvatio koliko je njegova majka lepa. „Baš lepo izgledaš.“ „Fantastiĉno izgledaš“, ispravila je Sisi deĉaka. Okrenula se sa stomaka, pošto su Brendon i ona leţali na tepihu i podigla se na kolena. ,,To nije jedna od haljina gospoĊe B.“ ,,Ne.“ Samosvesno, Dţulija je ispravila rukom haljinu. „Nije mi to bilo u redu. Nadam se da je ovo u redu.“ „Jeste“, odvrati Sisi uz klimanje glavom. „Klasiĉna elegancija. Uz tako podignutu kosu, tu je i seksepil. Šta više ĉovek moţe da traţi?“ Nevidljivost, pomislila je Dţulija i nasmešila se. ,,Ne smem da kasnim. Nadam se da ću uspeti da se izvuĉem ĉim se veĉera završi.“ „Zašto? To je veoma krupan dogaĊaj.“ Sisi sede na pete. „Svi će biti tamo. Osim toga, organizuje se u dobrotvornu svrhu i sve to. Znate, Glumački fond. Treba da uţivate. Odspavaću u gostinjskoj sobi, ako se umorim.“ „Moţemo li da napravimo kokice?“, ţeleo je Brendon da zna. „Dobro. Obavezno...“ Na zvuk kucanja, podigla je pogled i ugledala Pola kraj vrata. „Stavite dosta putera na njih“, završio je reĉenicu i namignuo Brendonu dok je ulazio. Sisi je istog trenutka namestila kosu. „Zdravo, gospodine Vintrop.“ „Zdravo Sisi, kako ide?“ „Fino, hvala.“ Njeno dvadesetogodišnje srce je zalupalo svetlosnom brzinom. Nosio je veĉernje odelo uz opuštenu gracioznost koja se istog ĉasa pretvarala u seks. Sisi se pitala da li postoji ijedna ţiva ţena na svetu koja ne bi maštala o tome da mu razveţe tu urednu crnu kravatu. ,,Iv je rekla da ćeš biti taĉna“, obratio se Pol Dţuliji. Delovala je usplahireno. Već je zakljuĉio da mu se tako najviše dopada.

„Nisam znala da ideš i ti. Mislila sam da idem sa Iv.“ „Ona je otišla s Drejkom. Imali su neka posla.“ Polako se osmehnuo. „Idemo sami, Dţuls.“ ,,Shvatam.“ Ta jednostavna fraza je kod nje izazvala napetost u celom telu. „Brendone, u devet u krevet.“ Ĉuĉnula je da ga poljubi u obraz. ,,Zapamti, ono što Sisi kaţe je zakon “ Iskezio se, razmišljajući o tome kako mu je upravo dala dozvolu da nagovori Sisi da ga pusti da ostane budan do pola deset. „Moţeš ostati koliko god ţeliš, mama. Ne smeta nam.“ „Baš ti hvala.“ Ispravila se. ,,Ne dozvoli mu da te nagovori da budeš popustljiva, Sisi. Pravi je prepredenjak.“ „Provalila sam ga. Lepo se provedite.“ Uzdahnula je kada su zakoraĉili kroz vrata. Stvari se ne odvijaju po planu, pomislila je Dţulija dok je koraĉala ka uskom, šljunkom posutom prilazu gde je bio parkiran Polov studebejker. Jutros je odluĉila da provede mirno veĉe kod kuće, radeći. Zatim je morala da se navikne na ideju da će izaći, ali samo zbog toga da bi provela koji sat u istraţivanju, nenametljivo sedeći u nekom ćošku. Sada je dobila pratioca koji verovatno oseća obavezu da je zabavlja. „Ţao mi je što ti se Iv nametnula na ovaj naĉin“, zapoĉela je dok joj je otvarao vrata automobila. „Na koji naĉin?“ „Moţda si imao neke planove za ovo veĉe.“ Naslonio se na otvorena vrata, uţivajući u tome kako je skliznula u kola - jedno vitko koleno je provirilo iz šlica haljine, oblikovani listovi su se podigli, ruka neukrašena nakitom podvila je porub haljine. Veoma uglaĊeno. „Zapravo, planirao sam da popijem previše kafe, popušim mnogo cigareta i pomuĉim se sa osamnaestim poglavljem. Ali...“ Podigla je oĉi, ozbiljnog pogleda pri slabom svetlu. „Mrzim kada moram da prekinem posao. Sigurna sam da je to sluĉaj i s tobom.“ ,,U pravu si.“ Mada se zaĉudo veĉeras nije tako osećao. „Doduše, u ovakvim trenucima podsetim sebe da ipak nije u pitanju operacija na mozgu. Pacijentu neće ništa biti do sutra.“ Pošto je zatvorio vrata, obišao je kola kako bi seo na vozaĉko mesto. „Osim toga, Iv vrlo retko traţi nešto od mene.“ Dţulija je ispustila brz uzdah kada je motor oţiveo. Poput Ivine haljine, i ovaj automobil ju je naveo da ae oseti kao druga osoba. Ovoga puta kao razmaţena debitantkinja u bundi od lasice, koja je s deĉkom upravo krenula u brzu voţnju. Kako da ne, pomislila je Dţulija i rekla: „Cenim to. Ali nije bilo neophodno. Ne treba mi pratnja.“ „Siguran sam u to.“ Vozio je niz prilaz što je vijugao od glavne kuće. „Izgledaš mi kao ţena koja je vrlo sposobna da koraĉa sama. Da li ti je iko rekao da je to zastrašujuće?“ „Ne.“ Naredila je sebi da se opusti. „Zar ljudi smatraju sposobnost zastrašujućom?“ „Verovatno.“ Leţerno je ukljuĉio radio, više zbog atmosfere nego zbog muzike. Stavila je isti parfem staromodna romansa. Vetar koji je šibao kroz prozore donosio mu je taj miris poput dara. „MeĊutim, ja uţivam da izbacujem ljude iz ravnoteţe.“ Okrenuo se tek toliko da joj dobaci pogled. „Zar to nije sluĉaj i s tobom?“ „Nisam o tome razmišljala.“ Nasmešila se razmišljajući o tome da ima toliku moć. Od godinu dana, dobrih šest meseci je provodila sama sa Brendonom, razdvojena od drugih ljudi. „Ideš li ĉesto“, nastavila je, ,,na dogaĊaje poput veĉerašnjeg?“ „Nekoliko puta godišnje - obiĉno na Ivin podsticaj.“ „Ne zbog toga što uţivaš u tome?“ ,,Oh, dovoljno su zabavni.“ „Ali u svakom sluĉaju bi otišao zato što te je ona pozvala?“ Pol je nakratko zastao, ĉekajući da se kapija imanja otvori. ,,Da, otišao bih zbog nje.“ Dţulija je prouĉavala njegov profil i ugledala njegovog oca, ugledala malog deĉaka kojeg je Iv opisala. Ugledala je nekog sasvim drugaĉijeg. ,,Iv mi je jutros ispriĉala kako ste se upoznali." Nasmešio se dok je vozio niz tihu ulicu sa drvoredom palmi. „U kući na plaţi u Malibuu, uz sendviĉe s puterom od kikirikija i dţem.“ „Hoćeš li podeliti sa mnom svoj prvi utisak o njoj?“ Osmeh mu nestade dok je vadio cigaru iz dţepa. ,,I dalje radiš?“ „Uvek. Ti bi to trebalo da razumeš.“

Ukljuĉio je upaljaĉ i slegao ramenima. Razumeo je. ,,U redu. Znao sam da je neka ţena tu prespavala. Po dnevnoj sobi je bilo razbacane odeće.“ Uhvatio je njen pogled i podigao obrvu. „Šokirana si, Dţuls?“ ,,Ne.“ „Samo ne odobravaš.“ „Jednostavno zamišljam Brendona u tim okolnostima. Ne bih ţelela da misli da sam...“ „Imala seks.“ Ukrutila se zbog veselosti u njegovom glasu. ,,Da sam neprobirljiva ili nemarna.“ „Moj otac je bio - jeste - i jedno i drugo. U Brendonovim godinama već sam se navikao na to. Nisu mi ostali trajni oţiljci.“ Nije bila sigurna u to. ,,A kad si upoznao Iv?“ „Bio sam spreman da je otpišem iz cuga. Bio sam pravi mali cinik.“ Komotno je ispustio dim. „Prepoznao sam je kada je ušla u kuhinju, ali bio sam iznenaĊen. Većina ţena sa kojima je moj otac spavao ujutru bi izgledale, da kaţem, pomalo pohabano, a Iv je izgledala predivno. Naravno, u pitanju je samo fizićki izgled, ali ipak sam bio zadivljen. Imala je tuţan pogled.“ Pribrao se i napravio grimasu. ,,To joj se neće dopasti. U toj fazi mog ţivota bilo mi je najvaţnije što nije smatrala neophodnim da mi tepa, poput većine ostalih.“ Nasmejala se, savršeno shvatajući. „Brendon mrzi kada ga ljudi tapšu po glavi i govore mu koliko je sladak.“ „To je odvratno.“ Izgovorio je to tako osećaj no da se ponovo nasmejala. „A rekao si da nemaš trajne oţiljke.“ „Više sam to smatrao kletvom - do puberteta. U svakom slućaju, Iv i ja smo razgovarali. Bila je zainteresovana. Niko ne moţe uoĉiti laţnu zainteresovanost brţe od deteta. Kod Iv nije bilo niĉeg laţnog. Šetali smo po plaţi i sa njom sam mogao da priĉam kako nikad ranije nisam ni s kim razgovarao. O tome šta volim a šta ne volim. Šta ţelim a šta ne ţelim. Bila je izuzetno dobra prema meni od prvog dana i odmah sam se u nju zaljubio.“ ,,Da li...“ „Stani. Skoro smo stigli, a samo si ti postavljala pitanja.“ Lagano je uvukao dim i otresao cigaru - „Zašto pišeš biografije slavnih liĉnosti?“ Prilagodila se uz izvestan napor. „Zbog toga što nemam dovoljno mašte za knjiţevna dela.“ Pol je stao na semaforu, dobujući prstima po volanu u ritmu muzike. „Odgovorila si suviše glatko da bih ti poverovao. Pokušaj ponovo.“ „U redu. Divim se ljudinu koji ne samo što pristaju da budu u središtu paţnje, već i koketiraju s tim. Pošto sam ja uvek bolje funkcionisala na marginama, interesuju me ljudi koji se divno osećaju na centru pozornice.“ ,,I dalje suviše glatko, Dţulija, i samo delimiĉno istinito.“ Pustio je kola da sama krenu napred, kada se svetlo promenilo. „ Ako je to stvarno istina, kako objašnjavaš ĉinjenicu da si nekada razmišljala o karijeri glumice?" „Otkuda to znaš?“ Glas joj je zazvuĉao oštrije nego što je ţelela i bio je zadovoljan zbog toga. Vreme j e da slomi tog prepredenog spoljnog igraĉa. „Potrudio sam se da saznam, kao i mnoge druge stvari.“ Pogledao je. „Obavio sam istraţivanje.“ „Misliš proverio si me?“ Skupila je ruke u pesnice dok se borila s besom. „Moja biografija te se ne tiĉe. Imam dogovor sa Iv, samo sa Iv i vreĊa me to što zabadaš nos u moj privatni ţivot.“ „Moţe da te vreĊa koliko god ţeliš. A moţeš da budeš i zahvalna. Da sam pronašao bilo šta sumnjivo, izletela bi napolje pravo na to slatko dupence.“ To je već bilo previše. Ţustro se okrenula. „Arogantni kuĉkin sine.“ ,,Da.“ Nakon što se zaustavio kod Beverli Vilšira, okrenuo je lice ka njoj. „Zapamti, tokom voţnje nazad, ja postavljam pitanja." Spustio je šaku na njenu pre nego što je uspela da otvori vrata. „Ako izjuriš napolje i zalupiš vrata, ljudi će poĉeti da postavljaju pitanja." Posmatrao je kako se napinje, bori za kontrolu i pobeĊuje. „Znao sam da ćeš uspeti. Tako mi boga, dobra si.“ Duboko je udahnula i kada se sabrala, okrenula se ka njemu i smireno izgovorila: „Jebi se, Vintrope.“ Podigao je levu obrvu, ali se oštro nasmejao. „Kad god ţeliš.“ Izašao je iz kola i predao kljuĉeve radniku na parkingu. Dţulija je već bila na iviĉnjaku. Pol ju je uzeo pod krutu ruku i uveo unutra. ,,Iv ţeli da se druţiš s ljudima“, rekao je tiho dok su prolazili kroz naĉiĉkane reportere s mini-kamerama. „Veĉeras će ovde biti mnogo ljudi koji će hteti da te vide i moţda da iskopaju poneki nagoveštaj o tome šta ti Iv priĉa.“ „Znam svoj posao“, izgovorila je kroz stisnute zube.

,,Oh, Dţuls, siguran sam da znaš.“ Krv joj je prokljuĉala zbog tog komotnog otezanja. „ Ali postoje ljudi koji uţivaju u tome da saţvaću pristojnu mladu damu pa da je ispljunu.“ „Neki su to već pokušali.“ Ţelela je da otrese njegovu ruku, ali je smatrala da će to izgledati nedostojanstveno, posebno kada je videla da dva reportera jure ka njima. „Znam“, promrmljao je Pol pa je namerno uzeo i za drugu ruku kako bi je okrenuo ka sebi. „Neću se izvinjavati zbog ĉeprkanja po tvojoj prošlosti, Dţulija, ali treba da znaš da je sve što sam otkrio zadivljujuće i priliĉno fascinantno.“ Dodir je bio suviše intiman, maltene zagrljaj i ţelela je da se oslobodi. „Ne ţelim tvoje divljenje, niti tvoju fascinaciju.“ „Bez obzira na to, stekla si oboje.“ Zatim se okrenuo ka kameri sa veoma šarmantnim osmehom. „Gospodine Vintrop, da li je istina da će Mel Gibson igrati glavnu ulogu u filmskoj verziji Lančanih munja?“ „Bolje da to pitate producente - ili gospodina Gibsona.“ Pol je vodio Dţuliju napred dok su reporteri kruţili. ,,Da li je vaša veridba sa Sali Bauers otkazana?“ „Zar ne mislite da je to neumesno pitanje dok sam u pratnji prelepe ţene?“ Dok se sve više novinara okupljalo oko njih, Pol je zadrţao prijateljski osmeh, ali je osetio kako Dţulija poĉinje da drhti. ,,Ta veridba je izmišljotina štampe. Sali i ja nismo ĉak ni dobri prijatelji, da upotrebim tu posloviĉnu frazu. Pre će biti da smo usputni poznanici.“ „Moţemo li ĉuti vaše ime?“ Neko je stavio mikrofon Dţuliji pod nos. Najpre su joj se mišići napeli, a potom se pomuĉila da ih opusti. ,,Samers“, izgovorila je smireno. „Dţulija Samers.“ „Spisateljica koja piše biografiju Iv Benedikt?“ Pre nego što je uspela da odgovori, novinari su dobacivali bezbroj pitanja u njenom pravcu. „Kupite knjigu“, predloţila je i laknulo joj je kada su ušli u dvoranu. Pol se nagnuo i tiho joj prošaputao u uho: „Jesi li dobro?“ ,,Naravno.“ „Treseš se.“ Proklinjala je sebe zbog toga, a zatim zakoraĉila u stranu, dalje od njegove zaštitniĉke ruke. ,,Ne volim guţvu.“ „Onda je dobro što nisi došla sa Iv. Prikleštilo bi te više od pet-šest novinara.“ Dao je znak konobaru u prolazu, pa uzeo dve ĉaše šampanjca s posluţavnika. „Zar ne bi trebalo da pronaĊemo svoj sto?“ „Draga moja Dţuls, niko još ne sedi.“ Kucnuo je njenu ĉašu pre nego što je otpio iz svoje. ,,To nije ispravan naĉin da budeš viĊen.“ Zanemarujući njen pokušaj da otrese njegovu ruku, zagrlio ju je oko struka. „Moraš li uvek da drţiš ruku na meni?“, upitala je tiho. ,,Ne.“ MeĊutim, nije je sklonio. „A sada mi reci, koga ţeliš da upoznaš?“ Pošto bes nije upalio, isprobala je ledeni pristup. „Nema razloga da me zabavljaš. Savršeno ću se snaći i sama.“ ,,Iv bi mi odrala koţu ako bih te ostavio samu.“ Vodio je kroz masu smeha i razgovora. „Posebno zbog toga što je odluĉila da podgreje romansu.“ Dţulija se gotovo zadavila penušavim šampanjcem. ,,Molim?“ „Sigurno si shvatila da je Iv umislila da ćemo se zaljubiti, ako nas dovoljno ĉesto spaja.“ Dţulija je podigla pogled i nagnula glavu. „Zar nije prava šteta što moramo da je razoĉaramo.“ ,,Da, to bi bila prava šteta.“ Bilo je oĉigledno da su njegove namere suprotne od Dţulijinih. Ugledala je izazov u njegovim oĉima i osetila iznenadan naboj u vazduhu. Nije imala pojma kako da odreaguje. Nastavila je da se smeši dok se njegov pogled spuštao k njenim ustima i zadrţavao tamo, pogled sa fiziĉkim svojstvima poljupca. „Pitam se šta bi se dogodilo...“, ruka ga je pljesnula po ramenu. „Pole. Kuĉkin sine, kako su uspeli da te dovuku ovamo?“ ,,Viktore.“ Pol se toplo osmehivao dok se rukovao s Viktorom Flaniganom. „Bile su dovoljne dve lepe ţene.“ „Uvek je tako.“ Okrenuo se ka Dţuliji. „Ovo je jedna od njih.“ „Dţulija Samers, upoznaj Viktora Flanigana.“

„Prepoznala sam vas.“ Viktor je prihvatio njenu ruku. „Radite sa Iv?“ ,,Da.“ Jasno se sećala odanosti i intimnosti kojoj je prisustvovala u meseĉinom osvetljenom vrtu. „Pravo je zadovoljstvo upoznati vas, gospodine Flanigan. Izuzetno se divim vašem radu.“ „Kakvo olakšanje, pogotovo ako uspem da se probijem u fusnotu Ivine biografije.“ „Kako je Mjurijel?“, upita Pol, misleći na Viktorovu suprugu. „Nije joj dobro. Veĉeras sam solo.“ Podigao je ĉašu punu providne teĉnosti i uzdahnuo. „Soda-voda i ja vam kaţemo da su ovakvi dogaĊaji pravi pakao bez nekoliko pića u stomaku. Šta mislite o skupu, gospoĊice Samers?“ „Suviše je rano za procenu.“ ,,Diplomatski.“ Toliko mu je Iv već ispriĉala o njoj. „Pitaću vas ponovo za koji sat. Samo Bog zna šta će posluţiti. Bilo bi suviše nadati se da su u pitanju biftek i krompiri. Ne podnosim prokletu francusku kuhinju.“ Uhvatio je pogled razumevanja u Dţulijinim oĉima i nasmejao se. „Moţete isterati seljaka iz Irske, ali ne moţete odagnati Irca iz seljaka.“ Namignuo je Dţuliji. „Vratiću se po ples.“ „Biće mi drago.“ ,,Utisak?“, upita Pol kad je Viktor otišao. „Glumci ĉesto deluju sitnije u prirodi. On deluje veće. U isto vreme, mislim da bih sasvim opušteno mogla da sedim sa njim pred kaminom igrajući kanastu.“ „Imaš odliĉnu moć zapaţanja.“ Spustio je prst na bok njene vilice i okrenuo je ka sebi. ,,I više nisi ljuta.“ „Nije taĉno, ĉuvam bes za kasnije.“ Nasmejao se i ovoga puta je prijateljski zagrlio oko ramena. „Gospode, Dţuls, poĉinješ da mi se dopadaš. Hajde da pronaĊemo sto. Moţda ćemo uspeti da jedemo pre deset.“ *** „DoĊavola, Drejk, mrzim kada mi neko zanoveta.“ Izgovorila je Iv nestrpljivim glasom dok je zauzimala mesto za stolom, mada joj je lice delovalo smireno. Nije ţelela da pokrene traĉeve zbog ĉinjenice da se breca na svog predstavnika za štampu. ,,Ne bih morao da zanovetam kada bi mi pošteno odgovarala na pitanja.“ Za razliku od svoje tetke, Drejk nije bio glumac i s negodovanjem je gledao na svoje piće. „Kako da se pozabavim promocijom kad mi nisi rekla ništa što bih mogao da iskoristim?“ ,,U ovom trenutku nema šta da se promoviše.“ Podigla je ruku kako bi pozdravila poznata lica za susednim stolom i osmehnula se Nini koja je bila u grupi ljudi na centru prostorije. ,,U svakom sluĉaju, ako ljudi znaju šta će biti u knjizi, neće biti iznenaĊenja - ili znojenja dlanova.“ Nasmešila se razmišljajući o tome i njena odluĉnost se pojaĉala. „Usredsredi se na promovisanje projekta koji radim za televiziju.“ ,,Mini-serija.“ Trgla se na tu reĉ - nije mogla da se obuzda. „Samo proširi vest da Iv Benedikt radi nešto za televiziju.“ „Moj posao je da...“ „Tvoj posao je ono što ti ja kaţem“, završila je reĉenicu. „Imaj to na umu.“ Nestrpljivo je ispila šampanjac. „Donesi mi novo piće.“ Uz napor je obuzdao bujicu oštrih reĉi. I on je poznavao vrednost liĉnog izraza. Kako što je poznavao ubistvenu oštrinu Ivinog temperamenta. U njemu je kljuĉalo kad je ustao i spazio Dţuliju i Pola na drugom kraju dvorane. Dţulija, pomislio je i nestalo je ozlojeĊenosti iz njegovog pogleda. Doći će do informacije koju je Delrikio traţio. Moţe je izvući iz drugog izvora. ,,Ah, stigli ste.“ Iv je podigla obe ruke. Dţulija ih je prihvatila, osetivši blago povlaĉenje i shvatila da se od nje oĉekuje da se nagne i poljubi Iv u obraz. Povinovala se, osetivši se pritom veoma budalasto. ,,I Pol.“ Svesna radoznalih pogleda, Iv je ponovila ceremoniju sa svojim bivšim pastorkom. „Divan ste par.“ Bacila je pogled preko ramena. „Drejk, pobrini se da dobijemo još šampanjca.“ Podigavši pogled, Dţulija je uhvalila brz i smrtonosan sjaj njegovih oĉiju i stezanje usana. Zatim ih je zamenio blistav osmeh. „Drago mi je što te vidim, Pole. Dţulija, divno izgledaš. Sedite dok ja izigravam konobara.“ „Zaista izgledaš divno“, rekla je Iv. ,,Da li te je Pol upoznao s ljudima?“ „Smatrao sam da nema svrhe.“ Smestivši se, Pol je osmotrio prostoriju. „Ĉim budu videli da sedi s tobom, shvatiće i sami će prići da se predstave.“ Bio je u pravu. Pre nego što se Drejk vratio s vinom, ljudi su poĉeli da nadiru. Tokom ĉitave veĉere, Iv je sedela poput kraljice koja prima podanike dok su druge zverke obilazile stolove, uvek pronalazeći put do njenog trona. Kada je serviran creme brulee, dogegao se zapanjujuće debeo ĉovek, retke kose.

Entoni Kinkejd, Ivin drugi suprug, nije lepo ostario. Za protekle dve decenije se toliko ugojio da je nalikovao nestabilnoj planini sabijenoj u veĉernje odelo. Svaki šištavi udah podizao bi lavinu talasa preko njegovog stomaka. Usled puta preko prostorije lice mu se toliko zarumenelo, kao da se dva dana prţio na suncu. Podvaljak mu se klatio i njegove tri brade su se zajedno njihale. Od velikog, obrazovanog reţisera ĉuvenih filmova, postao je gojazni reţiser osrednjih ostvarenja. Veći deo bogatstva je tokom pedesetih i šezdesetih uloţio u nekretnine. Lenjivac po svojoj prirodi, zadovoljavao se time da udobno ţivi od investicija i ţdere. Gledajući ga, Iv je zadrhtala pri pomisli da je pet godina bila udata za njega. ,,Toni.“ ,,Iv.“ Teško se oslonio na stolicu, ĉekajući da mu se vazduh ponovo probije do pluća. „Kakvo to sranje ĉujem o nekoj knjizi?“ ,,Ne znam Toni. Kaţi mi.“ Setila se da je nekad imao lepe oĉi. Sada su se jedva videle ispod slojeva mesa. Šaka mu je stezala naslon njene stolice - debela, mesnata pljeskavica sa pet zdepastih kobasica. Nekada su te šake bile krupne, snaţne i zahtevne. Znale su da uţivaju u svakom centimetru njenog tela. „Znaš Pola i Drejka.“ Posegnula je za cigaretom kako bi dimom potisnula ţuĉ iz grla. „Ovo je Dţulija Samers, moj biograf.“ Okrenuo se. „Paţljivo odaberite šta ćete napisati.“ Pošto je povratio dah, glas mu je dobio traĉak punoće koja ga je krasila u mladosti. „Imam dovoljno novca i advokata da vas zadrţavam na sudu do kraja ţivota.“ „Nemoj pretiti devojci, Toni“, rekla je Iv blago. Nije se iznenadila što je Nina prišla stolu i tiho stajala kraj njenog drugog boka, spremna da je zaštiti. ,,To nije lepo. Zapamti“ - namerno je usmerila oblak dima ka njegovom licu - „Dţulija ne moţe da napiše ono što joj ne kaţem.“ Ĉvrsto je stegao Iv za rame, dovoljno snaţno da Pol ustane, pre nego što mu je ona mahnula da sedne. „Krećeš se po opasnom tlu, Iv.“ Kinkejd je uvukao još malo vazduha. „Suviše si stara da toliko rizikuješ.“ „Suviše sam stara da ne rizikujem“, ispravila ga je. „Opusti se, Toni, Dţulija će pisati iskljuĉivo ĉistu istinu.“ Mada je bila priliĉno sigurna u to da će je rame ujutru boleti, podigla je ĉašu. „Dobra doza iskrenosti nikada nije naudila nikome ko to nije zasluţio.“ „Istina ili laţi“, promrmljao je. „Stara je tradicija ubiti glasnika.“ Rekavši to otišao je, probijajući se kroz gomilu. „Jesi li dobro?" promrmljala je Nina. Mada je zadrţala smiren osmeh na licu dok se naginjala, Dţulija je u njenim oĉima primetila zabrinutost. „Naravno. Gospode, kakav oduran puţ.“ Iv je odgurnula šampanjac i namrštila se na creme brulee. Poseta joj je uništila apetit. „Teško je poverovati da je pre trideset godina bio vitalan, zanimljiv muškarac.“ Nasmejala se kada je pogledala Dţuliju. „Moje drago dete, vidim kako se knjiţevni toĉkići okreću. Razgovaraćemo o Toniju“, obećalaje potapšavši je po ruci. ,,Uskoro.“ Toĉkići su se zaista okretali, Dţulija je prećutala razgovor posle veĉere, kao i komiĉnu predstavu, blistavu pozorišnu taĉku. Entoni Kinkejd se nije uznemirio zbog mogućnosti da Iv otkrije njihove braĉne tajne. Bio je besan. I zastrašujući. Nije bilo sumnje da je Iv silno uţivala u njegovoj reakciji. I reakcije ostalih muškaraca za stolom su dosta toga otkrivale. Pol je bio spreman da zgrabi Kinkejda za mlitavu šiju. Bez obzira na njegove godine i zdravlje. Nasilni nastup deluje veoma stvarno i zapanjujuće kada dolazi od ĉoveka koji pijucka šampanjac i nosi veĉernje odelo. Drejk je posmatrao, upijajući svaki detalj. I smešio se. Dţulija je stekla utisak da bi nastavio da sedi i smeši se ĉak i ako bi Kinkejd obmotao debele prste oko Ivinog vrata. „Suviše razmišljaš.“ Dţulija je trepnula, a zatim se usredsredila na Pola. ,,Molim?“ „Suviše razmišljaš“, ponovio je. „Igraćemo.“ Ustao je i podigao je na noge. „Reĉeno mi je da ţena nije u stanju da razmišlja dok je ja grlim. „Kako si uspeo da uguraš ego u odelo, a da se ne vidi?“ Prikljuĉili su se ostalim parovima na podijumu za ples, a zatim je privukao Dţuliju k sebi. „Veţbao sam. Godinama.“ Nasmešio joj se, zadovoljan zbog toga kako mu dobro pristaje u naruĉju, uzbuĊen zbog ĉinjenice da haljina ima izrez na leĊima, dovoljno nizak da moţe da sklizne rukom i dotakne njenu koţu. „Shvataš sebe suviše ozbiljno.“ lma divnu vilicu, pomislio je. Veoma ĉvrstu, blago zašiljenu. Da su sami, dopustio bi sebi zadovoljstvo da je gricne koji put. „Kada ţiviš u zemlji fantazije, treba da se prepustiš sudbini.“

Nije nalazila dostojanstven naĉin da mu kaţe da prekine prelaziti prstima preko njenih leĊa. Svakako nije postojao bezbedan naĉin da prizna šta joj taj osećaj ĉini. Poput sićušnih elektriĉnih udara, pokretali su naboje zbog kojih joj je krv vrila. Znala je šta znaĉi ţeleti. I nije odabrala da ponovo ţeli. „Zašto ţiviš ovde?“, upitala je. „Mogao bi da pišeš bilo gde.“ ,,Iz navike.“ Bacio je pogled preko ramena ka stolu. „Zbog Iv.“ Kad je ponovo progovorio, odmahnuo je glavom. „Još pitanja. Izgleda da nešto ne radim kako treba, pošto ti i dalje razmišljaš.“ Rešio je situaciju privukavši je bliţe, tako da je bila primorana da okrene glavu kako bi izbegla njegove usne. „Podsećaš me na ispijanje ĉaja na terasi neke engleske seoske kuće.“ ,,Zašto?“ „Zbog mirisa.“ Usnama je draţio njeno uho zbog ĉega su je uzdrmali udarni talasi. „Erotiĉna, eteriĉna, prepredeno romantiĉna." ,,Mašta“, mrmljala je, ali je zaţmurila. ,,Ja nisam ništa od toga.“ „Tako je. Zaposlena, samohrana majka sa sklonošću ka praktiĉnom. Zašto si studirala poeziju na Univerzitetu Braun?“ „Zbog toga što sam uţivala u tome.“ Zaustavila se pre nego što je poĉela prstima da mu mrsi kosu. „Poezija je veoma sloţena." „Slikovito izraţavanje, emocija, romansa." Povukao je od sebe tek toliko da je pogleda, dovoljno blizu da ona vidi svoj odraz u njegovim oĉima. ,,Ti si varalica, Dţuls. Sloţena, fascinantna varalica.“ Pre nego što je uspela da smisli odgovor, Drejk je prišao i potapšao Pola po ramenu. ,,Ne smeta ti da deliš bogatstvo, zar ne?“ ,,Da, smeta mi.“ Ali se ipak povukao. „Jesi li se lepo smestila?“, upitao je Drejk dok je hvatao ritam plesa. ,,Fino.“ Istog trena je osetila olakšanje i zapitala se kako je mogla da zaboravi koliko je zagrljaj jednog ĉoveka drugaĉiji od zagrljaja drugog. ,,Iv mi kaţe da napredujete. Imala je zapanjujući ţivot.“ ,,Da, biće pravi izazov staviti to sve na papir.“ Graciozno je vodio preko podijuma, smešeći se i klimajući poznanicima. ,,Za koje gledište si se odluĉila?" „Gledište?" „Svako ima neko gledište.“ Bila je sigurna da je to istina u njegovom sluĉaju, ali je samo nagnula glavu. „Biografije su priliĉno direktne.“ ,,U tom sluĉaju, kakav je ton? Da li si se odluĉila za predstavljanje ţivota zvezde iz godine u godinu?“ „Rano je reći, ali mislim da ću preduzeti oĉigledan pristup. Pisaću o ţivotu ţene koja je odabrala zahtevnu karijeru i kao glumica postigla trajni uspeh. Ĉinjenica da je Iv, nakon pedeset godina, i dalje jedna od glavnih sila u ovoj industriji, govori sama za sebe.“ „Znaĉi, usredsredićeš se na profesionalni deo ţivota.“ ,,Ne.“ Shvatila je da ĉeprka, paţljivo ali uporno. „Njen profesionalni ţivot je prepleten sa liĉnim. Njene veze, brakovi, porodica, sve je to vaţno za celinu. Biće mi potrebna ne samo njena sećanja, već dokumentovane ĉinjenice, mišljenja, anegdote ljudi sa kojima je bila bliska ili još uvek.“ Odluĉio se za drugaĉiji pristup. „Vidi, Dţulija, imam problem. Ako bi mogla da me obaveštavaš o napredovanju knjige, o njenom sadrţaju, mogao bih da planiram izveštaje za štampu, uzbuĊenje, promociju." Osmehnuo se. „Svi ţelimo da knjiga postane hit.“ „Naravno. Plašim se da nemam bogzna šta da ti kaţem.“ „Ali saraĊivaćeš sa mnom kada knjiga poĉne da dobija oblik?“ „Koliko budem mogla.“ Kako je veĉe odmicalo, zaboravila je na razgovor. U sebi je još krila naivnu devojĉicu koja je ustreptala kada je Viktor zamolio za ples, kao i drugi parnjaci senkama koje trepere s filmskog platna. Imala je desetak impresija i opaţanja koje je ţelela da zapiše pre nego što veĉe izbledi u snu. Sanjiva, opuštenija nego što je smatrala da je moguće, skliznula je nazad u Polov automobil u dva ujutru. „Uţivala si“, rekao je.

Podigla je jedno rame. Neće dopustiti da joj traĉak zabave u njegovom glasu pokvari veĉe. ,,Da, zašto da ne.“ ,,To je bila izjava, a ne kritika.“ Pogledao je i video da su joj oĉi poluzatvorene i da joj na usnama lebdi osmeh. Pitanja koja je ţeleo da postavi, delovala su mu neprikladno. Biće i drugih prilika. Umesto toga, pustio je da drema tokom voţnje. Kada se zaustavio ispred gostinjske kuće, ĉvrsto je spavala. Uz mali uzdah, Pol je uzeo cigaru i pušio posmatrajući je. Dţulija Samers je izazov. DoĊavola, ona je tako nepredvidiva. Pol je najviše na svetu voleo da povlaĉi konce misterije. Nameravao je da joj postane blizak kako bi se uverio da su Ivini interesi zaštićeni. Ali... Nasmešio se i bacio cigaru kroz prozor. Ništa mu ne brani da uţiva u njenoj blizini, dok traje. Pomazio je po kosi i ona je nešto promrmljala. Prešao je prstom preko njenog obraza a ona je uzdahnula. Zapanjen komešanjem u stomaku, povukao se i pokušao da razmisli o svemu. A tada je, kao što mu je bila navika skoro ĉitavog ţivota, uĉinio ono što je ţeleo. Spustio je svoje usne na njene, dok je spavala. Meke i opuštene u snu, njene usne su popustile pod njegovim i razmakle se dok je istraţivao njihov oblik jezikom. Sada je spoznao ukus njenog uzdaha, osim što ga je ĉuo. Osećaj mu je uzdrmao sistem, zbog ĉega je poţeleo još. Ruke su ga svrbele da je dodirne, da je uzme, ali skupio ih je u pesnice i zadovoljio se njenim ustima. Neka pravila se ne smeju kršiti. Sanjala je divan, nebeski san. Plutala je niz dugaĉku, mirnu reku. Kretala sa sa strujom, dremajući na hladnoj, plavoj vodi. Sunce je obasjavalo zlatnim zracima - toplim, isceliteljskim, samilosnim. Njen um, zamagljen od umora i vina, malĉice se trudio da razveje izmaglicu. Bilo je suviše ugodno u snovima. MeĊutim, sunce je prţilo, struja se ubrzavala. UzbuĊenje je skakutalo poput majušnih, crvenih varnica po njenoj koţi. Usne su joj se pokrenule pod njegovim, zatim se razmakle uz blago stenjanje, kao da ga pozivaju unutra. Bez oklevanja mu je skliznuo jezik preko njenog i maltene ga je izludeo njen zavodniĉki odgovor. Uz tihu psovku je gricnuo njenu donju usnu. Dţulija se naglo probudila i ošamućeno promeškoljila. „Šta to doĊavola radiš?“ Oslonila se na sedište i gurnula ga jednim ogorĉenim pokretom. Kada je korenom dlana dotakla njegovu grudnu kost, shvatio je da je snaţnija nego što izgleda. „Zadovoljavam svoju radoznalost. I uvaljujem nas u probleme.“ Zgrabila je torbicu sa krila, ali je uspela da ga ne ošamari njome. Reĉi su delotvornije. „Nisam imala pojma da si toliko oĉajan ili bez savesti. Samo je posebna vrsta perverznjaka u stanju da siluje ţenu koja spava.“ Zaĉkiljio je i sevnuo mraĉnim pogledom. Kada je progovorio, glas mu je bio varljivo blag. „Nisam upotrebio silu, ali moţda si u pravu. Spustivši ruke na njena ramena, privukao je k sebi. „MeĊutim, sada si budna.“ Ovoga puta njegove usne nisu bile meke niti zavodljive, već vrele i grube. Mogla je da oseti bes i frustraciju. Poţuda je prozujala kroz nju poput metka. Osećala je potrebu. Zaboravila je kako izgleda kada ti je nešto zaista potrebno. Kako je ţudeti za muškarcem kao što ţedan ţudi za vodom. Njena odbrana se raspala, sa svih strana su je napali osećaji, ĉeţnja, ţudnja. Ta baraţna vatra je oslabila toliko da prione uz njega, dovoljno gladna da pohlepno uroni u poljubac i uzme ono što joj je potrebno. Zagrlila ga je, spajajući njihova tela kao konopcem. Njena usta - gospode, usta su joj bila pomamna i vrela. Osećao je brze, bespomoćne drhtaje koji su joj potresali telo, ĉuo je drhtave uzdahe. Zaboravio je na bes i frustraciju dok su ga razdirala oštra seĉiva strasti. Ostala je samo ţelja. Zaronio je prste u njenu kosu, ĉvrsto uvijenu. Ţeleo je da je uzme baš ovde, na prednjem sedištu automobila. Zbog nje se osećao poput tinejdţera u nespretnoj potrazi za veštinom, poput ţdrepca spremnog za parenje. I poput ĉoveka koji glavom napred juri preko bezbedne ivice pravo u nepoznato. ,,Unutra.“ Ĉuo je kako mu krv juri kroz vene dok je ţustro ustima istraţivao njeno lice. „Pusti me unutra. U krevet.“

Kada je zubima lagano zagrebao po grlu, skoro da je vrisnula od potrebe. MeĊutim, odgurnula ga je. Odgovornost. Red. Oprez. ,,Ne.“ Prizvala je godine obuzdavanja, zaĉinjene bolnim sećanjima i odolela. ,,Ne ţelim ovo.“ Kada je obuhvatio njeno lice rukama, shvatio je da i sam drhti. „Veoma loše laţeš, Dţulija.“ Morala je da povrati kontrolu. Sklopila je ĉvrsto prste oko tašne, dok je zurila u njega. Delovao je veoma opasno na meseĉini. Neodoljivo, nesmotreno. Opasno. „Nije mi ovo bila namera“, rekla je. Posegnula je rukom ka ruĉki i dva puta je povukla pre nego što je uspela da otvori vrata. „Pogrešio si, Pole.“ Jurnula je niz uski travnjak u kuću. ,,U to nema sumnje“, promrmljao je. Unutra, Dţulija se naslonila na vrata. Ne moţe da ustrĉi na sprat dok je u ovom stanju. Udahnuvši duboko nekoliko puta kako bi smirila dobovanje srca, iskljuĉila je svetlo koje je Sisi ostavila ukljuĉeno i krenula gore. Gvirnuvši u gostinjsku sobu, videla je da Sisi spava. Bacila je pogled i preko puta, u sobu svog sina. To je bilo dovoljno da se smiri, dovoljno da se uveri kako je ispravno postupila. Potrebe, koliko god da su burne, nikada je neće navesti da rizikuje ono što je izgradila. Neće biti nikakvog Pola Vintropa u njenom ţivotu. Nikakvog uglaĊenog ljubavnika koji uzbuĊuje, mami i odlazi. Nekoliko trenutaka je nameštala Brendonov pokrivaĉ i poravnavala ga, pre nego što je otišla u svoju sobu. Drhtavica je ponovo obuzela i opsovala je, bacajući tašnu ka krevetu. Otvorila se i sadrţaj se rasuo. Mada je bila u iskušenju da ga šutira po sobi, klekla je i pokupila pudrijeru, ĉešalj i novĉanik. I presavijeni papir. Čudno, pomislila je. Nije se sećala da je ubacila papir unutra. Kada ga je otvorila, morala je da se pridrţi za krevet kako bi ustala. GLEDAJ KUDA IDEŠ, NE ZALEĆI SE. Ostavila je razbacan sadrţaj tašne po podu i sela na krevet. Šta je doĊavola ovo? I šta će doĊavola uĉiniti tim povodom?

Sedmo poglavlje
Dţulija je ispratila Brendona u školu, zahvalna zbog toga što je udobno smešten u diskretnom crnom volvou sa Lajlom za volanom. Brendon će biti bezbedan s njim. Naravno da nema zbog ĉega da brine. Govorila je to sebi iznova i iznova tokom besane noći. Nekoliko budalastih anonimnih poruka ne mogu je povrediti - a svakako ne mogu da povrede Brendona. MeĊutim, osećaće se bolje kada otkrije u ĉemu je stvar, što je imala nameru odmah da uradi. Razmišljala je o tome koliko je ĉudno posmatrati kako njenog malog deĉaka odvoze u njegov poseban svet uĉionica i igrališta, gde njena kontrola ne dopire. Kada je automobil nestao iz vidokruga, zatvorila je vrata pred hladnoćom ranog jutra. Ĉula je kako Sisi veselo peva uz radio dok ĉisti kuhinju. Razdragani zvuci - zveckanje sudova i mlad, entuzijastiĉan glas koji se takmiĉi s glasom Dţenet Dţekson, ohrabrivali su Dţuliju jer je to znaĉilo da nije sama, iako to nije ţelela da prizna sebi. Odnela je polupraznu šolju u kuhinju kako bi je dopunila kafom. „Odliĉan doruĉak, gospoĊo Samers.“ Kose visoko skupljene u rep, Sisi je brisala šank vlaţnom krpom dok je nogom tapkala u ritmu narednog hita sa top-liste. „Nisam mislila da neko poput vas kuva i sve to.“ I dalje veoma pospana, Dţulija je sipala još kafe. „Neko poput mene?“ ,,Pa, poznata liĉnost.“ Dţulija se nasmejala. Bilo je veoma lako osloboditi se nejasne teţine brige. „Skoro poznata. Ili poznata zbog sinoćnjeg druţenja s poznatima.“ Sisi je uzdahnula gledajući je krupnim plavim oĉima na sveţe umivenom licu. ,,Da li je zaista bilo lepo?“ Dve ţene našle su se u suncem okupanoj kuhinji i nijedna nije govorila o dobrotvornoj veĉeri s gomilom zvezda. Već o muškarcu. Dţulija je razmišljala o igranju s Polom, o buĊenju uz nepodnošljivo komešanje sa osećajem njegovih vrelih usana na svojima. I da, osećajući potrebu koja kao da je prešla od njega u nju, i to uz znatno jaĉi ritam od bilo koje snimljene muzike. „Bilo je... drugaĉije.“ „Zar nije gospodin Vintrop zaista predivan? Svaki put kada razgovaram s njim grlo mi se osuši a dlanovi postanu vlaţni.“ Zatvorila je oĉi dok je ispirala krpu. „Potpuno neobuzdano.“ ,,On je ona vrsta muškarca kojeg je teško ne primetiti“, odvratila je Dţulija, glasom sarkastiĉnim od nedoreĉenosti. „Meni priĉate! Ţene luduju za njim. Mislim da ovde nikada nije doveo istu damu dva puta. Pravi frajer, znate na šta mislim?“ ,,Hmm.“ Dţulija je imala svoje mišljenje o muškarcima koji proizvoljno lete od ţene do ţene. „Ĉini se da je veoma odan gospoĊi Benedikt.“ „Naravno. Pretpostavljam da bi za nju uĉinio sve - osim da se smiri i podari joj unuĉiće za kojima ţudi.“ Sisi je zabacila šiške sa lica. „Ĉudno je razmišljati o gospoĊi B. kao o baki.“ Čudno je poslednja reĉ koja bi Dţuliji pala na pamet. Pre ĉe biti neverovatno. „Koliko dugo radiš za nju?“ „Zapravo, samo nekoliko godina, ali bila sam joj pred nosom otkako pamtim. Teta Doti mi je dozvoljavala da dolazim vikendom i tokom leta.“ „Teta Doti?“ „Travers.“ ,,Travers?“ Dţulija se zamalo zagrcnula kafom pokušavajući da uporedi sumnjiĉavu domaćicu stisnutih usana sa ekspanzivnom Sisi. ,,Ona ti je tetka?“ ,,Da, tatina sestra. Travers je neka vrsta umetniĉkog imena. Glumila je tokom pedesetih, ĉini mi se. Ali, nikada nije doţivela uspeh. Oduvek radi za gospoĊu B. Što je priliĉno ĉudno pošto su bile udate za istog ĉoveka.“ Ovoga puta Dţulija je imala dovoljno razuma da spusti šoljicu pre nego što pokuša da otpije gutljaj. ,,Molim?“ „Za Entonija Kinkejda“, objasnila je Sisi. „Znate, onog reţisera? Prvo je teta Doti bila udata za njega.“ Bacivši pogled ka satu istog trena se ispravila iz zgurenog poloţaja na šanku. „Opa, moram da idem. Imam ĉas u deset sati.“ Jurnula je ka dnevnoj sobi da sakupi knjige i torbe. „Doći ću sutra da zamenim posteljinu. Hoće li biti u redu da dovedem svog mlaĊeg brata? Stvarno ţeli da upozna Brendona.“ Dţulija je klimnula i dalje pokušavajući da pohvata sve konce. „Naravno. Biće nam drago.“ Sisi se nasmešila preko ramena dok je jurila ka vratima. „Recite mi to nakon što kod vas provede koji sat.“ Još dok su se vrata zatvarala, oštroumna Dţulija je povezivala stvari. Entoni Kinkejd. Ta gorka planina mesa bila je oţenjena i glamuroznom Iv i obiĉnom domaćicom. Radoznalost je naterala da projuri kroz dnevnu

sobu ka svojoj privremenoj kancelariji u potrazi za knjigom s podacima. Nekoliko minuta je preturala i psovala sebi u bradu, trudeći se da pronaĊe ono što izgleda nikada nije bilo na mestu na kojem ga je ostavila. Organizovaće se, zaista će se organizovati, zaklela se svecu koji bdi nad rasejanim piscima. Ĉim zadovolji svoju znatiţelju, provešće sat vremena - dobro, petnaest minuta - sreĊujući stvari. Zakletva je oĉigledno upalila. Poskoĉila je uz trijumfalan krik. Brzo je pronašla podatke u knjizi Koje ko. Kinkejd, Entoni, ĉitala je. RoĊen u Hakensaku, drţava Nju Dţersi, 12. novembra 1920.... Dţulija je preskoĉila dostignuća, uspehe i promašaje. Oţenio se Margaret Bruster, 1942. godine, imaju dvoje dece, Entoni junior i Luiza, razveli su se 1947. Oţenio se Doroti Travers, 1950. godine, jedno dete, Tomas, preminulo, razveli su se 1953. Oţenio se Iv Benedikt, 1954. Razveli su se 1959. Ţenio se još dva puta, ali to nije interesovalo Dţuliju; bilo je suviše uzbudljivo spekulisati o ĉudnom triju. Doroti Travers - ime je pokrenulo davno sećanje u Dţulijinom umu - bila je tri godine udata za Kinkejda i rodila mu je sina. U roku od godinu dana nakon razvoda, Kinkejd se oţenio Iv. Sada Travers radi kao Ivina domaćica. Kako to da dve ţene koje su delile istog muţa ţive u istoj kući? Bilo je to pitanje koje je nameravala da postavi. Ali prvo će pokazati Iv anonimne poruke koje je dobila, nadajući se da će izazvati reakciju, a moţda i objašnjenje. Dţulija je gurnula knjigu u stranu, zaboravivši na zakletvu davno nastradalom svecu. Petnaest minuta kasnije, Travers joj je otvorila vrata glavne kuće. Prouĉavajući ţenino drţanje, nezadovoljno lice i trbušastu graĊu, Dţulija se zapitala kako je privukla istog ĉoveka kao zadivljujuća Iv, graĊena poput grĉke statue. ,,U teretani“, promrmljala je Travers. ,,Molim?“ ,,U teretani“, ponovila je i povela je lenjo se njišući. Skrenula je u istoĉno krilo i uputila se niz hodnik s mnogobrojnim nišama u zidu, ukrašenim Erteovim statuama. Desno se nalazio širok, luĉni prozor koji gleda ka centralnom dvorištu, gde je Dţulija ugledala vrtlara, sa naoĉarima za sunce vejferer i slušalicama u ušima, kako neţno potkresuje ţbunje. Na kraju hodnika nalazila su se debela, dupla vrata ofarbana u tirkiznu boju. Travers nije pokucala, samo ih je otvorila. Hodnik istog ĉasa ispuni vesela, razigrana muzika zaĉinjena Ivinim psovkama. Dţulija tu prostoriju nikad ne bi nazvala poniznim imenom teretana. Uprkos opremi za veţbanje, kosim gredama, zidu prekrivenom ogledalima i šipki za balet, bila je elegantna. Možda bise mogla nazvati palatom za vežbanje, razmišljala je Dţulija, prouĉavajući visoki plafon iscrtan aerodinamiĉnim art deko figurama. Svetlo se probijalo kroz tri svetlarnika sa obojenim staklom, prelamajući se u svim duginim bojama. Nije to palata, ispravila je Dţulija samu sebe, već hram podignut u ĉast samozadovoljnog boga znoja. Na podu je blistao parket uglaĉan do visokog sjaja, a bleštavi bar od neprozirnog stakla, sa friţiderom i mikrotalasnom pećnicom, zauzimao je suprotan zid. Muzika se oglašavala sa haj-tek stereo sistema okruţenog begonijama u saksijama i visokim fikusima. Dok je leţala na klupi i radila veţbe za noge, pokraj Iv je stajao gospodin Mišićavi. Trenutno oĉarana, Dţulija je ispustila dugaĉak uzdah gledajući ga. Visok sigurno više od dva metra - nordijski bog ĉije se bronzano telo napetih mišića naziralo ispod neverovatno oskudnog trikoa. Jedna bela traka se protezala nisko preko njegovih blistavih grudi, vijugala oko kukova i zatezala preko veoma mišićave zadnjice. Zlatna kosa mu je bila vezana u rep, ledenoplave oĉi smešile su se sa odobravanjem dok su Ivine psovke zagrevale vazduh u prostoriji. „Jebeš ovo, Fric.“ „Još pet puta, divni moj cvete“, izgovorio je preciznim, muzikalnim engleskim jezikom zbog kog su u Dţulijinoj glavi zaplesala hladna jezera i planinski potoci. „Ubijaš me.“ „Osnaţujem te.“ Dok je dahtala uz poslednje veţbe, poloţio je šaku na njenu butinu i stisnuo je. „Imaš tonus mišića tridesetogodišnje ţene.“ Zatim ju je intimno pomazio po zadnjici. Iv se srušila, oblivena znojem. „ Ako ikada budem u stanju ponovo da hodam, šutnuću te pravo u orijaške prepone.“ Nasmejao se, ponovo je potapšao i nasmešio se Dţuliji. ,,Zdravo.“

Jedva je uspela da proguta pljuvaĉku. Ivin komentar je mamio njen pogled nadole kako bi se liĉno uverila da pridev nije preteran. „Ţao mi je. Nisam htela da vas prekidam.“ Iv je uspela da otvori oĉi. Zakikotala bi se samo da je imala dovoljno snage. Većina ţena deluje potpuno ošamućeno i vilica im se obesi kada prvi put vide Frica. Bilo joj je drago što ni Dţulija nije ravnodušna. „Hvala bogu. Travers, sipaj mi nešto veoma hladno - a mom prijatelju dodaj i arsenik u piće.“ Fric se ponovo nasmejao. Bio je to dubok, radostan zvuk koji se lako odbijao od Ivinih neobiĉnih psovki. „Popij malo teĉnosti pa ćemo poraditi na tvojim rukama. Ne ţeliš valjda da ti koţa visi kao kod ćurke.“ „Mogu da se vratim kasnije", zapoĉela je Dţulija kada se Iv okrenula. ,,Ne, ostani. Skoro je završio s muĉenjem. Zar ne, Fric?“ ,,Skoro.“ Uzeo je piće koje mu je Travers pruţila i ispio ga u jednom gutljaju, pre nego što je zatvorila vrata. Dok je Iv brisala lice peškirom, prouĉavao je Dţuliju. Bilo joj je nelagodno zbog tog pogleda. Brendon bi izgledao sliĉno kada mu ponude finu, gipku grudvu gline za oblikovanje. „Imate dobre noge. Veţbate li?“ ,,Pa, ne.“ Podla izjava za juţnu Kaliforniju, znala je to. Ljudi su završavali na vešalima za znatno manje od toga. Pitala se da li treba da se izvini, kada je prišao i poĉeo da joj opipava ruke. „Hej, slušaj...“ „Mršave ruke.“ Vilica joj se obesila kada je prešao rukom preko njenog stomaka. „Dobri trbušnjaci. Moţemo da vas sredimo.“ ,,Hvala.“ Prsti su mu bili poput gvozdenih šipki i nije ţelela da ga naljuti. „Ali, zaista nemam vremena za to.“ „Morate odvojiti vreme za svoje telo“, izgovorio je tako ozbiljno da je ugušila nervozan smeh. „Dolazite ponedeljkom i poĉećemo polako." „Stvarno mislim da...“ „Odliĉna ideja“, ubaci se Iv. „Mrzim da me muĉe samu.“ Napravila je grimasu ka Fricu koji je nameštao tegove na spravu za veţbanje ruku nautilus. „Sedi, Dţulija. Priĉaj sa mnom i skreni mi paţnju sa ove bede.“ „Ponedeljak malo sutra“, promrmlja Dţulija. ,,Molim?“ Nasmešila se dok se Iv smeštala u novu poziciju za izazivanje bola. ,,Kaţem, baš me zanima da li će lepo vreme potrajati?“ Iv je samo podigla obrvu, pošto je dobro ĉula i prvi put. „Mislila sam da si rekla nešto drugo.“ Kada se smestila, Iv je duboko udahnula i poĉela da vuĉe tegove ka centru tela. „Uţivala si sinoć?“ „Da, hvala vam.“ „Tako je uĉtiva.“ Iskezila se Fricu. „Ona te ne bi psovala.“ Dţulija je posmatrala kako se Ivini mišići grĉe i napinju. Znoj ju je ponovo oblio. ,,Oh, bogami bih psovala.“ Iv se nasmejala iako joj je telo bilo mokro od napora. „Znaš li u ĉemu je problem s lepotom, Dţulija? Svi primećuju i najmanje mane - uţivaju u tome da ih nalaze. Moraš da se odrţavaš.“ Napinjući se da zategne mišiće, udisala je i izdisala vazduh. „Poput religije. Odluĉna sam da uĉinim sve što mogu za telo koje su mi Bog i hirurzi podarili. I da nikome ne dozvolim zadovoljstvo da izjavi bila je lepa - nekad..“ Prekinula je na trenutak kako bi opsovala dok su joj ruke drhtale. „Neki ljudi tvrde da su zavisni od ovoga. Mogu samo da pretpostavim da su veoma, veoma bolesni. Koliko još?“, upitala je Frica. ,,Dvadeset.“ „Kopile jedno.“ Ali nije usporila. „Kakvi su ti utisci od sinoć?“ ,,Da veći deo prisutnih mari za milosrĊe koliko i za publicitet. Da novi Holivud nikada neće imati onoliko stila koliko je stari Holivud imao. I da je Entoni Kinkejd veoma neprijatan i potencijalno opasan ĉovek.“ „Pitala sam se da li ćeš biti lako zaslepljena. Izgleda da nisi. Koliko još, kuĉkin sine?“ „Pet.“ Iv je psovala tokom svih pet, dahćući kao ţena koja se poraĊa. Što su psovke bile otrovnije, Fric se šire osmehivao. „Ĉekaj ovde“, naredila je Dţuliji, a zatim zastenjala dok je ustajala i izašla kroz vrata. „Divna ţena“, komentarisao je Fric. ,,Snaţna.“ ,,Da.“ MeĊutim, kada je pokušala sebe da zamisli kako gura tegove dok se primiĉe sedamdesetoj godini, Dţulija je zadrhtala. DoĊavola, prigrliće svoju mlitavost sa osmehom na licu. „Zar ne mislite da je sve ovo previše, s obzirom na njeno godište?“ Podigao je obrvu i bacio pogled ka vratima iza kojih je Iv nestala. Znao je da bi uĉinila znatno više od psovanja da je ovo ĉula. ,,Za nekog drugog, da. Ali ne za Iv. Ja sam profesionalni trener. Ovo je program za

njeno telo, za njen um. Za njen duh. Sva tri su veoma snaţna.“ Prišao je prozoru. Pored njega se nalazilo sto za masaţu i polica sa uljima i losionima. ,,Za vas bih osmislio nešto drugaĉije.“ To je bila tema s koje bi najradije skrenula. I to brzo. „Koliko dugo ste njen liĉni trener?“ „Pet godina.“ Nakon što je odabrao ulje, daljinskim upravljaĉem je promenio muziku. Sada to behu umirujući tonovi klasiĉne gitare. „Obezbedila mi je mnoge klijente. Ali, da imam samo jednog, voleo bih da to bude Iv.“ Izgovorio je njeno ime maltene sa strahopoštovanjem. „Ona pobuĊuje odanost.“ „Veliĉanstvena dama.“ Prineo je majušnu boĉicu nosu i podsetio Dţuliju na bika Ferdinanda koji miriše cveće. „Pišete knjigu o njoj.“ „Tako je.“ „Obavezno napišite da je veliĉanstvena dama.“ Iv se vratila, umotana u kratki beli ogrtaĉ, vlaţne kose i ruţiĉastog, blistavog lica. Bez reĉi je prišla stolu, skinula se bezbriţno poput deteta i ispruţila na stomak. Fric je prebacio ĉaršav preko njenih kukova i bacio se na posao. „Posle pakla dolazi raj.“ Iv je uzdahnula. Naslonila je bradu na pesnice i sevnula oĉima ka Dţuliji. „Moţeš napisati da sebi prireĊujem ovaj uţas tri puta nedeljno. I mada mrzim svaki trenutak, znam da mi odrţava telo u dovoljno dobrom stanju da Nina mora da odbija godišnju ponudu Plejboja, i da mi je izdrţljivost tolika da mogu da snimam desetak-dvanaest sati, a da ne padnem od umora. Zapravo, kada krenem u Dţordţiju na snimanje, povešću i Frica sa sobom. Ĉovek ima najbolje ruke na pet kontinenata.“ Pocrveneo je kao školarac na taj kompliment. Dok je Fric koristio ĉuvene ruke da gnjeĉi i opušta Ivine mišiće, Dţulija se usredsredila na razgovor o zdravlju, veţbama i uobiĉajenoj svakodnevici. Strpljivo je ĉekala da Iv ponovo obuĉe ogrtaĉ i razmeni veoma topao i veoma intiman poljubac s trenerom. Setila se scene kojoj je prisustvovala u vrtu i zapitala se kako ţena tako oĉigledno zaljubljena u jednog muškarca moţe otvoreno da flertuje s drugim. ,,U ponedeljak", rekao je i klimnuo ka Dţuliji dok je oblaĉio trenerku. „Poĉećemo s programom.“ „Biće ovde“, obećala je Iv pre nego što je Dţulija uspela da odbije. Smešila se dok je Fric podizao torbu i izlazio. „Smatraj to delom istraţivanja", posavetovala je Iv. ,,Pa, kako ti se ĉini?“ ,,Da li su mi curile sline?“ „Samo malo.“ Iv je napela gipke mišiće, a zatim izvadila cigarete iz dţepa ogrtaĉa. „Gospode, crkavam za jednom. Nemam srca - ili je moţda strah u pitanju - da pušim pred Fricom. Sipaj nam po još jedno piće, hoćeš li? Moje dobro zaĉini šampanjcem." Dok je Dţulija ustajala da posluša, Iv je duboko i gladno uvlaĉila dim. ,,Ne mogu da zamislim nekog drugog ĉoveka zbog kojeg bih ostavila cigarete, pa makar samo na nekoliko sati.“ Ispustila je oblak dima dok joj je Dţulija pruţala ĉašu. Nasmejala se brzim, raskošnim osmehom, kao da je u pitanju privatna šala. „Što te duţe znam, lakše te ĉitam, Dţulija. Upravo se trudiš da me ne osuĊuješ, pitajući se kako opravdavam aferu s muškarcem koji bi mogao da mi bude sin.“ „Nije moj posao da osuĊujem.“ ,,Ne, nije, a ipak si rešena da obaviš svoj posao. Samo da se zna, ne bih ni pokušala da opravdam aferu, već jednostavno da uţivam u njoj. MeĊutim, nemam aferu s ovim fabuloznim komadom govedine, zbog toga što je tvrdoglavi gej.“ Nasmejala se i otpila još jedan gutljaj. „Sada si šokirana i ubeĊuješ sebe da to ne budeš.“ Dţulija se nelagodno premestila i otpila gutljaj. „Cilj je u tome da ja istraţim vaša osećanja, a ne vi moja.“ „Ulica je dvosmerna.“ Iv je skliznula sa stola i sklupĉala se poput maĉke u stolicu od trske s debelim jastucima. Svaki njen pokret je bio vijugavo ţenstven, zavodniĉki. Dţuliji je sinulo da je mlada Beti Berenski dobro odabrala ime. Bila je ţena od glave do pete - bezvremena i tajanstvena poput prve koju je bog stvorio. „Pre nego što završimo knjigu, poznavaćemo se onoliko dobro koliko je to za dvoje ljudi moguće. Bolje od ljubavnika, potpunije od roditelja i deteta. Kada nauĉimo da verujemo jedna drugoj, shvatićeš svrhu.“ Da bi stvari vratila na nivo koji joj odgovara, Dţulija je izvadila diktafon i beleţnicu. „Imam li razloga da vam ne verujem?“ Iv se nasmešila iza dimne zavese. Tajne, zrele kao šljive za branje, sijale su joj u oĉima. „Zaista, ima li razloga? Hajde, Dţulija, postavi mi pitanja koja ti bruje u glavi. Raspoloţena sam da odgovaram.“ „Entoni Kinkejd. Ispriĉajte mi kako je došlo do toga da se udate za njega i kako to da njegova druga supruga, glumica u filmovima B produkcije sada radi kao vaša domaćica?“

Umesto da odgovori, Iv je pušila i razmišljala. „Ispitivala si Sisi.“ U toj izjavi se osećalo blaga ljutnja, dovoljna da pruţi Dţuliji zadovoljstvo. Moţda će stići do poverenja i intimnosti, ali to će se dogoditi pod ravnopravnim uslovima. „Razgovarala sam s njom, naravno. Ako postoji nešto što ne ţelite da mi kaţe, niste joj to pomenuli. “ Pošto je Iv i dalje ćutala, Dţulija potapša olovkom beleţnicu. „Jutros je prokomentarisala da je ovde ĉesto provodila vreme kao dete, posećujući svoju tetka Doti. Prirodno, otkrilo se ko je tetka Doti.“ „Odatle ste krenuli.“ „Posao mi je da pratim informacije", rekla je Dţulija blago, ne samo registrujući sve snaţniji bes već se i naslaĊujući njime. Mislila je kako moţda jeste sitniĉava, ali je bilo pravo zadovoljstvo znati da je konaĉno zagrebala pod taj svetlucavi štit. „Mogla si naprosto mene da pitaš.“ „Upravo to i ĉinim.“ Dţulija je nagnula glavu na takav naĉin da je uputila izazov podjednak podignutim pesnicama. „Ako ţelite da tajite stvari, Iv, odabrali ste pogrešnog biografa. Ja ne radim sa zaklonima na oĉima.“ „Ovo je moja priĉa.“ Ivine oĉi su sekle kao dve zelene kose. Dţulija je osetila oštru ivicu i odbila da se skloni. ,,Da, jeste. A po vašem sopstvenom izboru, to je takoĊe moja priĉa.“ Sada je ĉvrsto zarila zube i stegnula vilicu, poput vuka koji drţi kost na kojoj još uvek ima mesa. Njena volja se podigla kako bi se stegnutih mišića uhvatila u koštac sa Ivinom. Nervi su se pušili poput ţara u njenom stomaku. „Ako ţelite nekoga ko će se poviti kada povuĉete konce, odmah ćemo prekinuti. Vratiću se u Konektikat i prepustićemo našim advokatima da se raskusuraju.“ Krenula je da ustane. ,,Sedi.“ Ivin glas je podrhtavao od gneva. „DoĊavola, sedi dole. Dokazala si svoje.“ Uz klimanje glavom, Dţulija je ponovo sela. Krišom je zavukla ruku u dţep i iz pakovanja izvadila tabletu za gorušicu. „Radije bih se pozabavila vašim ciljem, ali to neće biti moguće ako me budete blokirali svaki put kad vas nešto uznemiri.“ Iv je ćutala koji trenutak, ćutala je dok se gnev pretvarao u nevoljno poštovanje. „Dugo sam ţivela", rekla je najzad. „Navikla sam da radim stvari na svoj naĉin. Videćemo, Dţulija, videćemo da li ćemo uspeti da se prilagodimo jedna drugoj.“ ,,Pošteno.“ Stavila je tabletu na jezik, nadajući se da će ta mala pobeda umiriti njen stomak. Iv je podigla ĉašu do usana, otpila gutljaj i pripremila se da otvori davno zakljuĉana, zarĊala vrata. „Reci mi šta znaš.“ „Bilo je jednostavno proveriti ĉinjenicu da je Doroti Travers bila Kinkejdova druga supruga od koje se razveo samo nekoliko meseci nakon što se oţenio vama. Najpre nisam mogla da je se setim, ali onda mi je sinulo da je snimila desetak filmova B-produkcije tokom pedesetih. Uglavnom gotik i horor ostvarenja, a zatim je nestala. Mogu samo da pretpostavim da je poĉela da radi za vas.“ „Ništa nije tako jednostavno.“ Mada joj je i dalje smetalo što nije prva progovorila o toj vezi, Iv je slegla ramenima i objasnila. „Došla je da radi za mene nekoliko meseci pošto smo Toni i ja potpisali razvod. Znaĉi, gospode, pre više od trideset godina. Da li vam je to ĉudno?“ ,,Da dve ţene mogu imati trajan i blizak odnos tri decenije nakon što su bile zaljubljene u istog ĉoveka?“ Interesovanje je potisnulo napetost. „Pretpostavljam da jeste.“ ,,Ljubav?“ Iv se raskošno osmehnula. Uvek se osećala raskošno nakon treninga sa Fricom. Proĉišćeno, nabildovano i spremno. ,,Oh, Travers ga je moţda volela jedno kratko vreme. Ali Toni i ja smo se venĉali zbog uzajamne ţudnje i ambicije. To je nešto potpuno drugaĉije. Tada je bio priliĉno zgodan. Krupan, visok i snaţan ĉovek, i više nego poroĉan. Kada je reţirao film Odvojeni životi, u kojem sam glumila, brak mu se raspadao.“ ,,On i Travers su imali dete koje je preminulo.“ Iv je oklevala, a zatim otpila gutljaj. Moţda ju je Dţulija saterala u ugao, ali postoji samo jedan naĉin da se ispriĉa priĉa. Njen naĉin. „Gubitak deteta je uništio temelj njihovog braka. Travers nije mogla, nije htela da zaboravi. Toni je bio odluĉan da to uĉini. Oduvek je bio potpuno zaokupljen sobom. To je bio deo njegovog šarma. Kada smo poĉeli da se viĊamo, nije znao sve detalje. U to vreme, naša afera i brak predstavljali su omanji skandal.“ Dţulija je već sebi zabeleţila da pogleda stare brojeve Fotopleja i Holivudskog reportera. „Travers nije bila dovoljno velika zvezda da izazove simpatiju ili gnev. Smatraš da je to arogantno“, primetila je Iv. „ Ali, to je jednostavno istinito. Naš trougao je dobio neznatno mesta u traĉerskim rubrikama, a zatim je zaboravljen. Ljudi su znatno liĉnije shvatili to što je Tejlorova ugrabila Edija Fišera ispred nosa Debi

Renolds.“ Smatrajući to zabavnim, otresla je cigaretu. „Zapravo, moţda ja i nisam bila poslednja kap koja je prelila pehar njihovog braka.“ „Pitaću Travers.“ „Sigurna sam da hoćeš." Naĉinila je gest rukom, a zatim se ponovo smirila. ,,Ne verujem da će razgovarati s tobom, ali slobodno pokušaj. Zasad će biti najbolje da poĉnem od poĉetka, mog poĉetka s Tonijem. Kao što sam rekla, bio je veoma privlaĉan muškarac, opasno privlaĉan. Veoma sam ga cenila kao reţisera.“ „Upoznali ste se tokom snimanja Odvojenih života.“ „Oh, i ranije smo naletali jedno na drugo - kako to već ljudi ĉine na ovom malom brodu ludaka. Set za snimanje je majušan, intiman svet, odvojen od stvarnosti. Ne, imun na stvarnost.“ Nasmešila se sebi. „Koliko god da je posao teţak, fantazija stvara zavisnost. Zbog toga se mnogi od nas zavaravaju da su oĉajniĉki zaljubljeni u drugi lik unutar tog blistavog mehura -onoliko dugo koliko je potrebno da se snimi film.“ „Niste se zaljubili u svog partnera na platnu“, rekla je Dţulija. „Već u reţisera.“ Spustila je trepavice, zaklonila oĉi kao da se vraća u prošlost. „Bio je to teţak film, veoma mraĉan, iscrpljujući. Priĉa o ukletom braku, izdaji, prevari i emotivnom slomu. Proveli smo ĉitav dan radeći na sceni u kojoj lik ţene koji sam tumaĉila konaĉno priznaje sebi da je muţ vara i razmišlja o samoubistvu. Trebalo je da se skinem u crni, ĉipkani kombinezon, paţljivo namaţem usne karminom i stavim parfem. Zatim da ukljuĉim radio i igram sama. Te da otvorim bocu šampanjca i pijem uz svetlo sveća dok gutam jednu po jednu pilulu.“ „Sećam se te scene“, mrmljala je Dţulija. U blistavo osvetljenoj prostoriji uz miris znoja i mirišljavih ulja, ţivo joj se odigravala u glavi. „Bila je uţasna, tragiĉna.“ „Toni je ţeleo uzbuĊenje, maltene ushićenje uz oĉaj. Pokušaj za pokušajem i nikad nije bio zadovoljan. Osećala sam kao da mi neko kida emocije, ranjave i krvave i potom ih melje u prah. Sat za satom ista scena. A kada sam pogledala snimke, videla sam da je od mene izvukao taĉno ono što je ţeleo. Iscrpljenost, bes, jad i svetlo u oĉima koje izaziva mrţnja.“ Tada se pobedniĉki nasmešila. To je bio, i još uvek jeste, jedan od njenih najblistavijih trenutaka na platnu. „Kada smo završili, otišla sam u garderobu. Ruke su mi drhtale. Sranje, duša mi je drhtala. Ušao je za mnom i zakljuĉao vrata. Gospode, sećam se kako je izgledao dok je stajao zureći u mene. Vrištala sam i plakala, bljuvala dovoljno otrova da ubijem deset muškaraca. Kada me je zgrabio, udarila sam ga. Pustila sam mu krv. Strgao mi je ogrtaĉ. Grebala sam i grizla. Povukao me je na pod, iscepao crnu ĉipku na trake, ne govoreći ni reĉ. Isuse, spojili smo se poput divljih pasa.“ Dţulija je morala da proguta pljuvaĉku. „Silovao vas je.“ ,,Ne. Bilo bi lakše slagati i reći da jeste, ali do trenutka kada smo pali na pod garderobe bila sam više nego voljna. Bila sam kao manijak. Da nisam bila voljna, silovao bi me. To saznanje je bilo neverovatno uzbudljivo. Perverzno“, dodala je dok je palila novu cigaretu, ,,ali prokleto uzbuĊujuće. Naš odnos je otpoĉetka bio uvrnut. Ali tokom prve tri godine braka imali smo najbolji seks koji sam ikad doţivela. Skoro uvek nasilan, skoro uvek na ivici neĉeg uţasnog.“ Nasmejavši se, ustala je da sipa sebi novo piće. ,,Pa, nakon pet godina braka s Tonijem, ništa i niko više ne moţe da me zaprepasti. Smatrala sam sebe sveznajućom....“ Naprćivši usne, Iv je sipala šampanjac skoro do ruba ĉaše, i sebi i Dţuliji. „Teško je priznati da sam ušla u taj brak nevina kao jagnje. On je bio poznavalac devijantnog, stvari o kojima se tada nije ni govorilo. Oralnog seksa, analnog seksa, vezivanja, sado-mazohizma, voajerizma. Toni je imao pun orman zloĉestih igraĉaka. Neke od njih su mi bile zabavne, neke odvratne, a neke erotiĉne. Zatim, tu je bila i droga.“ Iv je pijuckala, kako se vino ne bi prelilo iz ĉaše dok koraĉa. Ponudila je Dţuliji drugu ĉašu i ona ju je uzela. Ovde i sada, nije joj delovalo ĉudno piti šampanjac pre ruĉka. „Toni je uvek bio ispred svog vremena kada je droga u pitanju. Uţivao je u halucinogenima. I ja sam ih probala, ali meni nisu bili toliko privlaĉni. MeĊutim, Toni je bio proţdrljiv u svemu. Prekomerno je uţivao u hrani, piću, drogi, seksu. U ţenama.“ Dţuliji je bilo jasno da ovo sećanje razdire Iv, i ţelela je da je zaštiti. Vodile su rat oko toga ĉija će volja nadjaĉati, ali nije joj se dopadalo kad je shvatila da njena pobeda izaziva bol. ,,Iv, ne moramo sada da ulazimo u sve to.“ Uz napor, Iv je odbacila napetost i spustila se u stolicu kao kada se maĉka sklupĉa na tepihu. „Kako se ulazi u hladan bazen, Dţulija? Centimetar po centimetar ili odjednom?“ Smešak joj je zatreperio na usnama i u oĉima. „Glavaĉke.“ „Odliĉno.“ Iv je otpila još jedan gutljaj, ţeleći da spere grlo pre nego što zaroni. „Poĉetak kraja predstavljalo je veĉe kada me zakljuĉao za krevet. Somotskim lisicama. To smo već ranije radili, uţivali smo u tome. Jesi li zaprepašćena?“

Dţulija nije mogla da zamisli kako to izgleda - biti bespomoćna, predati sebe potpuno u vlast drugog bića. Da li je vezivanje sinonim za poverenje? Niti je mogla da zamisli da je ţena poput Iv voljna da se potĉini. Ipak, slegla je ramenima. „Nisam ĉistunica.“ „Naravno da jesi. To je jedna od stvari koje mi se kod tebe najviše dopadaju. Ispod sve te sofisticiranosti leţi srce puritanca. Nemoj se sekiratf, rekla je odmahnuvši. „Veoma je osveţavajuće.“ „A ja sam mislila da je uvredljivo.“ „Nikako. Upozoriću te, mlada Dţulija, kada ţena padne na nekog muškarca u seksualnom smislu, zaista padne, uĉiniće stvari zbog kojih će na svetlu dana zadrhtati od stida? I opet će pojuriti da ih ponovi.“ Kraljevski se zavalila, obuhvativši ĉašu obema rukama. „Dosta o ţenskoj mudrosti - to ćeš već i sama otkriti. Budeš li imala sreće.“ Ako bude imala sreće, pomislila je Dţulija, nastaviće da živi baš kao do sada. „Priĉali ste mi o Entoniju Kinkejdu.“ ,,Da, tako je. Voleo je, ah, pretpostavljam da ih moţemo zvati kostimima. Te noći je nosio crni koţni komad tkanine oko bedara i svilenu masku. Tada se već pomalo ugojio tako da efekat nije bio baš sjajan. Upalio je sveće, crne. I mirišljave štapiće. Zatim mi je namazao telo uljem dok nije postalo blistavo i pulsirajuće. Ĉinio mi je stvari, divne stvari, zastajući tik pre zadovoljenja. Kada sam potpuno izludela od ţelje za njim - gospode, za bilo kim - ustao je i otvorio vrata. Unutra je pustio mladića.“ Iv je zastala da otpije gutljaj. Kada je ponovo progovorila glas joj je bio hladan i monoton. „Sigurno mu nije bilo više od šesnaest, sedamnaest godina. Sećam se da sam psovala Tonija, pretila mu, ĉak ga i preklinjala dok je svlaĉio to dete. Dok ga je dodirivao tim perverzno veštim rukama. Nakon skoro ĉetiri godine braka sa ĉovekom poput Tonija, otkrila sam da sam još uvek nevina kada su neke stvari u pitanju, još sposobna da se nad neĉim zgrozim. Pošto nisam mogla da podnesem da gledam ono što rade jedan drugom, zatvorila sam oĉi. Tada je Toni doveo deĉaka do mene i rekao mu da mi uĉini šta god ţeli dok on gleda. Shvatila sam da je deĉak znatno manje nevin od mene. Iskoristio me je na svaki mogući naĉin na koji ţena moţe biti iskorišćena. Dok je još bio u meni, Toni je kleknuo iza njega i...“ Ruka joj se tresla dok je uzimala cigaretu, ali glas joj je bio odseĉan. ,,I odradili smo trojku. Potrajala je satima, dok su oni bezbroj puta menjali pozicije. Prestala sam da psujem, preklinjem, plaĉem i poĉela da planiram. Kada je deĉak otišao i Toni me pustio, saĉekala sam da zaspi. Sišla sam u prizemlje i uzela najveći noţ koji sam pronašla. I pošto se Toni probudio, drţala sam njegov penis u jednoj ruci, a noţ u drugoj. Rekla sam mu da ću ga kastrirati ako me ikad ponovo dotakne, da ćemo se brzo i tiho razvesti te da mora pristati da mi da kuću i sve u njoj, kao i rols, jaguar i malu kuću koju smo kupili u planini. Ako se ne sloţi, unakaziću ga odmah, kako nikad nije bio unakaţen u ţivotu.“ Nasmešila se, prisećajući se kako je tada izgledao i šta je trtljao. Sve dok nije pogledala Dţuliju. „Nema potrebe za suzama“, rekla je tiho gledajući suze kako klize niz Dţulijine obraze. „Dobro sam mu to naplatila.“ ,,Za to ne postoji naplata.“ Glas joj je bio hrapav od gneva koji je samo mogla da zamisli. I od kojeg su joj oĉi sijale. ,,Ne moţe je biti.“ „Moţda si u pravu. Ali, kada to budem videla u štampi, bar će biti osvete. Dovoljno dugo sam ĉekala na nju.“ ,,Zašto?“ Dţulija je obrisala suze gornjom stranom dlana. „Zašto ste ĉekali?“ ,,Iskreno?“ Iv je uzdahnula i završila piće. U glavi je poĉelo snaţno da joj pulsira i to je ju silno ljutilo. „Zbog stida. Stidela sam se zbog toga što me je ponizio na takav naĉin.“ „Iskoristio vas je. Nemate ĉega da se stidite.“ Duge trepavice su se spustile. Prvi put je progovorila o toj noći - mada to nije bio prvi put da ju je ponovo proţivela, ali jeste jedini put da je nije proţivela sama. Još je bolelo, nije znala da će tako biti. Niti je znala koliko bezuslovno saosećanje isceljuje i umiruje. ,,Dţulija.“ Trepavice su se ponovo podigle, a ispod njih su bile suve oĉi. ,,Da li zaista veruješ u to da se ne treba stideti što te je neko iskoristio?“ U tom ĉasu, Dţulija je mogla samo da odmahne glavom. I ona je bila iskorišćena. Ne tako uţasno, ne tako grozno, ali je razumela stid koji te prati u stopu kao pas, godinama. Godinama. ,,Ne znam kako ste se suzdrţali da ne upotrebite noţ, ili makar da to ne obelodanite.“ „Radi opstanka“, odvratila je Iv jednostavno. „Tada nisam ţelela da ta priĉa bude objavljena ništa više od Tonija. Zatim, tu je bila i Travers. Otišla sam da je posetim nekoliko nedelja posle razvoda, kada sam pronašla nekoliko rolni filma koje je Toni sakrio. Ne samo mojih i njegovih seksualnih vratolomija, već i njegovih s

drugim muškarcima i s dve veoma mlade devojke. Shvatila sam da je ĉitav moj brak bio zapravo bolest. Mislim da sam otišla kod nje kako bih dokazala sebi da se još neko prevario, da je još neko bio zaveden. Ţivela je sama u malom stanu u centru. Novac koji je Toni odlukom suda morao da joj plaća jedva je pokrivao kiriju i druge troškove. Ostali troškovi predstavljaju troškove boravka njenog sina u instituciji. “ „Njenog sina?“ „Toni je insistirao na tome da svet smatra to dete mrtvim. Zove se Tomi. Ozbiljno je retardiran, što je nesavršenost koju je Toni odbio da prihvati. Radije smatra dete mrtvim.“ „Svih ovih godina?“ Nova vrsta besa je obuzela Dţuliju, gurnula je iz stolice i navela da priĊe prozorima, gde je vazduh moţda sveţiji. „Okrenuo je leĊa sinu i drţao ih okrenutim svih ovih godina?“ „Nije ni prvi ni poslednji koji je to uĉinio, zar ne?“ Dţulija se okrenula. Prepoznala je saosećanje, razumevanje i mahinalno se zatvorila. „To je bio i moj izbor, osim toga, nisam bila udata za Brendonovog oca. Travers je bila udata za oca svog sina.“ „Da, bila je - i Toni je već imao dvoje savršeno zdrave i savršeno razmaţene dece s prvom ţenom. Odabrao je da ne prizna dete sa manama.“ „Trebalo je da mu odseĉete jaja.“ „ Ah, pa.“ Iv se ponovo nasmešila, zadovoljna što vidi bes a ne tugu. „Moj izbor da to uĉinim je izgubljen, bar u bukvalnom smislu.“ „Priĉajte mi o Traversinom sinu.“ „Tomi sada ima skoro ĉetrdeset godina. Retardiran je, ne moţe sam da se oblaĉi, da jede, niti da obuzdava fiziološke potrebe. Nisu oĉekivali da će dostići zrelost, ali, u pitanju je njegov um, a ne njegovo telo.“ „Kako je mogla da se sloţi sa tvrdnjom da joj je sin mrtav?“ ,,Ne osuĊuj je, Dţulija“, odvratila je Iv neţnijim glasom. „Propatila je. Travers je pristala na Tonijev zahtev zbog toga što se plašila da će nešto uraditi detetu. I zbog toga što krivi sebe za Tomijevo stanje. Uverena je da su, pa recimo, nezdrave seksualne navike krive za to što je retardiran. Što je obiĉna besmislica, naravno, ali ona u to veruje. Moţda mora u to da veruje. U svakom sluĉaju, odbila je ono što je smatrala milostinjom i sloţila se da radi za mene. To je i ĉinila duţe od tri decenije, a ja sam ĉuvala njenu tajnu.“ Ne, pomislila je Dţulija, nije je osuĊivala. Suviše dobro je razumela izbore koje sama ţena mora da naĉini. „Ĉuvali ste je dosad?“ ,,Dosad.“ „Zašto ţelite ovo da objavite? “ Iv se zavalila u stolici. „Sada ne postoji ništa što bi Toni mogao da uradi sinu, niti Travers. Pobrinula sam se za to. Moj brak s njim je deo mog ţivota i oĊluĉila sam da taj deo podelim - bez laţi, Dţulija.“ „ Ako shvati da ste mi rekli, ili da postoji mogućnost da bude objavljeno, pokušaće da vas zaustavi.“ „Odavno sam prestaia da se plašim Tonija.“ „Da li je sposoban za nasilje?“ Iv je slegla ramenima. „Svi su sposobni za nasilje.“ Ništa ne govoreći, Dţulija je posegnula u torbu i izvadila dve poruke. Pruţila ih je Iv. Kada ih je proĉitala, Iv je blago prebledela. Zatim su joj se oĉi smraĉile i podigla je pogled. „Odakle ti?“ „Jednu sam našla na stepeništu gostinjske kuće. Drugu mi je neko sinoć ćušnuo u tašnu.“ „Pobrinuću se za to.“ Gurnula ih je u dţep ogrtaĉa. „Ako primiš još neku, odmah mi je donesi.“ Dţulija je polako odmahnula glavom. ,,To nije dovoljno, Iv. Namenjene su meni, tako da imam pravo na neke odgovore. Da li da ih smatram pretnjama?“ ,,Ja bi ih smatrala bednim upozorenjima jedne kukavice. “ ,,Ko bi jednu ostavio na stepeništu?“ ,,To imam nameru da otkrijem.“ ,,U redu.“ Dţulija je poštovala taj ton i blesak u Ivinim oĉima. „Reci mi jedno. Da li je iko osim Entonija Kinkejda dovoljno uznemiren zbog ove biografije da bi mogao napisati takve poruke?“ Sada se Iv nasmešila. ,,Oh, moja draga Dţulija. Naravno da jeste.“

Osmo poglavlje
Iv nije ĉesto razmišljala o Toniju i tom periodu svog ţivota kada je robovala tamnoj strani seksa. Najzad, bilo je to samo pet godina od šezdeset sedam. Sasvim sigurno je ĉinila i druge greške, druga dela, uţivala u drugim zadovoljstvima. Zbog knjige, projekta koji je sama pokrenula, sada je iznova preţivljavala segmente svoga ţivota. Poput delova filma u sobi za montaţu. Ali, kada je ova drama u pitanju, neće dopustiti da ijedan klip završe na podu montaţe. Objaviće sve, pomislila je dok je s mineralnom vodom ispijala lek. Svaku scenu, svaki snimak. DoĊavola s posledicama. Protrljala je sredinu ĉela gde se bol gomilao poput skupljene pesnice. Imala je vremena, dovoljno vremena. Pobrinuće se za to. Dţuliji se moţe verovati da će obaviti posao - mora joj se verovati. Zatvorivši oĉi na trenutak, Iv je voljom naterala lek da deluje i ublaţi najgori bol. Dţulija... UsredsreĊivanje na drugu ţenu donelo joj je olakšanje koliko i lek koji je krišom popila. Dţulija je sposobna, oštroumna, kompletna osoba. I saosećajna. Iv još nije bila sigurna kako se oseća zbog onih suza. Nije oĉekivala empatiju, samo šok i moţda neodobravanje. Nije oĉekivala da joj se srce ovako stegne. Mislila je kako se to se njena arogancija ipak pomalja. Bila je sigurna da će moći da reţira, da napiše scenario i da navede sve likove da prihvate dodeljene uloge. Dţulija... Dţulija i deĉak se nisu uklapali u uloge koje im je Iv namenila. Kako je, doĊavola, mogla pretpostaviti da će poĉeti toliko da oseća, tamo gde je imala nameru samo da iskoristi? Zatim, tu su poruke. Iv ih je raširila po toaletnom stoĉiću da bi ih prouĉila. Dve za nju, dve za Dţuliju, zasad. Sve ĉetiri su bile ispisane istim krupnim slovima, i predstavljale su izjave koje se mogu shvatiti kao upozorenje. Ili pak pretnja. Njene su je zabavljale, ĉak i ohrabrivale. Najzad, nju više ništa ne moţe da povredi. MeĊutim, upozorenje Dţuliji menja stvari. Iv mora da otkrije ko ih piše i da stane tome na put. Njeni ĉvrsti nokti, nalakirani koralnom bojom, dobovali su po stolu od ruţinog drveta. Toliko ljudi ne ţeli da uopšte ispriĉa svoje priĉe. Zar ne bi bilo zanimljivo, zar ne bi bilo zabavno ako bi istovremeno sakupila što više njih pod jedan krov? Kada se zaĉulo kucanje na vratima, Iv je sve poruke ubacila u fioku stola. Zasad su tajna. Njena i Dţulijina. ,,UĊi.“ „Donela sam ti ĉaj“, rekla je Nina dok je ulazila sa posluţavnikom. „Imam neka pisma koja moraš da potpišeš.“ „Postavi ĉaj kraj kreveta. Veĉeras moram da pregledam još nekoliko scenarija.“ Nina je spustila ĉajnik majsen i šolju na noćni stoĉić. „Mislila sam da ćeš ići na odmor nakon mini-serije.“ ,,Zavisi.“ Iv je uzela olovku koju je Nina donela i potpisala pisma ne potrudivši se da ih proĉita. „Sutrašnji raspored?“ „Ovde je.“ Uvek delotvorna, Nina je otvorila svesku u koţnom povezu. „Imaš zakazan odlazak u Armando na celokupan tretman u devet sati, u jedan sat ruĉak s Glorijom Dubari u Čejsenu.“ ,,Ah, da, zbog toga idem u Armando.“ Iv se iskezila i otvorila kremu. ,,Ne ţelimo da stari šišmiš primeti neke nove bore.“ „Znaš da ti je gospoĊica Dubari veoma draga.“ „Naravno. A pošto će me gledati okom sokolovim preko svoje mršave salate, moram dobro da izgledam. Kada dve ţene izvesnog godišta zajedno ruĉaju Nina, ne ĉine to radi uporeĊivanja, već da bi se bolje osećale. Što ja budem bolje izgledala, Gloriji će više laknuti. Šta još?“ „Piće sa Megi u ĉetiri. Polo salon. Zatim gospodin Flanigan dolazi na veĉeru. U osam.“ „Kaţi kuvaru da napravi kanelone.“ „Već sam to uĉinila.“ Zatvorila je svesku. „ A za desert napravi zabaljone.“ ,,Ti si pravo zlato, Nina.“ Iv je prouĉavala svoje lice dok je mazala kremu preko grla, obraza i ĉela. „Reci mi, kada moţemo da priredimo zabavu?“ ,,Zabavu?“ Namrštivši se, Nina je ponovo otvorila svesku. „Kakvu vrstu zabave?“ „Veliku. Ekstravagantnu. Recimo, dvesta ljudi. Sveĉana odela. Orkestar na travnjaku, veĉera i ples pod zvezdama. Reke šampanjca - oh, i nekoliko dobro potkovanih novinara.“

Dok je u glavi obavljala proraĉune, Nina je prelistavala svesku. „Ako bih imala koji mesec na raspolaganju, pretpostavljam da bih...“ ,,Ranije.“ Nina je duboko udahnula dok je razmišljala o izbezumljenim pozivima sluţbi za ketering, cvećarima, muziĉarima. Ako je uspela da iznajmi ostrvo, uspeće da organizuje sveĉanu zabavu za manje od dva meseca. „Šest nedelja.“ Primetila je Ivin izraz i uzdahnula. ,,U redu, tri. Uglavićemo je neposredno pre tvog odlaska na lokaciju.“ „Odliĉno. U nedelju ćemo napraviti spisak gostiju.“ „Kojim povodom?“, upita Nina i dalje upisujući nešto u svesku. ,,Povod.“ Iv se naslonila i nasmešila. Na osvetljenom ogledalu toaletnog stola, njeno lice je delovalo snaţno, zapanjujuće, samozadovoljno. „Moţemo to nazvati prilikom za ponovno proţivljavanje uspomena. Retrospektiva Iv Benedikt. Stari prijatelji, stare tajne, stare laţi.“ Iz navike, Nina je prišla da sipa ĉaj koji je Iv zaboravila. Nije to uĉinila manirom zaposlenika, već poput roĊake koja je navikla da brine o drugima. ,,Iv, zašto si odluĉila da diţeš prašinu na taj naĉin?“ Veštinom umetnika, Iv je utapkavala losion oko oĉiju. „Ţivot je smrtno dosadan bez toga.“ „Ozbiljna sam.“ Nina je spustila šolju na toaletni sto, meĊu Ivine losione i kreme. Prostorija je odisala ĉistim ţenstvenim mirisom, ne cvetnim i usplahirenim već tajanstvenim i erotiĉnim. „Znaš - pa, već sam ti rekla kako se osećam. A sada... zaista me zabrinulo to kako je Entoni Kinkejd reagovao pre neko veĉe.“ „Toni nije vredan ni trenutka brige.“ Potapšala je Ninu po ruci pre nego što je podigla šolju. „Pravi je ljigavac“, izgovorila je blagim glasom, upijajući fini miris i ukus jasmina. „Krajnje je vreme da neko ispriĉa kakve sve perverzije krije u tom svom monstruoznom telu.“ „Ali, tu su i drugi ljudi.“ ,,Oh, da.“ Uzdahnula je, razmišljajući o nekolicini sa izrazitim zadovoljstvom. „Moj ţivot je bio poput ludaĉkog prekrivaĉa od dogaĊaja i liĉnosti. Sve vešte poluistine, iskrene laţi, protkane kroz fascinantan pokrivaĉ, ukrštajući se i povezujući. Zanimljivo je da se ĉitava šara menja kada povuĉeš jedan konac. Ĉak i sve ono dobro što ĉiniš ima svoje posledice, Nina. Ja sam više nego spremna da se s njima suoĉim.“ „Nisu svi spremni poput tebe.“ Iv je pijuckala ĉaj i posmatrala Ninu preko ruba šolje. Kada je ponovo progovorila, glas joj je bio neţniji. „Kada izaĊe na svetlost dana, istina nije ni izdaleka tako destruktivna kao laţ skrivena u tami.“ Stisnula je Nininu šaku. ,,Ne treba da brineš.“ „Neke stvari je najbolje ostaviti na miru“, insistirala je Nina. Iv je uzdahnula i spustila ĉaj. „Veruj mi. Imam razloga da ĉinim ono što ĉinim.“ Nina je uspela da klimne i da se nasmeši. „Nadam se.“ Uzela je svesku i krenula da izaĊe. „Nemoj ĉitati do kasno. Potreban ti je odmor.“ Pošto su se vrata zatvorila, Iv je ponovo pogledala svoj odraz. „Uskoro ću imati dovoljno vremena za odmor.“ Dţulija je skoro ĉitavu nedelju provela zgurena nad beleškama. Brendona su zabavljali Sisi i njen mlaĊi brat Dastin, kojeg je sestra opisivala kao „veliko derište“. Savršeno se uklapao sa povuĉenijim Brendonom. Uvek bi izgovorio ono što mu je u tom trenu palo na pamet. Nije se snebivao i nije mu predstavljalo problem da pita, zahteva i ispituje. Dok je Brendon mogao satima da se igra u apsolutnoj i ĉesto napetoj tišini, Dastin je smatrao da stvari nisu zabavne ukoliko nisu glasne. Iz svoje kancelarije na prvom spratu, Dţulija ih je ĉula kako lupaju i lome stvari u spavaćoj sobi. Kada bi buka postala suviše destruktivna, Sisi bi viknula na njih odande gde je tog ĉasa brisala prašinu i sreĊivala. Dţuliji nije bilo nimalo lako da ostane koncentrisana na groznu priĉu koju je skidala s trake, pored svakodnevne buke koju su deĉaci pravili igrajući se, te zujanja usisivaĉa i vesele muzike koja je dopirala sa radija. Nije oĉekivala takvu gnusobu. Kako sa izaĊe sa tim na kraj? Iv je ţelela neulepšanu istinu. Insistiranje na tome bila je odlika njenog rada. Ipak, da li je potrebno, a i mudro, izvlaĉiti na površinu tako bolne i opasne stvari? Uzdahnuvši, pomislila je kako će se knjiga zbog toga dobro prodavati. Ali po koju cenu? Morala je sebe da podseti na to da njen posao ne podrazumeva cenzuru, već priĉanje priĉe o ţivotu ove ţene, dobrim i lošim stvarima, tragedijama i uspesima.

Ljutilo ju je sopstveno oklevanje. Koga ona to štiti? Svakako ne štiti Entonija Kinkejda. Što se Dţulije tiĉe, on zasluţuje znatno više od sramote i neugodnosti koje će mu napisana priĉa doneti. Iv. Zašto oseća da treba da zaštiti ţenu koju jedva poznaje i koju još ne razume? Ako priĉu napiše onako kako je Iv prepriĉala i ona će biti oštećena. Zar nije i sama priznala da ju je privukla tamna, nasilna strana seksa? Da je bila dobrovoljni uĉesnik u svemu one uţasne noći. Da li će ljudi oprostiti kraljici filmskog platna zbog toga, ili zbog korišćenja droge? Moţda i hoće. A što je još bitnije, razmišljala je Dţulija, Iv nije marila zbog toga. Nije bilo izvinjavanja, niti ţelje za saţaljenjem. Dţulija je kao biograf imala duţnost da ispriĉa prieu i doda svoja opaţanja, mišljenje, osećanja. Instinkt joj je govorio da je Ivin brak s Kinkejdom bio jedno od iskustava koje ju je prekalilo u ţenu kakva je danas. Knjiga ne bi bila kompletna ni istinita bez toga. Primorala je sebe da još jednom presluša traku, zapiše beleške o tonu glasa, pauzama, oklevanju. Dodala je i sopstveno sećanje o tome koliko je ćesto Iv otpila gutljaj pića, podigla cigaretu. Zatim kako se svetlo ulivalo kroz prozore, kako se miris znoja zadrţao u prostoriji. Ovaj deo mora biti ispriĉan Ivinim glasom, zakljuĉila je. Neposredan dijalog, tako da prozaiĉan ton pojaĉa dirljivost. Provela je maltene tri sata radeći na tom poglavlju, a zatim je sišla u kuhinju. Ţelela je da se odvoji od scene, od sećanja tako ţivopisnog da je suviše podsećalo na liĉno. Pošto je kuhinja bila besprekorna, nije mogla da se prepusti zaboravu ĉišćenja, zbog ĉega je odluĉila da kuva. Kućni poslovi su je uvek smirivali. Tokom prvih nedelja pošto je otkrila da je trudna, Dţulija je provela beskrajne sate s krpom i limunovim uljem strpljivo i uporno polirajući nameštaj i drvenariju. Naravno, odeća joj je bila razbacana po sobi, cipele rasute po ormanu. MeĊutim, nameštaj se sijao. Kasnije je shvatila da je dosada jednostavnih zadataka više puta spasla od napada histerije. Tada se odluĉila, sasvim smireno, protiv prekida trudnoće ili usvajanja, mada je o obe stvari ozbiljno i bolno razmišljala. Više od deset godina kasnije, znala je da je donela pravu odluku. Sada će spremiti jedno od Brendonovih omiljenih jela. Domaću picu koju je poĉeo da uzima zdravo za gotovo. Dodatno vreme i napor su joj pomagali da se nosi sa krivicom koju je ĉesto osećala za vreme onih nedelja koje je provodila na putu i, znatno više od toga, tokom onog vremena kada bi bila toliko obuzeta radom na knjizi da nije bila u stanju da smisli ništa bolje od brze kombinacije sendviĉa i supe. Ostavila je testo na stranu da naraste i poĉela da pravi sos. Dok je radila, razmišljala je o svom domu na istoku. Da li će se komšija setiti da skine sneg sa tisova i smreka? Da li će se vratiti na vreme da zaseje špansku grahoricu i valjugu? Da li će ovog proleća uspeti da kupi Brendonu štene koje toliko silno ţeli? Da li će, kada se vrati, noći biti toliko usamljene kao što su poĉele da bivaju ovde? „Nešto baš lepo miriše.“ Zapanjena, bacila je pogled ka dovratku. Tu je ugledala Pola, udobno naslonjenog, sa rukama u dţepovima uskih, izbledelih farmerki i prijateljskim osmehom na licu. Istog trena je postala napeta u istoj meri koliko je on opušten. Moţda je već zaboravio grozniĉav zagrljaj u kojem su uţivali tokom poslednjeg viĊenja. Taj dogaĊaj je, meĊutim, ostavio traga na njoj. „Sisi me pustila unutra“, rekao je pošto je Dţulija ćutala. „Vidim da si upoznala Dastina, princa haosa.“ „Dobro je da Brendon ima prijatelja koji je njegovo godište.“ Brzo se vratila mešanju sosa. „Svima nam je potreban prijatelj“, promrmljao je Pol. „Poznajem taj pogled.“ Mada mu je bila okrenuta leĊima, ĉula je razdraganost u njegovom glasu dok je ulazio u prostoriju. „Ĉekaš da se izvinim zbog svog... nedţentlmenskog ponašanja pre neko veĉe.“ Nonšalantno je prešao prstima niz njen vrat, otkriven pošto je podigla kosu u neurednu punĊu. ,,Ne mogu da ti udovoljim u tome, Dţuls.“ Odgurnula je njegovu ruku, znajući da je u pitanju plahovit pokret. ,,Ne traţim izvinjenje.“ Pogiedala ga je preko ramena, skupljenih obrva. „Šta ti traţiš, Pole?“ „Razgovor, druţenje." Nagnuo se bliţe šerpi i pomirisao. „Moţda i topli obrok.“ Kada se okrenuo, lice mu se našlo na samo nekoliko centimetara od njenog. U oĉima su mu blistale dve zvezde humora i izazova. Proklet da je, to vrelo koplje joj se zarilo pravo u stomak. „I“, dodao je, ,,šta god još mogu da ugrabim.“ Naglo je okrenula glavu. Kašika je udarila u lonac. „Rekla bih da sve to moţeš da dobiješ na nekom drugom mestu.“

„Naravno. Ali meni se ovde Ċopada.“ Pokretom, suviše uglaĊenim da bi bio preteći, spustio je šake na šporet, praktiĉno je zatoĉivši. ,,To što vidim da si zbog mene nervozna, prija mom egu.“ „Nisam nervozna", rekla je i nimalo je nije grizla savest zbog te laţi. „Već iznervirana.“ „Kako god. U pitanju je reakcija." Nasmešio se. Zabavljalo ga je saznanje da će ona radije mešati sos sve do sudnjeg dana, nego da se okrene i naĊe u njegovom naruĉju. Osim u sluĉaju da je dovoljno razbesni. ,,S tobom je problem u tome što si suviše kruta da prihvatiš poljubac zdravo za gotovo, Dţuls.“ Stegla je zube. „Nisam kruta.“ „Naravno da jesi.“ Pomirisao je njenu kosu, zakljuĉivši da je primamljiva koliko i biljke koje se krĉkaju. „Odradio sam istraţivanje, sećaš se? Nisam pronašao nijednog ĉoveka sa kojim si bila u ozbiljnoj vezi tokom protekle decenije.“ „Moj privatni ţivot je upravo to. Tebe se ne tiĉe koliko ću muškaraca odabrati da ih pustim u svoj ţivot.“ „Upravo tako. Ali, suviše je neverovatno kada se taj broj svede na nulu. Moja draga Dţulija, zar ne znaš da za muškarca ne postoji ništa primamljivije od ţene koja drţi svoju strast na lancu? Govorimo sebi da ćemo baš mi uspeti da je nateramo da oslabi stisak.“ Spretno je dotakao njene usne arogantnim poljupcem koji ju je više naljutio nego uskomešao. ,,Ne mogu da odolim.“ „Potrudi se“, predloţila je i gurnula ga u stranu. „Razmišljao sam o tome.“ Na šanku je stajala ĉinija sakrupnim, zelenim groţĊem. Ĉupnuo je jedan grozd i ubacio ga u usta. To nije ukus za kojim je ţudeo, ali biće dovoljno. Zasad. „Nevolja je u tome što volim da se prepuštam impulsima. Imaš tako lepa stopala.“ S papirom za peĉenje u jednoj ruci okrenula se i upiljila u njega. ,,Molim?“ „Kad god nenajavljeno svratim ti si bosa.“ Pohotno je zurio u njena stopala. „Nisam imao pojma da goli prsti mogu biti tako uzbudljivi." Nije imala nameru da se nasmeje - svakako to nije ţelela. MeĊutim, oteo joj se osmeh. „Ako će to pomoći, poĉeću da nosim debele ĉarape i teške cipele.“ „Sada je prekasno. “ Mazala je uljem papir, pokretima vešte domaćice koji su mu delovali neverovatno zavodljivo. „Samo bih fantazirao o onome što se nalazi ispod. Hoćeš li mi reći šta praviš? “ ,,Picu.“ „Mislio sam da postoji samo u zaleĊenom stanju ili u kutijama.“ ,,Ne u ovoj kući.“ „ Ako obećam da neću grickati tvoje veoma privlaĉne prste, hoćeš li me pozvati na ruĉak?“ Razmislila je o tome, odmeravajući dobre i loše strane dok je zagrevala rernu i posipala brašno po drvenoj dasci. „Pozvaću te na ruĉak ako obećaš da ćeš iskreno odgovoriti na nekoliko pitanja.“ Ponovo je omirisao sos, a zatim podlegao iskušenju i probao malo sa kutlaĉe. „Dogovoreno. Hoće li biti ljute kobasice?“ ,,I više od toga.“ „Pretpostavljam da nemaš pivo.“ Poĉela je da mesi testo i on je zaboravio na pitanja. Mada su njeni prsti bili vešti poput prstiju njegove bake, nisu ga naveli da razmišlja o jedrim staricama, već o bistrim mladim ţenama koje znaju gde da dodirnu, i kako. Rekla je nešto, ali reĉi su mu samo prostrujale kroz glavu a da ih nije ni razumeo. Poĉelo je kao šala, ali sada nije mogao da shvati zašto su mu se usta osušila dok je posmatra kako obavlja drevni ţenski ritual. „Jesi li se predomislio?“ Podigao je pogled sa njenih šaka ka njenom licu. ,,Molim?“ „Rekla sam da je Sisi napunila friţider hladnim pićima. Priliĉno sam sigurna da je meĊu njima i neko pivo.“ „Dobro.“ Proĉistio je grlo pa otvorio friţider. „Ţeliš li i ti jedno?“ „Hmmm. Ne. Nešto gazirano, moţda.“ Uzeo je jednu flašu korsa i drugu pepsija. „Jesi li zakazala neki intervju?“ ,,Tu i tamo. Razgovaram redovno sa Iv, naravno. Priĉala sam s Ninom i postavila nekoliko pitanja Fricu.“ ,,Ah, Fric.“ Pol je potegao dobar gutljaj. „Viking zdravlja. Kako ti se ĉini?“ „Mislim da je simpatiĉan, posvećen i predivan.“ ,,Predivan?“ Nabravši obrve, spustio je flašu. „Gospode, graĊen je kao teretni voz. Zar su ţenama stvarno privlaĉni ti nabildovani mišići?" Nije mogla da odoli. Nakratko se okrenula ka njemu i nasmešila. „Dušo, oboţavamo da nas uzima snaţan muškarac.“

Ponovo je otpio, blago se namrštivši i odoleo potrebi da opipa sopstvene bicepse. ,,S kim još?“ „Šta s kim još?“ ,,S kim si još razgovarala?“ Zadovoljna zbog njegove reakcije, vratila se poslu. „Imam nekoliko sastanaka ove nedelje. Većina ljudi s kojima sam kontaktirala veoma su spremni na saradnju. “ Nasmešila se samoj sebi dok je razvlaĉila testo. „Mislim da se nadaju kako će oni izvući informacije od mene, a ne obrnuto.“ Upravo to je i on radio - odnosno, to je imao nameru da uradi pre nego što mu je odvukla paţnju. „Koliko ćeš im odati?“ „Neću im reći ništa što već ne znaju. Pišem biografiju Iv Benedikt, uz njeno odobrenje. “ Sada je znatno lakše, shvatila je Dţulija, pošto su prevazišli neprijatnu prepreku zbog onoga što se meĊu njima dogodilo. A kako su joj ruke bile uposlene, a deca se igrala na spratu, samopouzdanje joj se vratilo. „Moţda moţeš da mi kaţeš ponešto o ljudima s kojima ću se videti.“ ,,Na primer?“ „Drejk Morison mi je prvi na spisku. Videću se s njim u ponedeljak ujutru.“ Pol je otpio novi gutljaj piva. „Ivin nećak - jedini nećak. Njena starija sestra je rodila njega, a zatim dva mrtvoroĊena deteta. Nakon toga se bacila na religiju. Ivina mlaĊa sestra se nije udavala.“ Ova saznanja je nisu zadovoljila. „Drejk je njen jedini krvni srodnik. To je opštepoznato.“ Saĉekao je da završi sa postavljanjem testa na mesto i sipanjem sosa. „Ambiciozan je, zgodan. Privlaĉe ga lepa odeća, automobili i ţene. Tim redom, rekao bih.“ Osvrnula se, podigavši obrvu. ,,Ne dopada ti se.“ „Nemam ništa protiv njega.“ Uzeo je jednu tanku cigaru dok je ona preturala po friţideru. Ponovo se opustivši, uţivao je u pogledu na njene duge noge u kratkom šortsu. „Rekao bih da dobro obavlja svoj posao, ali Iv je njegov glavni klijent, a nju nije teško prodati. Zaljubljenik je u lepe stvari i ponekad se naĊe u sosu zbog svoje slabosti ka kocku.“ Uhvatio je Dţulijin pogled i slegnuo ramenima. ,,To se ne bi moglo nazvati tajnom, mada je diskretan. TakoĊe koristi istog bukija kojeg koristi i moj otac kada doĊe u Sjedinjene Drţave.“ Dţulija je odluĉila da to ostavi po strani dok ne bude imala vremena da istraţi ĉitavu stvar. „Nadam se da ću uspeti da intervjuišem tvog oca. Izgleda da mu je Iv i dalje sklona.“ „Njihov razvod je bio razuman. Moj otac za njihov brak ĉesto kaţe da je to bila kratka, ali prokleto dobra predstava. Ipak, ne znam da li bi pristao da o toj sceni razgovara s tobom.“ Seckala je zelene paprike. „Mogu biti veoma uverljiva. Da li je trenutno u Londonu?“ ,,Da, igra predstavu Kralj Lir." Ukrao je tanko parĉe kobasice pre nego je uspela da ga stavi na picu. Klimnula je glavom nadajući se da neće morati da leti preko okeana. „Entoni Kinkejd?" ,,Ne bih mu se previše pribliţavao.“ Ispustio je dim. ,,To je zmija koja ujeda. Dobro je poznato da voli mlade ţene.“ Nazdravio je Dţuliji flašom. „Pazi se.“ „Više se isplati paziti na drugog.“ I sama je ukrala komad kobasice. „Šta misliš koliko bi daleko otišao kako bi spreĉio objavljivanje nekih ĉinjenica iz privatnog ţivota?“ „Zašto pitaš?“ Paţljivo je formulisala reĉenicu dok je stavljala mocarelu. „Pre neko veĉe je bio priliĉno uzdrman. Delovao je preteće.“ Saĉekao je ĉasak. „Teško je dati odgovor ako postaviš samo pola pitanja." „Odgovori na deo koji sam pitala.“ Stavila je picu u rernu i ukljuĉila tajmer.“ ,,Ne poznajem ga dovoljno dobro da bih imao mišljenje o njemu.“ Otresao je pepeo, posmatrajući je. ,,Da li ti je pretio, Dţulija?" ,,Ne.“ Zaškiljivši, zagledao se u nju. ,,Da li ti je neko pretio?“ „Zašto bi mi neko pretio?“ Samo je odmahnuo glavom. „Zašto grizeš nokte?“ Priznajući krivicu, spustila je ruke niz kukove. Pre nego što je uspela da ga izbegne, uhvatio ju je za ramena. „O ĉemu ti je Iv priĉala? Koga je obuhvatila svojim putovanjem niz reku sećanja? Nećeš mi reći“, dodao je neţno. ,,A sumnjam da će to Iv uĉiniti." MeĊutim, otkriće. Na ovaj ili na onaj naĉin. „Hoćeš li mi se obratiti ako budeš u nevolji?“ Nije ţelela da doĊe u iskušenje da to uĉini. „Pretpostavljam da neću imati probleme s kojima neću moći da izaĊem na kraj.“

„Pitaću te na drugaĉiji naĉin.“ Skliznuo je prstima niz njene ruke, neţno ih masirajući. Zatim ju je stegao, privukavši je k sebi i njena usta svojima. Drţao ju je tako, produbljujući poljubac sve dok se njena svest nije probudila i ona se povukla. Skupila je ruke u pesnice kraj njegovih kukova, jedva se odupirući potrebi da ga ĉvrsto zagrli. Dok se borila da se uzdrţi, njene usne su se predale i odgovorile. Osećala se vrelina i glad, strast i obećanje. Oĉi su je pekle od emocija koje su nadirale iz skrovišta, kao da su osetile priliku da se oslobode. Gospode, ţelela je da nekom bude ovako potrebna. Kako je mogla da zaboravi? Uzdrman više nego što je bio spreman da prizna, skliznuo je usnama ka njenom vratu. Neverovatno mekom, primamljivo ĉvrstom. Uz teksturu, ukus i miris osećalo se blago podrhtavanje koje ga je ludaĉki uzbuĊivalo. Suviše ĉesto je razmišljao o njoj. Od prvog zalogaja ţudeo je za novim. Plašio se da je ona jedina ţena koju će preklinjati. ,,Dţulija.“ Promrmljao je njeno ime dok joj je ponovo doticao usne svojima. Sada neţnije, uverljivije. „Ţelim da mi doĊeš. Ţelim da mi dopustiš da te dotaknem, da ti pokaţem kako moţe da bude.“ Znala je kako moţe da bude. Predaće se. Kad bude zadovoljan svojim osvajanjem, napustiće je zviţdućući usput i ostaviti je skrhanu. Neće ponovo pristati da joj se to desi. Nikad. MeĊutim, njegovo telo prislonjeno uz njeno je delovalo tako primamljivo. Kad bi mogla sebe uveriti da je snaţna koliko i on, imuna na bol i razoĉaranja, moţda bi mogla da uţiva i da ostane nepovreĊena. „Suviše je rano.“ Nije bilo vaţno što joj glas podrhtava. Glupo je pretvarati se da ne utiĉe na nju. „Suviše brzo.“ „Nije ni izbliza suviše rano niti pak brzo“, mrmljao je, ali se povukao. Neka je proklet ako bude preklinjao zbog bilo koga, zbog bilo ĉega. ,,U redu. Usporićemo zasad. Nije moj uobiĉajeni stil da zavodim ţenu u kuhinji dok se dvoje dece igra na spratu.“ Uzeo je pivo. ,,Ti... menjaš stvari, Dţulija. Verujem da će biti bolje da o svemu dobro promislim, poput tebe.“ Otpio je gutljaj i gurnuo flašu u stranu. „Malo sutra.“ Pre nego što je zakoraĉio ka njoj, zaĉulo se tabananje po stepenicama.

Deveto poglavlje
Glorija Dubari je bila godišta nezgodnog za jednu glumicu. U njenoj zvaniĉnoj biografiji pisaio je da ima pedeset. Njena krštenica je pokraj imena Ernestina Blufild dodavala još pet opasnih godina. Zahvaljujući dobroj genetici, bilo joj je potrebno samo nekoliko manjih zatezanja kako bi odrţala svoj bezazlen izgled. Još je imala kosu boje meda, ošišanu na kratku, deĉaĉku frizuru koju su milioni ţena kopirali tokom perioda njene najveće popularnosti. Njeno nestašno lice krasile su krupne i lukave plave oĉi. Štampa ju je oboţavala - sama se pobrinula za to. Uvek je ljubazno pristajala na intervjue. Ispunjavala je san svakog agenta za štampu, bila je dareţljiva s fotografijama svog jedinog venĉanja, kao i sa slikama i anegdotama o svojoj deci. Bila je ĉuvena po tome što je odan prijatelj i pobornik mnogih dobrotvornih ustanova. Trenutno je radila na projektu Glumci i ostali za životinje. Tokom buntovnih šezdesetih, ameriĉki mejnstrim podigao je Gloriju na postolje - kao simbol nevinosti, moralnosti, poverenja. Tamo su je i zadrţali, uz njenu pomoć, duţe od trideset godina. U njihovom jedinom zajedniĉkom filmu, Iv je glumila stariju ţenu, predatorku koja je zavela i izdala slabog supruga nevine i napaćene Glorije. Uloge su stvorile slike za svaku od njih. Dobra devojka. Loţa ţena. Zaĉudo, glumice su se sprijateljile. Cinici bi mogli reći da je odnosi potpomogla ĉinjenica da nikada nisu morale da se nadmeću za ulogu - niti pak za muškarca. Ali to je samo delimiĉno istina. Kada je Iv ušetala u Čejsen, Glorija je već sedela, zamišljena nad ĉašom vina. Nije bilo mnogo onih koji su Gloriju dovoljno dobro poznavali da iza mirnog izraza uoĉe nezadovoljstvo. Iv je to mogla. Kao što je i mislila, biće to dugo popodne. „Šampanjac, gospoĊo Benedikt?“, upitao je konobar nakon što su ţene razmenile brze poljupce u obraz. ,,Naravno.“ Dok se smeštala, već je posezala za cigaretom i osmehnula se konobaru dok je škljocao upaljaĉem. Bila je zadovoljna jer je znala da izgleda odliĉno posle jutarnjeg tretmana. Koţa joj je delovala ĉvrsto i zategnuto, kosa meko i blistavo, mišići gipko. „Kako si, Glorija?“ „Priliĉno dobro.“ Blago je stisnula svoja široka usta pre nego što je podigla ĉašu. ,,S obzirom na to da je Varajeti kritikom uništio moj novi film.“ „Najglavnije je to kako je prošao na blagajnama. Suviše dugo si u ovom poslu da bi moglo da te zabrine mišljenje nekog balavog kritiĉara." „Nisam snaţna kao ti“, izgovori Glorija uz nagoveštaj superiornog smeškanja. ,,Ti naprosto kaţeš kritici da se - znaš.“ ,,J...?“ Rekla je Iv slatkim glasom dok je konobar spuštao šampanjac na sto. Nasmejavši se, potapšala je po ruci. „Izvini, draga, ne mislim na tebe.“ ,,Iv, zaista.“ MeĊutim, u Glorijinom glasu se osećao kikot dok se naginjala malo bliţe. Usiljena devojĉica koju su uhvatili kako se kikoće u crkvi, pomislila je Iv uz naklonost. Kako bi bilo, zapitala se, zapravo poverovati u sopstvene izveštaje za štampu? „Kako je Markus?“, upita. „Nedostajali ste nam na dobrotvornoj veĉeri.“ ,,Oh, bilo nam je ţao što moramo da je propustimo. Markus je imao uţasnu glavobolju. Jadniĉak. Ne moţeš da zamisliš koliko je teško baviti se poslom ovih dana.“ Iv je oduvek smatrala krajnje dosadnim razgovor o Markusu Grantu, ĉoveku s kojim je Glorija u braku već dvadeset pet godina. Ispustila je neki neodreĊen zvuk i podigla meni. ,,U poslu s restoranima je sigurno najgore“, nastavila je Glorija, uvek spremna da priĉa o nedaćama svog supruga - ĉak i kada ih nije razumela. „Sanitarna inspekcija uvek njuška unaokolo, a ljudi ovih dana brinu zbog holesterola i koliĉine masnoće. Ne uzimaju u obzir to da Brzo i ukusno praktiĉno hrani srednju klasu ĉitave Amerike.“ „Mala crvena kutija na svakom uglu“, prokomentarisala je Iv, opisujući Markusov lanac restorana brze hrane. ,,Ne brini, Glorija, bilo da ih zdravlje brine ili ne, Amerikanci će uvek otići na hamburger.“ ,,To me teši.“ Nasmešila se konobaru. „Samo salatu, s prelivom od limunovog soka i bibera.“ Naravno da joj je ironija izmakla, pomislila je Iv i naruĉila ĉili. ,,A sada...“ Iv je ponovo podigla ĉašu. „Ispriĉaj mi sve traĉeve.“ „Zapravo, ti se nalaziš na ĉelu spiska.“ Glorija je potapšala noktima namazanim bezbojnim lakom po ĉaši.

„Svi priĉaju o tvojoj knjizi.“ „Baš lepo. Šta kaţu?“ „Pobudila si silnu radoznalost.“ Odugovlaĉeĉi, Glorija je prešla sa vina na vodu. ,,I priliĉnu ozlojeĊenost.“ „Nadala sam se da će biti i straha.“ „Ima i toga. Boje se da će se i oni naći u njoj. Ili pak drugi da neće.“ „Draga, ulepšala si mi dan.“ „Ovo nije šala, Iv“, zapoĉela je, a zatim zaćutala dok su im servirali hleb. Otkinula je okrajak kiflice i nadrobila ga u tanjir. „Ljudi su zabrinuti.“ „Neki odreĊeni ljudi?" ,,Pa, nije tajna kako se Toni Kinkejd oseća. Zatim sam ĉula da Ana del Rio mrmlja nešto o tuţbi za klevetu.“ Iv se nasmešila dok je mazala kiflicu puterom. „Bog zna da je Ana divan i inovativan dizajner. Ali zar je toliko glupa da veruje kako ljude zanima to šta ona ušmrkuje u zadnjoj sobi?“ ,,Iv.“ Usplahirena i postiĊena, Glorija je otpila malo vina. Nervozno je lutala pogledom po prostoriji kao da proverava da li je neko ĉuo. ,,Ne moţeš priĉati takve stvari. Naravno da ne odobravam upotrebu droge - uradila sam tri javne objave - ali Ana je veoma moćna. Ako koristi pomalo u rekreativne svrhe...“ „Glorija, ne pravi se glupa više nego što je neophodno. Ona je narkoman sa navikom koja košta pet hiljada dolara dnevno.“ ,,Ne moţeš to znati...“ ,,Znam.“ Bar jednom, Iv je bila dovoljno diskretna da ućuti kada se kelner vratio da im posluţi hranu. Klimnula je i on im je dopunio ĉaše. „Ako to objavim, moţda ću joj spasti ţivot“, nastavila je potom, „mada bih lagala ukoliko bih tvrdila da imam altruistiĉke motive. Ko još?“ „Ima ih suviše da bih nabrajala.“ Glorija je zurila u svoju salatu. Kao što je ĉinila za bilo koju ulogu i ovu scenu ruĉka je satima probala. ,,Iv, ti ljudi su ti prijatelji.“ „Teško da je tako.“ Zdravog apetita, Iv je navalila na ĉili „Većinom su to ljudi s kojima sam radila i odlazila na kojekakve dogaĊaje. Sa nekima sam spavala. Što se prijateljstva tiĉe, na prste jedne ruke mogu da nabrojim ljude iz posla koje smatram prijateljima.“ Glorija je naprćila usta na naĉin koji šarmira milione. ,,Da li sam ja jedna od njih?“ ,,Da.“ Iv je uţivala u još jednoj kašici jela pre nego što je ponovo progovorila. „Glorija, nešto od onoga što ću reći moţe povrediti, a nešto moţe izleĉiti. Ali nije u tome stvar.“ ,,A u ĉemu je stvar?“ Glorija se nagnu napred, intenzivno je posmatrajući plavim oĉima. ,,U tome da ispriĉam svoju priĉu, ĉitavu priĉu, bez kolebanja. To podrazumeva i ljude koji su ušli u tu priĉu i izašli iz nje. Neću lagati o sebi, niti o bilo kome drugom.“ A onda blagonaklono stegnu prstima Ivin zglob. Ĉak i taj pokret je uveţbala,ali dok ga je isprobavala stisak joj jebio mek i preklinjući. U ovoj izvedbi je bio snaţan i ţustar, oĉeliĉen iskrenim osećanjima. „Verovala sam ti.“ ,,S dobrim razlogom“, podseti je Iv. Znala je šta dolazi i bilo joj je ţao što to ne moţe da izbegne. „Nisi imala kome drugom da se obratiš.“ „Daje li ti to pravo da uzmeš nešto tako privatno, tako liĉno i uništiš me?“ Uzdahnuvši, Iv slobodnom rukom podiţe ĉašu. „Dok priĉam priĉu, neki ljudi i dogaĊaji će se preplitati i biće ih nemoguće izbrisati. Ako izostavim jedan deo da bih zaštitila jednu osobu, onda se sve ruši.“ „Kako je nešto što sam uĉinila pre toliko godina uticalo na tvoj ţivot?“ ,,Ne mogu to da objasnim“, promrmlja Iv. Osetila je bol, zaĉudo, bol koji lek neće moći da ukloni. „Sve će se saznati i svim srcem se nadam da ćeš razumeti.“ „Uništićeš me, Iv.“ ,,Ne budi luda. Zar stvarno veruješ da će se ljudi zaprepastiti ili zgroziti zbog ĉinjenice da se naivna dvadesetĉetvorogodišnja devojka, koja se zaljubila u ĉoveka manipulatora, odluĉila za prekid trudnoće?“ „Ako je ta devojka Glorija Dubari, da.“ Naglo je povukla ruku. Neko vreme ju je zadrţala u vazduhu a potom mahnula konobaru. Nije sebi mogla dozvoliti da bude nehatna u javnosti. ,,Od sebe sam napravila instituciju, Iv. DoĊavola, verujem u stavove koje zastupam. Integritet, nevinost, staromodne vrednosti i romansu. Znaš li šta će mi uraditi ako se sazna da sam imala aferu sa oţenjenim muškarcem i prekid trudnoće dok sam snimala Snebivljivu nevestu.“ Iv nestrpljivo odgurnu ĉili. „Glorija, imaš pedeset pet godina.“ ,,Pedeset.“

,,Gospode.“ Iv nervozno zgrabi cigaretu iz kutije. „Voljena si i poštovana, maltene si postala uzor. Imaš bogatog supruga koji - na tvoju sreću - nije u filmskom poslu. Imaš dvoje divne dece koji ţive veoma urednim i normalnim ţivotima. Neki sigurno veruju da si ih bezgrešno zaĉela, a zatim ih pronašla u kupusu. Da li je u ovom trenutku - kada si stekla status institucije - zaista vaţno ako se sazna da si zapravo imala seks?“ „Van okvira braka, ne. Moja karijera...“ ,,Obe znamo da nisi dobila pristojnu ulogu duţe od pet godina." Glorija se na to nakostreši, a Iv podiţe ruku kako bi je ućutkala. „Dobro radiš posao, i dalje ćeš to ĉiniti, ali posao već neko vreme ne predstavlja centar tvog ţivota. To se neće i ne moţe promeniti zbog bilo ĉega što ću ja ispriĉati o prošlosti.“ „Razvlaĉiće moje ime po tabloidima.“ ,,Verovatno“, sloţi se Iv. „Moţda će ti to doneti neku zanimljivu ulogu. Shvati da te niko neće osuditi zbog toga što si se suoĉila s teškom situacijom i postigla nešto u ţivotu.“ ,,Ne razumeš - Markus ne zna.“ Iv je iznenaĊeno podigla obrvu. „Zašto, doĊavola?“ Vilinsko lice je pocrvenelo, a pogled lukavih oĉiju oĉvrsnuo. „Prokleta da si, oţenio se Glorijom Dubari. Oţenio se osobom za koju sam stvorila sliku da nikada nije bila udata. Da s njom nikada nije bio povezan ni nagoveštaj skandala. Upropastićeš mi to. Upropastićeš sve.“ ,,U tom sluĉaju mi je ţao. Iskreno. Ali, ne mogu biti odgovorna za nedostatak poverenja u tvom braku. Veruj mi, kad ja ispriĉam priĉu, biće ispriĉana iskreno.“ „Nikada ti neću oprostiti.“ Glorija je strgla salvetu s krila i bacila je na sto. „Uĉiniću sve što je u mojoj moći da te zaustavim.“ Izašla je suvih oĉiju, sićušna i elegantna u belom Šanelovom odelu. Na drugom kraju prostorije, muškarac je odugovlaĉio s ruĉkom. Već je naĉinio desetak fotografija sa aparatom veliĉine dlana i bio zadovoljan. Uz malo sreće, završiće s poslom za danas i otići kući da gleda Superboul. Drejk je sam gledao utakmicu. Prvi put u ţivotu nije ţeleo ţenu na dohvatu ruke. Nije ţeleo nadurenu plavušu, ispruţenu na sofi pokraj njega, koja se ljuti zbog toga što obraća više paţnje na utakmicu nego na nju. Sedeo je u sobi za igru svog doma od kedrovine i kamena na Holivud Hilsu. Veliki TV ekran gde su timovi već zapoĉeli utakmicu, dominirao je jednim zidom. Okruţivale su ga igraĉke za odrasle koje je koristio da bi kompenzovao sve ono što mu je majka uskraćivala tokom detinjstva. Tri paĉinkoaparata, sto za bilijar, koš s bronzanom tablom, vrhunski fliper, arkada i zvuĉni sistem. Imao je kolekciju od pet stotina video-traka i videoplejer u svakoj prostoriji u kući. Gosti bi teško pronašli drugi materijal za ĉitanje osim magazina i sportskih novina, ali Drejk je mogao da im ponudi drugu zabavu. U susednoj sobi su bile nagomilane seks-igraĉke. Od prefinjenih do besmislenih. Od ranog detinjstva su ga uĉili da je seks grešan, tako da je odavno odluĉio - kad je bal nek je bal. U svakom sluĉaju, nekoliko vizuelnih pomagala povećavalo je njegov apetit. Mada je imao samo prolaznu sklonost ka drogama, ĉuvao je izvesnu koliĉinu pilula i praha koje bi izneo ako bi zapretilo da ţurka postane dosadna. Drejk Morison je sebe smatrao savesnim domaćinom. Odbio je više od desetak poziva na ţurke te nedelje. Za njega, utakmica koja treperi na ekranu nije nešto u ĉemu se uţiva i navija sa prijateljima, već pitanje ţivota i smrti. Uloţio je pedeset hiljada na ishod i nije sebi smeo dozvoliti da izgubi. Pre nego što se završila prva ĉetvrtina, popio je dva piva beks i pojeo pola kese ĉipsa sa sosom gvakamoli. Pošto je njegov tim vodio, malo se opustio. Telefon mu je dva puta zvonio, ali ukljuĉio je sekretaricu, uveren da će ga pratiti maler ako napusti mesto pred ekranom dok traje utakmica, ĉak i da ode do toaleta, a kamoli da odgovara na poziv. Dva minuta nakon poĉetka druge ĉetvrtine, Drejk se osećao vrlo samozadovoljno. Njegov tim je poput bikova odrţavao poredak. Liĉno je prezirao ovu igru. Tako je... fiziĉka. MeĊutim, njegova potreba za klaĊenjem bila je neumoljiva. Pomislio je na Delrikija i nasmešio se. Vratiće tom italijanskom kopiletu sve do poslednjeg penija. Neće morati da se znoji kada ĉuje hladnokrvni, uĉtivi glas preko telefona. Zatim će moţda otići na kratak zimski odmor. Dole do Portorika, posetiti kazino i povaliti nekoliko prvoklasnih riba. Zasluţio je to pošto se izvukao iz bule.

Bez pomoći Iv, pomislio je i posegnuo ka novom pivu. Matora kuĉka je odbila da mu ponovo pozajmi novac - samo zbog toga što nije imao sreće u poslednje vreme. Kad bi znala da i dalje posluje sa Delrikiom... Pa, ne mora da brine zbog toga. Drejk Morison zna da bude diskretan. Uostalom, nema prava da se toliko stiska s novcem. Šta će, doĊavola, s njim kada odapne? Imala je samo sestre i njih je smatrala beskorisnim. Znaĉi, ostaje Drejk. On joj je jedini krvni srodnik i proveo je ĉitav ţivot uplićući joj se oko vrata. Naglo je obratio paţnju na igru kada je igraĉ suprotnog tima pretrĉao trideset pet metara i postigao pogodak. Osetio je kako njegov mali mehur puca - kao da mu se balon zaglavio u grlu, a potom raspukao. Posegnuo je i uzeo još jednu pregršt ĉipsa. Mrvice su mu se rasule po majici i krilu dok ga je trpao u usta. Rekao je sebi da nije vaţno. Razlika je samo tri poena. Ĉetiri, ispravio se, obrisavši rukom usta dok je lopta proletala kroz gol. Vratiće se u igru. Ima još dosta vremena. U kući, na plaţi u Malibuu, Pol se zgurio nad tastaturom. Knjiga ga je muĉila više nego što je oĉekivao. Bio je odluĉan da prevaziĊe trenutnu blokadu. Ĉesto je na taj naĉin posmatrao pisanje. Prepona za preponom. Uţivao je u tome - to mu je predstavljalo najveći uţitak u ţivotu. Mrzeo je i voleo pisanje na isti naĉin kao što neki muţevi mrze i vole svoje ţene. Pisanje priĉe bilo je nešto što mora da ĉini - ne zbog novca; njega je imao dovoljno - već iz istog razloga zbog kojeg je morao da jede, spava i prazni bešiku. Naslonivši se, zurio je u monitor, u mali kursor koji je treperio nakon poslednje reĉi koju je napisao. Bila je to reĉ ubistvo. Stvaranje trilera mu je pruţalo neizmerno zadovoljstvo, osmišljavanje ţivota likova koji rastu u njemu. Najviše je voleo da ih posmatra dok se igraju sa ţivotom i smrću. Ali u ovom trenutku, kao da mu nije bilo dovoljno stalo. Suviše stvari mu je odvlaĉilo paţnju, priznao je i bacio pogled preko ramena ka televizoru s kog je treštala akcija treće ĉetvrtine vaţne utakmice. Znao je da je detinjasto ukljuĉiti televizor i pretvarati se da gleda. Istina je da nikada nije mario za ameriĉki fudbal. MeĊutim, Superboul ga je privlaĉio iz godine u godinu. Odabrao bi tim, opravdavajući svoju slabost navijanjem za onaj koji smatra slabijim - pošto su zaostajali tri poena u prvoj ĉetvrtini. Utakmica mu je svakako odvlaĉila paţnju, ali nije ga to spreĉavalo da se baci na posao tokom proteklih nedelja, već nešto mnogo fascinantnije od grupe muškaraca s naramenicama koji bacaju jedni druge po tlu. Hladnokrvna, dugonoga plavuša po imenu Dţulija. Nije bio siguran šta ţeli od nje. Osim oĉiglednog. Ţelja da je se domogne predstavljala je dovoljno prijatnu fantaziju - posebno zbog njene povuĉenosti i izliva strasti koji šalju zbrkane i neodoljive signale. Ali, ako je to sve, zašto nije u stanju da je izbaci iz misli kao što je to ĉinio s drugim devojkama kad mu je vreme da sedne i radi? Moţda ga muĉi njena sloţenost. Bila je vešta i profesionalna, ali u isto vreme tih kućevni tip. Ambiciozna i povuĉena. Već je otkrio da nije rezervisana, već stidljiva. Radoznala, a ne ciniĉna. Ipak, bila je dovoljno hrabra, dovoljno smela da preĊe ĉitav kontinent sa svojim malim sinom i uhvati se u koštac sa legendom Holivuda. Ili je u pitanju glad? Neprekidno se pitao. Mogao je neke praznine i sam da popuni, pošto se pozabavio istraţivanjem njenog ţivota. Znao je da su je odgajila dva profesionalca, da je preţivela rasturen dom, tinejdţersku trudnoću i gubitak oba roditelja. Uprkos ranjivosti koju je uoĉio, bila je ţilava. Morala je da bude. Gospode, shvatio je uz osmeh. Podsećala ga je na Iv. Moţda je to i zbog Brendona, potpuno drugaĉijeg deĉaka nego što je on bio. Iv se prema njemu nije ponašala na tradicionalno majĉinski naĉin, Pol je to znao. MeĊutim, spasla ga je. Mada je veoma kratko bila supruga njegovog oca, usmerila je Pola u sasvim novom pravcu. Podarila mu je paţnju za kojom je oĉajniĉki ţudeo, pohvale koje je prestao da oĉekuje, kritike koje su bile zaista vaţne. I više od svega, pruţila mu je bezuslovnu ljubav. Brendon je odgajan na isti naĉin, pa kako da ne bude divno dete? Ĉudno je to, pomislio je Pol, ali nikada o sebi nije razmišljao kao o ĉoveku sklonom deci. Dopadala su mu se, smatrao ih je zabavnim i zanimljivim, svakako neophodnim radi opstanka ljudske vrste.

MeĊutim, sada mu se zapravo dopalo da bude u blizini deteta. Osećao se priliĉno ugodno prethodnog dana dok je jeo picu i priĉao o bejzbolu. Stvarno će morati da povede deĉaka na utakmicu. Ako krene i njegova majka, utoliko bolje. Ponovo je bacio pogled ka televizoru tek koliko da se uveri da gubitniĉki tim zaostaje za tri poena na poĉetku ĉetvrte ĉetvrtine. Pol je na trenutak pomislio koliko je novca mogao da dobije ili izgubi tokom narednih petnaest minuta, a zatim se vratio pisanju. Drejk je sedeo u grĉu. Tepih ispod njega je bio prepun mrvica ĉipsa i pereca koje je postojano proţdirao. Beše to gorivo kojim je zatrpavao zjapeću rupu od straha u stomaku. Prešao je na drugo pakovanje od šest piva i oĉi su mu postale crvene i caklile se - kao kod ĉoveka koji pati od uţasnog mamurluka. Ali nije skidao pogled sa ekrana. Ostalo je još ĉetiri minuta i dvadeset šest sekundi do kraja utakmice i vodili su s tri poena. Njegov tim se probio do taĉdauna, ali promašili su dodatni poen. Uspeće. Nakon utakmice će biti u plusu. Drejk je nabio pregršt pereca u usta. Njegova sportska majica ralfloren bila je natopljena znojem, a srce mu je divlje lupalo. Disao je plitko i brzo, nazdravljajući gladijatorima na ekranu polupraznim pivom, a zatim je iznenaĊen poskoĉio kao da ga je odbrambeni igraĉ sutnuo u prepone. Primaĉ suprotnog tima je uhvatio dugaĉku loptu i neometano ušetao u gol-zonu. Spustio je loptu. Masa je podivljala. Tri minuta i deset sekundi, ţivot mu se odmotavao pred oĉima. Seratori, pomislio je, zalivajući suvo grlo pivom. Dva puta su zabrljali tokom poslednjih deset minuta. Ĉak i on bi igrao bolje. Piĉkice. Otpio je gutljaj, uzeo zalogaj ĉipsa i pomolio se. Malo-pomalo, marširali su niz teren. Sa svakim osvojenim metrom, Drejk se primicao bliţe ivici. Oĉi su mu zasuzile kad su stigli do ĉvrstog odbrambenog zida kod sedamnaestog jarda. „Jedan jebeni taĉdaun!“, zaurlao je i poĉeo da se šetka tamo-amo nakon što je oglašena pauza pošto je ostalo još dva minuta do kraja utakmice. Noge su mu bile poput zarĊalih opruga. Pedeset hiljada dolara. Koraĉao je napred-nazad, krckajući ĉukljeve dok su trajale reklame. Nije smeo da razmišlja o tome šta će Delrikio uĉiniti ako mu ne vrati ostatak novca. Pritisnuo je oĉi drhtavim rukama. Kako je mogao to da uĉini? Kako je mogao da uzme pedeset hiljada dolara i da se kladi na neizvesnu utakmicu kada gangsteru duguje devedeset? Zatim se utakmica nastavila, kao i njegov oĉaj. Drejk nije seo, već je stajao pred ekranom dijagonale dva metra. Kvoterbek kao da ga je gledao pravo u oĉi. Oĉaj u oĉaj. Zaĉuli su se roptaji, pa pucketanje. Krupni, znojavi muškarci koprcali su se na ekranu samo koji centimetar od Drejkovog lica. Osvojili su tri jarda. Tajm-aut. Drejk je poĉeo da grize nokte. Timovi su se postavili. Njemu se ĉinilo na isti naĉin. Šta je sa odbranom, oĉajniĉki se pitao, šta je sa jebenom odbranom? Kvoterbek je oboren pre nego što je bacio loptu. Izgubili su šest jardi. Poĉeo je da jeca dok se vreme vuklo. Odrastao ĉovek plaĉe u prostoriji prepunoj igraĉaka. Javila mu se potreba za mokrenjem koja je postala tako nepodnošljiva da je morao skakutati s noge na nogu. Ostalo je manje od minuta i odbrana je izdrţala. Poslednji pokušaj i ostala su još dva jarda. Trk, dodavanje ili udarac nogom. Nakon muĉnog tajm-auta, tokom kojeg je Drejk odjurio da olakša bolnim bubrezima, odluĉili su se za trk. Travom uflekane glomazne uniforme stvorile su planinu. Dahtao je dok su se igraĉi gurkali i provocirali, a sudija skakao da razdvoji usijane glave. Drejk je poţeleo da se pobiju, da puste krv jedni drugima. Suze su mu navirale na oĉi dok su vršili merenje. „Molim te, molim te, molim te“, pevušio je. Nedovoljno, nekoliko centimetara do poena. Kilometrima daleko od nade. Kada je lopta razmenila ruke, utakmica je praktiĉno bila gotova. Drejk je plaĉući stajao dok je masa klicala. Krupni momci su skinuli kacige i otkrili garava lica, srećna ili tuţna. A kad je vreme isteklo, više od jednog ţivota se promenilo.

Deseto poglavlje
Dţulija je dohramala do kruţne recepcije u prijemnoj kancelariji Drejka Morisona taĉno u deset sati, kada je imala zakazan dolazak. Trudila se da se ne trza dok je prilazila stolu i predstavljala se brineti prepredenog izgleda, koja je tu radila. „Gospodin Morison vas oĉekuje“, objavila je svilenkastim kontraaltom zbog kojih klijenti sigurno sline preko telefona. Ako to ne upali, grudi obima devedeset centimetara sa cirkonom veliĉine kubnog centimetra u središtu impresivnog dekoltea sigurno će dovršiti posao. „Molim vas, sedite i saĉekajte samo ĉasak.“ Dţuliji je baš to bilo potrebno. Uz dug i tih uzdah, smestila se na jednu sofu i pretvarala da ĉita magazin Premijer. Osećala se kao da je neko polako, metodiĉno prebio bejzbol palicom obloţenom penom. Sat vremena sa Fricom i bila je spremna da preklinje za milost - iz leţeće pozicije. Njegov pogled bio je neţan, ohrabrujuć, laskav, pravi Konanov, bila je sigurna u to. Setila se da okrene stranicu ĉasopisa dok je recepcionerka odgovarala na poziv glasom sliĉnim onom koji je imala Lorin Bekol. Iz profila, Doli Parton bi pokraj njene biste izgledala kao da je pred pubertetom. Radoznalo, Dţulija je gvirnula i primetila da nijedan muškarac u prijemnoj kancelariji ne slinavi. Oprezno se naslonivši, pustila je misli da lutaju. Uprkos bolu, bilo je to zanimljivo jutro. Ţene izgleda postaju razgovornije kada imaju zajedniĉku muku. Iv je bila prijateljski nastrojena i zabavna - posebno nakon što je Dţulija zaboravila na dostojanstvo dovoljno dugo da ispusti bujicu psovki tokom poslednje serije uţasnih trbušnjaka. *** Bilo je teško, moţda i nemoguće zadrţati profesionalnu distancu kada se dve nage, iscrpljene ţene tuširaju u istom kupatilu. Tokom ovog razgovora nisu priĉale o ljudima, već o stvarima. O vrtovima, koje Iv posebno voli, kao što je Dţulija otkrila. O muzici koju voli, o njenim omiljenim gradovima. Dţuliji je tek kasnije sinulo da je to više bilo ćaskanje nego intervju. I da je Iv saznala više o Dţuliji, nego obratno. Što bi više nelagodnosti pretrpela, Dţuliji bi bilo lakše da priĉa o sebi. Bilo je lako opisati svoj dom u Konektikatu, te koliko je dobro za Brendona što su se odselili iz Njujorka. O tome koliko mrzi letenje i oboţava italijansku hranu. Pa koliko se uplašila kada je prvi put potpisivala knjigu i okruţila je masa ljudi. Šta je ono Iv rekla kada je priznala da se plaši javnih nastupa? „Pokaţi im da si pametna devojko, ali nikad nemoj pokazati da te je strah.“ Setivši se, Dţulija se nasmešila. To joj se dopalo. Oprezno se promeškoljila. Kada su je mišići butina vrisnuli u horu, nije uspela da potisne jauk. Preko puta nje muškarci su gotovo istovremeno podigli poglede sa ĉasopisa, pa pošto im nije bila zanimljiva vratili se ĉitanju. A ona je, kako bi skrenula misli sa mnogobrojnih bolova, nagaĊala ko su i ĉime se bave. Par glumaca koji se nadaju da će ih predstavljati krupna zverka? Ne, zakljuĉila je. Glumci nikad ne bi zajedno krenuli u potragu za publicistom. Ĉak i da su ljubavnici. Nije pošteno smatrati da su gejevi samo zbog toga što nisu slinili za Doli Bekol. Moţda su odani i verni porodiĉni ljudi koji nikada ne gledaju ţene, osim svoje supruge. A moţda sedi preko puta dvaju mrtvaca. Onda je zakljuĉila da su to radnici iz poreskog koji su došli da pregledaju Drejkove knjige. Sada je pogodila znatno bliţe centru mete. Muškarci su posedovali hladnokrvan, bezosećajan, nemilosrdan izgled koji je od poreznika i oĉekivala - ili od plaćenih ubica koje šalje mafija. Da li ispod tih uglaĊenih crnih sakoa nose pištolj ili kalkulator? Zbog toga se na trenutak iskezila, sve dok jedan nije podigao pogled i shvatio da ih posmatra. Dţulija je imala razloga da veruje kako je sa njenim knjigama sve u redu. Pogledala je na sat i shvatila da ĉeka već deset minuta. Dupla vrata na kojima je krupnim slovima bilo ispisano Drejkovo ime, bila su ĉvrsto zatvorena. Zureći u njih, pitala se šta ga zadrţava. Unutar preterano ukrašene kancelarije u beţ i smaragdnim bojama, pomodne i trendi koliko i recepcija, sedeo je Drejk drhtavih ruku poloţenih na blistavu površinu stola. Delovalo je kao da mu se telo skupilo do

veliĉine deteta, patuljasto u koţnoj radnoj fotelji, uraĊenoj po porudţbini. Iza njega se nalazio prozor sa pogledom na El-Ej iz visoke zgrade u Senćeri sitiju. Uvek mu je godilo to što kada god poţeli moţe posmatrati panoramu koju su proslavili producenti Zakona iz Los AnĎelesa. Sada je tom pogledu okrenuo leĊa, spustivši oĉi. Prethodne noći nije spavao zbog panike koja ga je navela da se baci u potragu za valijumom i flašom brendija. „Liĉno sam došao kod tebe“, rekao je Delrikio, „zbog toga što smatram da imamo poseban odnos.“ Pošto je Drejk samo klimnuo, Delirikiove usne se zgroţeno stisnuše, na trenutak. „Shvataš li šta bi se sada dogodilo da nemam taj liĉni odnos s tobom?“ Zbog toga što je smatrao da ovo pitanje zahteva odgovor, Drejk je liznuo usne. ,,Da.“ „Prijateljstvo moţe uticati na posao samo do odreĊene taĉke. Mi smo stigli do te taĉke. Sinoć nisi imao sreće. Kao prijatelj mogu da saosećam s tobom. Ali, kao poslovan ĉovek, moram profit i gubitak da stavim na prvo mesto. Drejk, mnogo me koštaš.“ ,,To nije trebalo da se dogodi.“ Drejkove emocije su pretile da ponovo izbiju na površinu i zaplivaju mu u oĉima. „Sve do poslednjih pet minuta... “ ,,To sada nije vaţno. Nisi dobro procenio i vreme ti je isteklo.“ Delrikio je retko podizao glas, pa ni sada to nije uĉinio. Ipak, Drejku su njegove reĉi odzvanjale u glavi. „Šta nameravaš da uĉiniš?“ ,,Ja - mogu ti dati još deset hiljada za dve, moţda tri nedelje." Oĉiju skrivenih spuštenim trepavicama, Delrikio je izvadio pakovanje pepermint bombona, uzeo jednu i stavio je na jezik. ,,To je daleko od zadovoljavajućeg. Oĉekujem ostatak novca za nedelju dana.“ Zastao je i mahnuo prstom. „Ne, zbog toga što smo prijatelji, za deset dana.“ „Devedeset hiljada za deset dana?“ Drejk je posegnuo ka kristalnoj boci voterford koja je stajala na stolu, ali šake su mu se suviše tresle da bi sipao. ,,To je nemoguće.“ Delrikiovo lice je ostalo bezizraţajno. „Kada ĉovek ima dug, mora da plati. Ili da prihvati posledice. Ĉovek koji ne plati dug, moţe postati nespretan - tako nespretan da zalupi vrata preko šake i slomi sve prste. Ili mu obaveze mogu odvući paţnju u tolikoj meri da bude nepaţljiv tokom brijanja - pa da poseĉe lice... ili vrat. Na kraju se moţe toliko obeshrabriti da se baci s prozora.“ Delrikio je osmotrio široko prozorsko okno iza Drejkovih leĊa. „Poput ovog.“ Na ove reĉi, Drejkova Adamova jabuĉica je zapela za ĉvor kravate jer je gutao knedlu straha. Glas mu je delovao poput cviljenja vazduha iz probusenog balona. „Potrebno mi je više vremena.“ Delrikio je uzdahnuo poput razoĉaranog oca kojem je dete upravo pokazalo knjiţicu sa lošim ocenama. „Traţiš od mene uslugu, a nisi uĉinio ono što sam ja tebe zamolio.“ „Nije htela ništa da mi kaţe.“ Drejk je zgrabio pregršt zašećerenih badema iz ĉinije raku sa stola. „Znaš koliko Iv moţe biti nerazumna.“ „Zaista znam. Ali neki naĉin sigurno postoji.“ „Pokušao sam da ispitam autorku." Drejk je uoĉio slabo svetlo na kraju mraĉnog tunela i potrĉao. „Zapravo, radim na tome da je pridobijem. Upravo sedi u prijemnom odeljenju.“ „Znaĉi tako.“ Delrikio je podigao obrve u znak zanimanja. „Provalio sam je“, ţurno je nastavio Drejk, prateći tu stazu pomamnim skokovima i koracima. „Znaš, usamljeniĉki tip, zaokupljena karijerom i potrebno joj je malo romanse. Dve nedelje i ješće mi iz ruke. Znaću sve što joj Iv kaţe.“ Delrikiju su se usne blago izvile dok je prstima mazio brkove. „Uţivaš dobar glas kada su dame u pitanju. Tako je bilo i sa mnom u mladosti.“ Kada je ustao, Drejk je maltene osetio kako mu talas olakšanja klizi niz znojavu koţu. „Tri nedelje, paisan. Ako mi obezbediš korisne informacije, sredićemo neki dugoroĉni zajam. U znak dobre volje, daćeš mi deset hiljada za nedelju dana. U kešu.“ ,,Ali...“ ,,To je odliĉna ponuda, Drejk.“ Delrikio se uputio ka vratima, a zatim se okrenuo. „Veruj mi, drugi ne bi bili tako obzirni. Nemoj me razoĉarati“, dodao je otresajući manţetnu. „Bila bi prava šteta ako bi ti ruka bila toliko nestabilna prilikom brijanja, mogao bi da nagrdiš lice.“ Kada je izašao, Dţulija je ugledala naoĉitog gospodina od šezdesetak godina. Krasio ga je uglaĊen, blistav izgled bogatog i moćnog ĉoveka, naglašen dramatiĉno dobrim izgledom koji je odavao uglednog ĉoveka. Dva muškarca su ustala. Ĉovek koji je izašao iz Drejkove kancelarije blago se naklonio Dţuliji, govoreći joj svojim pogledom kako nije zaboravio da ceni ĉari mlade i privlaĉne ţene.

Nasmešila se - gest je bio tako uĉtiv i staromodan. Zatim je otišao dok su ga dva tiha ĉoveka pratila svaki s jedne strane. Prošlo je još pet minuta pre nego što je recepcionerka odgovorila na poziv i uvela Dţuliju u Drejkovu kancelariju. Muĉio se da se oporavi. Nije se usuĊivao da popije još jedan valijum, ali morao je da ode u kupatilo i ispovraća veći deo straha. Nakon što se umio i brzo promućkao po ustima teĉnost za ispiranje kako bi uklonio gorak ukus, zagladio je kosu i odelo pa doĉekao Dţuliju poljupcem u obraz, kako ĉine u Holivudu umesto rukovanja. „Izvini što si ĉekala“, zapoĉeo je. „Šta ĉeš da popiješ? Kafu, perije, sok?“ „Ništa, hvala.“ „Raskomoti se pa ćemo proćaskati.“ Bacio je pogled na sat, ţeleći da joj predoĉi kako je veoma zaposlen i da mora mnogo toga da uradi. „Kako se snalaziš sa Iv?“ „Zapravo, veoma dobro. Jutros sam veţbala sa Fricom.“ ,,Fric?“ Na trenutak se zbunio, a zatim nasmejao. ,,Oh, da, gej trener. Sirotice.“ „Uţivala sam u veţbi. I u njemu“, izgovorila je hladnokrvnim glasom. „Siguran sam da si to odliĉno izvela. Reci mi, kako napreduje knjiga?“ „Mislim da imamo razloga za optimizam.“ „Oh, sigurno će biti bestseler, u to nema nikakve sumnje. Iv ima fascinantne priĉe - mada moram da se zapitam da joj se nije sećanje izvitoperilo. Ipak, stara devojka je jedna u milion.“ Bila je sigurna da bi ga Iv šutnula u kolena ako bi je u lice nazvao starom devojkom. „Govoriš li kao njen nećak ili kao njen agent za štampu?“ Grohotom se nasmejao dok je spuštao prste u ĉiniju s bademima. „Oboje, apsolutno. Neću oklevati da kaţem, to što mi je Iv Benedikt tetka priliĉno mi je zaĉinilo ţivot. To što mi je klijent, pravi je šlag na torti.“ Dţulija nije komentarisala pomešane metafore. Nešto ili neko je naterao Drejka da se trese u svojim cipelama od aligatorove koţe. Da nije moţda otmeni gospodin sede kose i uĉtivih manira? To se nje ne tiĉe osim ako se ne odnosi na Iv. Ipak je zapamtila to pitanje. „Moţeš poĉeti sa opisom svoje tetke. O klijentu ćemo razgovarati kasnije.“ Izvadila je diktafon, podigavši obrvu i on je klimnuo u znak slaganja. Kada je postavila beleţnicu na kolena, nasmešila se. Dru je drţao bademe u šaci, uzimajući jedan po jedan i ubacujući ih u usta poput metaka. Puc, krc, gut. Pitala se da li ikad zaboravi na srednji korak i proguta ĉitav badem. Ta pomisao je naterala da na trenutak skrene pogled, pod izgovorom da namešta traku. „Tvoja majka i Iv su sestre?" „Tako je. Bile su tri Berenski devojke - Ada, Beti i Lusil. Naravno, Beti je postala Iv Benedikt pre no što sam se ja rodio. Već je postala zvezda, moţda ĉak i legenda. Svakako je bila legenda u Omahi.“ „Da li je nekad dolazila u posetu?“ „Samo dva puta, koliko se ja sećam. Jednom kada mi je bilo pet godina.“ Liznuo je šećerni prah s prstiju i nadao se da ima prigodno bolan izraz lica. Bio je siguran da će samohrana majka s malim sinom osetiti simpatije zbog onoga što će upravo reći. „Vidiš, moj otac nas je napustio. To je skrhalo moju majku, kao što moţeš da zamisliš. Tada sam bio suviše mali da bi razumeo. Samo sam se pitao zašto se otac nije vratio kući.“ „Ţao mi je.“ Zaista je saosećala. „Sigurno vam je bilo teško.“ „Svakako je bilo bolno. Sumnjam da sam to ikada preboleo.“ Drejk nije pomislio na oca duţe od dvadeset godina. Izvadivši maramicu sa monogramom, obrisao je prste. „Jednostavno je izašao iz kuće i nikad se nije vratio. Godinama sam krivio sebe. Moţda i dalje to ĉinim.“ Zastao je kao da mora da se pribere i okrenuo blago glavu, zamišljeno gledajući kroz staklo koje ga zaklanja od jutarnjeg smoga. Bio je siguran da ţene ništa ne osvaja brţe od hrabro ispriĉane tuţne priĉe. ,,Iv je došla, mada se, da budem iskren, moja majka i ona nikada nisu dobro slagale. Bila je veoma neţna na svoj vrlo otvoren naĉin i pobrinula se da uvek imamo sve što nam je potrebno. Moja majka je kasnije pronašla posao u robnoj kući, sa skraćenim radnim vremenom, ali Ivina pomoć nam je obezbeĊivala pristojan krov nad glavom. Pobrinula se da steknem obrazovanje.“ Iako Dţuliju nije prevarila predstava koju igra zbog nje, bila je zainteresovana za priĉu. „Rekao si da se nisu slagale. U ĉemu je bio problem?“ ,,Pa, ne znam šta se dešavalo u detinjstvu. Stekao sam utisak da su se devojke takmiĉile koja će zadobiti paţnju svog oca. Ĉesto je putovao. Bio je neka vrsta putujućeg trgovca. Kako mi je majka priĉala, jedva su sastavljali kraj s krajem i Iv nikad nije bila zadovoljna. Moţda je bilo i nešto vaţnije od toga“, dodao je uz osmeh. „Video sam njihove slike, sve tri zajedno dok su bile mlade. Pretpostavljam da trima lepim ţenama nije lako da ţive pod istim krovom.“ Dţulija je trepnula i skoro izgubila misao. Pitala se da li taj ĉovek uopšte ima pojma koliko sija? Zlatna narukvica roleksa, blesak nakita, kosa namazana uljem.

,,Ja - ah.“ Zurno je bacila pogled ka beleškama, nesvesna da se šepuri jer je siguran da se zbunila zbog toga što je privlaĉi. „Znaĉi, Iv je otišla.“ ,,Da, a ostalo je istorija. Moja majka se udala. Ĉuo sam traĉ da je moj otac bio zaljubljen u Iv. Majka nije bila naroĉito mlada kada se udala i verujem da se mnogo godina muĉila pre nego što je konaĉno ostala u drugom stanju. Jesi li sigurna da ne ţeliš ništa da popiješ?“, upitao ju je dok je ustajao i prilazio uredno popunjenom baru na drugom kraju prostorije. ,,Ne, ništa. Ali molim te nastavi.“ ,,U svakom sluĉaju. Ispostavilo se da ću biti jedino dete.“ Dok je govorio, sipao je mineralnu vodu preko leda. Radije bi popio neki alkohol, ali bio je siguran da Dţulija ne bi odobrila takav postupak pre ruĉka. Dok je pijuckao, iskrenuo je glavu, ĉasteći je svojim drugim profilom. „Lusil je posvetila ţivot putovanjima. Mislim da je ţivela u komuni nekoliko godina. U duhu šezdesetih. Nastradala je u ţelezniĉkoj nesreći u Bangladešu, na Borneu ili nekom sliĉnom zabaĉenom mestu, pre deset godina." Prešao je preko ţivota i smrti svoje tetke jedva slegnuvši ramenima. Dţulija je napravila belešku. „Pretpostavljam da nisi bio blizak s njom?“ ,,S tetkom Lusil?“ Zaustio je da se nasmeje, ali je to sakrio nakašljavajući se. „Mislim da je nisam video više od tri-ĉetiri puta u ţivotu.“ Nije dodao da bi mu svaki put donela neku zanimljivu igraĉku ili knjigu. Niti da je umrla ne posedujući ništa više od odeće na leĊima i sitnine u dţepu. Nije ostavila nasledstvo Drejku, tako da se nije rado sećao Lusil. „Nikada mi nije delovala... pa, realno, ako znaš na šta mislim.“ Dţulija je malo smekšala. Nije pošteno smatrati ĉoveka neosetljivim zbog toga što ne oseća ljubav prema tetki koju je jedva poznavao. Niti zbog toga što se šepuri kao paun sa preteranom sigurnošću u svoju seksualnu privlaĉnost. „Pretpostavljam da znam. Porodica ti je bila priliĉno rasturena. “ ,,Da. Majka je imala malu farmu koju je kupila sa ocem, a Iv...“ „Kako ti se uĉinila kada si je prvi put video?“ „Uvek je bila veća od ţivota.“ Seo je na ivicu stola kako bi uţivao u pogledu na Dţulijine noge. To što će je iskoristiti uopšte neće biti bolno iskustvo. Doduše, nameravao je da se pobrine da i ona uţiva u tome. „Prelepa, naravno, ali uz neku posebnost koju retko koja ţena poseduje. Mislim da je u pitanju uroĊena senzualnost. Ĉak je i dete to moglo da vidi, ako ne da prepozna. Verujem da je to bilo u vreme kada se udala za Entonija Kinkejda. Stigla je sa gomilom prtljaga, crvenih usana, crvenih noktiju, u odelu dior i sveprisutnom cigaretom u ruci. Jednom reĉju, bila je neverovatna.“ Pijuckao je, iznenaĊen time koliko mu je sećanje ţivopisno. „Sećam se jedne scene pre nego što je otišla. SvaĊala se s majkom u kuhinji. Iv je ispuštala dim i koraĉala tamo-amo po ispucalom linoleumu, dok je moja majka sedela za stolom crvenih oĉiju i besna. „Zaboga, Ada, ugojila si se petnaest kilograma. Nije ni ĉudo što je Edi pobegao s fuficom od kelnerice.“ Ada je nezadovoljno stisnula usne. Koţa joj je bila bleda poput ustajale ovsene kaše. ,,U ovoj kući se ime Gospoda neće koristiti uzalud.“ ,,A ni bilo šta drugo, ako se ne sabereš.“ ,,Ja sam ţena bez supruga, maltene bez dinara, s malim deĉakom kojeg treba odgajati.“ Iv je mahnula cigaretom tako da se dim razleteo u cik-cak po vazduhu. ,,Dobro znaš da novac neće biti problem. Širom sveta ţene ţive bez muţeva. Ponekad im je tako i bolje.“ Spustila je dlanove na drveni sto, s cigaretom zadenutom izmeĊu prstiju. „Slušaj me, Ada. Mama je preminula. Tata je preminuo. Kao i Lusil. Ĉak je i lenji govnar za kojeg si se udala otišao. Niko od njih se neće vratiti." „Neću ti dozvoliti da priĉaš tako o mom suprugu...“ ,,Oh, zaveţi.“ Iv je udarila pesnicom o sto tako da se plastiĉni set za so i biber u obliku petla i kokoške zatresao i pao. „Nije vredan toga da ga braniš i tako mi boga, nije vredan tvojih suza. Dobila si priliku za novi poĉetak. Pedesete su prohujale, Ada. U januaru ćemo u Beloj kući imati predsednika koji nije senilni starac. Ţene će poĉeti da odbacuju kecelje. U vazduhu se oseća promena, Ada. Zar ne osećaš njen ukus? Ona dolazi.“ „Nisu smeli da izaberu katolika, papistu. To je nacionalna sramota, eto šta je.“ Isturila je bradu. „Uostalom, kakve to ima veze sa mnom?“ Iv je zatvorila oĉi, znajući da Ada nikada neće osetiti promenu, uţivati u njenom lepom, sveţem ukusu, niti će odbaciti gorĉinu. „Odbaci sve ovo, Ada“, promrmljala je. „Povedi deĉaka i doĊi u Kaliforniju kod mene.“ „Zašto bih zaboga to uradila?“ „Zbog toga što smo sestre. Prodaj ovu zabit i preseli se tamo gde moţeš da pronaĊeš posao, da imaš pristojan društveni ţivot i gde deĉak moţe normalno da ţivi.“

„Tvoj naĉin ţivota.“ Ada se podrugljivo osmehnula, crvenih oĉiju prepunih ogorĉenja i zavisti. „Polunago poziranje na ekranu kako bi bilo ko sa sitnišom u dţepu mogao da gleda. Udaješ se i razvodiš kako ti dune i podaješ se svakom muškarcu koji ti namigne. Deĉak će ostati ovde, hvala ti lepo, gde moţe da odraste uz pristojne vrednosti kako bog zapoveda.“ „Radi šta hoćeš“, odvratila je Iv umorno. „Ali, ne mogu da shvatim zašto misliš da je Bog za tebe isplanirao da budeš gorka, izborana ţena pre nego što si napunila ĉetrdeset godina. Slaću ti novac za deĉaka. Sama odluĉi kako ćeš ga iskoristiti.“ „Naravno da je uzela novac“, nastavio je Drejk. „Trabunjajući o poroĉnosti, bezboţnosti i sliĉno dok je unovĉavala ĉek.“ Slegao je ramenima, suviše navikao na ukus gorĉine na jeziku da bi primetio da se preneo i na njega. „Koliko znam, Iv joj i dalje šalje ĉek svakog meseca.“ Smetalo joj je to što ne oseća nimalo zahvalnosti. Pitala se da li Drejk shvata koliko liĉi na svoju majku. „Ako si imao tako malo susreta sa njom dok si odrastao, kako to da si došao da radiš za nju?“ „Onoga leta kada sam maturirao, stopirao sam do El-Eja sa trideset sedam dolara u dţepu.“ Nasmešio se i Dţuliji se prvi put uĉinilo da vidi naznake šarma njegove tetke. „Kada sam stigao, bilo mi je potrebno skoro nedelju dana da doĊem do nje. Bila je to prava avantura. Liĉno je došla po mene u jednu malu birtiju u istoĉnom delu grada. Ušla je u zadimljenu kafanĉinu u haljini da crkneš i visokim štiklama koje mogu da probodu muško srce. Uhvatio sam je u trenutku kada je krenula na neku ţurku. Pozvala me je prstom, okrenula se i izašla. Pojurio sam za njom kao metak. Nije me ništa pitala na putu do kuće. Kada smo stigli, rekla mi je da se okupam i obrijem ţalosnu bradu što mi beše izrasla. Travers mi je servirala najbolje jelo koje sam u ţivotu pojeo.“ Nešto se uskomešalo u njemu zbog ove uspomene - naklonost koju skoro da je zaboravio ispod slojeva ambicije i pohlepe. ,,A tvoja majka?“ Komešanje je minulo. ,,Iv se pozabavila njom. Nisam je nikad pitao. Zaposlila me je da radim sa vrtlarem, zatim me je naterala da idem na koledţ. Ispekao sam zanat kod Keneta Stoklija, njenog tadašnjeg asistenta. Nina je naišla baš u trenutku kada se razišla s Kenetom. Kada je zakljuĉila da sam sposoban, Iv me je uzela za svog agenta za štampu.“ ,,Iv ima veoma malo ĉlanova porodice“, komentarisala je Dţulija. „Ali je odana i dareţljiva prema onima koje ima.“ ,,Da, na svoj naĉin. RoĊak ili zaposlenik, ĉiniš ono što se od tebe oĉekuje.“ Odloţio je piće u stranu, setivši se da je najbolje da prikrije nezadovoljstvo. ,,Iv Benedikt je najdareţljivija ţena koju znam. Njen ţivot nije bio lak, ali ona je iz njega izvukla najbolje. Inspiriše sve ljude oko sebe da uĉine to isto. Ukratko, oboţavam je.“ ,,Da li sebe smatraš nekom vrstom njenog surogat sina?“ Osmeh mu je sinuo suviše samozadovoljno da bi se to moglo nazvati naklonošću. ,,Apsolutno.“ ,,A Pol Vintrop. Kako opisuješ njegov odnos sa Iv?“ ,,Pol?“ Drejk se namršti. ,,Ne postoji krvna veza, ali mu je svakako sklona. Moţe se smatrati ĉlanom njene pratnje, jednim od privlaĉnih mladića kojima Iv voli da se okruţi.“ Ne samo da ne oseća zahvalnost, razmišljala je Dţulija, već je pomalo i zlovoljan. „Ĉudno, ja bih rekla da je Pol veoma samostalan." „Svakako ima svoj ţivot, svoj uspeh, što se tiĉe karijere pisca.“ Zatim se nasmešio. „ Ali, ako Iv pucne prstima, moţeš se kladiti u poslednji dolar da će Pol poskoĉiti. Ĉesto sam se pitao... strogo nezvaniĉno?“ ,,Naravno.“ Iskljuĉila je diktafon. ,,Pa, pitao sam se da li su se ikad upustili u malo intimniji odnos.“ Dţulija se ukrutila. Ovo je više od same zlovolje. Ispod sveg tog sjaja, Drejka Morisona izjeda zloba. „Starija je od njega više od trideset godina." „Razlika u godinama ne bi spreĉila Iv. To je deo njene tajanstvenosti i šarma. Što se tiĉe Pola, moţda se nije ţenio mnogo puta kao njegov otac, ali ima istu slabost prema lepim ţenama.“ Smatrajući temu neukusnom, Dţulija je zatvorila beleţnicu. Od Drejka Morisona je zasad dobila sve što joj je potrebno. „Sigurna sam da će mi Iv reći ako neki odnos zavreĊuje prostor u knjizi.“ Pokušao je da otvori ta blago odškrinuta vrata. „Govori ti tako liĉne stvari? Iv koju ja poznajem o tome ne govori.“ ,,To je njena knjiga“, zakljuĉila je Dţulija i ustala. ,,Ne bi ništa vredela da nije liĉna. Nadam se da ćeš ponovo razgovarati sa mnom.“ Pruţila mu je ruku i pokušala da se ne trgne kada ju je prihvatio i podigao ka svojim usnama.

„Samo reci vreme i mesto. Zapravo, zašto ne bismo veĉerali zajedno?“ Zadrţao je njenu šaku, mazeći je blago prstima po ĉlancima. „Siguran sam da moţemo razgovarati i o drugim temama - koliko god da je Iv fascinantna.“ „Izvini. Knjiga mi oduzima skoro svaki trenutak vremena.“ ,,Ne moţeš raditi svako veĉe.“ Skliznuo je šakom uz njenu ruku kako bi se poigrao s njenom bisernom minĊušom. „Zašto se ne bismo našli kod mene, onako neformalno? Imam gomilu iseĉaka iz novina i starih fotografija koje bi ti mogle koristiti." Za varijaciju na temu doĊi da vidiš moje ploĉe‟, nije bilo potrebno mnogo kreativnosti. „Pokušavam da provedem svako veĉe sa svojim sinom - ali, volela bih da vidim iseĉke, ako ti ne bi smetalo da mi ih pošalješ.“ Ispustio je nešto nalik smehu. „Izgleda da nisam baš sasvim jasan. Voleo bih ponovo da te vidim, Dţulija. Iz liĉnih razloga.“ „Nisi bio sasvim odreĊen.“ Podigla je diktafon i stavila ga u torbu. „Naprosto nisam zainteresovana.“ Uspeo je da je ne pritisne snaţno rukom na njenom ramenu. Napraviviši grimasu, prineo je drugu ruku srcu. ,,Jao.“ Na to se nasmejala i bilo joj je pomalo neprijatno. „Zao mi je, Drejk, to nije bilo naroĉito uĉtivo. Zapravo je trebalo da kaţem kako sam polaskana ponudom i tvojom zainteresovanošću, ali da nije pravi trenutak. IzmeĊu pisanja knjige i Brendona, suviše sam zaposlena da bih razmišljala o društvenom ţivotu.“ ,,To je malo bolje.“ Spustio je ruku s njenog ramena dok je pratio ka vratima. „Šta kaţeš na ovo? Ja sam verovatno najbolja osoba koja ti moţe pomoći u ovom projektu. Zašto mi ne bi pokazala beleške ili dosadašnje skice? Moţda mogu da popunim neke praznine, predloţim neko ime, pa ĉak i da podstaknem Ivinu memoriju. Dok bih to radio...“ Polako je lutao pogledom preko njenog lica. „Mogli bismo se bolje upoznati. “ „To je veoma velikodušno s tvoje strane.“ Spustila je ruku na kvaku, trudeći se da ne bude iznervirana kada je nonšalantno spustio dlan na vrata kako bi ih drţao zatvorenim. „Ako mi negde zapne, moţda ću prihvatiti tvoju ponudu. Ali, pošto je to Ivina priĉa, moram potraţiti njeno odobrenje.“ Glas joj je bio blag i prijateljski dok je otvarala vrata. „Hvala ti, Drejk. Veruj mi, nazvaću te ako mi od tebe bude bilo šta potrebno. “ Smešila se dok je prolazila kroz prijemnu kancelariju. Bila je prokleto sigurna da se nešto zbiva. I da se Drejk Morison nalazi u središtu toga.

Jedanaesto poglavlje
Dţulija je izula cipele i bosonoga ušla u svoju radnu sobu. Frezija koju joj je baštovan prethodnog popodneva galantno poklonio, donela je pretrpanoj prostoriji dašak ranog proleća. Kada je udarila prstom u gomilu knjiga naslaganih na podu,. bezvoljno je opsovala. Stvarno mora da sredi ovu prostoriju. Uskoro. Po navici, izvadila je iz torbe trake koje je toga dana snimila kako bi ih stavila u fioku. Razmišljala je o ĉaši hladnog vina, moţda i brzom bućkanju u bazenu pre nego što se Brendon vrati iz škole. MeĊutim, brzo se vratila u stvarnost dok je zurila u fioku i spuštala se u stolicu. Neko je bio u sobi. Veoma polagano, prešla je prstima po kutijama kaseta. Sve su bile tu, ali drugaĉije rasporeĊene. Jedna od stvari koje je opsesivno organizovala bili su njeni intervjui. Obeleţene i datirane trake uvek je slagala po abecedi. Sada su bile sloţene nasumiĉno. Otvorivši drugu fioku, izvadila je otkucanu skicu. Ţustro ju je pregledala i uverila se da su sve strane na broju. MeĊutim, osećala je, znalaje da ih je neko proĉitao. Zalupila je tu fioku i otvorila sledeću. Sve, pomislila je, neko je sve prevrnuo. Ali zašto? U naletu panike potrĉala je na sprat. Imala je malo stvari koje su zaista vredne, ali nekoliko komada majĉinog nakita bilo joj je veoma vaţno. Dok je ulazila u spavaću sobu, proklinjala je sebe zbog toga što nije zamolila Iv da stavi te kutije u sef. Sigurno ga poseduje. MeĊutim, ima i sigurnosni sistem. Zašto bi, doĊavola, neko provalio u gostinjsku kuću i ukrao pregršt nasleĊenog nakita? Naravno da to nije bio sluĉaj. Dok ju je olakšanje oblivalo, Dţulija je bila spremna da sebe nazove budalom. Biserna ogrlica i odgovarajuće rninĊuše, sitne dijamantske minĊuše, zlatan broš u obliku terazija. Sve je tu, netaknuto. Noge su joj klecale, pa je sela na ivicu kreveta i stegla kutije uz grudi. Budalasto je biti tako vezan za stvari. Retko ih je nosila i samo ih je povremeno vadila iz kutije, samo da bi ih gledala. Sećala se, imala je dvanaest godina kada je njen otac pokionio majci taj broš. Bio je to roĊendanski poklon. Pamtila je koliko je njena majka bila oduševljena. Nosila ga je na svakom suĊenju, ĉak i nakon razvoda. Dţulija je naterala sebe da ustane i vrati kutije na mesto. Moguće je da je sama pomešala trake. Moguće jeste, ali ne i verovatno. Ipak, bilo je malo verovatno da bi neko uspeo da naruši Ivin bezbednosni sistem usred bela dana i da se baškari po gostinjskoj kući. Iv, pomislila je Dţulija i kratko se nasmejala. Verovatno je Iv liĉno to uĉinila. Već tri dana nisu razgovarale. Radoznalost i arogancija verovatno su je navele da pregleda materijal. To će morati da se ispravi. Ponovo je krenula dole, nameravajući da još jednom pregleda trake pre nego što telefonira Iv. Ali pre nego što je stigla do dna stepenica, Pol je pokucao na vrata. ,,Zdravo.“ Sam je otvorio i ušao bez poziva. „Raskomoti se.“ Zbog njenog tona je nagnuo glavu. ,,Problem?“ ,,Ne, zašto.“ Stajala je tamo gde se zatekla, razmaknutih stopala i brade izazovno nagnute. „Zašto bi bio problem što ljudi ulaze kao na ţelezniĉku stanicu? Najzad, ovo nije moja kuća. Ja samo sluĉajno ţivim ovde.“ Podigao je dlanove. „Izvini. Pretpostavljam da predugo ţivim sa kalifornijskom opuštenošću. Zeliš li da izaĊem i pokušam ponovo?“ ,,Ne.“ Lanula je ka njemu. Nema šanse da je navede da se oseća budalasto. „Šta ţeliš? Naišao si u nezgodnom momentu, zato brzo reci.“ Nije morala da mu kaţe kako momenat nije najzgodniji. Izraz lica joj je bio smiren - to joj je išlo od ruke meĊutim, preplitala je prste. Zbog ĉega je samo bio još odluĉniji da ostane. „Zapravo, nisam došao da vidim tebe već Brendona." ,,Brendona?“ Istog trenutka su joj se upalila zvona za uzbunu, te je brzo spustila ruke niz bokove. „Zašto? Šta hoćeš od Brendona?" „Opusti se, Dţuls.“ Smestio se na rukohvat sofe. Dopadalo mu se tamo - zaista mu se dopadalo, shvatio je. Bilo je neĉega u naĉinu na koji je naselila hladnu udobnost gostinjskog prostora i dala mu svoj peĉat. Neka vrsta šarmantne neurednosti, razmišljao je, koju je rasprostirala oko sebe. Rasparena minĊuša na stolu heplvajt,

lepe cipele s visokim potpeticama koje se naslanjaju jedna na drugu tamo gde ih je izula, naškrabana poruka, porculanska ĉinija puna ruţinih latica i ruzmarina. Ĉak bi i u kuhinji pronašao nju. Kao i na spratu, u kupatilu, u deĉjoj sobi, u sobi gde ona spava. A koji bi deo Dţulije pronašao u njenom najintimnijem prostoru? Ponovo je pogledao i nasmešio se. „Izvini, da li si nešto rekla?“ ,,Da, nešto sam rekla.“ Ispustila je nestrpljiv uzdah. „Pitala sam šta hoćeš od Brendona?“ ,,Ne planiram da ga kidnapujem niti da mu pokaţem svoj najnoviji primerak Penthausa. U pitanju su muška posla.“ Iskezio se kada je zatabanala niz preostale stepenike. „Teţak dan?“ „Dug dan“, odvratila je. „Nije se još vratio iz škole.“ ,,Saĉekaću.“ Pogled mu je skliznuo dole, pa ponovo gore. „Opet si bosa. Drago mi je što me nisi razoĉarala.“ Spustila je nervozne šake u dţepove sakoa. Morao bi da registruje taj glas u policiji, nelagodno je pomislila. Ili medicinskoj istraţivaĉkoj ustanovi. Mogao bi njime da pošalje ţenu u komu - ili da je iz kome povrati u stanju trajne uzbuĊenosti. „Stvarno imam posla, Pole. Zašto mi ne kaţeš šta ţeliš i ja ću to preneti Brendonu?“ „Stvarno si zapanjujuća majka. Divim ti se. Košarka je u pitanju“, rekao je. „Lejkersi su u gradu u subotu uveĉe. Pomislio sam da bi uţivao u utakmici.“ ,,Oh.“ Njeno lice je predstavljalo pravu studiju protivreĉnih osećanja. Zadovoljstvo zbog sina, briga, sumnja, razdraganost. „Sigurna sam da bi. Ali...“ „Moţeš da proveriš u policiji, Dţuls. Nisam osuĊivan za kriminalna dela.“ Dokono je uzeo jednu laticu iz ĉinije i protrljao je izmeĊu palca i kaţiprsta. „Zapravo, imam tri karte, ako ţeliš i ti da poĊeš.“ Znaĉi tu smo, pomislila je razoĉarano. Nije prvi put da muškarac pokušava da iskoristi Brendona kako bi joj se pribliţio. E pa, Polu Vintropu sledi razoĉaranje, zakljuĉila je. Ponudio se da provede veĉe s desetogodišnjakom, pa će to i dobiti. ,,To nije sport za mene“, rekla je blago. „Sigurna sam da će se Brendon bolje provesti ako ne budem prisutna.“ „U redu“, odvratio je tako opušteno da je bila u stanju samo da zuri. „Neka ne jede kod kuće. Poješćemo nešto u areni.“ „Nisam sigurna...“, prekinula je kada se zaĉuo zvuk automobila. „Izgleda da su ĉasovi gotovi“, zakljuĉio je Pol i stavio laticu u dţep. ,,Ne dozvoli da te zadrţavam. Siguran sam da ćemo Brendon i ja uspeti da se dogovorimo o svemu.“ Ostala je na mestu dok je njen sin jurio kroz vrata, mašući torbom. ,,Nisam promašio nijednu reĉ na kontrolnom iz spelovanja.“ „Bravo, pravi si šampion.“ ,,A Mili se oprasila. Pet beba.“ Bacio je pogled ka Polu. „Mili je odeljenjsko morsko prase.“ „Laknulo mi je, zbog Mili.“ „Bilo je baš gadno.“ Brendon je oĉigledno uţivao. „Izgledala je kao da je bolesna i samo je leţala i brzo disala. Zatim su izašle male, vlaţne gromuljice. Bilo je i krvi.“ Namrštio se. ,,Da sam ţensko, ne bih to radio.“ Pol je na ove reĉi morao da se nasmeši. Posegnuo je i navukao mu kapu preko oĉiju. „Sreća pa su saĉinjene od ĉvršćeg materijala.“ „Priliĉno sam siguran da je bolelo.“ Pogledao je majku. „Boli li?“ „Moţeš se kladiti u to.“ Zatim se nasmejala i prebacila ruku preko njegovih ramena. „Ali ponekad imamo sreće i zakljuĉimo da vredi. Ja sam maltene stigla do tog zakljuĉka kada si ti u pitanju. “ Pošto joj ovo nije delovalo kao dobar trenutak za raspravu o seksualnom obrazovanju i roĊenju dece, samo ga je brzo zagrlila. „Gospodin Vintrop je došao da te vidi.“ ,,Stvarno?“ Koliko je Brendon mogao da se seti, ovo je prvi put da je odrasla osoba to uĉinila. Posebno neki muškarac. „Ispostavilo se“, zapoĉeo je Pol, ,,da su Lejkersi u subotu u gradu.“ ,,Da, igraju protiv Seltiksa. Biće to moţda najveća utakmica sezone i...“ Misao mu se prikrala, tako fantastiĉna i zapanjujuća da je ostao bez daha. Pol je izvio usne kada je ugledao divlju nadu u deĉakovim oĉima. ,,Zadesilo se da imam par karata. Ţeliš li da ideš sa mnom?“

„Oh, vau.“ Oĉi samo što mu nisu ispale iz duplji. ,,Oh, vau. Mama, molim te.“ Dok se okretao da je zgrabi za zglob, ĉitavo lice mu je oblilo preklinjanje. „Molim te.“ „Kako da odbijem dete koje je odliĉno uradilo kontrolni iz spelovanja?“ Brendon je ispustio urlik i zagrlio je. Zatim se, na Polovo zaprepašćenje, deĉak okrenuo i bacio njemu u naruĉje. „Hvala vam, gospodine Vintrop. Ovo je super. Stvarno super.“ Uzdrman spontanim izlivom osećanje, Pol je potapšao Brendona po leĊima, a zatim ćušnuo u stranu torbu s knjigama koja ga je udarila u bubreg. Ništa ga nije koštalo, pomislio je. Svake godine dobija dve sezonske karte, a treću je izmamio od prijatelja koji tog dana neće biti u gradu. Dok mu se Brendon smešio lica blistavog od uzbuĊenja i zahvalnosti, Polu ne bi bilo ţao ni da je bilo šta uradio kako bi se domogao karata. „Nema na ĉemu. Slušaj, imam još jednu kartu. Da li poznaješ nekoga ko bi ţeleo da ide s nama?“ Ovo je skoro bilo previše. Kao da zaspiš u avgustu i probudiš se na boţićno jutro. Brendon je zakoraĉio unazad, iznenada nesiguran da li je kul grliti drugog muškarca. Nije znao nikoga. „Moţda mama.“ „Već sam odbila, hvala“, rekla je. „Gospode, Dastin bi stvarno odlepio." „Dastin je već lud“, odvratio je Pol. „Zašto ga ne nazoveš i vidiš moţe li s nama?“ „Stvarno? Odliĉno!“ Odjurio je u kuhinju. ,,Ne volim da se mešam u muška posla.“ Dţulija je otkopĉala sako. „Ali znaš li u šta si se uvalio?“ „Momaĉki izlazak?“ ,,Pole.“ Sada je naprosto morala prema njemu da se ponaša ljubazno - nakon što je videla Brendonov izraz lica. „Ako sam dobro shvatila, bio si jedino dete i nikada se nisi ţenio, niti imaš dece.“ Pogled mu je lutao ka njenim prstima koji su se igrali dugmićima sakoa. ,,Zasad.“ „Jesi li ikada ĉuvao decu?“ ,,Molim?“ „Tako sam i mislila." Uzdahnuvši, skinula je sako i bacila ga preko stolice. Nosila je bodi bez rukava boje cigle i Pol je bio oduševljen što vidi da osim lepih nogu ima i divna ramena. Glatka, kremasta, atletska. „A sada ćeš, kao vatreno krštenje, voditi dvojicu desetogodišnjaka na profesionalnu košarkašku utakmicu. Sam.“ „Nije to probijanje kroz amazonsku dţunglu, Dţuls. Ja sam odgovoran ĉovek.“ „Sigurna sam da jesi - u normalnim okolnostima. Sa desetogodišnjacima okolnosti nikada nisu normalne. To je velika arena, zar ne?“ ,,Pa?“ „Silno ću se zabavljati zamišljajući te s dva divlja deĉaka.“ „ Ako dobro odradim posao, da li bi me nakon utakmice ĉastila... pićem?“ Sada mu je spustila obe ruke na ramena sa uţasnom potrebom da mu proĊe prstima kroz kosu. „Videćemo“, promrmljala je. Pogled joj se izmenio, oĉi potamnele. Postupajući po instinktu, poĉela je da spušta glavu. „Moţe da ide!“, doviknu Brendon s kuhinjskog dovratka. „Njegova mama kaţe da je u redu, ali mora da razgovara s tobom kako bi se uverila da Dastin ne izmišlja.“ ,,Dobro.“ Pol je gledao Dţuliju u oĉi. Ĉak i da je bio na suprotnom kraju sobe video bi kako se poţuda pretvara u zapanjenu nelagodu. „Vratiću se.“ Dţulija je ispustila kratak uzdah. O ĉemu li je, doĊavola, razmišljala? Pogrešno pitanje, zakljuĉila je. Uopšte nije razmišljala, samo je osećala, što je uvek opasno. Dragi boţe, baš je privlaĉan, seksi, šarmantan. Ima sve tri osobine koje navode ţene da prave greške. Dobro je što poznaje sve zamke. Nasmešila se kada je ĉula Brendonov uzbuĊeni piskavi glas u kontrapunktu s Polovim dubokim, suvim tonovima. Oprezna ili ne, dopadao joj se. Pitala se da li uopšte ima pojma o tome kako je izgledao kada mu se Brendon bacio u naruĉje. Najpre bezizraţajna zapanjenost, a potom zadovoljstvo. Sasvim je moguće da ga je pogrešno procenila, da je pozvao deĉaka na utakmicu bez ikakvih zadnjih namera. Saĉekaće i videti. Najbolje će biti da poĉne razmišljati o veĉeri. Bacila je pogled ka okviru kamina i antikvarnom, pozlaćenom satu kako bi proverila koje je doba. Nestao je. Zbunjeno je zurila, a zatim joj je nestalo boje s lica.

Nije pogrešila. Neko je bio u kući. Trudeći se da ne zapadne ponovo u paniku, paţljivo je osmotrila dnevnu sobu. Osim sata, nedostajali su i figurica drezden, par svećnjaka od ţada i tri minijaturne, antikvarne kutije za burmut koje su stajale u vitrini. Praveći spisak u glavi, pojurila je u trpezariju. Tamo je takoĊe nedostajalo nekoliko malih, vrednih komada. Leptir od ametista veliĉine dlana koji je verovatno vredeo više hiljada dolara. Zatim set slanika iz dţordţijanskog perioda. Kada ih je poslednji put videla? Brendon i ona su obiĉno jeli u kuhinji ili na terasi. Dan, nedelju dana, dve nedelje? Pritisla je šakom svoj uznemireni stomak. Sigurno postoji neko jednostavno objašnjenje. Moţda je Iv sama odluĉila da ukloni te komade. Ĉvrsto se drţeći te pomisli, vratila se u dnevnu sobu gde su Brendon i Pol sedeli i kovali planove za veliko veĉe. „Otići ćemo ranije“, rekao joj je Brendon. „Kako bismo upoznali momke u svlaĉionici.“ ,,To je divno.“ Nasmešila se na silu. „Idi da nešto pojedeš. Kasnije ćemo se pozabaviti domaćim radom.“ ,,U redu.“ Skoĉio je i ponovo se iskezio ka Polu. „Vidimo se.“ „Bolje da sedneš“, rekao je Pol kada su ostali sami. „Bleda si kao duh.“ Samo je klimnula. „Nedostaju neke stvari iz kuće. Moram odmah da nazovem Iv.“ Ustao je i uhvatio je za ruku. „Koje stvari?“ „Sat, antikvarne kutije. Stvari“, brecnula se, uplašena da će poĉeti da trabunja. „Vredne stvari. Trake...“ „Šta je sa njima?“ „Raspored im je poremećen. Neko je...“ Primorala je sebe da duboko udahne. „Neko je bio u kući.“ „Pokaţi mi trake.“ Povela ga je u radnu sobu koja se nalazila pokraj dnevne. „Pomešane su“, rekla je otvorivši fioku. „Uvek ih slaţem po abecedi.“ Nakon što je nju smestio u stolicu, pogledao je. „Baš si bila zaposlena“, promrmljao je, primetivši imena i datume. ,,Da nisi moţda radila do kasno i sama ih pomešala?“ ,,Nipošto.“ Uhvatila je njegov sumnjiĉav pogled dok je razgledao ostatak prostorije. „Slušaj, znam kako izgleda, ali jedina stvar oko koje opsesivno vodim raĉuna jeste drţanje intervjua u savršenom redu. To je deo mog poslovnog obrasca.“ Klimnuo je glavom prihvatajući objašnjenje. ,,Da li je moguće da se Brendon igrao s njima?“ „Apsolutno ne.“ „Tako sam i mislio.“ Glas mu je bio blag, ali nešto mu je zasvetlucalo u oĉima, nešto opasno, kada je ponovo pogledao. „Dobro, Dţulija, ima li na tim trakama bilo ĉega što ne ţeliš da neko ĉuje pre objavljivanja?“ Oklevala je, a zatim slegla ramenima. ,,Ima.“ Stisnuo je usne pre nego što je zatvorio fioku. „Oĉigledno nećeš proširiti objašnjenje. Da li neka traka nedostaje?“ „Sve su ovde.“ Iznenada joj je sa lica nestala i poslednja trunka boje. Istrgla je diktafon iz tašne i nasumiĉno zgrabila jednu traku. Trenutak kasnije piskav, nazalan glas je ispunio prostoriju. „Moje mišljenje o Iv Benedikt? Neverovatno talentovana glumica i uţasan daveţ.“ Dţulija je ispustila blag uzdah i iskljuĉila diktafon. „Alfred Kinski“, objasnila je. „Intervjuisala sam ga u ponedeljak po podne. Reţirao je tri Ivina filma iz rane faze karijere.“ „Znam ko je ĉovek“, odvratio je Pol suvo. Klimnuvši, vratila je kasetu u omot, ali ga je zadrţala u ruci. „Uplašila sam se da je neko izbrisao trake. Ipak ću morati sve da ih proverim, ali...“ Provukla je ruku kroz kosu, skidajući šnale. ,,To ne bi imalo smisla. Uvek mogu ponovo da obavim intervju. Nisam pametna šta da mislim. Jednostavno, nisam pametna“, rekla je sebi, vrativši traku na mesto i pritisnula prstima oĉi. „Neko je došao radi kraĊe. Moram da nazovem Iv. I policiju.“ Pol je spustio šaku na njen zglob kada je posegnula ka telefonu. ,,Ja ću je nazvati. Opusti se. Sipaj sebi brendi.“ Odmahnula je glavom. Pol je ukucao broj glavne kuće. „Onda sipaj meni jedan - i ne vraćaj flašu, trebaće nam kada Iv doĊe.“

Koliko god da je prezirala nareĊenja, ipak su je uposlila. Dţulija je vraćala zatvaraĉ na flašu kada je Pol ušao u dnevnu sobu. „Krenula je. Jesi li proverila svoje liĉne stvari?“ „Moj nakit. Neke sitnice koje su mi ostale od majke.“ Dodala mu je piće. „Sve je tu.“ Promešao je brendi, posmatrajući je dok je otpijao gutljaj. „Apsurdno je da se osećaš odgovornom.“ Koraĉala je tamo-amo i nije bila u stanju da se zaustavi. ,,Ne znaš kako se osećam. “ „Dţulija, gotovo da vidim kako ti se misli niţu u glavi. Razmišljaš kako si ti za to odgovorna i kako je trebalo da to spreĉiš.“ Ponovo je otpio. „Zar se ta tvoja lepa ramena ne umore noseći sve probleme ovog sveta?“ „Ostavi me na miru.“ ,,Ah, stalno zaboravljam. Dţulija se s besom ĉitavog sveta nosi sama.“ Okrenula se na peti i odmarširala u kuhinju. Ĉuo je kako nešto mrmlja Brendonu, a zatim kako se vrata terase zatvaraju. Pretpostavio je da je poslala dete napolje da se igra. Koliko god da je uznemirena, najpre će zaštititi sina. Kada je Pol ušao u kuhinju, stajala je sa rukama naslonjenim na sudoperu i zurila kroz prozor. „Ako si zabrinuta zbog vrednosti komada koji nedostaju, uveravam te da su osigurani.“ „Nije u tome stvar, zar ne?“ ,,Ne, nije u tome stvar.“ Odloţio je piće u stranu, stao iza nje i poĉeo da masira njena ukoĉena ramena. „Stvar je u tome da je neko nasilno ušao u tvoj prostor. Najzad, ovo jeste tvoj prostor dok god si ovde.“ ,,Ne dopada mi se to što bilo ko moţe da uĊe, pretura po mojim stvarima za posao, odabere koju sitnicu i jednostavno išeta napolje.“ Odgurnula se od sudopere. „Evo je Iv.“ Iv je uletela unutra sa Ninom za petama. „O ĉemu se, doĊavola, radi?“, zahtevala je da zna. Sabravši se, Dţulija joj je brzo i što je jasnije mogla ispriĉala šta je otkrila. „Govnar, bio je Ivin jedini komentar dok je iz kuhinje prelazila u dnevnu sobu. Oštrim pogledom je osmotrila prostoriju, primetivši prazan prostor tamo odakle su predmeti nedostajali. „Taj sat mi je bio prokleto drag.“ ,,Iv, ţao mi je...“ Nestrpljivim odmahivanjem ruke, presekla je Dţulijino izvinjenje. „Nina proveri ostatak kuće sa spiskom inventara. Pole, zaboga, sipaj mi brendi.“ Pošto je to već uĉinio, samo je podigao obrvu. Uzela je ĉašu i otpila pozamašan gutljaj. „Gde je deĉak?“ „Poslala sam ga napolje da se igra.“ „Dobro je.“ Ponovo je otpila. „Gde si smestila kancelariju?“ ,,U onu sobu, tamo.“ Iv je već uletela da otvori fioke, pre nego što je Dţulija uspela ponovo da progovori. „Znaĉi, tvrdiš da je neko pregledao trake.“ ,,Ne tvrdim“, odvrati Dţulija odmerenim glasom. „Kaţem da se to dogodilo.“ Najblaţi nagoveštaj zabave dotakao je Ivine usne. „Nemoj dizati nos devojko.“ Prešla je prstima po kutijama za kasete, pa se ţestoko nasmejala. „Vidi, vidi. Bila si baš zaposlena, zar ne? Kinski, Drejk, Grinberg, Merilin Dej. Gospode, ĉak si pronašla i Šarlotu Miler.“ „Zar me niste zbog toga unajmili?“ „Naravno. Stari prijatelji, stari neprijatelji", mrmljala je. „Svi uredno evidentirani. Sigurna sam da ti je draga Šarlota napriĉala sve i svašta.“ „Poštuje vas skoro isto onoliko koliko vas ne voli.“ Iv je oštro pogledala, a zatim se grleno nasmejala dok je sedala na stolicu. ,,Ti si hladnokrvna kuĉka, Dţulija. Tako mi boga, baš mi se dopadaš.“ „Uzvraćam vam oba komplimenta, Iv. MeĊutim, pitanje je šta sada da radimo?“ ,,Hm. Da nemaš neke cigarete? Krenula sam bez svojih.“ ,,Izvinite.“ „Nije bitno. Gde mi je, doĊavola, brendi? Ah, Pole.“ Nasmešila se i potapšala ga po obrazu kad je prišao i dodao joj ga. „Kako je zgodno što si ovde u trenucima krize.“

Nije reagovao na tajni zakljuĉak. „Prirodno je što je Dţulija uznemirena zbog toga što je neko provalio u kuću i kopao joj po stvarima. Moţda se, što i nije tako prirodno, oseća odgovornom zbog gubitka tvoje imovine.“ ,,Ne budi smešan.“ Iv je to odbacila nehajnim odmahivanjem, a zatim se zatvorenih oĉiju naslonila da bi razmislila. „Porazgovaraćemo sa straţarem na kapiji. Moţda je bilo nekih isporuka, moţda su dolazili neki majstori...“ ,,Policija“, prekinula je Dţulija. „Treba ih nazvati.“ ,,Ne, ne.“ Mešajući brendi, Iv je već kovala plan. „Mislim da ćemo se ovim incidentom pozabaviti diskretnije nego što bi to uĉinila policija.“ „Iv?“ Nina je zakoraĉila na dovratak s tablom u ruci. „Mislim da sam popisala najveći deo.“ ,,Procena?“ „Trideset, moţda ĉetrdeset hiljada. Leptir od ametista. “ Zabrinuto je pogledala. „Ţao mi je. Znam da si ga volela. “ ,,Da, tako je. Viktor mi ga je poklonio pre skoro trideset godina. Pa, ĉini mi se da bi bilo mudro uraditi inventar i u glavnoj kući. Volela bih da znam jesu li i tamo zašli lepljivi prsti.“ Ustala je pošto je popila brendi. „Veoma mi je ţao, Dţulija. Pol je bio u pravu kada me prekornim tonom obavestio da je tebe ovo veoma uznemirilo. Budi sigurna da ću liĉno razgovarati s ĉlanovima obezbeĊenja. Ne dopada mi se kada neko uznemirava moje goste.“ „Mogu li na trenutak da razgovaram s vama nasamo?“ Iv je naĉinila gest prema svojoj asistentkinji, dok je sedala na ivicu stola. Dţulija je zatvorila vrata za Polom i Ninom. „Ţao mi je što si uznemirena, Dţulija“, zapoĉela je Iv. Prstima jedne ruke dobovala je po stolu, a drugom masirala slepooĉnicu. „Ako ti se ĉini da olako shvatam ĉitavu stvar, to je zbog toga što sam besna da se neko usudio ovo da uĉini.“ „Mislim da ipak treba da pozovete policiju.“ „Javne liĉnosti imaju tako malo privatnosti. Sitnice vredne ĉetrdeset hiljada dolara nisu vredne toga da se moje lice naĊe na svim tabloidima po supermarketima. Znatno je interesantniji razlog ako sam, na primer, imala aferu s tridesetogodišnjim bodi-bilderom.“ Dţulija je otvorila fioku i izvadila kasetu. „Na ovoj se prisećate svog braka sa Entonijem Kinkejdom. Neko je moţda napravio kopiju, Iv. Neko bi svakako mogao da mu prenese informacije.“ „I? “ ,,On me plaši. Plaši me i razmišljanje o tome šta bi mogao uĉiniti kako bi spreĉio da ta priĉa dospe u javnost.“ „Toni nije vredan brige, Dţulija. Mene ne moţe da povredi i neću mu dozvoliti da povredi tebe. Nisi sigurna?“ Podigla je prst i malo povisila glas. „Nina, draga?“ Vrata su se otvorila za manje od deset sekundi. ,,Da, Iv?“ „Zapiši pismo, molim te. Za Entonija Kinkejda - pronaći ćeš njegovu adresu?“ ,,Da.“ Nina je okrenula stranu na tabli za pisanje i poĉela stenografski da zapisuje. „Najdraţi Toni.“ Preplela je prste polako, maltene kao da se moli. Zloba joj je vrcala iz oĉiju. „Nadam se da si uţasnog zdravlja. Ovom kratkom porukom ţelim da te obavestim da brzo i uspešno napredujem s knjigom. Znam koliko si zainteresovan za ovaj projekat. Moţda si svestan ĉinjenice da je nekoliko ljudi zabrinuto zbog sadrţaja - toliko su zabrinuti da se priĉa i tome kako će neko pokušati da me zaustavi. Toni, ti od svih ljudi najbolje znaš koliko loše reagujem da pritisak. Kako bih ti uštedela trud, za sluĉaj ako razmišljaš da me izloţiš neĉemu sliĉnom, pišem ti kako bih te obavestila da ozbiljno razmišljam o Oprinoj ponudi da doĊem u emisiju i traĉarim o svojoj biografiji. Ako bude bilo kakvog mešanja iz tvog komšiluka, dragi, prihvatiću ponudu i ispriĉati publici nekoliko uspomena iz našeg zajedniĉkog ţivota. Verujem da će trunĉica pretpromocije na televiziji prodati gomile primeraka knjige unapred. Kao i uvek, Iv.“ Nasmešivši se, Iv je podigla ruku. ,,To će kod govnara izazvati apopleksiju.“ Ne znajući da li ţeli da se nasmeje ili pak vrisne, Dţulija je takoĊe sela na sto. „Iako se ne divim tvojoj strategiji, svakako se divim tvojoj hrabrosti.“ „Samo zbog toga što ne razumeš moju strategiju.“ Stisnula je Dţulijinu ruku. „S vremenom ćeš je shvatiti. A sada, napuni kadu, popij malo vina i dopusti Polu da te odvede u krevet. Veruj mi, ta kombinacija ĉini ĉuda.“ Dţulija se nasmejala i odmahnula glavom. „Moţda prve dve stavke.“

Iv ih je obe iznenadila zagrlivši Dţuliju oko ramena. Bio je to gest utehe i podrške, kao i neosporne naklonosti. „Moja draga Dţuls - tako te on zove, zar ne? - bilo koja ţena moţe da ima prve dve stavke. DoĊi sutra u kuću, u deset sati. Razgovaraćemo.“ ,,Iv?“, prekinu je Nina. „Sutra ujutru imaš prvu probu kostima za mini-seriju.“ „Tako je. Proveri sa Ninom“, rekla je Iv i krenula ka vratima. „Poznaje moj ţivot bolje od mene.“ Nina je saĉekala da Iv izaĊe. „Znam koliko te ovo uznemirava. Samo reci i premestićemo tebe i Brendona u glavnu kuću.“ ,,Ne, ne, nije potrebno. Dobro nam je ovde.“ Nina je sumnjiĉavo nabrala obrve. „Ako se predomisliš, to se moţe izvesti brzo i bez larme. U meĊuvremenu, postoji li išta što bih mogla da uĉinim za tebe?“ ,,Ne. Hvala na ponudi, ali, iskreno, već se osećam bolje.“ „Nazovi kuću.“ Nina ju je uhvatila za ruku. „Ako se budeš nelagodno osećala tokom noći. Ako ţeliš sa nekim da razgovaraš.“ „Hvala ti. Ne mogu se osećati nelagodno kada znam da si ti tamo.“ „Udaljena sam samo dva minuta“, dodade Nina i stisnu Dţulijine prste. Ostavši sama, Dţulija uze da ponovo slaţe trake. Bio je to sitan gest i krajnje beskoristan u tom trenutku, ali ipak ju je umirio. Uze praznu ĉašu iz koje je Iv pila brendi, pa krenu ka kuhinji. Miris hrane je navede da se pokoleba, te omirisa vazduh i zatim nastavi. Na dovratku je mogla samo da zastane i zuri u prizor Pola Vintropa koji robuje nad vrelim šporetom. „Šta to radiš?“ „Pravim veĉeru. Rotini sa paradajzom i bosiljkom.“ ,,Zašto?“ „Zato što je testo dobro za dušu - i zato što će ti biti nemoguće da me ne pozoveš na veĉeru koju sam kuvam.“ Podigao je flašu burgunca koju je otvorio na šanku i sipao malo u ĉašu. ,,Evo.“ Prihvatila je obema rukama, ali nije pila. ,,Da li si iole dobar?“ Preko lica mu sevnu osmeh. Pošto su joj ruke bile zauzete, iskoristio je priliku i zagrlio je oko struka. ,,U kom smislu?“ Bilo je tako dobro, suviše dobro, naći se u tom trenutku u zagrljaju. ,,U kuvanju rotinija sa paradajzom i bosiljkom.“ „Fantastiĉan sam.“ Nagnuo se bliţe, a zatim uzdahnuo. „Nemoj se trzati, prosućeš vino.“ Strpljivo, skliznuo je jednom rukom iza njenog vrata, što je posluţilo dvostrukoj svrsi da je umiri i izazove treperenje desetak nervnih završetaka. „Opusti se, Dţuls. Poljubac nije smrtna bolest.“ „Jeste kada ti to radiš.“ Usne su mu bile izvijene kada su dotakle njene. „Sve bolje od boljeg“, mrmljao je ljubeći je. „Reci mi, da li u tebi pokrećem neke eksplozije kada ovo radim, kao što to ĉinim sebi?“ Prešao je zubima preko njenog uha, a zatim povukao ušnu školjku. „Ne znam.“ Ali, osetila je da joj se noge rastaĉu od kolena naniţe. ,,Nisam u kondiciji kada su u pitanju eksplozije.“ Stegao je prste na njenom vratu, a zatim ih primorao da se opuste. „Izgovorila si upravo ono što će me naterati da patim.“ Nagnuo se unazad prouĉavajući njeno lice. Njene sive duţice su potamnele, dobile srdaĉniju boju dima usled vatre koju se ispod njih borila da ugasi. Da li umišlja ili se njen miris pojaĉao i postao opojniji zbog krvi koja joj je pojurila pod koţu? Šteta, pomislio je Pol, prokleta je šteta što ima skrupula. „Vratila ti se boja. Kada si uznemirena koţa ti postane bleda kao staklo. Tera me da popravim ono što te uzbunilo.“ Kiĉma koju je tako delotvorno smekšao, ponovo se ukrutila. „Nije mi potrebno da neko sreĊuje stvari umesto mene.“ „To je ono što odreĊenu vrstu muškarca ĉini samo odluĉnijim. Ranjivost i nezavisnost. Nisam shvatao koliko ta kombinacija moţe biti pogubna. “ Muĉeĉi se da postigne bezbriţan ton, prinela je vino usnama. ,,Pa, u ovom sluĉaju mi je obezbedila veĉeru.“ I dalie je posmatrajući, uzeo joj je ĉašu iz ruke i poloţio je u stranu. ,,Mogli bismo jedno drugom da obezbedimo znatno više.“ ,,Moţda.“ Zurila je u njegove oĉi, tamne i blistavo plave. I veoma bliske. Bilo je suviše lako videti sebe u njima. Suviše lako zapitati se. „Nisam sigurna da mogu da ponesem više.“

Bilo da je to istina ili ne, video je da ona u to veruje. ,,U tom sluĉaju, moraćemo da napredujemo u fazama.“ Oprezno se sloţila, zbog toga što je delovalo bezbednije od rastakanja koje je upravo doţivela. „Pretpostavljam da si u pravu.“ „Naredna faza podrazumeva da ti poljubiš mene.“ „Mislila sam da jesam.“ Odmahnuo je glavom. Bilo je nekog ne naroĉito prijateljskog izazova u tom gestu. ,Ja sam tebe poljubio." Dţulija je razmislila i rekla sebi da poĉne da se ponaša kao odrasla osoba. Odrasla osoba ne mora da prihvati svaki izazov koji joj neko dobaci. Zatim je uzdahnula. Neţno je dotakla njegove usne svojima. Za delić sekunde je shvatila da bi ova faza mogla da bude priliĉno uzburkana. Ipak, zadrţala je svoje vrele usne na njegovim još jedan trenutak, uţivajući u uzbuĊenju koje donosi rizik. „Moram da pozovem Brendona unutra“, rekla je i zakoraĉila unazad. Ţelela je dovoljno vremena za razmišljanje pre nego što preĊe na sledeću fazu.

Dvanaesto poglavlje
Majkl Delrikio je gajio orhideje u stakleniku površine 140 kvadratnih metara, prislonjenom uz dobro obezbeĊenu kuću u Long Biĉu, izmeĊu garaţe i glavne zgrade. Ozbiljno je shvatao svoj hobi i bio ĉlan lokalnog baštovanskog kluba, kojem je doprinosio ne samo u finansijskom smislu, već i ĉestim informativnim i zabavnim predavanjima o cveću iz porodice orhideja. Jedan od njegovih najvećih uspeha, bio je taj što je stvorio hibridnu vrstu kojoj je dao ime ,,bogorodica“. Bio je to skup hobi, ali on je bio veoma bogat ĉovek. Mnoga njegova poslovna preduzeća bila su legalna i plaćao je porez - moţda i više od drugih iz njegove poreske grupe. Delrikio nije ţeleo probleme sa poreskom sluţbom, institucijom koju je veoma poštovao. Njegovi poslovi su obuhvatali špediciju, snabdevanje pozorišta i restorana, nekretnine, ugostiteljstvo, prostituciju, kockanje, elektroniku, iznuĊivanje i kompjutere. Bio je vlasnik ili suvlasnik nekoliko prodavnica pića, klubova, butika - ĉak je bio i delimiĉni vlasnik boksera teške kategorije. Tokom sedamdesetih, nakon otpora koji je pruţao zbog liĉne nenaklonosti, preduzeće Delrikio se oprobalo i u trgovini drogom. To što je ova oblast njegovog konglomerata bila veoma profitabilna smatrao je nesrećnom karakteristikom sadašnjice. Bio je neţan suprug i vanbraĉne odnose s drugim ţenama je odrţavao veoma diskretno. Oboţavao je svoju decu i odgajio osmoro potomaka strogo, ali pošteno. Bio je izuzetno popustljiv prema unucima i bilo mu je teško da im išta odbije. Nije bio ĉovek koji ĉesto ĉini greške, ali kada bi se to dogodilo, priznavao ih je. Iv Benedikt je bila jedna od tih grešaka. Voleo ju je na divlji, grozniĉav naĉin zbog ĉega je bio indiskretan i budalast. Ĉak i sada, petnaest godina kasnije, sećao se kakav je bio osećaj imati je. Sećanje ga je još uzbuĊivalo. Sada, dok se majao oko orhideja, starajući se o njima, guguĉući im, ĉekao je Ivinog nećaka. Uprkos manama, deĉko je bio na mestu. Delrikio je ĉak dopustio Drejku da se viĊa s jednom od njegovih kćerki. Naravno, ne bi dozvolio da to preraste u nešto ozbiljno. Hibrid je dobar, ĉak i poţeljan u hortikulturi - ali ne kada su unuĉići u pitanju. Majkl Delrikio je verovao u princip milo za drago, zbog ĉega nikada nije sebi oprostio što je dozvolio da ga Iv opĉini. Niti je oprostio njoj zbog toga što ga je opĉinila. Pošto je smatrao da je to njegova greška, bio je strpljiviji sa njenim bezvrednim nećakom nego što je posao zahtevao. ,,Kume.“ Delrikio se ispravio iz nagnutog stava nad triom paukolikih orhideja. Mladi Dţozef je stajao na dovratku. Izgledao je poput zgodne, solidne zveri koja voli da podiţe tegove i sparinguje Delrikiju kada mu je do boksa. Sin jedne roĊake njegove supruge, Dţozef se bavio porodiĉnim poslom skoro pet godina. Delrikio ga je obuĉio za svog poruĉnika, znajući da deĉko nije preterano bistar, meĊutim, bio je odan i ţeljan da ugodi. Mišići ne moraju da budu inteligentni, samo savitljivi. „Molim, Dţozefe.“ „Morison je stigao.“ „Odliĉno, odliĉno.“ Obrisao je šake o belu keceljukoju je nosio kad bi radio sa cvećem. Nju mu je sašila najmlaĊa kćerka, vešto iscrtavši po sneţnom materijalu karikaturu svog nasmejanog oca sa ašovom u jednoj ruci i vijugavom, seksi orhidejom veliĉine odrasle ţene sa dugim, ţenstvenim nogama obavijenim oko njega. „Dovedi ga ovamo. Zvuĉiš bolje, izgleda da ti prehlada prolazi.“ Bio je dobar poslodavac, zainteresovan za svoje radnike. Dţozef je slegao ramenima, postiĊen što ima fiziĉku manu. „Dobro se osećam.“ „Još imaš kongestiju. Jedi dosta Terezine supe. Teĉnosti, Dţozefe, kako bi otrovi izašli napolje. Zdravlje je najvaţnije.“ ,,Da, kume.“ ,,I ostani u blizini, Dţozefe. Moţda će Drejku biti potreban podsticaj.“ Dţozef se iskezio, klimnuo i otišao. U prostranoj sobi za prijem, Drejk je sedeo na udobnoj fotelji i lupkao prstima po kolenu. Pošto ga taj ritam nije umirio, pucketao je ĉlancima. Još se nije znojio, ili bar ne preterano. Pokraj stopala se nalazio kofer sa

sedam hiljada dolara. Izvesna koliĉina novca je nedostajala i Drejk je proklinjao sebe zbog toga. Imao je petnaest hiljada koje je dobio od prodaje Ivinih sitnica. Mada je znao da su ga dobro odrali kada je cena u pitanju, to je bilo dovoljno. Sve dok nije otišao na trke. Bio je tako siguran, tako prokleto siguran da moţe pretvoriti tih petnaest hiljada u trideset ili ĉak ĉetrdeset. Pritisak bi malo popustio. Paţljivo je posmatrao formular, procenjujući opkladu. Kod kuće je ĉak imao i hladnu bocu dom perinjona, a pomodna brineta mu je grejala ĉaršave. Umesto da se trijumfalno vrati, izgubio je polovinu uloga. Ali biće sve u redu. Ponovo je krcnuo ĉlancima. Krc. Krc. Krc. Sve će biti u savršenom redu. Osim sedam hiljada, imao je i tri presnimljene trake u tašni. Bilo je tako lako, prisetio se. Samo je zgrabio nekoliko odabranih predmeta - stvari za koje Iv neće ni primetiti da nedostaju. Matora verovatno ne zalazi u gostinjsku kuću više od dva puta godišnje. Osim toga, ima toliko stvari da niko ne bi mogao da se seti gde se taĉno šta nalazi. Smatrao je da je pametno postupio što je poneo prazne kasete. Presnimio bi više od tri - ali je ĉuo kako neko ulazi na zadnja vrata. Drejk se nasmešio. Eto još neĉega što mu moţe posluţiti kao osiguranje. Uspeo je da se sakrije u ormanu i posmatra osobu kako pretura po trakama i preslušava ih. To će mu moţda kasnije biti od koristi. „Spreman je za vas“, rekao je Dţozef i poveo ga ka stakleniku. Drejk ga je pratio, osećajući se superiorno. Siledţije, pomislio je podrugljivo. Starac je okruţen siledţijama. Spori umovi i dobro definisana tela u italijanskim odelima skrojenim tako da se ne vidi ispupĉenje od futrole za rame. Pametan ĉovek uvek moţe da nadmudri glupana. Gospode, uputili su se ka stakleniku. Iza Dţozefovih leĊa, Drejk je zakolutao oĉima. Mrzeo je to mesto, vlaţnu vrelinu, filtrirano svetlo, dţunglu od cveća za koje se oĉekuje da pokaţe interesovanje. Znajući šta sledi, namestio je osmeh na lice dok je ulazio. „Nadam se da ne prekidam.“ ,,Nikako.“ Delrikio je proverio zemlju palcem. „Samo se brinem o svojim damama. Drago mi je što te vidim, Drejk.“ Klimnuo je Dţozefu i drugi ĉovek se povukao. „Drago mi je što si taĉan.“ „Cenim to što ste pristali da me vidite u subotu.“ Delrikio je odmahnuo. Mada je njegov kontrolni ureĊaj za temperaturu bio najbolji na trţištu, proverio je jedan od šest termometara rasporeĊenih po prostoriji. „Uvek si dobrodošao u mom domu. Šta si mi doneo?“ Drejk je samozadovoljno poloţio kofer na radnu površinu. Otvorio ga je pa se sklonio u stranu da Delrikio moţe da osmotri sadrţaj. „Shvatam.“ „Ah, doneo sam nešto manje novca.“ Nasmešio se poput deĉaka koji priznaje da je proćerdao dţeparac. „Mislim da trake nadoknaĊuju razliku." ,,Zaista?“ To je bilo sve što je Delrikio izgovorio. Nije se trudio da broji novac, već je osmotrio posebno lep primerak orhideje Odontoglossum Triumphans. „Koliko manje?“ „Doneo sam sedam hiljada." Drejk je osetio kako mu znoj curi ispod miške i rekao sebi da je to zbog vlage. „Znaĉi, smatraš da svaka traka vredi po hiljadu dolara?“ ,,Ja - ah... Bilo je izuzetno teško presnimiti ih. Riziĉno. Ali, znao sam koliko ste zainteresovani. „Zainteresovan jesam.“ Polako se kretao od biljke do biljke. „Znaĉi, nakon više neĊelja rada, gospoĊa Samers ima samo tri trake?“ ,,Pa, ne. Samo sam ove uspeo da presnimim.“ Delrikio se kretao od biljke do biljke, pregledajući, guguĉući i prekorevajući svoja mala ĉeda. „Koliko ih još ima?“ „Nisam siguran.“ Drejk je olabavio ĉvor kravate i oblizao se. „Moţda šest ili sedam.“ Zakljuĉio je da je došlo vreme da improvizuje. „Ima veoma gust raspored, tako da nismo imali priliku da provodimo mnogo vremena zajedno, ali...“ „Šest ili sedam“, prekinuo ga je Deirikio. „Toliko, a ti mi donosiš samo tri i samo deo novca.“ Glas mu je postao mekši. Loš znak. „Razoĉarao si me, Drejk.“ „Presnimavanje traka je bilo veoma opasno. Zamalo da me uhvate.“ ,,To nije moj problem.“ Uzdahnuo je. „Pohvaljujem tvoju inicijativu. Medutim, potrebne su mi i ostale trake.“ „Zeliš da se vratim, da ponovo provalim unutra?“ „Ţelim trake, Drejk. Ne zanima me kako ćeš doći do njih.“

„Ali, ne mogu. Ako me uhvate, Iv će mi zavrnuti šiju.“ ,,U tom sluĉaju, predlaţem da ne dozvoliš da te uhvate. Nemoj me ponovo razoĉarati, Dţozefe.“ Ĉovek je skliznuo na dovratak, ispunivši ga u potpunosti. „Dţozef će te ispratiti. Uskoro ćeš mi se javiti, zar ne?“ Drejk je uspeo samo da klimne glavom, laknulo mu je što izlazi napolje, gde je temperatura znatno niţa. Delrikiju je bio potreban samo trenutak da izda nareĊenje. Podigao je prst, pozivajući Dţozefa u prostoriju. „Mala lekcija“, rekao je. „Ali, nemoj mu povrediti lice, drag mi je.“ Drejkovo samopouzdanje je raslo sa svakim korakom. Nije bilo tako loše. Starca je lako obrlatiti, a pronaći će naĉin da presnimi i ostale trake. Delrikio će mu moţda oprostiti ostatak duga, ako to uradi dovoljno brzo. Sve u svemu, Drejk je zakljuĉio da je to izveo priliĉno vešto. Iznenadio se kada ga je Dţozef uhvatio za ruku i povukao sa staze u voćnjak krušaka. „Šta, do moga...“ To je bilo sve što je uspeo da izusti dok mu se u stomak zarivala pesnica veliĉine kuglaške kugle. Vazduh mu je izieteo iz pluća dok se presavijao, zamalo ne povrativši doruĉak. Udarao je bez strasti, znalaĉki i delotvorno. Dţozef je drţao Drejka jednom mesnatom rukom, a drugu koristo za udarce i miaćenje, ograniĉivši se na osetljive unutrašnje organe. Bubrege, jetru, creva. Završio je za manje od dva minuta, dok je Drejkovo brektanje naglašavalo udarce pesnica po mesu, a onda ga je pustio da sklizne na zemlju. Znajući da reĉi nisu potrebne, udaljio se u tišini. Drejk jedva disao dok su mu vrele suze klizile niz lice. Disanje je predstavljalo pravu agoniju. Nije razumeo ovu vrstu bola koji se prostire sve do vrhova prstiju. Povratio je po pupoljcima kruškinog cveta i samo ga je strah od toga da će se neko vratiti da ga ponovo prebije naterao da ustane i nesigurnim korakom se odvuĉe do automobila. Pol više nikada u ţivotu neće roditeljstvo smatrati prirodnom ţivotnom funkcijom. Bio je to neverovatno teţak, iscrpljujuć i komplikovan posao. Moţda je glumio oca samo jedno veĉe, ali do poluvremena se osećao kao da je trĉao bostonski maraton samo na jednoj nozi. „Mogu li...“ Pol je samo podigao obrvu pre nego što je Dastin uspeo da završi reĉenicu. „Dete, ako pojedeš još samo jednu stvar eksplodiraćeš.“ Dastin je pijuckao koka-kolu i iskezio se. „Nismo još uzeli kokice.“ To je jedina hrana koju supropustili, pomisiio je Pol. Deĉaci kao da imaju gvozdene stomake. Bacio je pogled ka Brendonu, koji je u rukama drţao kaĉket Lejkersa i prouĉavao autograme koje su mu igraĉi ispisali na obodu pre utakmice. Podigavši pogled, pocrveneo je, nasmešio se i smestio kaĉket na glavu. „Ovo je najbolje veĉe u mom ţivotu.“ Izgovorio je to uz jednostavnost i sigurnost koju muškarci poseduju samo kratko, i to u detinjstvu. Otkad ja to imam meko srce, pitao se Pol. „Hajde. Uĉinićemo ustupak još jednom.“ Posmatrali su drugo poluvreme masnih prstiju i pogleda uperenih ka akciji. Rezultat se menjao, izazivajući emotivne izlive igraĉa i gledalaca. Promašen koš, oteta lopta i nivo buke se podizao poput vodostaja. Jedna bitka pod košem završila se desnim krosom i izbacivanjem. „Povukao ga je za dres!“, uzviknuo je Brendon. „Jeste li videli?“ Ostrašćeno se popeo na sedište dok je zviţdanje odjekivalo u publici. „Izbacili su pogrešnog momka.“ Pošto se Pol silno zabavljao posmatrajući Brendonovu reakciju, propustio je gurkanje na terenu. Dećak je skakao po sedištu, mašući zastavicom Lejkersa kao sekirom, lica orošenog opravdanim znojem. ,,Sranje“, omaklo mu se, a zatim je snebivljivo pogledao Pola. „Hej, ne oĉekuj da ti oribam usta sapunom. Ni sam to ne bih bolje rekao.“ Dok su se smeštali da odgledaju slobodan udarac, Brendon je ĉestitao sebi na maloj pobedi. Rekao je sranje i prema njemu su se ponašali kao prema muškarcu. Bilo mu je veoma drago što mama nije tu. Dţulija je radila do kasno u noć. Putem traka i prepisa vratila se u posleratne ĉetrdesete godine, kada je sjaj Holivuda bio na vrhuncu, a Iv bila zvezda u usponu. Ili, kako je Šarlota Miler izjavila, nemilosrdna, ambiciozna pirana koja uţiva u tome da proţdire konkurenciju. MeĎu njima nema Ijubavi, razmišljala je Dţulija dokse naslanjala, povlaĉeći se od tastature. Šarlota i Iv su se takmiĉile za iste uloge, udvarali su im se isti muškarci. Dva puta su bile nominovane za Oskara u istoj kategoriji.

Jedan posebno hrabar reţiser ih je angaţovao za rad na istom filmu. Radnja se odvijala u predrevolucionarnoj Francuskoj. Štampa je radosno izveštavala o prepirkama oko krupnih planova, garderoba, frizerki, pa ĉak i o dubini dekoltea. Bitka dojki je zabavljala publiku nedeljama - a film je postao pravi hit. Po gradu se priĉalo da reţiser otada ide na terapiju. Naravno, glumice nisu razgovarale meĊu sobom, već samo jedna o drugoj. Zanimljiv deo holivudskog predanja, posebno zbog toga što Šarlota nije bila u stanju da kritikuje Iv, na profesionalnom nivou. Dţuliji je još interesantnija bila kratka afera Šarlote Miler sa Ĉarlijem Grejom. Kako bi osveţila pamćenje, Dţulija je ponovo pustila deo snimka razgovora sa Šarlotom. „Ĉarli je bio divan muškarac, veoma zabavan i uzbudljiv." Njen jedri, maltene stakato glas postao je malo neţniji kada je govorila o njemu. Poput njene lepote, malo je oĉvrsnuo s vremenom, ali i dalje je bio osobit i vredan divljenja. „Bio je znatno bolji glumac nego što se o njemu uglavnom mislilo. Nedostajala mu je pojava stav glavnog glumca koji su studio i publika tih dana traţili. Naravno, straćio je sebe na Iv.“ Zaĉuo se hor ţustrog laveţa i Dţulija se nasmešila. Naime, Šarlota je imala tri mrzovoljna pomeranca koja su vršljala po njenoj vili na Bel Eru. „Evo mojih bebica, mojih slatkih bebica." Gugutala je i coktala Šarlota. Dţulija se setila da je te kevtave krznene loptice hranila kavijarom iz ĉinije barakat spuštene na tepih obuson. „Ne budi pohlepna, Lulu! Pusti sestre da pojedu svoj deo. Kako si ti slatka devojĉica. Kako si ti divna devojĉica. Mamina beba. Gde sam ono stala?“ „Priĉali ste mi o Ĉarliju i Iv.“ Dţulija je ĉula potisnut smeh u svom glasu. Na sreĉu, Šarlota nije primetila. ,,Da, naravno. Pa, potpuno je izgubio glavu za njom. Dragi Ĉarli nije baš najbolje rasuĊivao kada su ţene u pitanju, a Iv je bila beskrupulozna. Iskoristila ga je za probno snimanje i drţala na lancu sve dok nije dobila ulogu u Očajnim životima s Majklom Torentom. Ako se sećate, dodeljena joj je uloga kurve i kasting je bio izvanredan.“ Frknula je dok je hranila svoje pohlepne pse komadićima lososa. „Bio je potpuno skrhan kada su Majkl i ona postali ljubavnici.“ „Zar nije baš u to vreme štampa poĉela vaše ime da povezuje sa njegovim?“ „Bili smo prijatelji“, odvratila je Šarlota ukoĉenim glasom. „Drago mi je što mogu da kaţem da sam mu pruţila rame za plakanje i pomogla mu da spase obraz time što sam išla s njim na izvesne društvene dogaĊaje i zabave. No, to ne znaĉi da Ĉarli nije bio pomalo zaljubljen u mene, ali plašim se da je smatrao da smo Iv i ja sliĉne, što mi svakako nismo bile. Uţivala sam u njegovom društvu. Tešila ga. U to vreme je takoĊe imao i finansijskih problema, zbog jedne od svojih bivših ţena. Imali su dete i ona je insistirala na tome da Ĉarli plaća ogromnu sumu novca kako bi dete bilo odgajano na visokoj nozi. A Ĉarli kao Ĉarli, plaćao je.“ „Znate li šta se dogodilo s detetom?“ „Ne mogu reći da znam. U svakom sluĉaju, uĉinila sam za njega sve što sam mogla, ali kada se Iv udala za Majkla, to ga je dokusurilo." Nastupila je duga pauza, a zatim uzdah. „Ĉak i u smrti, Ĉarli je podstakao Ivinu karijeru. Ĉinjenica da se ubio zbog ljubavi za njom dospela je u sve novine i stvorila legendu. Iv, ţena zbog koje muškarci izvršavaju samoubistvo.“ Legenda, razmišljala je Dţulija. Mistika. Zvezda. Ipak, knjiga ne obraĊuje te stvari. Knjiga je liĉna, intimna, iskrena. Uzela je olovku i ispisala njeno ime u beleţnici. IV ŽENA IZA LEGENDE Evo naslova, pomislila je Dţulija. Poĉela je da kuca i uskoro je bila potpuno izgubljena u priĉi koja još nema kraj. Prošao je ĉitav sat pre nego što je zastala posegnuvši ka razvodnjenom pepsiju jednom rukom, otvarajući fioku drugom. Ţeleći da proveri neki neznatan detaij na stranicama koje je već ispisala, listala je beleţnicu. Kada joj je mali papir ispao na krilo, samo da zurila u njega. Sudbina je htela da padne licem nagore. Štampane reĉi su joj se zlobno osmehivale. BOLJE JE BITI SIGURAN, NEGO SE KAJATI ZBOG BRZOPLETOSTI. Dţulija je sedela veoma mirno, naredivši sebi da ne popusti pred strahom. Ovi izlizani nazovi aforizmi su besmisleni, ĉak smešni. Neĉiji bedan pokušaj da se našali.

Ali ĉiji? Zar nije pre neki dan, nakon provale, prelistala stranice. Zar nije? Ulaţući silan napor da se smiri, zatvorila je oĉi i prislonila flašu uz obraz, vlaţnu od kondenzacije. Nije pronašla poruku u tom trenutku - to je jedino objašnjenje. Ostavila ju je ista osoba koja je preturala po trakama. Nije ţelela da veruje, nije mogla da podnese pomisao da se neko vratio ĉak i pošto je obezbeĊenje pojaĉano. I pošto je poĉela da zakljuĉava vrata i prozore svaki put kada bi izlazila iz kuće. Ne. Podigla je poruku i zguţvala je. Tu je već danima, ĉeka da bude pronaĊena. Ĉinjenica da nije reagovala sigurno će obeshrabriti autora. Ipak, bilo joj je nemoguće da ostane unutra, sama u tihoj kući dok tama pritiska prozore. Ne dajući sebi vremena da razmisli, potrĉala je gore i presvukla se u kupaći. Podsetila je sebe na to da je voda u bazenu je zagrejana. Okupaće se na brzinu, razmrdati mišiće, opustiti se. Prebacila je iznošeni baršunasti ogrtaĉ preko ramena i stavila peškir oko vrata. Para se podizala iz tamnoplave vode kada je odbacila ogrtaĉ. Zadrhtala je, zadrţala dah i skoĉila. Kretala se kroz vodu, zaplivala duboko, zamišljajući kako napetost iz nje izlazi i pluta površinom pa postaje nematerijalna poput pare koja se diţe u vazduh. Petnaest minuta kasnije, ustala je u plitkom delu, šišteći kroz zube kada joj je hladan vazduh ošinuo mokru koţu. Divno se osećala. Smejući se sebi, trljala je ruke i taman kad je htela da izaĊe iz vode peškir joj je sleteo na glavu te se trgla. „Obriši se“, predloţi joj Iv. Sedela je za okruglim stolom na poploĉanoj platformi. Pred njom su stajale flaša i dve ĉaše. U ruci je drţala beli geranijum koji je ubrala u svom vrtu. „Hajde da popijemo piće.“ Mahinalno, Dţulija je obrisala peškirom kosu. „Nisam ĉula da ste doš!i.“ „Zato što si pokušavala da oboriš olimpijski rekord.“ Prinela je geranijum nosu a onda ga je odloţila u stranu. „Zar nikad nisi ĉula za opušteno plivanje?“ Uz osmeh, Dţulija se ispravila i posegnula ka ogrtaĉu. „Bila sam u plivaĉkom timu u srednjoj školi. Uvek sam bila poslednji ĉlan štafete i uvek sam pobeĊivala.“ „Ah, takmiĉarski duh.“ Ivine oĉi zasvetlucaše sa odobravanjem dok je sipala šampanjac u ĉaše. „Hajde da nazdravimo pobedniku." Dţulija sede i prihvati ĉašu. „Imamo li ga?“ Ovo je izazvalo nalet smeha. ,,Oh, baš mi se dopadaš, Dţulija.“ Opustivši se, Dţulija kucnu Ivinu ĉašu. ,,I vi se meni dopadate.“ Nastupila je pauza dok je Iv palila cigaretu. ,,Pa, reci mi.“ Ispustila je dim koji je nestao u mraku. „Šta te je poteralo napolje na partiju ne tako opuštajućeg plivanja?“ Dţulija je pomislila na poruku, a zatim odbacila tu misao. Bile su suviše opuštene i raspoloţene da bi to kvarila. Da bude iskrena, nije je samo poruka isterala napolje. TakoĊe je osetila usamljenost, uţasnu teţinu prazne kuće. ,,U kući je bilo nepodnošljivo tiho, Brendon je izašao.“ Iv se nasmešila dok je podizala ĉašu u to ime. „Ĉula sam. Naletela sam na tvog sina juĉe na teniskom terenu. Ima talenta za odliĉnog servisera.“ ,,Vi... igrali ste tenis s Brendonom? “ ,,Oh, na brzu ruku“, odvrati Iv i prekrsti gola stopala. „Više sam uţivala u njegovom društvu, nego u društvu one mašine koja izbacuje loptice ka meni poput topovske Ċuladi. U svakom sluĉaju, rekao mi je da muškarci izlaze na veoma vaţnu utakmicu. Ne treba da brineš“, dodala je. „Pol moţe biti nesmotren s vremena na vreme, ali sigurno neće dopustiti deĉaku da se napije i pokupi ţensku.“ Dţulija bi se nasmejala da se nije osećala toliko providno. „Nisam navikla da noću nije kod kuće. Odnosno, ponekad bi prespavao kod drugara i sliĉno, ali...“ „Ali ne i da provodi vreme sa muškarcem.“ Otresla je cigaretu u pepeljaru u obliku labuda. „Jesi li bila gadno povreĊena?“ Dţulija je prestala zamišljeno da posmatra piće i ispravila ramena. „Ne.“ Iv je samo izvila obrvu. „Kada ţena izgovori toliko laţi koliko sam ja izgovorila, ume lako da ih prepozna. Zar ne smatraš da je pretvaranje destruktivno?“ Nakon kratke stanke Dţulija otpi dobar gutljaj. „Smatram da je korisno zaboraviti. “ „Ako moţeš. Ali ti ţiviš sa tim sećanjem svaki dan.“ Veoma paţljivo, Dţulija je ponovo napunila svoju ĉašu i dopunila Ivinu. „Brendon me ne podseća na svog oca.“ ,,On je divno dete. Zavidim ti.“

Nestalo je ljutnje koju je Dţulija poĉela da oseća. „Znate, verujem da je to istina.“ ,,Oh, zaista je tako.“ Brzo je ustala i poĉela da skida pidţamu boje smaragda, bacivši nehatno svilu na ploĉice. „Bućnuću se.“ Naga, dok se njena mleĉnobela koţa sijala pri svetlosti zvezda, zgnjeĉila je cigaretu. „Budi srce, Dţulija, i donesi mi ogrtaĉ iz svlaĉionice.“ Zatim je skoĉila glavaĉke u tamnu vodu. Zaintrigirana, zabavljena, Dţulija je poslušala, odabravši dugaĉak, debeli ogrtaĉ mornarskoplave boje od velura. Pruţila ga je, zajedno sa peškirom u istoj boji, dok je Iv izlazila iz bazena, otresajući se poput psa s vrhunskim pedigreom. „Gospode, nema niĉeg lepšeg od plivanja pod zvezdama bez iĉega na sebi.“ RashlaĊena i okrepljena, navukla je ogrtaĉ. „Osim plivanja pod zvezdama sa muškarcem, bez iĉega na sebi.“ „Ţao mi je, ne ispunjavam uslove.“ Uz dugaĉak, zadovoljni uzdah, Iv je potonula na stolicu i podigla ĉašu. ,,Ah, nazdravimo muškarcima, Dţulija. Veruj mi, neki od njih gotovo da su toga vredni.“ „Vredni su neĉega“, sloţi se Dţulija. „Zašto nikad nisi imenovala Brendonovog oca?“ Iznenadni napad, pomislilaje Dţulija, ali je bila više umorna nego ljuta. „Nisam to uĉinila da bih zaštitila Brendonovog oca. Nije vredan odanosti ili zaštite. Moji roditelji jesu.“ „Veoma si ih volela. „Volela sam ih dovoljno da se potrudim da ih ne povredim više nego što već jesam. Naravno, nisam mogla u potpunosti da razumem šta je za njih znaĉilo kada im je sedamnaestogodišnja kćerka saopštila da je trudna. MeĊutim, nisu vikali, niti grdili, nisu me osuĊivali niti krivili - osim ako nisu osuĊivali sebe. Kada su me pitali ko je otac, znala sam da ne mogu da im kaţem, pošto bi to samo povećalo ranu umesto da je zaceli.“ Iv je malo saĉekala. „Nikada nisi o tome razgovarala s nekim?“ ,,Ne.“ „Razgovor o tome više ne moţe da ih povredi, Dţulija. Od svih ljudi, bar ja nisam pozvana da sudim o ponašanju druge ţene.“ Dţulija nije oĉekivala da će Ivina ponuda u njoj pokrenuti tako snaţnu potrebu da je prihvati. Bilo je pravo vreme, pravo mesto i prava ţena, shvatila je. „Bio je advokat“, zapoĉela je Dţulija. „Što i nije neko iznenaĊenje. Moj otac ga zaposlio u svojoj firmi ĉim je postao ĉlan advokatske komore. Smatrao je da Linkoln ima velikog potencijala za bavljenje kriminalnim pravom. Mada moj otac to nikada ne bi rekao, nikada ne bi ĉak ni svesno pomislio, oduvek je ţeleo sina nekoga ko će nastaviti da pronosi prezime Samers kroz holove palate pravde.“ „Linkoln se uklapao u opis?“ „Savršeno. Bio je ambiciozan i idealista u isto vreme, posvećen, ţeljan uspeha. Moj otac je bio silno zadovoljan što se njegov štićenik penje uz lestve uspeha.“ ,,A ti“, upita Iv. ,,Da li su tebe privukle ambicija i idealizam?" Nakon kratkog razmišljanja, Dţulija se nasmešila. „Ja sam bila naprosto privuĉena. Radila sam neke pisarske poslove za oca tokom poslednje godine srednje škole - nakon ĉasova, uveĉe, subotom. Nedostajao mi je nakon što su se on i majka razveli, i to je bio naĉin da provodim više vremena s njim. MeĊutim, poĉela sam da provodim vreme oko Linkolna.“ Nasmešila se sebi. Sada, kada o tome razmišlja, teško je osuditi mladu devojku gladnu ljubavi i romanse. „Privlaĉio je paţnju - bio je vrlo elegantan. Visok i plav, uvek uglaĊen, s traĉkom tuge u oĉima.“ Iv se ţustro nasmejala. „Ništa ne zavodi ţenu brţe od traĉka tuge u oĉima.“ Dţulija je ĉula zvuk sopstvenog smeha i zapanjila se. Ĉudno, nije znala da nešto što deluje tako tragiĉno moţe imati vedriju stranu, pošto protekne dovoljno vremena. „Meni je delovao bajronovski“, rekla je Dţulija i ponovo se nasmejala. „Naravno, bilo je znatno uzbudljivije i dramatiĉnije zbog toga što je stariji. Ĉetrnaest godina stariji.“ Iv je raširila oĉi. Ispustila je dugaĉak, tih uzdah pre nego što je progovorila. „Gospode, Dţulija, treba da se stidiš zbog toga što si zavela jadniĉka. Sedamnaestogodišnja devojka je smrtonosna za muškarca.“ „Ĉim neka poĉne da se mota oko Brendona, upucaću je pravo meĊu oĉi. Ali... bila sam zaljubljena“, našalila se i shvatila apsurdnost svega. „Bio je poletan, posvećen, zasluţan dosta stariji - i oţenjen“, dodade. „Mada je s njegovim brakom, naravno, bilo gotovo.“

,,Naravno“, ponovila je Iv sarkastiĉnim glasom. ,,S vremena na vreme bi me zamolio da uradim neki dodatni posao za njega. Otac mu je dao prvi vaţan sluĉaj i ţeleo je da bude spreman. Razmenjivali bismo duge, znaĉajne poglede preko hladne pice i pravnih knjiga. Sluĉajne dodire rukom. Tihe, ĉeţnjive uzdahe.“ „Gospode, postaje mi vruće.“ Iv je poduprla bradu rukom. „Nemoj sada da staneš.“ „Poljubio me je u pravnoj biblioteci, iznad sluĉaja Država protiv Vilrajta.“ „Romantiĉna budala.“ „Bolje je od kombinacije Tare i ManĊerlija. Zatim me je odveo do kauĉa - velikog, pretrpanog kauĉa, presvuĉenog koţom boje burgunca. Govorila sam mu da ga volim, a on meni da sam prelepa. Tek mi je kasnije sinulo šta ta razlika znaĉi. Ja sam njega volela, a on je smatrao da sam lepa“, rekla je dok je pijuckala. „Ljudi se upuštaju u taj ĉin i iz manje uzvišenih motiva.“ „Onaj koji voli, obiĉno biva povreĊen.“ „Platio je, na svoj naĉin.“ Dţulija nije prigovorila kada im je Iv dopunila ĉaše. Bilo je dobro, prokleto dobro, sedeti ispod noćnog neba, previše piti i razgovarati sa ţenom koja ima razumevanja. „Bili smo ljubavnici nedelju dana, na tom velikom, ruţnom kauĉu. Nedelja dana, to je tako kratak period u ţivotu jedne osobe. Zatim mi je veoma ljubazno i veoma iskreno rekao da će on i njegova supruga pokušati da saĉuvaju brak. Priredila sam mu paklenu scenu. Nasmrt sam ga prepala.“ „Bravo za tebe.“ „Zadovoljavajuće, ali nije potrajalo. Narednih nedelja nije dolazio u kancelariju, pošto je suĊenje poĉelo. Dobio je parnicu, naravno, pa zapoĉeo svoju slavnu karijeru dok se moj roditelj šepurio unaokolo poput ponosnog oca s dţepovima punim cigara. Kada sam otkrila da mi menstruacija ne kasni, da nisam dobila grip, već da sam trudna, nisam se obratila ni ocu ni majci. Obratila sam se Linkolnu. A on mi je rekao da mu je i supruga, s kojom se upravo pomirio, saopštila da je i ona trudna.“ Iv je osetila kako joj se srce pomalo slama, ali je ipak progovorila prozaiĉnim glasom. „Naš deĉko je bio zaposlen." „Veoma. Ponudio mi je da plati prekid trudnoće, ili pak da se pozabavi usvajanjem. Ni u jednom trenutku mu nije palo na pamet da ću zadrţati bebu. Zapravo, nije ni meni. Dok se hvatao u koštac sa svojim trnovitim problemom na veoma organizovan, veoma posvećen naĉin, shvatila sam da nikada nisam ni bila zaljubljena u njega. Kada sam konaĉno napravila izbor i rekla roditeljima za trudnoću, mesecima se znojio pitajući se da li ću uperiti prstom u njega. To je skoro pa dovoljna kazna za muškarca koji je uĉinio da devojka, naivna ali veoma voljna, postane ţena.“ „Oh, sumnjam da je to dovoljno“, rekla je Iv. „MeĊutim, ti si dobila Brendona. To je pravda, ĉini mi se.“ Dţulija se nasmešila. Da, pomislila je. Bilo je pravo vreme, pravo mesto i prava ţena. „Znaš, Iv, mislim da ću se okušati u nudistiĉkom kupanju pre nego što se vratim u kuću.“ Iv je saĉekala da Dţulija skine kupaći i skoĉi u vruću vodu. Pustila je da joj bezglasne suze poteku, a zatim ih obrisala da ne bi zablistale na svetlosti zvezda. Ugrejana i suva, Dţulija se opustila gledajući kasne vesti. Kuća je bila prazna kao i pre nego što je odjurila ka bazenu, ali sada to nije izazivalo neugodan osećaj. Šta god da bude s knjigom, znala je da će uvek biti zahvalna Iv zbog tog sata koji su zajedno provele kraj vode. Gnusni, mali pipci napetosti nestali su iz njenog vrata i kiĉme. Bila je tako opuštena, tako proĉišćena da je maltene mogla da zatvori oĉi i utone u san. MeĊutim, skoĉila je i srce joj je divlje zakucalo, kada je ĉula zvuka automobila. Farovi su se zarili kroz prozore i presekli sobu. Spustila je ruku na slušalicu pre nego što je ĉula da se vrata kola otvaraju i zatvaraju. Prstiju spremnih da ukucaju broj policije, gvirnula je kroz roletne. Kada je prepoznala Polov studebejker, oteo joj se nervozan smeh, a kad se susrela s njim na ulaznim vratima, već je drţala osećanja pod kontrolom. Brendon je spavao, priljubivši nos uz njegovo rame. Na trenutak, ugledavši Pola ispod upaljenog svetla na tremu, sa svojim detetom bezbednim u njegovom naruĉju, osetila je ĉeţnju i potrebu koju nije smela sebi da dozvoli. Gurnula ih je u stranu i posegnula ka svom sinu. „Potpuno je iznuren“, obavestio je Pol, sasvim nepotrebno, pomerivši se tek toliko da zadrţi deĉaka kod sebe. „Ima još stvari u kolima. Ja ću ga odneti gore, a ti ih donesi.“

„Dobro. Prva vrata levo.“ Blago drhteći, pojurila je ka kolima. ,,Stvari“ su podrazumevale tri smotana postera, zastavu, zvaniĉni NBA dres, program u boji, suvenir-šolju punu bedţeva, olovaka i privezaka za kljuĉeve. Dok je sve to skupljala, osetila je blag zadah povraćke i ţvake. Odmahnuvši glavom, vratila se unutra dok je Pol silazio niz stepenice. „Snaţna volja?“ Zario je ruke u dţepove i slegao ramenima. „Udruţili su se protiv mene. Ako te interesuje, pobedili smo, 143 prema 139.“ ,,Ĉestitam.“ Spustila je Brendonove trofeje na kauĉ. „Kome je pripala muka?“ „Majci ništa ne moţe da promakne. Dastinu. Otkljuĉavao sam kola. Rekao je - vau, to je bilo super, ili nešto sliĉno. Zatim je povratio po svojim patikama, ali dok sam ga dovezao do kuće skoro se oporavio.“ ,,A Brendon?“ „Ĉeliĉna konstitucija.“ ,,Ti?“ Uz kratko, iskreno stenjanje, stropoštao se na stepenice. „Dobro bi mi došlo piće.“ „Slobodno se posluţi. Ja odoh da proverim kako je Brendon.“ Pol je uhvati za zglob kada je pokušala da proĊe kraj njega. „Dobro je.“ ,,Proveriću“, rekla je i nastavila. Bio je ušuškan i dalje sa kaĉketom na glavi. Gvirnuvši pod pokrivaĉ, uverila se da mu je Pol skinuo patike i farmerke. Ostavivši ga da spava, sišla je dole i videla Pol kako drţi dve ĉaše vina. „Pretpostavio sam da mi nećeš dopustiti da pijem sam.“ Dodao joj je ĉašu i kucnuo svojom. ,,Za materinstvo. Imaš moje beskrajno poštovanje.“ „Dobro su te obradili, zar ne?“ „Osam puta“, rekao je i otpio gutljaj. „Toliko puta desetogodišnjaci moraju da idu u toalet tokom košarkaške utakmice.“ Nasmejala se i sela na sofu. „Ne mogu da kaţem da mi je ţao što sam to propustila.“ „Brendon je rekao da dobro poznaješ bejzbol. “ Gurnuo je plen ka drugom kraju kauĉa i seo pokraj nje. „Priliĉno dobro.“ „Moţda ćeš ići s nama kada budemo gledali Dodţerse.“ „Razmisliću o tome, ako budemo još uvek u gradu.“ „April nije tako daleko.“ Zabacio je ruku preko naslona kauĉa i igrao se prstima s njenom kosom. ,,Iv je imala dug ţivot, prepun dogaĊaja." „Shvatam to polako. Kad smo već kod knjige, volela bih da što pre obavimo onaj intervju.“ Prsti su mu lutali kroz njenu kosu do vrata. „Zašto ne bi došla kod mene, na primer sutra uveĉe? Moţemo da veĉeramo na miru i... razgovaramo.“ Stomak joj se stegao delimiĉno od straha, delimiĉno od iskušenja. „Uvek sam smatrala da je posao najbolje obavljati u poslovnom okruţenju.“ „MeĊu nama postoji više od posla, Dţulija.“ Uzeo joj je ĉašu iz ruke i spustio je kraj svoje. „Pokazaću ti.“ Pre nego što je uspeo to da uĉini, spustila je obe šake na njegove grudi. „Već je priliĉno kasno, Pole.“ ,,Znam.“ Uhvatio je jednu njenu ruku za zglob, prineo prste svojim ustima i gricnuo ih. „Oboţavam da te gledam uzbuĊenu, Dţulija.“ Mazio je jezikom njen dlan, a potom gornju stranu šake. ,,U oĉima ti se vodi silna borba oko onoga što bi volela i onoga što misliš da je najbolje za tebe.“ „Znam šta je najbolje za mene.“ Nakon što je skupila šaku u pesnicu, zadovoljio se time da preĊe zubima preko njenih ĉlanaka. Zatim se nasmešio. ,,A znaš li šta bi volela?“ Ovo, pomislila je. Ovo bih veoma volela. „Nisam dete koje preteruje u onome što pruţa dobar osećaj. Znam kakve su posledice.“ „Neke stvari su vredne posledica.“ Obuhvatio je njeno lice šakama i zadrţao ga. Napeta nit nestrpljenja koje je kod njega osetila, ĉinila ga je zavodljivijim. „Misliš li da tako uporno jurim svaku ţenu koja mi se dopadne?" „Nemam pojma.“ „Onda ću ti reći.“ Povukao je njenu glavu unazad uz grubost koja ju je iznenadila i uzbudila. „Nešto mi radiš, Dţulija. Nisam još uspeo da otkrijem taĉno šta i nisam uspeo to da promenim. Zato sam odluĉio da ne pokušavam, već da prihvatam stvari onako kako se odvijaju.“

Usta su mu bila samo za dah udaljena od njenih. Bespomoćno je posmatrala kako je privlaĉi i odvodi do mesta na koje se plaši da zaĊe. ,,Za to je potrebno dvoje.“ „Tako je.“ Jezikom je pratio oblik njenih usana. Poĉela je da drhti. „Oboje znamo da ćemo voditi ljubav ostatak noći, ako budem uporan.“ Odmahnula bi glavom, ali njegove usne su poklopile njene. Bio je u pravu, apsolutno i potpuno u pravu. Takav je bio i ukus njegovih usana. „Ţelim te, Dţulija, i koristiću sva poštena i nepoštena sredstva da te dobijem. Mada bih radije da igram pošteno.“ Disala je suviše brzo, potreba se vinula visoko. „Znaĉi, ne raĉuna se ono što bih ja radije ĉinila.“ ,,Da je to istina, već bismo bili ljubavnici. Osećam nešto prema tebi, nešto veoma opasno, divljaĉko. Bogzna šta bi se dogodilo, ako bih tome podlegao. ,,Da li te interesuje šta ja osećam?“ „Dosta sam razmišljao o tome, moţda i previše, tokom proteklih nedelja.“ Bila joj je neophodna distanca i to brzo, zbog ĉega je bila zahvalna što je nije spreĉio da ustane. ,,I ja sam dosta razmišljala o situaciji i shvatila da treba da budem iskrena od poĉetka. Dopada mi se moj ţivot, Pole. Naporno sam radila da bih svome sinu omogućila normalne uslove za ţivot. To neću rizikovati ni zbog koga, ni zbog ĉega.“ ,,Ne vidim kako bi odnos sa mnom ugrozio Brendona.“ „Moţda ne bi. U to još nisam sigurna. Paţljivo i promišljeno odrţavam ravnoteţu u svom ţivotu. Usputan seks se ne nalazi na mojoj listi.“ Brzo je ustao i privukao je u naruĉje. Kada je konaĉno pustio, osetila se slabo i pokolebano ,,Da li ti ovo deluje usputno, Dţulija?“, pitao je i blago je protresao. ,,Da li je to nešto što moţeš odmeriti na skali ili pribeleţiti na spisak?“ Besno je pustio i zgrabio svoje vino. Nije ovako nameravao da zapoĉne ili završi veĉe s njom. Ranije je uvek bilo jednostavno zadrţati kontrolu. Plašio se da više nikad ništa neće biti jednostavno - bar kada je Dţulija u pitanju. „Niko me neće naterati da nešto osećam ili zlostavljanjem navesti da pristanem na aferu.“ „Apsolutno si u pravu. Bar ovaj put. Izvinjavam se.“ Nasmešio se, sada znatno smireniji. „Ovo te baš uzdrmalo, zar ne? Što je moţda i najbolji naĉin za izlaţenje na kraj s tobom, Dţuls. Neoĉekivano te razoruţava.“ Prešao je prstom preko njenog veoma bledog obraza. „Nisam ţeleo da te uplašim.“ „Nisi me uplašio.“ „Nasmrt sam te uplašio. Inaĉe se ne ponašam tako prema ţenama. Ti si drugaĉija“, mrmljao je. „Moţda je to ono što pokušavam da savladam.“ Uzevši je za ruku, neţno joj je poljubio prste. „Bar mogu da krenem kući uveren da ćeš veĉeras razmišljati o meni.“ „Pošto ću raditi još sat vremena, plašim se da ipak neću.“ ,,Oh, mislićeš na mene“, rekao je dok je izlazio. ,,I nedostajaću ti.“ Zamalo da se nasmeši kada su se vrata za njim zatvorila. Najgore od svega jeste to što je bio potpuno u pravu.

Trinaesto poglavlje
Dobro je ponovo se vratiti u sedlo. Za Iv, nije bilo niĉeg tako delotvornog kao što je snimanje, za dovoĊenje tela i uma u stanje borbene gotovosti. Ĉak i pretprodukcija ima svoja uzbuĊenja, predstavlja neku vrstu duge, neverovatne predigre za vrhunac izvoĊenja pred kamerama. Ova vrsta voĎenja Ijubavi podrazumeva stotine ljudi i bila je zadovoljna kada je prepoznala neka lica. Pomoćni radnici, ekipa za rasvetu, rekviziteri, tonska ekipa, ĉak i asistenti asistenata. Nije o njima razmišljala toliko kao o porodici, već kao o uĉesnicima u orgiji posla, koji ako se dobro obavi, za rezultat ima intenzivno zadovoljstvo. Uvek je bila kooperativna i strpljiva sa tehniĉkim osobljem s kojim radi i osim ako su spori, nesposobni ili lenji. Zbog opuštenosti i nedostatka arogancije sticala je naklonost ekipa duţe od pola veka. Iv je bila u stanju da toleriše sate šminkanja i friziranja, bilo je to pitanje profesionalnog ponosa. Prezirala je one koji kukaju. Nikada nije zakasnila na probu ili kostimsku probu. Kada ne neophodno - a ĉesto je bilo neophodno - stajala bi na vrelom suncu ili drhtala na hladnoj kiši dok se sve ponovo namešta za snimak. Neki reţiseri su smatrali da je s njom teško raditi, pošto nije bila poslušno psetance koje igra kada ga povuku za uzicu. Ispitivala je, svaĊala se, vreĊala i izazivala. Po sopstvenom raĉunu, bila je u pravu onoliko koliko je i grešila. MeĊutim, nije bilo reţisera, iskrenog reţisera, koji bi je optuţio za neprofesionalizam. Nakon uzvika za akciju, Iv Benedikt je taĉno izgovarala svoje reĉenice. Obiĉno bi se prva pojavila bez scenarija, nauĉivši sav tekst napamet - i kada bi se kamere ukljuĉile, ulazila je u lik poput ţene koja ulazi u kadu. Sada, nakon skoro nedelju dana raznih sastanaka u poslednji ĉas, izmena scenarija, fotografisanja i proba kostima, bila je spremna za meso. Sedela je i pušila bez reĉi dok su joj nameštali periku. Danas u kostimima probaju scenu bala, u kojoj Ivin lik, Merilu, upoznaje Roberta, kojeg igra Piter Dţekson. Zbog nepodudaranja rasporeda, prethodnu probu i koreografiju su radili sa Dţeksonovom zamenom. Iv je znala da je glumac sada stigao u studio. Nekoliko ţena na setu je ţagorilo o tome. Kada je ušao, shvatila je zašto. Dinamiĉna seksualnost koju je videla na ekranu bila je deo tog ĉoveka, koliko i boja njegovih oĉiju. Ispod veĉernjeg odela su mu se ocrtavala široka ramena, nabildovana do savršenstva. Pošto će tokom većeg dela filma biti bez košulje, Iv je pretpostavila da ispod svile i dugmića ima poţeljna prsa. Njegova gusta plava kosa nije bila isfrizirana doprinosila je deĉaĉkoj privlaĉnosti. Ţutomrke oĉi, teških kapaka, svemu tome su dodavale seksepil. Iv je znala da u njegovoj biografiji piše da mu je trideset i dve. Moţda je istina, pomislila je, kada ga je prvi put dobro osmotrila. „GospoĊo Benedikt.“ Stao je kraj nje, uglaĊenog glasa, prefinjenih manira, nenametljive seksualnosti. „Zadovoljstvo je upoznati vas. Ĉast mi je što imam priliku da saraĊujem s vama.“ Pruţila je ruku i nije se razoĉarala kada ju je galantno podigao do usana. Bitanga, pomislila je i nasmešila se. Moţda te nedelje koje će provesti u Dţordţiji i neće biti tako naporne. „Radili ste na nekim zanimljivim projektima, gospodine Dţekson.“ „Hvala vam.“ Kada se iskezio, Iv je pomislila - oh, da, prava bitanga. Onakva kakva je svakoj ţeni neophodna, bar jednom u ţivotu. „Moram da priznam, gospoĊo Benedikt. Kada sam saznao da ste prihvatili ulogu Merilu, osetio sam nešto izmeĊu ekstaze i uţasa. Još se tako osećam.“ „Uvek je pravo zadovoljstvo odrţavati muškarca na taĉki izmeĊu ekstaze uţasa. Recite mi, gospodine Dţekson...“ Uzela je novu cigaretu i potapšala njome blago po površini toaletnog stoĉića. ,,Da li ste dovoljno dobri da uverite publiku da vitalnog, ambicioznog muškarca moţe zavesti skoro dva puta starija ţena?“ Gledao ju je pravo u oĉi dok je uzimao šibice, palio jednu, ĉekao da se plamen razbukti i naginjao se da ga prinese cigareti. „GospoĊo Benedikt, to ću uĉiniti“ - drţao je njen pogled preko male, vrele vatre - ,,bez napora.“ Osetila je nagli trzaj, drhtaj ţivotinjskog uzbuĊenja. „Jesi li pristalica metodiĉne glume, dragi?“ ,,Sasvim.“ Ugasio je šibicu. Moţda joj je telo bilo umorno, ali um joj je bio veoma budan kada se vratila kući. Peckanje koje bi osećala kada god bi predosećala avanturu, uzbuĊivalo ju je. Bila je sigurna da će Piter Dţekson biti zanimljiv i maštovit ljubavnik.

Dok se pela uz stepenice, doviknula je: „Nina, draga, zamoli kuvara da mi spremi crveno meso. Danas sam raspoloţena da budem mesoţder.“ „Ţeliš li da ti donesem hranu gore?“ „Obavestiću te.“ Iv izvi obrvu kada je ugledala Travers na odmorištu. „Gospodin Flanigan je ovde“, reće Travers. „Ĉeka vas u sobi za primanje. Pio je.“ Iv je na trenutak oklevala, a zatim nastavila da se penje. „Nina, reci kuvaru da posluţi dve porcije crvenog mesa. Ješćemo u sobi za primanje. Hoćeš li upaliti vatru, draga?“ ,,Naravno.“ „Reci Viktoru da odmah dolazim.“ Sebiĉno se zadrţala skoro ceo sat, bilo joj je potrebno vreme da se pripremi za nevolje koje je oĉekuju. S Viktorom uvek vreba neka nevolja. Viktor Flanigan je bio oţenjen kao i pre ĉitavog veka. Nije mogao, ili nije hteo da napusti svoju suprugu. Tokom godina, Iv se borila, besnela, plakala i najzad prihvatila nepomerljivi zid njegovog braka, kakvim ga smatra Viktorova crkva. Nije mogla da ga se odrekne, tog ĉoveka koji ju je naterao da plaĉe kako to nijedan drugi nije mogao. Gospod zna da se trudila, pomislila je Iv dok je oblaĉila skerletni, svileni ogrtaĉ. Iznova se udavala - imala ljubavnike. Nije bilo bitno. Zabaĉene glave, zatvorenih oĉiju, poprskala se parfemom po vratu, zatim polako zakopĉala kitnjaste zlatne kopĉe kako bi se topli dah mirisa probio kroz svilu. Bila je ţena Viktora Flanigana od prvog dana kada ga je upoznala. Umreće kao ţena Viktora Flanigana. Ima i gorih sudbina. Pronašla ga je u sobi za primanje sa ĉašom viskija u ruci. Ispunjavao je prostoriju kao što ispunjava svoje odelo. Arogantno i sa stilom. Uvek je smatrala da je arogancija neukusna samo kod muškaraca kojima nedostaje ovo drugo. Mogao je da se popne gore i da joj u spavaćoj sobi saopšti ono što ga muĉi. MeĊutim, Viktor je uvek poštovao njen posao i njenu privatnost kada je to zahtevala. „Trebalo je da pretpostavim da ćeš prestati da se uzdrţavaš i završiti pred mojim vratima.“ Glas joj je bio blag, bez kontrole. „Sutra ću platiti za to.“ Dok je ispijao novi gutljaj, poţeleo je da odloţi cašu u stranu. „Irski geni, Iv. Svi Irci vole svoje majke i ĉašu dobrog viskija. Moja majka je mrtva, neka joj je laka zemlja. Ali, uvek mi ostaje viski.“ Uzeo je cigaretu zato što ga je taj ĉin primorao da na trenutak spusti ĉašu. „Ţao mi je što sam se zadrţala.“ Prišla je baru i otvorila mali friţider. Bio joj je potreban samo ĉas da odluĉi hoće li otvoriti litarsku ili pak polulitarsku bocu šampanjca. Ĉinilo se da joj predstoji duga noć. „Ţelela sam da sperem radni dan sa sebe.“ Posmatrao je kako vešto otvara bocu tako da ĉep polako iskoĉi, uz prigušen prasak. „Izgledaš divno, Iv. Neţno, seksi, odluĉno.“ ,,Ja jesam neţna, seksi i nepokolebljiva.“ Nasmešila se dok je sipala prvu ĉašu. „Zar to nisu tri razloga zbog kojih me voliš?“ Naglo je okrenuo leĊa kako bi stao ispred vatre koju je Nina zapalila. IzmeĊu plamena i pića, umišljao je da vidi kako mu pred oĉima promiĉe ĉitav ţivot. U skoro svakom kadru tog dugaĉkog, dugaĉkog filma, nalazila se Iv. „Gospode, zaista te volim. Više nego što bi to duševno zdrav ĉovek trebalo da dopusti sebi. Kada bih samo morao nekoga da ubijem da bih te imao, ni to ne bi bilo teško.“ Nije se uznemirila zbog toga što pije, već zbog oĉajnog tona njegovog glasa, što nije imalo nikakve veze sa irskim genima i irskim viskijem. „Šta nije u redu, Viktore? Šta se dogodilo?“ „Mjurijel je ponovo u bolnici“ Pri pomisli na svoju suprugu, opet je posegnuo ka ĉaši viskija i boci. „Ţao mi je.“ Iv je poloţila ruku na njegovu, ne da bi ga zaustavila već da bi mu, kao što je uvek ĉinila - i uvek će ĉiniti - ponudila utehu. „Znam da je to pravi pakao za tebe, ali ne moţeš neprestano kriviti sebe.“ „Zar ne bi trebalo? “ Sipao je piće i pio, oĉajan i bez uţivanja. Iv je znala da ţeli da se napije. Da mu je to potrebno. DoĊavola s tim što će sutra morati da ispašta. ,,Ona me još krivi, Iv, a zašto i ne bi? Da sam bio tamo, da sam bio s njom kada je poĉela da se poraĊa umesto što sam snimao film u prokletom Londonu, moţda bismo danas svi bili slobodni.“

„To se dogodilo pre skoro ĉetrdeset godina“, reĉe Iv nestrpljivo. „Zar to nije dovoljna pokora za bilo kog boga, za bilo koju crkvu? Sve i da si bio tamo, to ne bi spaslo bebu.“ „Nikada neću biti siguran u to.“ Zbog toga, nikad neće pronaći oprost. „Satima je leţala pre nego što je uspela da dozove pomoć. DoĊavola, Iv, s obzirom na njene fiziĉke probleme, nije smela nikada da zatrudni.“ ,,To je bio njen izbor“, brecnula se Iv. „Stara priĉa.“ „Poĉetak svega - kraj svega. Gubitak bebe je lomio sve dok nije postala krhka mentalno koliko i fiziĉki. Mjurijel nikada nije prebolela gubitak deteta.“ „Niti je tebe pustila. Ţao mi je, Viktore, ali boli me, ljuta sam zbog toga što te tera da ispaštaš zbog neĉega što je bilo van tvoje kontrole. Znam da joj nije dobro, ali njena bolest je jadan izgovor za to što je upropastila tvoj ţivot. I moj“, dodala je gorko. „Tako mi boga, upropastila je i moj ţivot.“ Pogledao ju je, izmuĉene sive oĉi su ugledale bol u njenim, kao i protraćene godine. „Snaţnoj ţeni je teško da saoseća sa slabom.“ „Volim te. Mrzim ono što ti je uĉinila. I meni.“ Odmahnula je glavom pre nego što je progovorio. Ponovo je svojim rukama prekrila njegove. Ova staza je već dobro utabana. Uzaludno je ponovo gaziti po njoj. „Preţiveću. Uvek mi je to polazilo za rukom. Ali ţelim da verujem da ću te videti srećnog pre nego što umrem. Istinski srećnog.“ Nesposoban da odgovori, stisnuo je njene prste, izvlaĉeći ono što mu je potrebno iz tog dodira. Primorao je sebe da nekoliko puta duboko udahne, kako bi uspeo da pretoĉi u reĉi najgori od svih strahova. „Nisam siguran da će se ovoga puta izvući. Popila je sekonal.“ „Gospode. “ Zagrlila ga je, zabrinuta samo za njega. ,,Oh, Viktore, tako mi je ţao.“ Ţeleo je da se ukopa u nju, u to slatko saosećanje - i ta potreba ga je kidala pošto je još uvek video beskrvno lice svoje supruge. „Ispumpali su joj stomak, ali u komi je.“ Protrljao je lice, ali nije mogao da ukloni umor. „Diskretno sam je prebacio u Hrastovu terasu.“ Iv je videla da Nina ulazi i odmahnula glavom. Veĉera moţe da saĉeka. „Kada se to dogodilo, Viktore?“ „Jutros sam je pronašao.“ Nije se opirao kada ga je Iv uzela za ruku i povela ka stolici. Smestio se pred vatrom, dok su mu parfem ljubavnice i sopstvena krivica dobovali po ĉulima. ,,U njenoj spavaćoj sobi. Obukla je ĉipkanu haljinu koju sam joj kupio za dvadeset petu godišnjicu braka, kada smo pokušali da se pomirimo. Našminkala se. To je prvi put da sam je video s karminom na usnama u proteklih godinu dana.“ Nagnuo se napred, spuštajući glavu na dlanove dok mu je Iv masirala ramena. „Stezala je male, bele ĉarape koje je ištrikala za bebu. Mislio sam da je sve to poklonila, ali izgleda da ih je bila negde sakriia. Boĉica s pilulama nalazila se kraj kreveta, kao i poruka.“ Iza njih, vatra je pucketala, prepuna ţivota i vreline. „Pisalo je da je umorna, da ţeli da bude s našom devojĉicom.“ Naslonio se, pipajući u potrazi za Ivinom rukom. „Najgore od svega jeste to što smo se posvaĊali prethodno veĉe. Izašla je da se vidi s nekim, nije htela da mi kaţe s kim. Ko god da je to bio, uznemirio ju je priĉom o tvojoj knjizi. Kada se vratila, bila je opasno besna. Urlala je da treba da te spreĉim, da moram da te spreĉim. Da neće dozvoliti da njena poniţenja i tragedije izaĊu na videlo. Od mene je traţila samo jedno - da svoj grešni odnos ĉuvam u tajnosti i poštedim je bola da se o tome sazna. Zar ona nije ispunila svoj zavet? Zar nije maltene umrla pokušavajući da mi rodi dete?“ Zar nije drţala muškarca okovanog za sebe u neuspelom braku bez ljubavi skoro pedeset godina, pomislila je Iv. Nije osećala saţaljenje, krivicu, niti ţaljenje zbog Mjurijel Flanigan. Ispod ljubavi koju oseća prema Viktoru krila se ozlojeĊenost zbog toga što on to ţeli. „Bila je to ruţna scena“, nastavio je. „Proklinjući moju i tvoju dušu, prizivala je Bogorodicu da joj da snage.“ „Gospode boţe.“ Uspeo je slabašno da se osmehne. „Moraš da shvatiš da je ona ozbiljna. Tokom proteklih godina, samo ju je vera odrţavala u ţivotu. Ĉak je i smirivala, veći deo vremena. Ali knjiga, sama pomisao na nju, prevršila je meru.“ Zatvorio je oĉi na trenutak. Zamišljajući svoju suprugu kako se grĉi na podu, kolutajući oĉima, dok joj se telo trza, oblio ga je hladan znoj. „Pozvao sam bolniĉarku. Ona i ja smo uspeli da joj damo lek. Kada smo je konaĉno smestili u krevet, bila je tiha, plaĉna, pomirljiva. Ĉvrsto se drţala za mene dok me je preklinjala da je zaštitim. Od tebe. Bolniĉarka je sedela s njom do zore. Nakon toga, a pre nego što sam je ja obišao u deset sati, popila je pilule.“ „Ţao mi je, Viktore.“ Zagrlila ga je, priljubila lice uz njegovo i ljuljala ga kao da je malo dete. „Volela bih da postoji nešto što mogu da uĉinim.“

,,Postoji.“ Spustio je ruke na njena ramena i blago je odgurnuo. „Moţeš mi reći da ono što ćeš objaviti ne podrazumeva naš odnos.“ „Kako moţeš to da kaţeš?“ Otrgla se, zapanjena ĉinjenicom da posle svih ovih godina i svog bola i dalje moţe da je povredi. „Moram to da traţim od tebe, Iv. Ne zbog sebe. Bog zna da to ne traţim zbog sebe. Zbog Mjurijel. Suviše sam joj toga oduzeo. Suviše smo joj toga oduzeli. Ako preţivi, to će je ubiti.“ „Skoro polovinu mog ţivota Mjurijel je imala prednost.“ ,,Iv...“ ,,Ne, doĊavola.“ Ţustro se povukla do bara da sipa šampanjac u ĉašu. Ruke su joj drhtale. Gospode, pomislila je, ne postoji nijedan drugi muškarac na kugli zemaljskoj koji moţe da je natera da zadrhti. „Šta sam ja uzela od nje?“ Glasom je sekla vazduh kao skalpelom, razdvajajući ga na dva podjednaka dela koji nikad, nikad ne mogu da tvore jednu celinu. „Zaboga, kakva koještarija. Ona je bila tvoja supruga, ţena s kojom si smatrao da moraš provoditi Boţić, ţena s kojom si ţiveo u istom domu iz noći u noć, dok sam ja bila primorana da ţivim sa onim što preostane.“ „Ona je moja supruga", rekao je tiho dok ga je stid glodao. ,,Ti si ţena koju sam voleo.“ „Misliš da je zbog toga lakše, Viktore?“ Koliko je lakše, gorko se zapitala, progutati šaku pilula? Stati na kraj bolu, izbrisati sve greške umesto da se suoĉiš s njima. „Imala je tvoje ime, nosila tvoje dete u sebi pred ĉitavim svetom. A ja imam tvoje tajne, tvoje potrebe.“ Stideo se zbog toga što nije mogao da joj da više. Ubijalo ga je to što nije mogao da uzme više. ,,Da mogu da promenim prošlost...“ ,,Ne moţeš“, prekinula ga je. „Niti ja to mogu. Ova knjiga mi je veoma vaţna. Nešto od ĉega ne mogu i ne ţelim da odustanem. Kada to od mene traţiš, to je kao da si traţio da odustanem od ţivota.“ „Samo te molim da izbaciš naše delove.“ ,,Naše?“ ponovila je uz smeh. „Tvoje, moje i Mjurijeline. Plus svi ostali kojima smo se poverili tokom godina. Poverljive sluge i prijatelji, pravdoljubivi sveštenici koji drţe pridike i daju osloboĊenje od greha.“ Uz napor je potisnula najsnaţniji bes. „Zar nikad nisi ĉuo poslovicu da troje ljudi mogu saĉuvati tajnu samo ako je dvoje mrtvo?“ ,,Ne mora da bude objavljena.“ Ustao je i zgrabio ĉašu. ,,Ne moraš da je odštampaš i prodaješ u knjiţarama... ili pak po supermarketima!“ „Moj ţivot je javan i skoro pola tog ţivota ti si njegov deo. Neću cenzurisati knjigu ni zbog tebe, niti zbog bilo koga drugog.“ „Uništićeš nas, Iv.“ ,,Ne. Nekada davno sam to mislila.“ Poslednji ostaci besa nestali su iz nje dok je posmatrala mehuriće koji igraju u ĉaši i prisećala se. „Sada verujem da sam grešila. Odluka koju sam donela bila je... pogrešna. Mogla sam da nas oslobodim.“ ,,Ne znam o ĉemu govoriš.“ Tajanstveno se osmehnula. ,,U ovom trenutku je vaţno da ja znam.“ ,,Iv.“ Pokušao je da zakopa svoj gnev dok joj je prilazio. „Više nismo deca. Veći deo ţivota je iza nas. Knjiga za nas neće ništa promeniti. Ali, za Mjurijel ona predstavlja razliku izmeĊu koju godinu ţivota u miru ili pak u paklu.“ A šta je s mojim paklom? Proletelo joj je pitanje kroz um, ali nije ga izgovorila. „Nije samo ona morala da ţivi s gubitkom i bolom, Viktore.“ Lica rumenog od osećanja, odgurnuo se sa stolice. „Moţda umire.“ „Svi umiremo.“ Mišići vilice su mu igrali. Opustio je ruke niz kukove i stezao krupne šake u pesnice. „Gospode, zaboravio sam koliko moţeš biti hladna." „Onda je bolje da se prisetiš.“ Ipak, spustila je ruku preko njegove i bila je topla, meka i prepuna ljubavi. „Idi i budi sa svojom suprugom, Viktore. Ja ću i dalje biti ovde, kada ti budem potrebna.“ Okrenuo je šaku, stisnuo njenu ĉvrsto na trenutak i zatim otišao. Iv je dugo stajala u sobi koja miriše na dim, viski i odloţene snove. MeĊutim, kada je donela odluku, brzo se pokrenula. „Nina! Nina, neka neko donese moj obrok u gostinjsku kuću.“ Iv je već bila na vratima terase kada je Nina uletela u sobu. ,,U gostinjsku kuću?“ ,,Da, odmah. Crkavam od gladi.“

Brendon je bio usred izgradnje veoma komplikovane svemirske luke. Ispred njega, televizor je titrao, ali deĉak je izgubio interesovanje za humoristiĉku seriju. Upravo mu je sinula ideja o izgradnji plutajućeg nadvoţnjaka izmeĊu dokova i laboratorije. Sedeo je na tepihu dnevne sobe, prekrštenih nogu u izbledeloj i oboţavanoj betmen pidţami. Oko njega su bile razbacane razne figure. Kada je zaĉuo kucanje, podigao je pogled i ugledao Iv kroz vrata terase. Majka mu je mnogo puta ponovila da ne otvara vrata nikome, ali znao je da se to ne odnosi na njihovu domaćicu. Ustao je da otvori rezu. „Zdravo. Ţelite li da vidite moju mamu?“ ,,Da, u nekom trenutku." Zaboravila je koliko sveţe oprana pidţama moţe biti draţesna. Ispod mirisa sapuna vrebala je aroma divlje šume, deĉakov miris. Prsti su je svrbeli od neizdrţive potrebe da mu razbaruši kosu. ,,A kako ste vi, gospodine Samers?“ Zakikotao se i iskezio. Ĉesto ga je tako zvala kada bi se sreli na imanju. Tokom proteklih nedelja, dopala mu se na neki distanciran naĉin. Naredila je kuvaru da šalje kolaĉe i pecivo koje mu je Dţulija davala u malim porcijama. Ĉesto bi mu mahnula ili doviknula kada bi ga majka ili Sisi pazile pokraj bazena. „Dobro sam. UĊite.“ „Hvala ti.“ Ušla je, dok je svileni ogrtaĉ vijorio za njom. „Mama telefonira u kancelariji. Da je pozovem?“ „Saĉekaćemo da završi.“ Nesiguran šta da radi s njom, Brendon je stajao i slegnuo ramenima. ,,Da vam donesem nešto - za piće ili jelo? Imamo braunise.“ „Zvuĉi divno, ali nisam još veĉerala. Hrana samo što nije stigla." Sela je na sofu i uzela cigaretu. Sinulo joj je da je ovo prva prilika da razgovara s deĉakom nasamo u onome što se moţe smatrati njegovim domom. „Pretpostavljam da bi trebalo da ti postavim uobiĉajena pitanja o školi i sportu, ali plašim se da me ni jedno ni drugo nimalo ne interesuje.“ Spustila je pogled. „Šta radiš ovde?“ „Gradim svemirsku luku.“ „Svemirsku luku.“ Zainteresovana, odloţila je nezapaljenu cigaretu u stranu i nagnula se napred. „Kako se gradi svemirska luka?“ „Nije teško ako imaš plan.“ Voljan da podeli utiske, ponovo je seo na tepih. „Vidite, ove stvarĉice se uklapaju i imate gomilu komaĊa od kojih pravite slojeve, krivine i kule. Staviĉu ovaj most izmeĊu doka i laboratorije.“ „Veoma mudro, sigurna sam u to. Pokaţi mi.“ Kada je Nina stigla s posluţavnikom pet minuta kasnije, Iv je sedela na podu s Brendonom, muĉeći se da poveţe dva plastiĉna komadića. „Trebalo je da pošalješ nekog od slugu.“ Iv je pokazala ka niskom stolu. „Spusti ga tu.“ „Ţelela sam da te podsetim da ustaješ u šest i trideset.“ ,,Ne brini, draga.“ Iv je pobedniĉki ciknula kada su se komadići uklopili. „Naspavaću se.“ Nina je oklevala. „Nećeš dopustiti da ti se veĉera ohladi?“ Iv ispusti nekoliko glasova koji su se mogli protumaĉiti kao slaganje i nastavi da gradi. Brendon je saĉekao da se vrata terase zatvore, a zatim je prošaputao: „Zvuĉi kao mama.“ Iv podiţe pogled, blago razmaknutih obrva, pa se buĉno nasmeja. „Gospode, dete, sasvim si u pravu. Jednog dana ćeš morati da mi priĉaš o svojoj.“ „Ona skoro nikada ne viĉe.“ Naprćivši usta Brendon je pokušavao da osmisli konstrukciju mosta. „Ali uvek brine. O tome da ne istrĉim na ulicu i da me ne udare kola, ili da ne pojedem previše slatkiša, ili da ne zaboravim uraditi domaći. A to se skoro nikad ne dešava.“ ,,Da te udare kola?“ Zakikotao se kratko i zahvalno. ,,Da zaboravim na domaći.“ „Pretpostavljam da je majĉin posao da brine, ako je dobra majka.“ Podigla je glavu i nasmešila se. „Zdravo, Dţulija.“ Dţulija je samo nastavila da zuri, pitajući se šta da misli o tome što Iv Benedikt sedi na podu, igrajući se s njenim sinom i raspravljajući o materinstvu. „GospoĊa B. je došla da te vidi“, objavi Brendon. „ Ali rekla je da moţemo saĉekati da završiš sa telefoniranjem.“ Odsutnim i mahinalnim gestom, Dţulija je iskljuĉila televizor. „Ţao mi je što ste ĉekali.“

„Nema potrebe.“ Ovoga puta Iv je popustila pred potrebom da pomazi Brendona po glavi. „Divno su vodili raĉuna o meni.“ Ustala je, osetivši samo blag bol u zglobovima od ĉuĉanja na podu. „Nadam se da ti neće smetati ako jedem dok razgovaramo." Pokazala je ka pokrivenom posluţavniku. „Nisam imala vremena da veĉeram kad sam se vratila iz studija, a imam priĉu za tebe.“ ,,Ne, molim vas, slobodno jedite. Brendone, sutra je radni dan.“ Bio je to znak za odlazak u krevet i on je uzdahnuo. „Hteo sam da napravim most.“ „Izgradićeš ga sutra.“ Nakon što je nevoljno ustao, obuhvatila je njegovo lice šakama. „Ovo je prvoklasna svemirska luka drugar. Slobodno ostavi sve ovde.“ Poljubila ga je u ĉelo, a zatim u nos. ,,Ne zaboravi...“ „... da opereš zube“, završio je reĉenicu i zakolutao oĉima. „Molim te, mama.“ „Molim te, Brendone.“ Nasmejavši se, ĉvrsto ga je stisnula. „Ugasi svetlo u deset.“ ,,Da, majko. Laku noć, gospoĊo B.“ „Laku noć, Brendone.“ Gledala je kako se deĉak penje uza stepenice, a zatim se okrenula ka Dţuliji. ,,Da li je uvek poslušan?“ „Brendon? Pretpostavljam da jeste.“ Nasmešila se dokje trljanjem pokušavala da ukloni dnevnu napetost iz korena vrata. „Doduše, zna da postoji samo pregršt pravila koje neću pristati da iskrivim.“ „Imaš sreće.“ Iv je podigla poklopac posluţavnika i pogledala svoj biftek u dajana-sosu. „Sećam se kada su moji prijatelji i saradnici odgajali malu decu. Gosti su ĉesto podvrgnuti cviljenju, ĉangrizanju, napadima besa i plakanja. To me priliĉno odbilo od dece.“ ,,Da li zbog toga nikada niste imali sopstvenu?“ Iv je izvadila salvetu iz porcelanskog prstena i raširila kvadratno ruţiĉasto platno preko krila. „Moglo bi se reći da sam provela dosta vremena pitajući se zašto bi iko to poţeleo. MeĊutim, veĉeras nisam došla da razgovaram o misterijama roditeljstva.“ Odabrala je neţnu stabljiku špargle. „Nadam se da je zgodno da sada razgovaramo. Ovde.“ „Da, naravno. Samo mi dajte vremena da bacim pogled na Brendona i uzmem diktafon.“ „Samo napred.“ Iv je sipala biljni ĉaj iz ĉajnika na posluţavniku i ĉekala. Mada je uţivala u ukusu i teksturi, jela je mehaniĉki. Bilo joj je potrebno ,,gorivo“ kako bi sutra ujutru na snimanju dala sve od sebe. Nikada nije davala manje. Kada se Dţulija smestila preko puta, već je pojela pola obroka. „Treba da ti kaţem da me je veĉeras posetio Viktor, zbog ĉega sam odluĉila da razgovaramo sada, dok mi je pamćenje sveţe. Njegova supruga je jutros pokušala da se ubije.“ „Moj boţe.“ Iv je slegla ramenima i zasekla meso. „To nije prvi put. Niti će, ako je medicinska nauka spasi, biti poslednji. Bog izgleda ĉuva budale i neurotiĉare.“ Stavila je zalogaj u usta. „Smatraš da sam bezosećajna.“ ,,Nedotaknuta“, rekla je Dţulija nakon jednog trenutka. „Postoji razlika.“ „Zaista postoji. Ja osećam, Dţulija. Zaista osećam.“ Ponovo je uzela ĉaj, pitajući se koliko će ublaţiti bol u njenom grlu. „Zar postoji drugi razlog da poklonim tolike godine ĉoveku kojeg nisam mogla da imam?“ „Viktoru Flaniganu.“ „Viktoru Flaniganu.“ Uzdahnuvši, Iv je vratila poklopac na posluţavnik i naslonila se sa ĉašom hladne vode u rukama. „Volim ga i njegova sam ljubavnica već trideset godina. On je jedini ĉovek zbog kojeg sam ikada nešto ţrtvovala. Jedini ĉovek zbog kojeg sam, kao i svaka usamljena ţena, provodila noći u suzama, oĉaju i nadi.“ „Ipak, udavali ste se dva puta tokom proteklih trideset godina.“ ,,Da. TakoĊe sam imala ljubavnike i uţivala s njima. To što sam zaljubljena u Viktora nije znaĉilo da moram prestati da ţivim. To je bio, i jeste, naĉin na koji Mjurijel postupa. A ne ja.“ „Nisam traţila da se pravdate, Iv.“ ,,Ne?“ Prošla je prstima kroz kosu, a zatim dobovala njima po naslonu kauĉa. Dţulija moţda to nije traţila, shvatila je Iv, ali njene oĉi jesu. ,,Ne bih pokušala da ga zadrţim, pretvarajući sebe u muĉenicu. Priznajem, pokušala sam da ga zaboravim, zabavljajući se s drugim muškarcima.“ ,,I on voli vas.“ ,,Oh, da. Osećamo isto jedno prema drugom. To je deo ĉitave tragedije, i deo slave.“ „Ako je to istina, Iv, zašto ste se udavali za druge?“

„Odliĉno pitanje.“ Upalila je cigaretu, pa potonula nazad u jastuke kauĉa. „Postavila sam ga sama sebi bezbroj puta tokom godina. Ĉak i kada sam znala odgovor, i dalje sam postavljala pitanje. Kada smo se upoznali, njegov brak sa Mjurijel je već bio na klimavim nogama. Ne kaţem to da bih opravdala preljubu, već zbog toga što je istina.“ Ţurno je ispustila dim. ,,Ne bi me bilo briga ni da sam ja razlog zbog kojeg Viktor više nije bio zaljubljen u svoju suprugu. Ali to se već dogodilo pre nego što sam se ja pojavila. Ostao je s njom zbog toga što se osećao odgovornim, zbog toga što njena vera nije odobravala razvod. I zbog toga što su izgubili dete, kćerku, ĉim se rodila. Taj gubitak je nešto što Mjurijel nikada nije prihvatila - ili nikada sebi nije dozvolila da to prihvati. „Uvek je bila fiziĉki krhka. Epilepsija. Ne“, rekla je Iv i nasmešila se, ,,nikada nije bilo ni nagoveštaja o tome da je Viktorova supruga epileptiĉar. Naravno da danas ne postoji stigma vezana za tu bolest.“ „Ali pre jedne generacije je postojala“, ubacila se Dţulija. ,,A Mjurijel Flanigan je ona vrsta ţene koja se ĉvrsto uhvati za takve stvari i uţiva u njima.“ Dţulija se namrštila. „Kaţete da koristi bolest kako bi izazvala simpatiju.“ „Draga moja, koristi je tako vešto, proraĉunato i hladnokrvno, kao što general koristi svoje trupe. To je njen štit protiv stvarnosti i provela je ĉitav ţivot povlaĉeći sa sobom Viktora iza tog istog štita.“ „Teško je odvući muškarca tamo gde ne ţeli da ode.“ Iv je na trenutak stisnula usne, a zatim se gorko nasmešila. „Touche, draga.“ „Ţao mi je. Iznosim svoje mišljenje. To je zbog toga...“ Zbog toga što mi je stalo do tebe. Nestrpljivo je uzdahnula. Ako je iko u stanju da se ispetlja bez iĉije pomoći, to je Iv. ,,Ne treba to da ĉinim“, završila je. „Znate igraĉe bolje od mene.“ „Lepo reĉeno“, promrmlja Iv. „Nas troje smo zaista igraĉi u beskrajno dugaĉkoj seriji. Druga ţena, napaćena supruga i muškarac rastrgnut izmeĊu svog srca i savesti. “ Izvadila je cigaretu iz kutije, a zatim zurila u prazno ne paleći je. ,,Ja nudim seks, ona odgovornost i pritom igra veoma mudro. Koliko je samo puta namerno zaboravila da uzme lek koji drţi njenu bolest pod kontrolom - obiĉno kada predstoji neka kriza, kada mora da se donese neka odluka.“ Dţulija je podigla ruku. „Ţao mi je, Iv, ali zašto bi on to podnosio? Zašto bi bilo ko dozvolio da ga koriste iz godine u godinu?“ „Šta snaţnije motiviše, Dţulija? Uposli taj svoj praktiĉni um. Da li je to ljubav ili krivica?“ Bio joj je potreban samo trenutak da jasno vidi odgovor. „Kombinacija tih dveju stvari prevagnuće nad svakim drugim osećanjem.“ ,,A oĉajna ţena zna kako da koristi tu kombinaciju.“ Nestrpljivo je ispustila vazduh da bi uklonila gorĉinu iz glasa. „Viktor se pobrinuo za to da njena bolest ostane u tajnosti. Ona insistira na tome - fanatiĉno. Od pobaĉaja, njeno mentalno stanje je u najboljem sluĉaju nestabilno. Oboje znamo, oboje smo prihvatili da on nikada neće biti moj, dok god je Mjurijel ţiva.“ Dţulija je shvatila da ovo nije trenutak ni za ocenjivanje ni za kritiku. Kao i sat vremena koje su provele kraj bazena, ovo je trenutak za razumevanje. „Ţao mi je. Znam da sam se zavaravala da sam zaljubljena u ĉoveka koji nikada nije mogao biti moj. No, ipak je bilo bola. Ne mogu ni da zamislim kako je voleti nekoga tako dugo i tako beznadeţno.“ „Nikad beznadeţno“, ispravi je Iv. Morala je da kresne šibicu tri puta pre nego što se zapalila. „Uvek s nadom.“ Polako je ispustila dim. „Bila sam starija od tebe kada sam ga upoznala, ali i dalje mlada. Dovoljno mlada da verujem u ĉuda. U to da ljubav sve pobeĊuje. Sada više nisam mlada i mada sam mudrija, ipak ne bih menjala svoj ţivot. Mogu da se prisećam prvih vrtoglavih meseci s Viktorom i da budem zahvalna na tome. Veoma zahvalna.“ „Ispriĉajte mi“, reĉe Dţulija.

Ĉetrnaesto poglavlje
„Pretpostavljam da me je još bolelo razoĉaranje u Tonija - ili u sebe“, zapoĉela je Iv. „Prošlo je nekoliko godina od razvoda, ali još sam bila povreĊena. Iselila sam se iz kuće u kojoj smo Toni i ja ţiveli - iz kuće koju sam ga primorala da mi prepiše. Ali sam je zadrţala. Uţivam u površnom zamajavanju s nekretninama“, izgovorila je nemarno iako je posedovala najbolje nekretnine vredne više od dvadeset miliona dolara. „Zašto ne uzmeš malo ĉaja?“ predloţila je. „Još je topao, a Nina je donela dve šolje.“ ,,Hvala.“ „Upravo sam kupila ovo imanje“, nastavila je dok je Dţulija sipala ĉaj. „Vršili smo prepravke i dekorateri su radili svoje, tako da se moţe reći da mi je ţivot bio dinamiĉan.“ „Ali ne u profesionalnom smislu.“ ,,Ne.“ Iv se nasmeši kroz oblak dima. „Ali stvari su se menjale. To se dešavalo ranih šezdesetih, lica su se menjala, dolazila mlaĊa. Greta Garbo se penzionisala i povukla, Dţejms Din je poginuo. Merilin Monro će biti mrtva za koji mesec. I više od te dve protraćene mladosti, prkosnog i potisnutog talenta, usledila je smena garde. Ferbenks, Flin, Puer, Gejbl, Kaford, Hajvort, Garson, Terner. Sva ta lepa lica, veliĉanstveni talenti zamenjeni su ili su im, u najmanju ruku, nova lica i talenti uputili izazov. Elegantni Pol Njumen, mlad i zanosan Piter O‟Tul, Kler Blum anĊeoskog lika i zloĉesta Odri Hepbern.“ Ponovo je uzdahnula znajući da se garda ponovo smenila. „Holivud je ţena koja se neprestano menja u potrazi za mladošću.“ ,,A ipak slavi izdrţljivost.“ ,,Oh, da. Zaista je tako. Kada sam upoznala Viktora na setu našeg prvog zajedniĉkog filma, još nisam bila napunila ĉetrdeset. Ni riba ni devojka - više nisam bila tako mlada i nisam imala snage sve to da izdrţim. DoĊavola, još nisam bila ni oĉi sredila.“ Dţulija je morala da se nasmeši. Gde bi, osim u Holivudu, ljudi merili svoje ţivote u odnosu na plastiĉne operacije? „Film se zvao Mrtva trka. Doneo vam je drugog Oskara.“ „TakoĊe mi je doneo Viktora.“ Lenjivo, Iv je sklupĉala noge na kauĉu. „Kao što sam priĉala, pre nego što sam poĉela da skrećem s teme, još sam bila ranjiva nakon poslednjeg braka. Nisam verovala muškarcima, mada sam znala da imaju svojih upotrebnih vrednosti i nisam se stidela da ih koristim. Bilo mi je drago što snimam ovaj film - posebno zbog toga što je Šarlota Miler oĉajniĉki ţelela tu ulogu, a ja sam je pobedila. I zbog toga što ću raditi s Viktorom, koji je imao izvanrednu glumaĉku reputaciju - na sceni i na platnu.“ „Sigurno ste ga i ranije upoznali.“ ,,Ne, zapravo nisam. Pretpostavljam da smo odlazili na iste prigode, ali nam se putevi nisu ukrstili. Ĉesto je bio na istoku, radeći u pozorištu i kada bi boravio u Kaliforniji nije ĉesto izlazio, ako se ne raĉunaju uobiĉajene pijanke sa grupom muških prijatelja. Upoznali smo se na setu. Dogodilo se tako brzo. Kao let komete.“ Izgubljena u sećanjima, Iv preĊe prstom niz rever ogrtaĉa. Kapci joj se suziše, kao da se usredsreĊuje da potisne neki uporan bol. „Ljudi o ljubavi na prvi pogled priĉaju nehatno, šaleći se, ĉeţnjivo. Ja ne verujem da se ljubav dešava ĉesto, ali kada se desi neodoljiva je i opasna. Izgovorili smo sve uĉtive stvari koje stranci koji se bave istom profesijom govore jedni drugima pre poĉetka vaţnog projekta. MeĊutim, ispod toga je buktala vatra. Kliše, ali veoma istinit.“ Odsutno je protrljala slepooĉnicu. „Imate li glavobolju?“, upita je Dţulija. „Mogu li nešto da vam donesem?“ ,,Ne. Nije to ništa.“ Iv duboko uvuĉe dim cigarete i snagom volje natera sebe da zanemari bol i nastavi. ,,U poĉetku je sve dobro išlo. Film je imao standardan zaplet - ţilava ţena koja se nevoljno spetljala s mafijašima. Viktor je glumio policajca koji je dobio posao da me štiti. Uĉinili smo da taj film kao celina bude bolji nego što su njegovi pojedinaĉni kadrovi. Ţivahan dijalog, turobni setovi i osvetljenje, solidna reţija, odliĉni sporedni glumci i, da, hemija izmeĊu dve zvezde.“ ,,Ne mogu vam reći koliko puta sam gledala taj film.“ Dţulija se nasmeši, nadajući se da će tim reĉima oterati bar nešto bola iz Ivinih oĉiju. „Svaki put kada to ĉinim, uoĉim nešto novo, nešto drugaĉije.“ „Mali, blistavi dragulj u mojoj kruni“, reĉe Iv i naĉini gest cigaretom. „Sećaš li se scene kada se Riĉard i Suzan kriju u prljavoj hotelskoj sobi - on ĉeka nareĊenja, ona traţi izlaz?“

SvaĊaju se, vreĊaju jedno drugo, bore se protiv privlaĉnosti koju osećaju od poĉetka. On je dobar, ĉvrst irski policajac koji veruje samo u dobro i zlo; ona je devojka iz pogrešnog dela grada koja je ţivela u svim nijansama sive boje, izmeĊu crne i bele.“ „Dobro se sećam. Gledala sam ga na televiziji jedne noći dok sam ĉuvala komšijsko dete. Bilo mi je petnaest godina, moţda šesnaest i bila sam silno zaljubljena u Roberta Redforda. Nakon filma sam ga oĊbacila poput stare cipele i oĉajniĉki se zaljubila u Viktora Flanigana.“ „Bio bi polaskan.“ Kako bi se otarasila emocija iz glasa, Iv je popila još malo vode. ,,A Robert Redford bi se razoĉarao.“ „Mislim da bi preţiveo.“ Naĉinila je gest šoljom. „Molim vas, nastavite. Nije trebalo da vas prekidam." „Više uţivam kada to ĉiniš“, promrmlja Iv, a zatim ustade pa, govoreći i dalje, poĉe da se šetka prostorijom. „Ono što većina ljudi ne pamti kada je ta scena starog filma u pitanju, ĉak ni oni koji su uĉestvovali u snimanju, jeste ĉinjenica da nije odigrana kako je napisana. Viktor ju je izmenio, kao i naše ţivote.“ „Tišina na setu.“ Iv je zauzela mesto, mentalno se pripremajući. ,,Kamera.“ Ignorisala je nosaĉe, štapove i tehniĉare. Podigavši bradu, premestila je teţinu na jednu nogu i isturila donju usnu. Postani Suzan. „Scena dvadeset i ĉetiri, treći pokušaj.“ Klapa se oglasila. ,,I... akcija.“ ,,Ne znaš ništa o meni.“ „Znam sve o tebi srce.“ Viktor se nadnosio iznad nje, oĉiju prepunih besa i frustracije, mada su samo pre koji sekund bile blage. „Još kada si imala dvanaest godina shvatila si da će te lepota odvesti gde god poţeliš. I otišla si, krenuvši lakšim putem, ostavljajući leševe muškaraca za sobom.“ Krupan plan dolazi kasnije. Znala je da srednji neće uhvatiti led u njenim oĉima, niti podrugljiv osmeh. MeĊutim, ipak ih je iskoristila, kao što dobar stolar koristi ĉekić. Kako bi zarila šiljak na pravo mesto. ,,Da je to istina, svakako ne bih bila u ovoj rupi s gubitnikom poput tebe.“ „Sama si ušetala u sve ovo.“ Zabio je šake u dţepove pantalona i zaljuljao se na petama. „Širom otvorenih oĉiju. Ţene poput tebe uvek drţe oĉi širom otvorene. Sama ćeš se izvući. To je tvoj stil.“ Okrenuvši se, sipala je piće iz flaše na izgrebanoj komodi. „Nije moj stil da izdajem prijatelje policajcima.“ ,,Prijatelje.“ Nasmejao se i uzeo cigaretu. „Zar smatraš prijateljstvom to što je neko spreman da ti prereţe grlo? Sama si birala, dušo.“ Cigareta mu je visila sa ugla usana, ţmirkao je ka dimu koji se kovitlao izmeĊu njih. „Naĉinićeš pravi izbor - za sebe. I bićeš plaćena za to. Okruţni tuţilac će ti dati nekoliko dolara za informaciju. Ţene poput tebe...“ Izvukao je cigaretu iz usta i ispustio oblak dima. „Sigurno su navikle da im se plaća za uslugu.“ Ošamarila ga je, zaboravivši da povuĉe ruku u poslednjem trenutku. Glava mu je poletela unazad, kapci se suzili. Polako, posmatrajući je sve vreme, ponovo je povukao dim. Iv je zamahnula i drugi put, trgnuvši se kada su se prsti sklopili oko njenog zgloba. Spremila se na to da će je gurnuti kao što su veţbali, spremila se da snaţno udari u stolicu iza njega. Umesto toga je bacio cigaretu na pod. Njen izraz iznenaĊenja, shvatanja, panike zauvek je uhvaćen na filmu dok ju je privlaĉio u naruĉje. Kada je spustio usne na njene, otimala se. Ne toliko zbog ruku koje su je privijale uz njega, već zbog eksplozija koje su pomahnitalo odjekivale u njoj i nisu imale nikakve veze sa Suzan, ali su i te kako imale veze sa Iv. Moţda bi se zateturala da je nije drţao u uspravnom poloţaju. Bilo je zastrašujuće osetiti kako joj noge slabe, krv juri u glavu. Kada ju je oslobodio, borila se da doĊe do daha. Koţa joj je bila bleda, tako da nije bilo potrebno posebno osvetljenje niti šminka. Usne su joj se drhtavo rastavile. Oĉi su joj sijale od suza, a zatim od besa. Setila se teksta samo zbog toga što je potpuno odgovarao njenim osećanjima. „Kopile jedno. Zar misliš da je to dovoljno da ti ţena padne pred noge?“ Iskezio se, ali to nije raspršilo strast i napetost u vazduhu. ,,Da.“ Sada ju je gurnuo. „Sedi dole i zaveţi.“ „Rez - štampaj. Gospode, Vik.“ Reţiser je ustao i zakoraĉio na set. ,,Odakle ti, doĊavola, to?“ Sagnuvši se, Viktor je podigao upaljenu cigaretu i povukao dim. „Jednostavno mi je delovalo kao nešto što treba da uradim.“

,,Pa, upalilo je. Svemogući boţe, upalilo je. Sledeći put kada vas dvoje budete imali genijalnu ideju, obavestite me. U redu?“ Okrenuo se ka kamerama. „Hajde da snimimo krupne planove.“ Preţivela je još tri sata snimanja. To je bio njen posao. Nijednim treptajem nije otkrila koliko je uzdrmana. Drţala se ponosno. U garderobi je skinula Suzaninu odeću i obukla svoju. Menjala njene probleme za svoje. Grlo ju je grebalo tako da je od svoje asistentkinje prihvatila ĉašu hladnog ĉaja. „Suzan previše puši“, rekla je uz poluosmeh. „Idi kući. Ja ću sedeti ovde još malo da bih se smirila.“ „Danas ste bili odliĉni, gospoĊo Benedikt. Gospodin Flanigan i vi fantastiĉno izgledate zajedno.“ ,,Da.“ Neka joj je bog u pomoći. „Hvala ti, draga. Laku noć.“ „Laku noć, gospoĊo Benedikt. Oh, zdravo, gospodine Flanigan. Upravo sam rekla kako je danas sve dobro prošlo.“ „Lepo je to ĉuti. Zoveš se Dţouni, zar ne?“ ,,Oh, da, gospodine.“ „Laku noć, Dţouni, vidimo se sutra.“ Ušao je unutra. Iv je i dalje napeto sedela, posmatrajući ga u ogledalu. Samo delimiĉno se opustila jer nije zatvorio vrata. Shvatila je da se neće ponoviti ono što joj se desilo s Tonijem. „Smatrao sam da treba da se izvinim.“ MeĊutim, u glasu mu se nije osećao ni traĉak ţaljenja. Iv je posmatrala njegov odraz, pitajući se kada će preboleti ovu slabost prema samouverenim glumcima. Nonšalantno je podigla ĉetku i poĉela da je provlaĉi kroz kosu. „Zbog svoje genijalne ideje?“ „Zbog poljupca koji nije imao nikakve veze s glumom. Ţeleo sam to da uĉinim od prvog dana kada smo se upoznali.“ ,,Pa eto, uradio si to.“ „Sada je još gore.“ Provukao je ruku kroz kosu, kosu koja je tada još bila tamna, sa tek pokojom sedom vlasi na slepooĉnicama. „Nisam više u godinama kada se igraju igrice, Iv.“ Odloţila je ĉetku u stranu i ponovo posegnula za ĉašom. „Nijedan muškarac to nikada ne preraste.“ „Zaljubljen sam u tebe.“ Led je zakrckao kada joj se ruka zatresla. Paţljivo je spustila ĉašu. ,,Ne budi smešan.“ „Moram, istina je. Od prvog trenutka.“ „Postoji razlika izmeĊu ljubavi i poţude, Viktore.“ Naglo je ustala i zgrabila platnenu torbu koju je uvek nosila u studiju. „Nisam zainteresovana za poţudu u ovom trenutku.“ ,,A za šoljicu kafe?“ ,,Molim?“ „Šoljica kafe, Iv. Na javnom mestu.“ Oklevala je, zbog ĉega se iskezio - bio je to skoro podrugljiv osmeh. ,,Ne plašiš me se valjda, srce?“ Morala je da se nasmeje. Riĉard izaziva Suzan. „Ako se iĉega plašim“, odvratila je kao lik iz filma, ,,to sigurno nije muškarac. Ti plaćaš.“ Sedeli su skoro tri sata, naruĉivši na kraju rolat od mesa koji će pojesti uz kafu. Viktor je odabrao snaţno osvetljen restoran sa lameliranim stolovima i tvrdim separeima od plastike, koji proseĉnu zadnjicu pretvaraju u kamen nakon deset i po minuta. Pod je bio sumornosive boje koja nikada više neće biti bela, a konobarica je više vrištala no što je priĉala. Oĉigledno nije upitanju zavoĊenje, pomislila je Iv. Priĉao je o Mjurijel, o propasti svoga braka i o svojim obavezama. Nije, kao što je napola oĉekivala, zapoĉeo onom ĉuvenom reĉenicom da ga ţena ne razume, niti da se nalazi u slobodnom braku. Umesto toga je priznao da ga Mjurijel voli, na svoj naĉin. Da osim te ljubavi, kod nje postoji i oĉajna potreba za pretvaranjem da je sa brakom sve u redu. „Nije joj dobro.“ Igrao se pitom od borovnice koju je naruĉio posle obroka. Imala je ukus kao nešto što je moţda ispeĉeno - pre nekih milion godina u zadimljenoj kuhinji na petom spratu stana u Istoĉnoj sto trideset i drugoj ulici. Njegova majka, prostrujilo mu je kroz glavu, bila je zaista uţasna kuvarica. „Ne fiziĉki ili

emotivno. Nisam siguran da će joj ikada biti dobro i ne mogu da je napustim dok je situacija takva. Nema nikoga sem mene.“ Kao ţena koja je nedavno pobegla iz razornog braka, pokušala je da saoseća sa Viktorovom ţenom. „Sigurno joj je teško zbog tvog posla, putovanja i radnog vremena.“ ,,Ne, zapravo uţiva u tome. Dopada joj se kuća, a posluga je dobro obuĉena da brine o njoj. Ukoliko joj je potrebna briga. Zapravo, bila bi u stanju da brine sama o sebi, ali ĉesto zaboravlja da popije lek, a tada...“ Slegao je ramenima. „Slika. Veoma dobro, kada je raspoloţena. Tako smo se i upoznali. Bio sam tipiĉan izgladneli mladi glumac i radio sam kao model u školi slikanja da bih imao dovoljno novca za hranu.“ Nabola je viljuškom parĉe njegove pite i iskezila se. ,,Nag?“ ,,Da.“ Njen osmeh je izmamio i njegov. „Tada sam bio nešto mršaviji. Posle ĉasa, Mjurijel mi je pokazala svoj crteţ. I tako, jedno za drugim. Bila je ono što smo nazivali boemom. Naprednog shvatanja i slobodnog duha.“ Osmeh mu je nestao. „Promenila se. Bolest - beba. Te stvari su je promenile. Bolest je dijagnozirana godinu dana pošto smo se venĉali i ona je odustala od sna da će slikarstvo biti njena karijera. U potpunosti je zamenila karijeru religijom, protiv koje smo se oboje bunili. Bio sam siguran da mogu da je osvestim. Bili smo mladi i ja sam smatrao da ništa loše ne moţe da nam se dogodi. MeĊutim, dogodilo se. Poĉeo sam da dobijam uloge, stekli smo novac. Mjurijel je polako postajala ono što je danas: uplašena, ĉesto besna, nesrećna ţena.“ „Još je voliš.“ „Volim retke, veoma retke letimiĉne pojave mlade boemke koja me je oĉarala. Ĉak i kad bi se ona vratila, mislim da brak ne bi opstao. Ali bar bismo se rastali kao prijatelji.“ Iv se iznenada osetila umornom, savladanom smradom peĉenog luka, ukusom suviše vruće i jake kafe, snaţnim bojama koje su ih okruţivale izazivajući glavobolju. ,,Ne znam šta oĉekuješ da kaţem, Viktore.“ „Moţda ništa. Moţda mi je samo potrebno tvoje razumevanje. “ Posegnuvši preko stola, uzeo ju je za ruku. Kada je spustila pogled, videla je da je potpuno obavijena njime, potpuno prekrivena, potpuno zapretena. „Imao sam dvadeset i dve godine kada smo se upoznali. Sada mi je ĉetrdeset dve. Moţda bi nam uspelo da sudbina nije bila protiv nas. Nikada neću znati. Ali, znao sam kada sam ugledao tebe. Znao sam da si ti ţena s kojom je trebalo da provedem ţivot.“ Osetila je da govori istinu, uţasnu istinu koja je sada, kad ju je izgovorio, prešla od njegovog srca do njenog. Ĉisto, brzo kao što se cvet kida sa stabljike, ţarki ćošak u kojem su sedeli odsekao se od ostatka sveta. Glas joj je podrhtavao kada je povukla ruku. „Upravo si proveo sate objašnjavajući mi zašto to nije moguće.“ „Nije moguće, ali to me ne spreĉava da znam kako treba da bude. Suviše sam Irac da ne bih verovao u sudbinu, Iv. Ti si moja. Ĉak i ako ustaneš - odeš, to se neće promeniti.“ ,,A ako ostanem?“ „Onda ću ti dati koliko god mogu, dokie god budem u stanju. Nije samo seks u pitanju, Iv, mada bog zna koliko te ţelim. To je i potreba da budem uz tebe kada ujutru otvoriš oĉi. Potreba da zajedno sedimo na nekom osunĉanom tremu i slušamo vetar. Da ĉitamo kraj vatre. Da delimo pivo na bejzbol utakmici.“ Paţljivo je udahnuo. „Prošlo je skoro pet godina otkako smo Mjurijel i ja bili zajedno kao muţ i ţena. Nisam bio neveran tokom tih pet godina, niti tokom svih godina koliko smo u braku. Ne oĉekujem da mi poveruješ.“ „Moţda ti zato i ne verujem.“ Drhtavo se podigla na noge i podigla ruku kako bi spreĉila njega da ustane. „Potrebno mi je vreme, Viktore, kao i tebi. Hajde da završimo snimanje filma i vidimo kako ćemo se tada osećati.“ „Ako se budemo osećali isto?“ „Ako se budemo osećali isto... otkrićemo šta nam je sudbina priredila.“ „Kada smo završili snimanje osećali smo se isto.“ Iv je i dalje drţala ĉašu u ruci. Nije primetila da joj suze teku niz obraze. „Sudbina nam je odredila dugu, tešku stazu.“ ,,Da li bi je menjala?“, upita Dţulija tiho. „Gospode, neke delove svakako. Ali celinu - to ne bi bilo vaţno. Ipak bih bila ovde, upravo gde se danas i nalazim. A Viktor bi i dalje bio jedini muškarac. “ Nasmejala se i obrisala suzu kaţiprstom. „Jedini muškarac koji moţe da me dovede u ovo stanje.“ „Da li je Ijubav vredna toga?“ „Vredna je svega.“ Otresla je to raspoloţenje. „Postajem suviše sentimentalna. Gospode, baš mi je potrebno piće, ali već sam ga popila, a pred kamerama se vidi svaki prokleti gutljaj.“ Ponovo je sela. Naslonivši se, zatvorila je oći i ćutala tako dugo da se Dţulija zapitala da li je zaspala. „Stvorila si srećan dom ovde, Dţulija.“

,,To je vaš dom.“ „Mmm. Moja je kuća. Ti si stavila cveće u vazu, ostavila cipele na podu, zapalila sveće na kaminu, stavila fotografije nasmešenog deĉaka na sto pokraj prozora.“ Lenjivo je otvorila oĉi. „Smatram da samo bistra ţena moţe da stvori srećan dom.“ ,,A ne srećna ţena?“ „Ali ti to nisi. Oh, moţda si zadovoljna. Zadovoljna si svojim radom, ispunjena materinstvom, dopadaju ti se tvoje sposobnosti i imaš volju da ih izoštriš. Ali srećna? Baš i nisi.“ Dţulija se nagnula da iskljuĉi diktafon. Nešto joj je govorilo da ovo neće biti razgovor u kojem će uţivati ako ga kasnije bude preslušavala. „Zašto ne bih bila srećna?“ „Zato što u sebi nosiš ranu koja nikad nije zacelila, ranu koju ti je naneo ĉovek s kojim si zaĉela Brendona.“ Blag, zainteresovan ton njenog glasa postao je oštar poput leda. „Već smo razgovarale o Brendonovom ocu. Nadam se da neću zaţaliti zbog toga. ,,Ne govorim o Brendonovom ocu, već o tebi. Iskorišćena si i odbaĉena kao veoma mlada. To te je spreĉilo da traţiš drugu vrstu ispunjenja.“ „Moţda vam je teško to da shvatite, ali ne mere sve ţene ispunjenje prema broju muškaraca u svom ţivotu.“ Iv je samo podigla obrvu. ,,Pa, izgleda da sam probila led. U pravu si. Ali ţene koje ga mere tim aršinima, podjednako su budalaste kao ona koja odbijala da prizna kako joj izvesni muškarac moţe poboljšati ţivot.“ Istegla se gipko i polako. „Dţulija, draga, diktafon je iskljuĉen. Tu smo samo nas dve. Moţeš li mi reći, kao ţena ţeni, da te Pol ne privlaĉi, ne intrigira, ne uzbuĊuje?“ Dţulija je nagnula glavu, pa prekrstila ruke u krilu. „Ako me Pol privlaĉi, da li se to vas tiĉe?“ ,,Ne, doĊavola. Ali ko ţeli da zna samo ono što ga se tiĉe? Ti najbolje od svih razumeš oĉajniĉku potrebu ljudi da znaju sve o drugima." Dţulija se nasmejala. Teško je ljutiti se na dobronamerno iskrenu osobu. „Ja nisam zvezda, tako da su moje tajne, na svu sreću, samo moje.“ Zbog toga što je uţivala, podigla je noge na stoĉić. „Istina je da nisu naroĉito zanimljive. Recite mi zašto pokušavate da poveţete mene i Pola?“ „Kad vas vidim zajedno, to mi deluje nekako ispravno. Pošto ga poznajem znatno bolje nego ti još uvek, mogu da procenim njegovu reakciju. Opĉinila si ga.“ ,,U tom sluĉaju ga je lako opĉiniti.“ „Naprotiv. Koliko ja znam - izgovaram to uz prigodnu skromnost - dosad sam ja bila jedina ţena koja je u tome uspela.“ „Skromnost, malo sutra.“ Lenjivo, Dţulija je protrljala tabanom drugu nogu, pošto je nešto zasvrbelo. ,,U vama nema ni trunke skromnosti.“ „Tako je.“ Popustivši pred iznenadnom ţudnjom za kolaĉima, Dţulija je ustala i otišla u kuhinju po tanjir prepun braunisa od crne ĉokolade. Spustila ga je na stoĉić. Obe ţene su ih oprezno prouĉavale, a zatim navalile. ,,Znate“, izgovori Dţulija punih usta, ,,pre neki dan mi je rekao da ga podsećam na vas.“ ,,Zaista?“ Iv je sa uţivanjem lizala ĉokoladu s prstiju. „Po spisateljskoj imaginaciji? Ili instinktu?“ Pošto je Dţulija zbunjeno posmatrala, odmahnula je glavom. „Gospode, moram da pobegnem odavde pre nego što pojedem još jedan.“ „Ako vi uzmete još jedan i ja ću takoĊe.“ Uz silno ţaljenje, Iv je odolela. „Tebe ne moraju da uglave u kostim ujutru. Ali, daću ti materijal za razmišljanje. Pitala si me da li bih išta promenila u svom odnosu s Viktorom. Prva i najbitnija stvar koju bih izmenila krajnje je jednostavna.“ Nagnula se napred i prodorno je pogledala. ,,Ne bih ĉekala da završimo snimanje filma. Ne bih protraćila nijedan dan, nijedan sat, nijedan trenutak. Uzmi ono što ţeliš, Dţulija, i doĊavola sa oprezom. Ţivi, uţivaj. Jedi halapljivo. Inaĉe ćeš pred sam kraj smatrati da si protraćila ţivot.“ Lajl Dţonson je otpio gutljaj piva i mahinalno pritisnuo dugme za menjanje kanala na daljinskom upravljaĉu. Ispruţio se po nenameštenom krevetu samo u mreţastom bikiniju bebiplave boje. Na taj naĉin, ako odluĉi da uzme još jedno pivo iz friţidera, moţe da se divi svom nabildovanom telu dok prolazi pokraj ogledala. Bio je prokleto ponosan na svoju graĊu, a posebno se ponosio svojim penisom - za koji su mu nebrojene zadovoljne ţene rekle da predstavlja zanosan prizor. Sve u svemu, Lajl je bio zadovoljan svojim ţivotom. Vozio je veliku limuzinu jedne zvezde. Moţda Iv Benedikt nije Mišel Fajfer ili Kim Bejsinger, ali za matoru devojku dobro je gradena. Zapravo, Lajl bi joj

veoma rado podario svoj zapanjujući, svetski priznati penis sa njom. MeĊutim, dama je strogo odvajala posao od zadovoljstva. Ipak, bilo mu je priliĉno dobro. Stan iznad garaţe bio je veći i bolji od rupe u Bejkersfildu u kojoj je proveo detinjstvo i punu nezadovoljstva adolescenciju. Imao je mikrotalasnu, kablovsku televiziju i nekoga ko jednom nedeljno menja posteljinu. Ona balavica Sisi, odbila je put u raj na tim sveţe opranim ĉaršavima. Nije znala šta propušta. Što se Lajla tiĉe, njen gubitak je neĉiji dobitak. Nije mu trebalo mnogo truda da nagovori mnoge druge, prijateljskije dame da uskoĉe u njegov krevet. Ipak, ljutilo ga je to što je pretila da će se poţaliti gospoĊi B. pipne li je još koji put. Prestao je da menja kanale i odluĉio se za MTV, a pošto se silno dosaĊivao, takoĊe je odluĉio da ustane i uzme jedan dţoint iz zalihe. Imao je deset uredno srolanih ,,drugara“ obavijenih plastikom i skrivenih u kutiji pakovanja bonţite. GospoĊa B. je sprovodila strogu politiku zabrane droge. Ako koristiš, letiš napolje. Što se nije odnosilo samo na teške droge i to mu je jasno stavila do znanja kada ga je zaposlila. Pošto je noć bila blaga, odluĉio je da je što bolje iskoristi. Navukavši trenerku, uzeo je pivo, dţoint i dvogled. U poslednjem trenutku je pojaĉao ton televizora kako bi ga ĉuo na krovu. Dok mu se dvogled klatio oko vrata, sa dţointom u ustima i pivom u ruci, lako se popeo. Smestivši se, kresnuo je šibicu. Odatle je video veći deo imanja. Prekrivao ga je baldahin od zvezda i srebrna meseĉina. Blag povetarac je donosio mešavinu mirisa iz vrta i oštar, letnji miris trave koju je baštovan tog popodneva pokosio. Matora devojka je ţivela na visokoj nozi i on je to poštovao. Imala je sve - bazen, teniski teren i ukrasno drveće. Lajl je imao draga sećanja na zelenilo za koje gospoĊa B. više nije bila zainteresovana. Jedne veĉeri je prokrijumĉario konobaricu na imanje i tucao je do iznemoglosti na hladnoj, potkresanoj travi. Kako je ono rekla da se zove? “, zapitao se dok je uvlaĉio dim marihuane u pluća. Teri, Šeri? Sranje, kako god bilo, imala je usta poput sisaljke. Moţda će je ponovo potraţiti. Dokono je okrenuo dvogled ka gostinjskoj kući. To je dobar komad. Pravi kvalitet. Šteta što je ta ljupka zadnjica tako stisnuta. TakoĊe je hladna kao veštiĉja sisa i oprezna. Nijednom je nije uhvatio kako radi nešto zanimljivo pokraj podignutih roletni. Uspeo je da je uhvati kako prolazi pored osvetljenog prozora, umotana u ogrtaĉ ili u vrećastoj dukserici. MeĊutim, kada se svlaĉila, spuštala je roletne. Pošto je Lajl izigravao voajera već nedeljama, pitao se da li gospoĊa Dţulija Samers ikada skida odeću. GospoĊa B. nije bila tako iskljuĉiva. Lajl ju je već video nagu i prvi bi joj uputio kompliment na dobroj oĉuvanosti. Veĉeras su gorela svetla u gostinjskoj kući. Ĉovek moţe da se nada. Uostalom, Lajl je svoj voajerizam smatrao poslom. Ĉovek u njegovoj poziciji, ako je ambiciozan, uvek moţe zaraditi dodatan novac. Da je Dţulija prijatnija, moţda bi odbio predlog da je špijunira. Nasmejao se sam sebi dok je tripovao usled kombinacije piva i trave. Moţda i ne bi. Dobro se plaća, a posao je piĉkin dim. Samo je trebalo da obrati paţnju na to ko dolazi i odlazi iz gostinjske kuće, zabeleţi kako izgleda Dţulijina svakodnevica i da vodi zapisnik o njenim sastancima van kuće. Ĉak ni to nije bilo teško. Ţena je toliko obuzeta svojim detetom da bi uvek ostavila poruku o tome gde se uputila kada krene sa imanja. Lak posao. Dobro plaćen. Šta bi više ĉovek mogao da poţeli? Lajl se uspravio kada se ukljuĉilo svetlo u spavaćoj sobi. Uspeo je letimiĉno da je osmotri. Još je bila u dţemperu i pantalonama. Uznemireno se šetkala tamo-amo. Nada je sinula u njegovim uspaljenim grudima. Moţda je dovoljno uznemirena da zaboravi na roletne. Zastala je, maltene na sredini prozora dok je posezala da skine gumicu s kose. ,,Oh, da. Hajde, dušo. Samo tako nastavi.“ Kikoćući se, drţao je dvogled jednom rukom dok je drugu zavlaĉio u trenerku u kojoj mu je ud već bio priliĉno ĉvrst. Uvek je slušao o tome kako se strpljenje nagraĊuje. Poverovao je u to sada dok je Dţulija skidala dţemper preko glave. Ispod je nosila neke tanušne, ĉipkane stvari. Grudnjak. Gaćice. Lajl se ponosio time što zna ispravan naziv ţenskog donjeg veša. Mrmljao joj je ohrabrenja dokje pripremao svoju pumpu. „Hajde, dušo, nemoj sada stati. Tako je. Skini pantalone. Oh, gospode, kakve noge.“ Jeknuo je kada se roletna spustila, ali i dalje mu je radila mašta. Dok je Dţulija iskljuĉila svetlo, Lajl je već leteo ka mesecu.

Petnaesto poglavlje
„Kuća poskakuje.“ Sisi se ušunjala u kuhinju, gde je Dţulija spremala popodnevni zalogaj za Brendona i Dastina. „Ĉujem gungulu.“ Samo zbog toga Dţulija je upropastila dva nokta i popila pola table pilula protiv gorušice. „Bila mi je potrebna sva veština koju posedujem da bih spreĉila deĉake da potrĉe i uskoĉe u središte dogaĊaja." „Baš je lepo od vas što ste poveli Dastina u park.“ „Zabavljaju jedan drugoga.“ A kako bi zabavila sebe, Dţulija je rasporedila kriške voća i povrća po posluţavniku na naĉin koji će maskirati hranjivu vrednost. Ili se bar tome nadala. „Volim da ih posmatram zajedno.“ Zbog toga što se u ovoj kuhinji osećala ugodno, kao u svojoj, Sisi je odabrala komad jabuke. „Ako ţelite da vidite pravi šou, skoknite do glavne kuće. Koliko cveća! Puni kamioni. Ljudi mile unaokolo, govoreći razliĉitim jezicima. GospoĊica Solomon skakuće oko njih pokušavajući da ih sve organizuje, ali neprestano stiţu novi i novi.“ „GospoĊa Benedikt?“ „Tim od troje ljudi je depilira i masira“, odvrati Sisi punih usta. „Telefon zvoni ĉitav dan. Neki ĉovek u belom odelu je poĉeo da plaĉe zbog toga što još nisu stigla jaja od prepelice. Tada sam otišla.“ „Ispravno si postupila.“ „Iskreno, Dţulija, gospoĊa B. je prireĊivala neke lude zabave, ali ovo je neverovatno. Kao da se silno trudi zbog toga što se plaši da je ovo poslednja ţurka koju će organizovati. DoĊavola, tetka Doti mi je rekla da ona jaja od prepelice i neka vrsta peĉuraka stiţu ĉak iz Japana, Kine ili nekog sliĉnog mesta.“ „Rekla bih da gospoĊa B. voli da ugaĊa sebi.“ ,,Popriliĉno.“ Sisi ubaci kockicu sira u usta. „Osećam krivicu zbog toga što ćeš sve to propustiti jer moraš da ĉuvaš Brendona.“ „Hej, meni ne smeta.“ Uostalom, planirala je da krišom odvede deĉake u ţbunje kako bi jedno sat vremena posmatrali šta se zbiva. „Zabavno je posmatrati koliko svi lude dok organizuju ţurku. Da li ste kupili novu haljinu?“ pitala je nehatno, prateći Dţuliju dok je izlazila iz kuhinje da pozove deĉake. ,,Ne. Htela sam, ali sam zaboravila. Hej, vi gore. Hrana je u kuhinji.“ Uz tabananje stopala i ratne povike, deĉaci su se sjurili niz stepenice i jurnuli u kuhinju. „Nešto ću smisliti“, obratila se Sisi. „Moţda ti moţeš da mi pomogneš da odluĉim." Sisi se iskezila i ćušnula ruke u dţepove šortsa. „Naravno. Oboţavam da preturam po ormanu. Ţelite li da to odmah obavimo?“ Dţulija pogleda na sat i uzdahnu. Vreme je neumoljivo odmicalo. „Pretpostavljam da je tako najbolje. Ne moţeš se spremiti za ovakvu ţurku za manje od dva sata.“ ,,Ne zvuĉite uzbuĊeno. Mislim, ovo će izgleda biti glavna holivudska ţurka ove godine.“ „Bolje mi idu roĊendanske proslave. One sa papirnim magarcem kojem treba prikaĉiti rep iglom i dvadeset petoro razigrane dece koja se preţderavaju tortom i sladoledom.“ „Veĉeras niste mama“, rekla je Sisi gurnuvši Dţuliju ka stepenicama. „Veĉeras ste na spisku zvanica Iv Benedikt.“ Sisi poskoĉi kada se zaĉulo kucanje na vratima i prepreĉi Dţuliji put. ,,Ne, ne. Ja ću otvoriti. Vi idite gore. Doneću je.“ „Šta ćeš doneti?“ „Mislim, videću ko je. Samo vi idite. Ako nosite brushalter, skinite ga.“ „Ako nosim...“ Ali, Sisi je već odjurila. Odmahujući glavom, Dţulija se uputi ka spavaćoj sobi. Ravnodušno je poĉela da pretura po ormanu. Tu je njena pouzdana plava svila, ali to je nosila kada su ona i Pol... Sama je kriva što je spakovala više poslovnih odela nego veĉernjih. Uvek moţe da obuĉe onu crnu, pomislila je i uzela jednostavnu haljinu koja je dobro sluţila već pet godina. Nasmešila se kad ju je poloţila na krevet. Sisi će se verovatno zagrcnuti. Dţulija je zaronila nazad u orman. „Izbor mi je bedno ograniĉen“, rekla je kad je ĉula da Sisi ulazi, „Ali, uz malo genijalnosti, ko zna?“ Okrenula se. „Šta je to?“ ,,Isporuka.“ Sisi je poloţila kutiju na krevet a zatim se povukla unazad. „Pretpostavljam da treba da je otvorite.“

„Nisam ništa naruĉila.“ Pošto na kutiji nije ništa pisalo, Dţulija je slegla ramenima i poĉela da cepa papir za uvijanje. „Pustite mene.“ Nestrpljivo, Sisi zgrabi turpiju s noćnog stoĉića i preseĉe ga. „Volela bih da vidim kako se ponašaš na boţićno jutro dok otvaraš poklone.“ Dţulija je dunula pramen sa oĉiju i otvorila poklopac. ,,Kreppapir“, rekla je. „Moj omiljeni.“ MeĊutim, smeh joj se pretvori u zapanjen uzdah kad je sklonila papir u stranu. Svetlucanje svile boje smaragda, zaslepljujući sjaj veštaĉkih dijamanata. Jedva u stanju da diše, Dţulija je neţno izvadila haljinu iz kutije. Bio je to dugaĉak, uzan i spektakularan komad svile koji će joj obavijati telo poput vazduha. Na vrhu visokog izreza nalazila se ogrlica od svetlucavog kamenja koji su takoĊe ukrašavali i manţetne na krajevima dugih, tesnih rukava. LeĊa su bila gola od ramena do struka. ,,Oh, boţe“, uspela je Dţulija da izusti. ,,Tu je i kartica.“ Grizući donju usnu, Sisi je pruţila. ,,Od Iv. Kaţe da bi volela da obuĉem ovu haljinu veĉeras.“ „Šta mislite?“ „Mislim da me je dovela u neprijatnu situaciju.“ Nevoljno, Dţulija je vratila haljinu u kutiju, odakle je blistala gore ka njoj. ,,Ne mogu nikako da je prihvatim.“ Sisi pogleda haljinu, a zatim Dţuliju. ,,Ne dopada vam se?“ ,,Da li mi se dopada? Divna je.“ Popustivši pred iskušenjem, Dţulija prede rukom preko tkanine. ,,Zapanjujuća.“ ,,Stvarno?“ ,,I neĉuveno skupa. Ne.“ Odmahnula je. „Pretpostavljam da ne bih morala da razmišljam o tome da li bi me poštovala ujutru.“ ,,Molim?“ ,,Ništa.“ Dţulija se sabrala i poloţila krep-papir preko haljine. Bogata boja smaragda bleštala je kroz njega, prizivajući je. „Nije u redu. Veoma je velikodušna, ali ovo nije u redu.“ „Nešto nije u redu sa haljinom?“ „Ne, zaboga, Sisi, haljina je savršeno lepa. U pitanju je moral.“ Znala je da mlati po mraku. Ţelela je haljinu, ţelela je da oseti kako klizi preko njenog tela i pretvara je u elegantnu osobu. ,,Ja sam biograf Iv Benedikt i to je sve. Osećala bih se bolje...“ To je laţ. „Prigodnije je da obuĉem nešto svoje.“ „Ali ona jeste vaša.“ Sisi jezgrabila haljinu istavilajepred Dţuliju. ,,Napravljena je za vas.“ „Priznaću da je u pitanju moj stil i svakako moja veliĉina...“ „Ne, mislim, zaista je napravljena za vas. Liĉno sam je dizajnirala.“ „Ti si je sašila?“ Zapanjena, okrenula se ka ogledalu kako bi osmotrila haljinu prislonjenu uz svoje telo. „GospoĊa B. me je zamolila. Ţelela je da veĉeras nosite nešto posebno. Ona voli iznenaĊenja. Morala sam da vam preturam po ormanu.“ Sisi poĉe da briše vlaţne dlanove o šorts pošto je Dţulija ćutala. „Znam da je to bilo donekle podlo s moje strane, ali morala sam da pogodim veliĉinu. Volite jake boje, zato sam smatrala da je smaragdna dobar izbor i stil... Odluĉila sam se za suptilno seksi. Znate, elegantno, ali izazovno.“ Pošto joj je ponestalo poleta, Sisi je potonula na krevet. ,,Ne dopada vam se. U redu je“, ţurno je nastavila kada se Dţulija okrenula. „Mislim, nisam preterano osetljiva. Razumem ako to nije vaš tip haljine."“ Dţulija je podigla ruku, shvativši da Sisi ponovo uzima zalet. „Zar nisam rekla da je divna?“ ,,Da, naravno, niste ţeleli da povredite moja osećanja.“ „Kada sam to rekla, nisam znala da si je ti sašila.“ Sisi naprći usne kada je shvatila. „Tako je.“ Dţulija ponovo spusti haljinu i poloţi ruke na njena ramena. „Haljina je neverovatna, najlepša haljina koju sam ikad imala. „Znaĉi, nosićete je?“ „Luda si ako misliš da ću propustiti priliku da nosim original mekena.“ Nasmejala se kada je Sisi poskoĉila i zagrlila je. „GospoĊa B. me je zamolila da odaberem i asesoare. “ U punom gasu, okrenula se i razmotavala krep-papir sve dok nije pronašla somotsku torbicu. „Ovu šnalu s veštaĉkim dijamantom. Mislila sam da treba da podignete kosu, znate?“ Pokazala je podigavši svoju. ,,I zakaĉite je šnalom. Tu su i minĊuše. Viseće.“ Pruţila joj je sve to, oĉiju blistavih od uzbuĊenja. „Kako vam se ĉini?“

Dţulija je protresla dugaĉke, svetlucave minĊuše u ruci. Nikada o sebi nije razmišljala kao o tipu ţene koja nosi minĊuše do ramena. Moţda pletenice do ramena. MeĊutim, pošto je Sisi to oĉigledno mislila, Dţulija je bila voljna da rizikuje i nosi ih samo veĉeras. „Mislim da ću ih oboriti s nogu.“ Dva i po sata kasnije, nakon dugaĉkog ţenskog rituala prepuštanju kremama, uljima, puderima i parfemima, Dţulija je dopustila Sisi da joj pomogne pri oblaĉenju haljine. ,,Pa?“ Dţulija poĉe da se okreće ka ogledalu, ali Sisi je zaustavi. ,,Ne još. Najpre minĊuše.“ Dok ih je Dţulija nameštala, Sisi joj je popravljala frizuru, povlaĉila haljinu i nameštala okovratnik. „Dobro, sada moţete da pogledate." S leptirićima u stomaku, Sisi duboko udahnu i zadrţa dah. Dţuliji je samo jedan pogled bio dovoljan da shvati kako haljina zadovoljava oĉekivanja. Sjaj veštaĉkih dijamanata naglašavao je duge, hladne linije. Visoki okovratnik i dugi, uski rukavi odisali su dostojanstvom, dok su leĊa nagoveštavala nešto sasvim drugo. „Osećam se poput Pepeljuge“, mrmljala je Dţulija. Okrenula se i pruţila ruke ka Sisi. ,,Ne znam kako da ti zahvalim.“ ,,To je bar lako. Kada vas ljudi pitaju za haljinu, obavezno im recite da ste otkrili fantastiĉnu novu dizajnerku koja se zove Sisi Mekena.“ Dţulijina panika se pojaĉala za koji stepen kad je ušla u glavnu kuću. Dekoracija je bila savršena. Oko nje se prostirao okean cveća s tri skulpture od leda u obliku morskih sirena. Stolovi prekriveni platnenim stolnjacima, belim poput meseca, stenjali su pod koliĉinom najfinije hrane, a šampanjca je bilo dovoljno da bi se u njemu moglo plivati. Sve to obasjavalo je svetlucanje sitnih svetiljki postavljenih po drveću. Bila je to glamurozna mešavina starog i novog, holivudsko odavanje pošte mladosti i trajanju. Dţulija je pomislila da se to moţe saţeti u liĉnostima Viktora Flanigana i Pitera Dţeksona. Ivina duga i trajna ljubav i ako je verovati pogledima koje su razmenjivali - njen najnoviji flert. Nakit je svojim sjajem nadmašivao zaslepljujuća svetla. Krhki miris ruţa, kamelija i magnolija lebdeo je oko naparfemisanih tela. Muzika je plutala iznad smeha i sveprisutnog poslovanja koje koristi gala veĉe vešto poput zasedanja glavnog odbora. Ovdeje više zvezda nego uplanetarijumu, pomislila je Dţulija, prepoznajući lica sa ekrana, malog i velikog. Zajedno sa producentima, reţiserima, piscima i pripadnicima štampe, na jednom mestu je bilo dovoljno moći da snabde strujom neki veći grad. Pa, ovo je Holivud, pomislila je. Mesto u kojem se slava i moć rvu svaki dan. Provela je više od sat vremena mešajući se sa gomilom, praveći mentalne beleške i ţaleći što nije bila dovoljno nepristojna da ponese diktafon. Pošto je morala da odahne, iskrala se iz gomile da bi sluša muziku na obodu vrta. „Kriješ se?“, upita je Pol. Nasmešila se suviše brzo, tako brzo da je bila zahvalna što mu je okrenuta leĊima. Zbog toga što je uţivao u pogledu, i njemu je bilo drago zbog toga. „Pokušavam da doĊem do daha“, odvrati ona. Rekla je sebi da nije ĉekala njega i da ga nije traţila. Niti poţelela. ,,Da li ti to pomodno kasniš?“ „Samo kasnim. Dobro mi je išlo sa sedmim poglavljem. “ Ponudio joj je jednu od dve ĉaše šampanjca koje je drţao. Gledajući je, pitao se zašto mu je delovalo hitno da završi tih nekoliko stranica. Mirisala je poput vrta u sumrak i izgledala poput greha. „Ispriĉaj mi sve ukratko.“ „Pa, mene su poljubili u ruku, ogrebali mi obraz i u jednom nesrećnom sluĉaju, neko me uštinuo za zadnjicu.“ Oĉi su joj se smešile iznad ivice ĉaše. „Izvrdala sam, izmakla i izbegla brojna pitanja o svom radu na Ivinoj knjizi, izdrţala mnoge poglede praćene šaputanjem - koja se tiĉu istog, sigurna sam u to - i prekinula malu, gadnu svaĊu izmeĊu dva prelepa stvora oko nekoga po imenu Klajd.“ Skliznuo je prstom niz minĊušu koja je doticala jedno svilenkasto rame. „Zaposlena devojka.“ „Sada znaš zašto mi je potrebno da doĊem do daha.“ Odsutno je klimnuo glavom dok je pogledom preletao preko grupica ljudi rasutih po terasi i travnjaku. Podsećali su ga na najegzotiĉnije ţivotinje koje krase veoma skupi zoološki vrt. „Kada Iv nešto ĉini, ona to ĉini do daske.“

„Zabava je izvanredna, zasad. Imamo jaja od prepelice i peĉurke s Dalekog istoka. Tartufe i paštetu iz unutrašnjosti Francuske. Lososa sa Aljaske, jastoga iz Mejna. A mislim da je srţ artiĉoke uvezena iz Španije.“ „Imamo znatno više od toga. Vidiš li onog ĉoveka? Krhkog izgleda i sede kose. Naslanja se na štap a o njemu se brine crvenokosa ţena graĊena poput...“ ,,Da, vidim ga.“ ,,To je Majkl Torent.“ ,,Torent?“ Dţulija zakoraĉi napred kako bi bolje videla. „Mislila sam da se povukao na Rivijeru. Pokušavala sam mesecima da ga dobijem i zakaţem intervju.“ Iskušavajući je, Pol je prešao prstom niz njenu kiĉmu, zadovoljan što je osetio blagi drhtaj. „Dopadaju mi se tvoja gola leĊa skoro isto koliko i tvoja otkrivena stopala.” Neće joj odvući paţnju - uprkos vatrenoj liniji koju je zapalio uz njenu kiĉmu. Oprezno se malĉice pomerila. Izvio je usne. „Razgovarali smo o Torentu“, rekla je. „Šta misliš, zar bi samo zbog besplatne hrane i šampanjca prešao toliki put?“ „Oĉigledno je smatrao da je pozivnica na ovu zabavu vredna putovanja. A ono tamo?“ Pre nego što je uspela skrenuti paţnju Polu da prestane da se igra s njenim prstima, usredsredila se na ĉoveka kojeg je posmatrao. „Znam da je Entoni Kinkejd ovde. Ne razumem zašto ga je Iv pozvala." „Trebalo bi da razumeš.“ ,,Pa, dvojica bivših supruga...“ „Trojica", ispravi je Pol. „Dejmijan Prist je upravo zakoraĉio na terasu.“ Dţulija ga je odmah prepoznala. Mada jedini od Ivinih bivših muţeva koji nije iz filmske industrije, ipak je bio poznat. Pre nego što se penzionisao u trideset petoj godini, Prist je bio jedan od najbolje plaćenih profesionalnih igraĉa tenisa. Šampion Vimbldona, meĊutim, osvajao je i sve druge grend slem turnire. Visok i dugih udova, Prist je mogao da dosegne svaku loptu i imao opasan bekhend. TakoĊe je posedovao razarajuću seksualnost koju ţene istog trenutka primete. Videvši ga sada, s rukom oko struka mlade ţene, Dţulija je shvatila zašto se Iv udala za njega. Taj brak joj je obezbedio gomilu besplatnih reklama u štampi. Bio je skoro dvadeset godina mlaĊi od nje kada su pobegli u Las Vegas. Mada je brak potrajao samo jednu burnu godinu, tabloidi su se hranili tom priĉom još mesecima. „Trojica od ĉetvorice", promrmlja Dţulija, pitajući se kako to da iskoristi. „Tvoj otac?“ „Ţao mi je. Ništa ga nije moglo odvojiti od igranja kralja Lira.“ Pol je probao šampanjac i pomislio koliko bi voleo da proba Dţulijina duga, glatka leĊa. „Mada sam dobio nareĊenje da prijavim sve što bi moglo biti zanimljivo.“ „Nadajmo se da će biti toga.“ ,,Ne prizivaj nevolju.“ Poloţio je šaku na njenu ruku. „Osim muţeva, mogao bih da istaknem izvestan broj bivših ljubavnika, starih rivala i nezadovoljnih prijatelja. „Volela bih da to uĉiniš.“ Samo je odmahnuo glavom. „TakoĊe ima dosta ljudi koji bi verovatno bili srećni da ĉitav posao oko knjige naprosto nestane.“ U oĉima joj je zasvetlucao gnev. „Ukljuĉujući tebe.“ ,,Da.“ Dugo sam razmišljao o tome da je neko provalio u kuću i preturao ti po trakama. Moţda je u pitanju dokona radoznalost, ali ĉisto sumnjam. Rekao sam ti još na poĉetku kako ne ţelim da Iv bude povreĊena. TakoĊe ne ţelim da neko povredi tebe.“ „Obe smo velike devojĉice, Pole. Ako će te to umiriti, mogu ti reći da mi je Iv zasad ispriĉala osetljive, svakako liĉne, moţda i neugodne stvari o nekim ljudima. Ali zaista smatram da se one ne mogu smatrati pretećim.“ ,,Još nije završila. I ona će...“ Dok su mu se kapci suţavali, stezao je prstima dršku ĉaše. ,,Šta je bilo?“ „Još jedan Majkl." Glas mu je postao hladan, ali to nije bilo ništa prema ledu u njegovim oĉima. Zapitala se kako to da vazduh oko njih nije zapucketao. ,,Delrikio.“ „Majkl Delrikio?“ Dţulija je pokušala da razabere ĉoveka u kojeg Pol zuri. „Da li treba da mi je poznat?“ ,,Ne. Ako imaš sreće, provešćeš ostatak ţivota ne poznavajući ga.“ ,,Zašto?“ Dok je postavljala pitanje, prepoznala je ĉoveka kojeg je videla kako izlazi iz Drejkove kancelarije. ,,Da li je to ĉovek otmenog drţanja, srebrne kose, s brkovima?“

„Izgled vara.“ Pol joj je dodao svoju polupraznu ĉašu vina. ,,Izvini.“ Ignorišući ljude koji su ga dozivali ili pak posegli da poloţe šaku na njegovo rame, Pol krenu pravo ka Delrikiju. Moţda se zbog izraza njegovih oĉiju ili jedva potisnutog gneva njegovih koraka, nekoliko ljudi povuklo, a krupni Dţozef pribliţio. Pol dobaci dugaĉak, izazivajući pogled Delrikiovom ĉuvaru, a zatim se upilji u dona. Jedva primetnim treptajem oka, Delrikio naredi Dţozefu da se skloni u stranu. ,,Pa, Pole. Prošlo je dosta vremena.“ „Vreme je relativna stvar. Kako si uspeo da sklizneš kroz kapiju, Delrikio?“ Stariji ĉovek je uzdahnuo i sa svog tanjira odabrao jednu finu krofnu s punjenjem od jastoga. „Još imaš problem s poštovanjem. Iv je trebalo da mi dopusti da te disciplinujem pre mnogo godina.“ „Pre petnaest godina sam bio deĉak, a ti glibava mrlja na peti ĉoveĉanstva. Razlika je u tome što ja više nisam deĉak.“ Delrikio je odavno nauĉio da kontroliše bes. MeĊutim, sada ga je obuzeo pa je, da bi se bar nakratko suzdrţao, ĉvrsto zagrizao krofnu. „Tvoji maniri ne sluţe na ĉast ţeni koja nam je veĉeras otvorila svoj dom.“ Odabrao je novi zalogaj, briţljivo i promišljeno. „Ĉak i neprijatelji poštuju neutralnu teritoriju.“ „Ovo nikada nije bila neutralna teritorija. Ako te je Iv pozvala, pogrešila je u rasuĊivanju. Sama ĉinjenica da si uopšte došao govori mi da ne znaš šta znaĉi čast.“ Ponovo je blesnuo sirov gnev. „Ovde sam da uţivam u gostoprimstvu lepe ţene.“ Iako se nasmešio, oĉi su mu gorele. „Kao što sam to ĉesto ĉinio u prošlosti.“ Pol je brzo krenuo napred. Dţozef se pokrenuo u isto vreme. Zavukavši ruku u sako, prislonio je cev automatskog pištolja kalibra 32 uz Polovu mišku. ,,Oh!“ Dţulija se saplela i prosula ĉašu punu šampanjca preko Dţozefovih blistavih mokasina guči. ,,Oh, strašno mi je ţao. Uţas jedan. Ne znam zašto sam toliko nespretna.“ Trepćući i smešeći se, brisala je Dţozefova nakvašena stopala maramicom koju je uzela iz njegovog dţepa. „Obrisaću ih pre nego što se napravi fleka.“ Zbrka je izazvala salve smeha meĊu ljudima koji su stajali okolo u grupicama. Smešeći se bezazleno Dţozefu, podigla je ruku pruţajući mu priliku da joj pomogne da ustane - i stala izmeĊu njega i Pola. „Izgleda da sam skvasila vašu maramicu.“ Promrmljao je nešto i stavio je u dţep. „Već smo se upoznali, zar ne?“, upitala je. „Otrcana fraza, Dţulija.“ Iv se stvorila pokraj nje. „Skoro da si upropastila efekat ćućanja kraj stopala ovog ćoveka. Zdravo Majkl.“ ,,Iv.“ Prihvatio je njenu ruku i polako je podigao ka usnama. Stara potreba se pokrenula u njemu, potamnevši mu pogled. Da joj Pol nije rekao da su bili ljubavnici, tada bi to shvatila po koliĉini varnica u vazduhu. „Lepša si nego ikada.“ ,,Ti izgledaš... uspešno. Vidim da obnavljaš staro poznanstvo - i sklapaš novo. Sećaš se Pola, naravno. Ovo je Dţulija, moj simpatiĉni, nespretni biograf.“ „GospoĊo Samers.“ Dotakao je usnama i brkovima njenu šaku. „Oduševljen sam što se najzad upoznajemo. Pre nego što je uspela da odgovori, Pol je zagrli oko struka i privuĉe k sebi. ,,Iv, zašto je on, doĊavola, ovde?“ ,,Ne budi neuĉtiv, Pole. Gospodin Delrikio je gost. Baš sam se pitala, Majkle, da li si imao priliku da porazgovaraš sa Dejmijanom? Sigurna sam da moţete da pretresete mnoge stare uspomene.“ ,,Ne.“ Oĉi su joj zasvetlucale, hladne poput dijamanata na njenom vratu. Nasmejala se. „Dţulija, moţda će ti biti zanimljivo da saznaš da sam svog ĉetvrtog supruga upoznala preko Majkla. Dejmijan i Majkl su bili - da li bi rekao da ste bili poslovni saradnici, dragi?“ Niko nije umeo da ga draţi tako uspešno kao Iv Benedikt. „Imali su - zajedniĉke interese.“ „Lepo reĉeno. Pa, Dejmijan se penzionisao kao šampion i svi su dobili ono što su ţeleli. Oh, izuzev Henka Frimonta. Kakva tragedija. Pratiš li tenis, Dţulija?“ Ima neĉega ovde, neĉega starog i neprijatnog ispod mirisa cveća i parfema. ,,Ne, plašim se da ne pratim.“ ,,Pa, dogodilo se to pre petnaestak godina. Kako vreme leti.“ Otpila je gutljaj šampanjca. „Frimont je bio Dejmijanov glavni konkurent - ĉak protivnik. Uĉestvovali su na Ju-Es openu kao prvi i drugi nosilac. Postojale su veoma visoke opklade oko toga ko će pobediti. Da skratim, Frimont se Predozirao. Injekcija kokaina i

heroina - mislim da se to u slengu zove spidbol. Tragiĉno. Nakon toga, Majkl je lako došao do šampionske titule. Oni koji su se kladili na njega, prošli su veoma dobro.“ Polako je prešla prstima preko ivice ĉaše, dok su joj nokti tamnocrvene boje blistali. ,,Ti si kockar, zar ne Majkl?“ „Svi muškarci su kockari.“ „Neki su uspešniji od drugih. Molim te, nemoj mi dopustiti da te ometam u druţenju, uţivanju u hrani, muzici i starim prijateljima. Nadam se da ćemo imati priliku da porazgovaramo još jednom do kraja veĉeri.“ „Siguran sam da hoćemo.“ Okrenuo se i ugledao Ninu samo koji korak dalje. Pogledi su im se ukrstili. Ona je prva oborila pogled, pre nego što se okrenula i jurnula u kuću. ,,Iv“, zapoĉela je Dţulija, ali diva je samo odmahnula glavom. „Gospode, potrebna mi je cigareta.“ Zatim se njen osmeh pojaĉao bar hiljadu puta. „Dţoni, dragi, divno je što si došao.“ Otišla je da se prepusti njegovom zagrljaju i poljupcu. Dţulija je odustala od tog izvora i okrenula se ka Polu. „Šta je to, doĊavola, bilo?“ Neţno ju je uzeo za ruke. ,,Drhtiš.“ „Imam osećaj da sam prisustvovala drţavnom udaru bez krvoprolića. Ja...“ Ugrizla se za jezik dok je Pol uzimao dve nove ĉaše od kelnera u prolazu. „Tri lagana gutljaja“, naredio je. Poslušala je zbog toga što je morala da se smiri. „Pole, da li ti je onaj ĉovek uperio pištolj u srce?“ Mada joj se osmehnuo, veselost u njegovim oĉima neutralizovalo je nešto opasnije, smrtonosnije. ,,Da li si pokušala da me spaseš ĉašom šampanjca, Dţuls?“ „Upalilo je“, izgovorila je oštrim glasom, a zatim otpila još jedan gutljaj. „Ţelim da mi ispriĉaš zašto si onako razgovarao s tim ĉovekom, ko je on i zašto je poveo naoruţanog telohranitelja na zabavu.“ „Jesam li ti rekao da veĉeras izgledaš predivno?“ ,,Odgovori!“ Umesto toga, spustio je ĉašu na stoĉić od kovanog gvoţĊa i obuhvatio njeno lice dlanovima. Pre nego što je to mogla da izbegne - ili bar odluĉi da li to ţeli - ljubio ju je znatno strastvenije no što to pravila pristojnosti nalaţu da se ĉini u javnosti. Ispod te strasti se osećao ukus gorkog, tinjajućeg gneva. „Drţi se podalje od Delrikija“, rekao je tiho, a zatim je ponovo poljubio. ,,A ako ţeliš da uţivaš u ostatku veĉeri, drţi se podalje i od mene.“ Ostavio ju je tu i okrenuo se ka kući u potrazi za neĉim jaĉim od šampanjca. „Zasad imamo priliku da prisustvujemo pravoj predstavi.“ Uzdrmana, Dţulija je ispustila dug uzdah kada je Viktor potapšao po ramenu. „Volela bih da mi je neko dao scenario.“ ,,Iv voli improvizaciju.“ Bacio je pogled unaokolo, promešavši kockice leda u sodi. „Bog zna da ona voli da napravi pometnju. Uspela je veĉeras da dovede maltene sve igraĉe.“ „Pretpostavljam da mi ni vi nećete reći ko je Majkl Delrikio.“ ,,Biznismen.“ Viktor joj se nasmeši. „Šta kaţete na šetnju po bašti?“ To će, znaĉi, morati sama da otkrije. ,,Da, volela bih.“ Sišli su sa terase i prešli preko travnjaka kroz senke koje je presecala svetlost sijalica. Orkestar je svirao ,,Moonglow“ dok ih je obavijao mirisan vazduh. Dţulija se setila da je prethodne nedelje videla Viktora i Iv kako koraĉaju kroz isti vrt, obasjani istim mesecom. „Nadam se da se vaša supruga oporavlja.“ Po njegovom izrazu je shvatila da je prebrzo naĉinila prvi korak. „Ţao mi je. Iv je pomenula da je bolesna.“ „Ponašaš se veoma diplomatski, Dţulija. Siguran sam da ti je rekla više od toga.“ Otpio je gutljaj sode, boreći se protiv zova viskija. „Mjurijel više nije u neposrednoj opasnosti. Plašim se da će oporavak biti dugaĉak i teţak.“ „Sigurno vam nije lako.“ „Moglo bi biti lakše, ali Iv to neće dopustiti.“ Osmotrio je Dţuliju umornim pogledom. Meseĉina je obasjala njeno lice na naĉin koji ga je dotakao, ali nije umeo da ga prepozna. Veĉeras je vrt namenjen mladićima i devojkama. On se osećao starim. „Znam da ti je Iv priĉala o nama.“ ,,Da, ali nije morala. Videla sam vas ovde jedne noći pre neku nedelju.“ Pošto se ukrutio, poloţila je ruku na njegovo rame. „Nisam vas špijunirala. Samo sam se našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.“ „Ili na pravom mestu u pravo vreme“, dodao je ljutito.

Dţulija je klimnula i potrudila se da paţljivo odabere reĉi dok je on palio cigaretu. „Znam da sam videla nešto privatno, ali nije mi ţao. Videla sam dvoje veoma zaljubljenih ljudi. Nisam se šokirala niti pak pojurila ka pisaćoj mašini da izvestim svet o onome što sam videla. Scena me je veoma dirnula.“ Blago je opustio prste, ali pogled mu je ostao hladan. ,,Iv je uvek bila najbolji i najgori deo moga ţivota. Moţeš li da shvatiš zašto imam potrebu da ono što smo irnali zadrţim u tajnosti?“ ,,Da, mogu.“ Spustila je ruku. „Kao što razumem zašto ona mora to da ispriĉa. Koliko god da saosećam s vama, imam obavezu prema njoj.“ „Odanost je za divljenje. Ĉak i kada je neumesna. Ispriĉaću vam nešto o Iv. Ona je fascinantna ţena, neverovatno talentovana, dubokih osećanja, neverovatno jaka. TakoĊe je stvorenje impulsa, osoba koja ĉini velike greške koje menjaju ţivot, zbog trenutne strasti. Zaţaliće zbog ove knjige, ali tada će biti prekasno.“ Bacio je cigaretu na stazu i zgazio je. „Suviše kasno za sve nas.“ Dţulija ga je posmatrala kako odlazi. Nije mogla da mu ponudi utehu ili razuveravanje. Koliko god da saoseća, njena odanost pripada Iv. Iznenada umorna, potonula je na mermernu klupu. Bilo je tiho. Orkestar je svirao ,,My Funny Valentine“, a pevaĉica je tiho pevala. Iv je definitivno u staromodnom raspoloţenju. Iskoristivši samoću i umirujuću muziku, pokušala je da rekonstruiše i proceni ono što je dosad videla i ĉula. Dok su joj misli lutale, postala je svesna glasova koji su dopirali iz obliţnjeg ţbunja. Najpre se naljutila. Ţelela je da provede petnaest minuta u miru i tišini. Zatim je uhvatila ton glasa i zainteresovala se. U pitanju su muškarac i ţena, pomislila je. Jasno je da se svaĊaju. Moţda je to Iv? Zapitala se i razmišljala da li da ode ili pak da ostane. Ĉula je psovku, oštru i italijansku, a potom bujicu teških reĉi na istom jeziku, praćenih gorkim plaĉom ţene. Pritisnuvši slepooĉnice prstima i masirajući ih, Dţulija ustade. Najbolje je da ode. „Znam ko si ti.“ Ugledala je ţenu u svetlucavoj, deviĉanski beloj haljini kako se tetura ka stazi. Odmah je prepoznala Gloriju Dubari. Plaĉ naglo utihnu, a sićušna i veoma pijana glumica priĊe joj iz suprotnog pravca. „GospoĊo Dubari“, reĉe Dţulija pitajući se šta sada da radi. „Znam ko si“, ponovi Glorija i zatetura se napred. „Ivina mala doušnica. Reći ću ti nešto, ako napišeš ijednu reĉ o meni, samo jednu jedinu reĉ, tuţiću te.“ Kraljica ĉednosti je pijana kao smuk, primetila je Dţulija i pripremila se za borbu. „Moţda bi trebalo da sednete.“ ,,Ne dodiruj me!“ Glorija odgurnu njenu šaku, a zatim je zgrabi za ruku, zarivajući nokte. Nagnula se i Dţulija se trgla više zbog njenog daha, nego zbog manikira. U njenom dahu se nije osećao šampanjac, već kvalitetan viski. ,,Vi mene dotiĉete, gospoĊo Dubari“, uzvrati Dţulija. „Znaš li ti ko sam ja? Znaš li ko sam? Ja sam jebena institucija.“ Mada se klatila dok je govorila, prsti su joj bili poput ţice. „Ako se kaĉiš sa mnom, kaĉiš se sa materinstvom, pitom od jabuka i prokletom ameriĉkom zastavom.“ Pokušavajući da skloni Glorijine šake sa svojih ruku, Dţulija otkri da je sitna ţena priliĉno snaţna. „ Ako me ne pustite", prosiktala je, „udariću vas.“ „Slušaj me.“ Glorija je gurnu tako da je zamalo preletela preko mermerne klupe. „ Ako znaš šta je dobro za tebe, zaboravićeš sve što ti je rekla. To su laţi, okrutne, pakosne laţi.“ ,,Ne znam o ĉemu govorite.“ „Ţeliš novac?“, bljuvala je Glorija. „Da li je to u pitanju? Ţeliš još novca. Koliko? Koliko ţeliš?“ „Ţelim da me ostavite na miru. Ako ţelite sa mnom da razgovarate, uĉinićemo to kada budete trezni.“ „Ja nikada nisam pijana.“ Otrovnog pogleda, Glorija je zarila koren dlana izmeĊu Dţulijinih dojki. „Nikada nisam jebeno pijana i da ti to bude jasno!. Ne moţe meni neka doušniĉka kurva koju je Iv unajmila reći da sam pijana.“ Dţuliju naĉas obuze gnev. Pruţila je ruku i zgrabila šifon što je bio oko Glorijinog vrata. „Ako me ponovo dotakneš i...“ ,,Glorija.“ Tiho je rekao Pol dok im je prilazio niz stazu. ,,Da li si dobro?“ ,,Ne.“ Automatski je ukljuĉila suze kao da je odvrnula slavinu. ,,Ne znam šta mi je. Osećam se veoma slabo i sva drhtim.“ Zagnjurila je lice u njegov sako. „Gde je Markus? Markus će se pobrinuti za mene.“ „Šta kaţeš na to da te odvedem u kuću da malo prilegneš? Pronaći ću ga i dovesti.“

„Imam tako uţasnu glavobolju“, jecala je dok ju je Pol odvodio. Odlazeći, dobacio je Dţuliji pogled preko ramena. ,,SeĊi“, bilo je sve što je rekao. Dţulija je prekrstila ruke na grudima i sela. Vratio se za desetak minuta i seo kraj nje duboko uzdahnuvši. „Mislim da kraljicu ĉistote nikada ranije nisam video naroljanu. Hoćeš li mi reći šta se dogodilo?“ „Nemam pojma. Ali imam nameru da prvom prilikom sateram Iv u ćošak i saznam.“ Radoznalo je prešao prstom niz njen potiljak do vrata. „Šta bi uradila Gloriji da te je ponovo dotakla?“ „Udarila bih je u špicastu bradu.“ Nasmejao se, ponovo je stisnuvši uz sebe. „Gospode, kakva ţena. Sada bih voleo da sam zakasnio koji sekund.“ „Ne uţivam u sukobima.“ ,,To sam shvatio. Iv je, s druge strane, organizovala mnogobrojne sukobe u jednoj zvezdama prepunoj veĉeri. Da ti ispriĉam šta si propustila da vidiš u vrtu?“ Ako pokušava da je smiri, najmanje što moţe da uĉini jeste da mu pruţi priliku. ,,U redu.“ „Kinkejd se gegao unaokolo, debeo i preteći i nije uspeo da navede Iv na intimni razgovor. Ana del Rio, dizajnerka? Priĉala je zlobne priĉe o svojoj domaćici, pretpostavljam, nadajući se da će time potisnuti zlobne priĉe koje Iv ima nameru da ispriĉa o njoj.“ Uzeo je cigaru. Pri blesku upaljaĉa, lice mu je delovalo napeto, nasuprot blagoj veselosti u glasu. „Drejk je skakutao unaokolo kao da mu je neko ubacio ţar u gaće.“ „Moţda sam zbog toga videla Delrikija i onog drugog ĉoveka u njegovoj kancelariji prošle nedelje.“ ,,Stvarno?“ Pol polako ispusti dim. „Vidi, vidi! Vraćamo se na ranĉ - Torent deluje jadno - i više od toga nakon što je porazgovarao sa Iv u ĉetiri oka. Prist mnogo pozira i grohotom se smeje. MeĊutim, znojio se dok je igrao sa Iv.“ „Zvuĉi kao da treba da se vratim i liĉno vidim sve to.“ ,,Dţulija.“ Spreĉio ju je da ustane. „Moramo da razgovaramo o nekoliko stvari. Svratiću sutra.“ ,,Ne sutra“, odvratila je znajući da samo odugovlaĉi. „Brendon i ja imamo neke planove.“ „Onda u ponedeljak, dok je u školi. Tako je bolje.“ „Imam zakazan sastanak sa Anom u pola dvanaest, u njenom studiju.“ „Doći ću u devet.“ Ustao je i ponudio joj ruku. Koraĉala je s njim u smeru odakle je dopirala muzika prošarana smehom. „Pole, da li si sa maramicama i razumevanjem pokušao da me spaseš od Glorije?“ „Upalilo je.“ „Znaĉi da smo izravnale raĉune.“ Oklevao je samo na trenutak pre nego što je upleo prste s njenim. ,,Skoro.“

Šesnaesto poglavlje
Zabava je utihnula tek posle tri sata ujutru, mada je do tada ostalo samo nekoliko zadrtih sluĉajeva koji su pijuckali posiednje kapi šampanjca i lizali beluga kavijar s prstiju. Moţda su baš oni mudri, zbog toga što doĉekuju novi dan krmeljivih oĉiju, uz vrtoglavicu i prepune stomake. Sigurno ni mnogi koji su otišli u neko pristojnije vreme nisu dobro spavali i bez svega toga. Uz smoking od brokata obmotan oko ogromnog tela koje radosno flertuje sa srĉanim udarom, Entoni Kinkejd je sedeo u krevetu pušeći jednu od cigara za koje su ga doktori upozorili da će ga ubiti znatno ranije. Deĉak kojeg je odabrao da iskoristi te noći, leţao je meĊu svilenim ĉaršavima i perjanim jastucima, hrĉući na oblacima ĉiste doze meta i nastupa divljaĉkog seksa. Preko njegovih glatkih, mršavih ramena se pruţao niz ruţiĉastih masnica, koje je oĉigledno zaradio usled gneva. Kinkejd nije ţalio zbog toga što ih je naneo - dobro je platio deĉaku - meĊutim, ţalio je zbog toga što mora da se zadovolji zamenom. Sve vreme dok ga je biĉevao, sve vreme dok se zarivao snaţno i okrutno u deĉaka, sanjao je o tome da kaţnjava Iv. Kuĉka. Kurvanjska kuĉka. ZarĊalo je šištao dok je premeštao svoje ogromno telo kako bi dohvatio ĉašu porta što je stajala kraj kreveta. Zar je mislila da moţe da mu preti? Zar je mislila da moţe da se igra i draţi i da mu maše pred nosom pretnjama o otkrivanju? Neće se usuditi da objavi ono što zna. Ali ako to ipak uĉini... Ruka mu je zadrhtala dok je pio vino. Oĉi, maltene zakopane ispod pregiba opuštene koţe oko njih, otrovno su zasijale. Ako to uĉini, koliko drugih će pronaći hrabrosti da proĊu kroz vrata koja je ona otvorila? Ne sme to da dozvoli. Neće to dozvoliti. Moţda će ga uhapsiti, moţda će morati na sud, moţda će morati u zatvor. To se neće dogoditi. On to neće dopustiti. Pio je, pušio i planirao. Pokraj njega, mladić-prostitutka je mrmljao u snu. Na Long Biĉu, Delrikio je uronio u kadu, dopuštajući da se vrela, jasminom namirisana voda prelije preko njegovog osunĉanog, disciplinovanog tela. Vodio je ljubav sa svojom ţenom kada se vratio kući. Neţno i Ijupko. Njegova lepa Tereza sada je spavala snom voljene osobe. Boţe, baš je voli i baš mrzi to što je fantazirao o Iv dok je uranjao u nju. Od svih grehova koje je poĉinio, ovo je jedini zbog kojeg se kaje. Uprkos onome što Iv radi, uprkos onome što preti da će uĉiniti, nije mogla da ubije glad u njemu. To je njegovo pokajanje. Boreći se protiv povratka napetosti u mišiće, posmatrao je kako se para diţe i zamagljuje kose prozore, zaklanjajući zvezde. Tako je ona delovala na njega, zamagljivala mu je ĉula, zaklanjala razum. Zar ne shvata da bi je ĉuvao, usrećivao, zasipao svim stvarima koje ţene ţele? Ali, ona ga je odbila s prezirom, odstranila iz svog ţivota na konaĉan i ţestok naĉin koji nalikuje smrti. Sve zbog posla. Primorao je svoju šaku da se opusti i saĉekao da zrno besa nestane iz njegovog srca. Ĉovek koji razmišlja srcem ĉini greške. Kao što ih je on ĉinio. Sam je kriv što je Iv otkrila neke od neuobiĉajenih delova preduzeća Delrikio. Zanesenost ga je uĉinila nehatnim. Ipak, smatrao je, ili je primorao sebe da smatra kako joj moţe verovati. Tada mu je bacila Dejmijana Prista u lice. Pogledala ga je oĉima prepunim gaĊenja. Bivši teniser predstavlja nedovršen posao koji se lako moţe zakljuĉiti. MeĊutim, to ne bi ispravilo stvari. Iv je ta koja moţe rasplesti njegov paţljivo istkan ogrtaĉ odgovornosti. Moraće da sredi stvari i ţalio je zbog toga. No, ĉast je vaţnija i od same ljubavi. Glorija Dubari se priljubila uz svog usnulog supruga i pustila da joj suze teku niz lice. Osećala je muĉninu suviše pića uvek joj uznemiri stomak. Iv je kriva što je previše popila i toliko se pribliţila poniţenju. Iv je kriva za sve. Iv i ona radoznala kuĉka sa istoka. Njih dve će se pobrinuti da ona sve izgubi - svoju reputaciju, brak, moţda ĉak i karijeru. I to sve zbog jedne greške. Jedne male greške. Šmrcajući, pomazila je rukom gola ramena svoga supruga. Proveli su ĉetvrt veka u solidnom, ĉvrstom braku. Veoma je volela Markusa. Tako se dobro brinuo o njoj. Koliko joj je samo puta rekao da je ona njegov anĊeo, besprekoran i blistav anĊeo?

Zar bi on mogao da razume, zar bi iko mogao da razume da se ţena koja je izgradila karijeru igrajući pegave device upustila u vatrenu, nedozvoljenu aferu sa oţenjenim ĉovekom? Da se podvrgla nelegalnom prekidu trudnoće kako bi se oslobodila rezultata te afere? Gospode, kako je ikad mogla umisliti da je zaljubljena u Majkla Torenta? Što je još gore, mnogo gore, dok se sastajala s njim u prljavim motelima, on je na filmskom platnu igrao njenog oca. Njenog oca. Veĉeras je morala da se naĊe lice u lice s njim, sada kada je star, maltene osakaćen... slab. Gadilo joj se i na samu pomisao na to da je nekada bio u njoj. Uţasavala ga se. Mrzela ga je. Mrzela je Iv. Poţelela je da su oboje mrtvi. Prepustivši se samosaţaljenju, plakala je zarivši lice u jastuk. Majkl Torent je navikao na nesanicu. Telo mu je bilo tako prošarano artritisom da retko kad nije osećao bol. Godine i bolest su ga muĉile, ostavljajući tek toliko mesa i nerava za neprekidan jad. Veĉeras ga je um, a ne telo, spreĉavalo da se prepusti luksuzu sna. Mogao je da proklinje godine koje su mu uništile telo, iscrple energiju, uskratile mu utehu koju pruţa seks. Mogao je da proliva suze znajući da je nekada bio kralj, a sada je manje od ĉoveka. Sećanja na to šta je bio nisu mu dala mira, već su mu se zarivala u umornu dušu i u telo poput vrelih igala. Ali sve to je ništa. Sada Iv preti da oduzme i ono malo što mu je preostalo. Ponos i ugled. Moţda više ne moţe da glumi, ali uspevao je da utaţi tu glad legendom koja je izgraĊena o njemu. Oboţavaoci i saradnici su ga poštovali, divili mu se, ukazivali mu paţnju kao veliĉanstvenom starcu, nekadašnjem kralju romantiĉne ere Holivuda. Grant i Gejbl, Pauer i Flin su mrtvi. Majkl Torent, koji je karijeru završio otmeno igrajući mudre starce, još je ţiv. Ţiv je i oni su ustajali i klicaii mu kad god bi se pojavio na nekom prijemu. Mrzeo je ĉinjenicu da će Iv ispriĉati svetu da je izdao svog najboljeg i najbliţeg prijatelja Ĉarlija Greja. Majkl je godinama koristio svoj uticaj kako bi se pobrinuo da studio Ĉarliju daje iskljuĉivo sporedne uloge. A i silno se trudio da nabije Ĉarliju rogove sa svakom od njegovih supruga. Kako će bilo koga ubediti da je to za njega bila igra, sitniĉava, detinjasta igra koju je donela mladost i zavist? Ĉarli je bio pametniji, veštiji i simpatiĉniji nego sto je Majkl ikada mogao biti. Nije zaista ţeleo da povredi Ĉarlija. Nakon njegovog samoubistva, krivica ga je izjedala dok nije sve priznao Iv. Oĉekivao je utehu, brigu, razumevanje. No, nije mu pruţila ništa od toga, već se odluĉila za hladan gnev. Priznanje je ubilo njihov brak. I sada će Iv gorkim poniţenjem osuditi na propast ono što mu je od ţivota preostalo. Osim ako je neko ne zaustavi. Znoj je izbijao Drejku kroz koţu, poput metaka. Divljeg pogleda, lutao je po svojoj kući, nedovoljno pijan da bi zaspao. Još mu je nedostajalo pedeset hiljada, a vreme je isticalo. Morao je da se smiri, znao je da mora da se smiri, ali kada je video Delrikija uplašio se toliko da mu je iz creva pretvorila u teĉnost. Delrikio je s njim razgovarao uĉtivo i srdaĉno. Dţozef je sve vreme stajao i posmatrao ga nepristrasnim pogledom. Kao da se batine nikada nisu dogodile - kao da pretnja koju su saopštile ne postoji. Zbog toga je sve nekako delovalo gore. Znao je da će ono što ga ĉeka biti uĉinjeno bez strasti, hladne i bistre glave, kao da se sprovodi poslovna transakcija. Kako da uveri Delrikija da je u povoljnoj situaciji kada je Dţulija u pitanju, kada su je svi videli s Polom Vintropom? Sigurno postoji naĉin da dopre do nje, do traka, do Iv. Mora da ga otkrije. Rizik koji preduzme sigurno neće biti gori od rizika da ništa ne uĉini. Viktor Flanigan je razmišljao o Iv. Zatim o svojoj supruzi. Pitao se kako se upleo sa dve toliko razliĉite ţene. Obe su imale moć da mu unište ţivot. Jedna zato što je slaba, druga zahvaljujući svojoj snazi. Znao je da je za sve sam kriv. Iskorišćavao ih je, mada ih je voleo. Ipak, obema je dao najbolje od sebe - i na taj naĉin prevario sve troje. Sada više ne moţe da popravi stvari, svakako ne moţe da promeni nešto što se već dogodilo. Moţe samo da se bori kako bi spreĉio odmotavanje priĉe. Dok se nemirno prevrtao u velikom, praznom krevetu, ţudeo je za Iv i plašio je se istovremeno. Na sliĉan naĉin kao što je ţudeo za jednom bocom viskija i strahovao od nje. Zbog toga što nikada nije mogao da se zasiti ni jednog ni drugog. Koliko god da se povlaĉio od obe zavisnosti, uvek su ga privlaĉile nazad. Mada je nauĉio da mrzi piće dok je ţudeo za njim, ţenu je mogao samo da voli.

Crkva ga ne bi osudila zbog ispijanja flaše, ali bi to uĉinila zbog jedne noći ljubavi. A bilo je više od stotinu takvih noći. Ĉak ni strah da mu duša neće zavredeti besmrtnost ne bi ga naterao da zaţali makar i zbog jedne. Zašto Iv ne razume da on mora da zaštiti Mjurijel kako god da se oseća? Nakon svih ovih godina, zašto insistira na objavljivanju svih laţi i tajni? Zar joj nije jasno da će patiti koliko i on? Ustavši, okrenuo se od kreveta, prišao prozoru i zagledao se u nebo koje je postajalo sve svetlije. Za nekoliko sati će otići kod svoje supruge. Mora da pronaĊe naĉin da zaštiti Mjurijel i spase Iv od same sebe. U svom apartmanu u Beverli Vilširu, Dejmijan Prist je ĉekao izlazak sunca. Nije koristio piće niti drogu da se opusti kako bi zaspao. Potrebno mu je da bude pri ĉistoj svesti kako bi mogao da razmišlja. Koliko planira da ispriĉa? Koliko će se usuditi da objavi? Zeleo je da veruje da je veĉerašnja zabava organizovana zato da bi njega obuzela panika. Nije joj pruţio to zadovoljstvo. Smejao se, razmenjivao priĉe i tapšanje po leĊima. Boţe, ĉak je i plesao s njom. Kako ga je samo blago pitala da li mu dobro ide s lancem sportske opreme. Koliko joj je izraz bio zloban kada je izjavila da Delrikio dobro izgleda. MeĊutim, on se samo smešio. Ako se ponadala da će ga uplašiti, razoĉarala se. Seo je, zureći kroz mraĉan prozor. I bio veoma uplašen. Dugo i zadovoljno uzdahnuvši, Iv se smestila u krevet. Što se nje tiĉe, veĉe je bilo neverovatno uspešno. Znatno više od posmatranja kako se neki odabrani gosti krĉkaju na mukama, uţivala je posmatrajući Dţuliju i Pola zajedno. Dok je sklapala oĉi, pomislila je kako ima neke ĉudne i slatke pravde u tome. A ovo i radi zbog pravde, zar ne? Kao i zbog zdrave doze osvete. Bilo joj je ţao što je Viktor i dalje ljut. Moraće da prihvati da ona radi ono što mora. To će se verovatno ubrzo i dogoditi. Osetivši veliki, prazan krevet oko sebe, poţelela je svim srcem da je veĉeras ostao s njom. VoĊenje ljubavi s njim predstavljalo bi vrhunac veĉeri, a zatim bi mogli da se priljube jedno uz drugo i sanjivo razgovaraju do svitanja. Još ima vremena za to. Iv je ĉvrsto zatvorila oĉi i prepustila se da je nosi ta jednostavna ţelja. Iako je već tonula u san, ĉula je kako Nina dolazi niz hodnik pa ulazi u sobu i nemirno koraĉa tamo-amo pre nego što zatvori vrata. Sirota devojka, pomislila je Iv. Suviše brine. Do devet sati u ponedeljak ujutru Dţulija je već bila istegnuta, zgrĉena, iskrckana, nabildovana, oznojena i naparena. Telo joj je bilo uvrnuto, gnjeĉeno, udarano i trljano. Napustila je glavnu kuću vukući torbu sa znojavim helankama i peškirom. Bila je obuĉena u krajnje neprivlaĉnu trenerku i povlaĉila je majicu dok je prolazila pokraj Lajla koji je tromo polirao kola ispred garaţe. Nije joj se dopadalo kako je gleda, kao ni ĉinjenica da uvek radi nešto duţ puta koji prelazi na svom jutarnjem treningu. Kao i uvek, obratila mu se hladno i uĉtivo. „Dobro jutro, Lajle.“ ,,GospoĊo.“ Dotakao je obod kape pokretom koji deluje više sugestivno nego pokorno. „Nadam se da niste preterali u veţbanju.“ Voleo je da je zamišlja u teretani u oskudnom trikou dok se znoji poput kuĉke u teranju. „Rekao bih da vam to veţbanje nije potrebno.“ „Uţivam u tome“, slagala je i nastavila da koraĉa, znajući da je on posmatra. Izborila se s peckanjem koje je osetila izmeĊu plećki i podsetila sebe da roletne u spavaćoj sobi drţi spuštenim. Pol ju je ĉekao na terasi, stopala podignutih na stolicu. Bacio je brz pogled ka njoj i nasmešio se. „Izgledaš kao da bi ti dobro došlo hladno piće.“ ,,Fric“, odvratila je traţeći kljuĉeve po dţepu. „Radi na mojim ramenim mišićima. Imam osećaj da su mi ruke kao dve istegnute gumene trake.“ Otkljuĉala je vrata pa uĊoše, a ona bacivši torbu i kljuĉeve na kuhinjski sto krenu ka friţideru. „Bio bi prava zvezda španske inkvizicije. Danas, dok sam patila na kosoj klupi, izvukao je iz mene priznanje da volim ĉokoladice.“ „Mogla si da slaţeš.“

Frknula je sipajući sok u ĉašu. „Niko ne moţe da gleda u te krupne, iskrene plave oĉi i da laţe. Otišao bi pravo u pakao. Hoćeš sok?“ ,,Ne, hvala.“ Kada je iskapila ĉašu, skoro da se ponovo osetila kao ljudsko biće. „Imam nešto više od sata, a onda moram da se presvuĉem i krenem na sastanak.“ Osveţena i spremna za posao, ostavila je praznu ĉašu na šanku. „O ĉemu si ţeleo da razgovaramo?“ „O više stvari.“ Dokono je prešao rukom preko njenog repa. ,,Za poĉetak, o trakama.“ ,,Ne moraš da brineš zbog toga.“ „Zakljuĉavanje kuće je dobra mera predostroţnosti, Dţuls, ali nije dovoljna.“ „Uĉinila sam i više o toga. DoĊi.“ Povela ga je kroz kuću ka kancelariji. Na putu do nje je primetio da su svuda unaokolo vaze i saksije pune cveća. Mnogi beli pupoljci koji su krasili zabavu ovde su pronašli dom. „Slobodno“, rekla je pokazujući ka fioci stola. „Pogledaj." Pol je otvorio fioku i shvatio da je prazna. ,,Gde?“ Malo joj je zasmetalo to što se nije iznenadio. ,,Na bezbednom. Uzimam ih samo kada radim. Tako da...“ Zatvorila je fioku. „Ako neko bude preturao, on ili ona, neće ništa pronaći." „Situacija nije tako bezazlena." „Kako to misliš?“ „Mislim da neko smatra da je na kocki znatno više.“ Posmatrajući je seo je na ivicu stola. „Seti se kako se Glorija Dubari ponašala pre neko veĉe.“ Dţulija je slegla ramenima. „Bila je pijana.“ „Upravo tako - to je samo po sebi nenormalno. Nikada je nisam video ni pripitu, a kamoli razvaljenu od alkohola.“ Podigao je teg za papir, kristalnu kuglu u kojoj je bleštalo svetlo dok ju je okretao. Pitao se da li bi se to dogodilo sa Dţulijom - da li bi prilikom dodira od tihe i mirne osobe postala vrela i eksplozivna. „Upozoravala te je. Zašto?“ „Zaista ne znam“, reĉe Dţulija pošto ju je i dalje uporno posmatrao. „Tokom razgovora sa Iv, njeno ime smo pominjale samo usput. Danas smo razgovarale o drugim stvarima.“ O Ivinom putu u Dţordţiju, zadnjici Pitera Dţeksona, Brendonovom kontrolnom iz društvenih nauka i Dţulijinoj potrebi da se ošiša, koja bi je hvatala otprilike na svakih pola godine. Iv je odgovarala. Duboko uzdahnuvši, spustila se na stolicu. „Glorija misli da ću napisati nešto što će naškoditi njenoj reputaciji. Ĉak je ponudila da me potplati - mada mislim da bi me radije ubila.“ Zastenjala je kada je zaĉkiljio. „Zaboga, Pole, samo sam sarkastiĉna.“ Zatim se nasmejala i nagnula unazad, zaljuljavši stolicu. „Već mogu da zamislim scenu. Glorija Dubari, obuĉena u monašku odeću koju je nosila u filmu Mekridijevi Ďavolci, prikrada se neustrašivoj spisateljici. Nadam se da si mi obukao nešto oskudno i usko nakon svih ovih sati koje sam provela ojaĉavajući mišiće. Ona podiţe noţ - ne, noţ stvara previše nereda. Izvlaĉi pištolj kalibra 22 - ne, to je suviše uobiĉajeno. Ah, skaĉe napred i davi ţrtvu brojanicom.“ Iskezila se spojivši prste. „Kako ti se ĉini?“ ,,Ni izbliza toliko smešno kao što oĉekuješ.“ Spustio je kristal. „Dţulija, dopusti mi da preslušam trake.“ Stolica se spustila na zemlju. „Znaš da ne mogu to da uĉinim.“ „Zelim da pomognem.“ U glasu mu se osećalo napeto strpljenje, tako da nije odolela da pruţi ruku i dotakne njegovu. „Cenim tu ponudu, Pole, ali mislim da mi pomoć nije potrebna.“ Spustio je pogled ka njenoj tananoj, finoj ruci koja je leţala preko njegove. ,,Da li bi mi rekla ako ti bude potrebna pomoć?“ Zbog toga što je ţelela da se uveri da će im oboma saopštiti istinu, malo je saĉekala s odgovorom. ,,Da.“ Zatim se nasmešila, shvativši da nije tako teško, niti riziĉno, verovati nekome. ,,Da, rekla bih ti.“ „Bar sam dobio odgovor.“ Okrenuo je šaku i stegao njenu pre nego što je uspela da je povuĉe. „Ako bi pomislila da je Iv potrebna pomoć?“ Ovog puta nije oklevala. „Prvo bih tebi rekla.“ Zadovoljan, odloţio je taj deo problema u stranu kao što bi uĉinio sa zapletom romana koji mora malo da odstoji. „Sada ţelim da te pitam nešto drugo.“ Pomislivši da je teţi deo završen, opustila se. ,,A ja sve mislim da ću dobiti intervju.“ „Doći će red i na tebe. Veruješ li da mi je stalo do tebe?“

Pitanje nije bilo baš neuobiĉajeno, ali na njega ipak nije bilo lako odgovoriti. ,,U ovom trenutku, verujem.“ Ta jednostavna reĉenica mu je rekla mnogo više od prostog da ili ne. ,,Da li je sve u tvom ţivotu bilo privremeno?“ Suviše je ĉvrsto drţao njenu ruku, dlan mu je bio grublji nego što bi se oĉekivalo od ĉoveka kome su reĉi jedine alatke. Mada je mogla da se odupre stisku, nije mogla da se odupre pogledu. Moţda je nemoguće lagati Frica, ali Pola je beskorisno lagati. Taj pogled naprosto prodire do istine. „Osim Brendona, pretpostavljam da sve ostalo jeste.“ ,,Da li je to ono što ţeliš?“, upitao je uznemiren zbog toga što mu je toliko vaţno da sazna. „Nisam razmišljala o tome.“ Ustala je, odskoĉivši od ivice kojoj se pribliţila dok nije gledala. „Nisam ni morala." „Sada moraš.“ Obuhvatio je njeno lke slobodnom rukom. „Verujem da je vreme da uĉinim nešto kako bi poĉela o tome da razmišljaš.“ Poljubio je, kao i prošli put, uz suviše strasti, tragova besa, nagoveštaja frustracije. Privukao ju je bliţe, nastavivši brz, nesmotren napad na njena ĉula. Na svoje zadovoljstvo, osetio je da joj se koţa zapravo greje dok joj je krv uzavrela. Blagi osećaj panike dok joj se usta otvaraju pod njegovim usnama nepodnošljivo ga je uzbuĊivao. Zarobio je njene kukove meĊu svojim butinama, grickajući zubima njene usne, mazeći ih jezikom. Ĉula je sopstveni jecaj zadovoljstva kada joj je zavukao ruku pod majicu i prošao njom duţ kiĉme. Koţa joj se zagrevala, pa hladila. Drhtala je i znojila se usled njegovih dodira. MeĊutim, strah je prolazio, suviše slab da se nosi sa ostalim osećanjima koja su je obuzimala. Potreba, tako dugo suzdrţavana, uzdigla se u njoj poput plime koja će svojim talasom sve progutati. Sve osim njega. Ĉinilo joj se da lebdi, drţeći se za njega dok klizi nekoliko centimetara iznad poda. Mogla je sebe da zamisli kako beskrajno dugo lebdi ovako, uronjena u osećanja, slaba - dovoljno slaba da bi mu se prepustila. Kada je pognuo glavu vešto je obasipajući vrelim poljupcima po vratu, videla je da uopšte ne lebdi, već da je on polako izvodi iz kancelarije u dnevnu sobu, ka podnoţju stepenica. To je realnost. U stvarnom svetu, dopustiti nekom da te vodi ĉesto moţe znaĉiti da se zapravo predaješ. „Kuda smo krenuli?“ Da li je to njen glas, taj grleni, zadihani šapat? „Ovoga puta, za prvi put, potreban ti je krevet.“ ,,Ali...“ Pokušala je da proĉisti grlo, ali njegove usne su već poklopile njene. „Jutro je.“ Smeh mu je bio ţustar i nestabilan kao i puls. Maltene je izludeo od ţelje da je dodiruje, da je oseti pod sobom, da oseti sebe u njoj. „Gospode, slatka si.“ Zatim je sevnuo pogledom ka njenim oĉima. „Ţelim više, Dţulija. Imaš jednu priliku da mi kaţeš šta ti ţeliš.“ Skinuo joj je duksericu i pustio da padne na pod pri vrhu stepenica. Ispod nije nosila ništa osim mirisa sapuna i arome ulja. „Ţeliš li da ĉekaš do sumraka?“ Ispustila je tihi krik, delimiĉno zbog uznemirenosti, a delimiĉno zbog ushićenja kada se njegova šaka sklopila oko njene. ,,Ne.“ Pritisnuo ju je uza zid, prepuštajući te grube, vešte ruke zavoĊenju. Dahtao je kao da se popeo na planinu, a ne uz stepenice. Osećala je njegovu toplinu na grlu, obrazima, u ustima. Bila je tako sitna i ĉvrsta u njegovim rukama i glatka poput površine jezera. Znao je da će poludeti ako ne okusi to meko, drhtavo telo. „Šta ţeliš, Dţulija?“ ,,Ovo.“ Usne su joj se pomamno kretale ispod njegovih. Sada je ona njega povlaĉila od zida ka spavaćoj sobi. ,,Tebe.“ Kada je posegnula ka dugmićima njegove košulje, prsti su joj drhtali. Opsovala je, nespretno petljajući. Gospode, koliko joj je potrebno da ga dotakne. Odakle god da ova uţasna glad dolazi, zbog nje je sagorevala iznutra. ,,Ne mogu - prošlo je toliko vremena.“ Najzad je spustila nespretne ruke i zatvorila oĉi zbog poniţenja. „Dobro ti ide.“ Gotovo se nasmejao, ali video je da ona nema pojma kako njeni pomamni, nespretni pokušaji deluju na njega. I šta mu rade. „Opusti se, Dţulija“, mrmljao je dok ju je spuštao na krevet. „Najbolje stvari se nikad ne zaboravljaju." Uspela je samo da mu uputi mali, paniĉan osmeh. Njegovo telo je bilo poput gvoţĊa iznad njenog. ,,To kaţu i za voţnju bicikla, ali ja gubim ravnoteţu i padam.“ Prešao je jezikom duţ njene vilice, zapanjen time koliko je njen brzi drhtaj uzdrmao ĉitavo njegovo biĉe. „Reći ću ti ako poĉneš da se klatiš.“ Kada je ponovo posegnula ka njemu, uhvatio je njene zglobove šakama i ljubio joj prst po prst. Suviše je to brzo, grdio je sebe dok ju je posmatrao na svetlu koje se probijalo kroz roletne. Poţurivao je, zadovoljavajući

svoje potrebe. Njoj je potrebna briga, strpljenje i sva neţnost koju moţe da joj pruţi. Nešto se promenilo. Nije bila sigurna šta je u pitanju, ali raspoloţenje se izmenilo. Gruvanje u njenom stomaku je postalo ubrzanije - podjednako uzbudljivo, ali znatno slaĊe. Njegov dodir više nije bio posesivan, već kao da ispituje. Istraţivao ju je prstima. Prvobitna nesigurnost njegovih poljubaca, dobila je novu snagu i pretvorila se u nagovaranje da i ona prihvati njega. Beše neodoljivo. Osetio je da se ona opušta, mišić po mišić, sve dok nije bila poput vrelog voska pod njim. Nije ranije spoznao takvu vrstu predaje. Zbog tog nivoa poverenja osetio se kao pravi junak. Poţeleo je da joj da više, da joj pokaţe više. Da obeća više. Polako, gledajući je u lice, skinuo je gumicu s njene kose tako da se tamno zlato prosulo preko ruţiĉastog ĉaršava. Dok su joj se usne rastvarale, dotakao ih je svojima, neţno, ĉekajući da ona produbi taj najiskonskiji i najkompleksniji od svih kontakta. Kada je njen jezik potraţio njegov, uronio je u nju. UzbuĊenje joj je zamaglilo um, prekidalo disanje. Mada su joj prsti i dalje drhtali, uspela je da otkopĉa dugmiće i ispustila dug uzdah zadovoljstva kada je osetila njegovu koţu kako klizi preko njene. Zatvorenih oĉiju, uĉinilo joj se da ĉuje lupanje njegovog srca koje se takmiĉi sa njenim u brzini otkucaja. Ogrtaĉ od senzacija ju je prekrio, magloviti veo koji joj je dopuštao da radi šta god poţeli sa ustima i rukama, bez oklevanja i ţaljenja. Da se halapljivo hrani. Da, to će uĉiniti. Duša koja je tako dugo bila gladna razume pohlepu isto tako dobro kao i uzdrţavanje. Ţelela je gozbu. Njene usne, dovedene do granice iskušenja, prelazile su preko njegovog lica i vrata dok je pila bogat, ţivotinjski ukus ovog muškarca. Rekao je nešto, brzo i grubo i ona je ĉula svoj smeh, smeh koji se završio dahtanjem kada se oĉajniĉki privio uz nju, telo na telo. Kada je prešao jezikom preko njene bradavice, izvila se pod njim usled oštrog zadovoljstva, napinjući telo nagore dok su je vibracije potresale u talasima. Grebanje njegovih zuba, iznenadna pohlepa njegovih usta, slava bezvremene gladi za ukusom ljudskog mesa. Uz jeĉanje iz dubine grla, privila je njegovu glavu uz sebe, zahtevajući i nudeći ono što je traţio. Još. Ovo je sloboda, ovo nemarno utoljavanje ţelje, koju je sebi tako dugo uskraćivala, i ĉak s prezirom odbijala. Oko njih, vazduh je bio ispunjen mirisom kamelija iz vaze na njenom noćnom stoĉiću. Ispod njih, krevet je stenjao dok su se kotrljali po njemu. Sunce se prikradalo kroz roletne, obezbeĊujući svetlu, toplu i zavodniĉku nijansu zlata. Kada god bi je dotakao, svetlo bi u prelomljenim dugama eksplodiralo iza njenih teških kapaka. Ovako ju je ţeleo, dok se polako penje ka vrhuncu strasti. Ograniĉavajući svoju potrebu da uzme, davao je, draţio, muĉio - i stekao zadovoljstvo da ĉuje kako njene usne u erupciji strasti izgovaraju njegovo ime. Koţa joj je bila glatka poput svile, mirisna od ulja marljivo utrljanog u mišiće. Ţeleći sve to, svukao joj je trenerku preko kukova, zajeĉavši kada je otkrio da je naga ispod nje. Ipak, otkrio je da moţe da ĉeka još malo, zadovoljavajući se time da mazi te duge, vitke butine rukama. Da kuša njihov ukus usnama. Kada se pomerio, najblaţi dodir ju je poslao preo ivice, gde je drţao, a onda se vinula još dalje. Vrhunac ju je kidao, a zatim je ostala zapanjena, ošamućena i uzdrmana. Nakon tako neţnog uvoda, vatreno zadovoljstvo bilo je zastrašujuće. Izazivalo je potpuno predavanje. Dok je posezala ka njemu, ponovo ju je uzbudio i posmatrao kako joj se oĉi cakle od strasti, osetio kako joj telo drhti od uzbuĊenja i ĉuo kako zadrţava dah od šoka, potisnutog vrhuncem. Kada se opustila, podigao se na nju dok mu je telo drhtalo, ĉekajući da otvori teške kapke i pogleda ga. Skliznuo je u nju. Uzdigla se da ga doĉeka. Ĉelik koji je uranjao u somot. Spojeni, kretali su se zajedno u instinktivnom ritmu, iskonskom i prelepom. Kada je ponovo zatvorila kapke, pruţila je ruke da ga privuĉe bliţe. Ovoga puta, kada je skliznula preko ivice, povela je i njega. Leţao je bez reĉi, još uronjen u nju. Miris njene koţe, zagrejan strašću, strujao je kroz njegova ĉula i stapao se s neţnim mirisom kamelija. Svetlo, zaklonjeno roletnama, nije bilo ni svetlo dana ni svetlo noći, već nešto skriveno izmeĊu. U njegovim rukama, telo joj se pomeralo neţno, lagano sa svakim uzdahom. Kada je podigao glavu, video je njeno lice kako sija rumeno od strasti. Bilo je dovoljno da poljubi ta usta i oseti slatku toplotu zajedniĉkog zadovoljstva.

Mislio je da zna šta je romansa, da je razume, da ume da je ceni. Koliko puta ju je koristio da bi zaveo neku ţenu? Koliko ju je samo puta vešto utkao u zaplet? Ali, ovo je drugaĉije. Ovoga puta - ili sa ovom ţenom - sve je na drugaĉijoj ravni. Nameravao je da uĉini sve kako bi je uverio da će oboje to ţeleti i ponavljati iznova i iznova. „Rekao sam ti da se to ne zaboravlja.“ Polako je otvorila oĉi. Bile su krupne, tamne i pospane. Nasmešila se. Nije bilo svrhe da mu govori da se niĉega nije setila, pošto nikada ništa sliĉno nije iskusila. „Znaĉi li to da li je i tebi bilo dobro?“ Osmeh mu je sevnuo pre nego što ju je gricnuo za uho. „Mnogo više od toga. Zapravo, baš sam razmišljao o tome da oboje moţemo imati veoma produktivan dan ako se ne mrdnemo sa mesta.“ ,,Produktivan?“ Prolazila je prstima kroz njegovu kosu i niz kiĉmu, dok mu je nosom blago trljala vrat. Nije se osećala poput maĉke koja je polizala mleko, već poput one koja je otkrila direktan put do izvora mleka. „Interesantan moţda. Prijatan svakako, ali produktivan, to je već nešto sasvim drugo. Moj intervju sa Anom treba da bude - hm - produktivan.“ Lenjivo je bacila pogled ka satu. Brzo kriknuvši, pokušala je da ustane, ali on je odluĉno zadrţa na mestu. „Sada je jedanaest i petnaest. Kako je moguće da je jedanaest i petnaest? Tek je prošlo devet kada smo...“ „Vreme leti“, promrmlja on, više nego polaskan. „Nećeš uspeti.“ ,,Ali...“ „Biće ti potrebno skoro sat vremena da se obuĉeš i odvezeš do tamo. Ponovo zakaţi sastanak.“ „Sranje. To je sasvim neprofesionalno." Oslobodila se i otvorila fioku noćnog stoĉića kako bi pronašla broj. „Sama ću biti kriva ako odbije da mi pruţi drugu priliku.“ „Dopadaš mi se ovako“, rekao je dok se zamajavala telefonom. „Ţustra - iznurena.“ „Ćuti dok razmišljam.“ Sklonila je kosu sa oĉiju, pa ukucala broj i uzdahnula. Pol se samo nasmešio i nastavio da joj gricka prste na nogama. „Izvini. Ovo je fantazija koju jednostavno moram da ispunim.“ „Sada nije vreme za...“ Zadovoljstvo ju je obuzelo i glava joj se trgla unazad. „Pole, molim te. Moram da... oh, gospode! Šta?“ Borila se da doĊe do daha dok je recepcionerka ponavljala standardan pozdrav. ,,Da, ţao mi je.“ Sada je prešao na drugu nogu, klizeći jezikom preko tabana. Boţe, ko bi pomislio da osećaj moţe da krene odatle i u talasima stigne sve do korena kose? „Ovde - ovde Dţulija Samers. U jedanaest i trideset imam zakazan sastanak s gospoĊom Del Rio.“ Stigao je do zgloba. Dţulija je ĉula kako joj krv tutnji u glavi. ,,Ja, ah, moram ponovo da zakaţem. Imala sam...“ Vreo poljubac otvorenim ustima duţ lista. „Neoĉekivani hitan sluĉaj. Nešto neizbeţno. Molim vas, recite gospoĊi...“ „Del Rio“, ubaci se Pol dok je prelazio zubima preko zadnje strane njenog kolena. Dţulija je stegla prstima zguţvane ĉaršave. „Prenesite joj moje izvinjenje i recite joj...“ Niz vrelih, vlaţnih poljubaca duţ unutrašnje strane butine. „Recite joj da ću se javiti. Hvala vam.“ Telefon je pao na pod.

Sedamnaesto poglavlje
Drejk je veselo salutirao straţaru kraj vrata. Dok je vozio kroz kapiju, poĉeo je da zariva nokte u butine i da škrguće zubima. Zbog nervoze mu je izbio osip koji ga je svrbeo i širio se. Kreme i losioni iz apoteke nisu pomagali. Kad je stigao do gostinjske kuće, već je cviieo i razgovarao sam sa sobom. „Biće sve u redu. Nemam zbog ĉega da brinem. Ući ću i izaći za pet minuta i sve će se srediti.“ Znoj mu je kanuo na izgrebanu butinu, zbog ĉega je osetio uţarenu agoniju. Ostalo mu je samo ĉetrdeset osam sati do roka. Pomisao na to šta Dţozef moţe da mu uĉini sa onim pesnicama što su sliĉne kamenim blokovima, bila je dovoljna da ţustro izleti iz kola. Bezbedno je. Bar je u to bio siguran. Iv je u Berbanku na snimanju, a Dţulija intervjuiše Anu. Treba samo da se uvuĉe unutra, presnimi trake i izaĊe. Ĉitav minut je povlaĉio kvaku pre nego što je shvatio da je kuća zakljuĉana. Ispustivši dah kroz zube, trĉao je okolo proveravajući prozore i vrata. Kada se vratio na poĉetnu taĉku, već ga je oblio znoj. Nije mogao da ode praznih šaka. Bez obzira na to koliko zavarava sam sebe, znao je da nikada neće skupiti petlju da se vrati. Morao je ovo da obavi odmah. Grebući prstima upaljene butine, teturavo se popeo na terasu. Bacao je tajne poglede preko ramena dok je podizao malu saksiju sa petunijama. Zveka polomljenog stakla delovala mu je glasno poput pucnja iz puške, ali marinci nisu dojurili u protivnapad. Saksija mu je ispala iz slabašnih prstiju i razbila se kad je pala na kameni pod terase. I dalje gledajući iza sebe, posegnuo je kroz rupu koju je napravio i otvorio rezu. Kada se našao u praznoj kući, osetio je zadovoljstvo i ohrabrio se. Dok je izlazio iz kuhinje ka kancelariji, koraĉao je ĉvrsto i samouvereno. Smešio se kada je otvorio fioku. Na trenutak je bezizraţajno posmatrao, zatim se nasmejao i otvorio drugu. Zatim još jednu. Smešak se pretvorio u grimasu dok je otvarao prazne fioke i zatvarao ih. Dţulija nije mogla da se seti kada ju je intervju poslednji put iscrpeo toliko kao ovaj razgovor sa Anom. Dţulija je imala osećaj da će otkriti interesantne i zabavne poslastice uglavljene meĊu orgijom reĉi u koju se Ana upustila - kada bude imala energije da presiuša traku. Zaustavila se pred kućom i sedela u kolima, zatvorenih oĉiju, glave naslonjene na sedište. Bar nije morala da provocira i ĉeprka kako bi se Ana otvorila. Reĉi su šikljale iz nje kao iz pokvarene ĉesme, um joj je neprestano bio u brzom hodu, a njeno vitko telo nikada nije boravilo u mestu duše od nekoliko napetih minuta. Bilo je dovoljno da Dţulija pita kako je dizajnirati odeću za Iv Benedikt. Ana je penila o Ivinim neĉuvenim i ĉesto nerealnim oĉekivanjima, njenim nestrpljivim zahtevima, idejama koje se javljaju u poslednjem trenutku. Prema Ani - upravo Ana je zasluţna za to što je Iv izgledala poput kraljice u filmu Ledi Ijubav. Ana je zasluţna za to što je Iv blistala u filmu PronaĎeni raj. Nije pominjala, kao što je uĉinila u intervjuima s Kinskom i Merilin Dej, da joj je Iv obezbedila prvu priliku traţeći da baš ona bude kostimograf za film Ledi Ijubav. Nedostatak zahvalnosti podsetio je Dţuliju na Drejka. Poĉela je da pada kiša kada je Dţulija uzdahnula i izašla iz kola. Bila je to plaha, sitna kiša koja deluje kao da će padati danima. Poput Ane, pomislila je dok je trĉala ka ulaznim vratima. Dţulija bi najradije zatvorila vrata pred tim snimkom, kao što bi zatvorila vrata pred hladnom kišom. MeĊutim, dok je traţila kljuĉeve, znala je da će je preslušati bez obzira na to kakva su njena liĉna osećanja. Ako Ana u knjizi bude zlobna, razmaţena i nezahvalna, moći će samo sebe da krivi zbog toga. Pitajući se da li da za veĉeru napravi svinjske ili pileće šnicle, Dţulija je otvorila vrata i zapahnuo ju je miris mokrog, zgnjeĉenog cveća. Dnevna soba, koja je bila makar uredna ako ne u savršenom redu, sada je bila u pravom haosu. Prevrnuti stolovi, porazbijane lampe, iscepani jastuci. U trenutku koji joj je bio potreban da u glavi registruje ono što oĉi vide, stajala je steţući torbu jednom, a kljuĉeve drugom rukom. Zatim je obe stvari ispustila i prošla kroz stihiju koju je pokušala da uĉini domom. U svakoj prostoriji bilo je isto - slomljeno staklo, prevrnut nameštaj. Slike strgnute sa zidova. Fioke polomljene. U kuhinji, kutije i flaše izvaĊene iz ormarića i njihov sadrţaj prosut u bljutav paprikaš na poploĉanom podu. Okrenula se i potrĉala na sprat. U njenoj sobi, odeća je bila razbacana po podu. Dušek delimiĉno povuĉen sa kreveta, posteljina u dronjcima. Sadrţaj toaletnog stoĉića bio je rasturen povrh svega.

MeĊutim, u Brendonovoj sobi je izgubila kontrolu koju je oĉajniĉki pokušavala da zadrţi. Neko je upao u sobu njenog deteta, prebirao po njegovim igraĉkama, odeći, knjigama. Dţulija je podigla gornji deo njegove betmen pidţame, sklupĉala je u rukama i otišla do telefona. „Rezidencija gospoĊe Benedikt.“ „Travers. Moram da razgovaram sa Iv.“ Travers je na taj zahtev odgovorila frknuvši, „GospoĊa Benedikt je u studiju. Oĉekujemo je oko sedam.“ „Odmah je pozovi. Neko je provalio u gostinjsku kuću i sve ispreturao. Dajem joj sat vremena pre nego što pozovem policiju.“ Spustila je slušalicu dok je Travers još postavljala pitanja. Ruke su joj drhtale. To je dobro, zakljuĉila je. U pitanju je bes, nije joj smetalo da se trese od besa. Ţelela je da ga zadrţi, da zadrţi svako ţestoko osećanje koje trenutno kola kroz nju. Obazrivo je sišla u prizemlje, koraĉajući kroz ispreturanu dnevnu sobu. Ĉuĉnula je pred drvenu oplatu i pritisnula skriveni mehanizam koji joj je Iv pokazala. Panel je skliznuo u stranu, otkrivajući sef. Okrenula je brojĉanik, izgovarajući kombinaciju u sebi. Kada ga je otvorila pregledala je sadrţaj. Njene trake, beleške i nekoliko kutija s nakitom. Zadovoljna, ponovo ga je zatvorila i kišom prišla poprskanom prozoru da ĉeka. Trideset minuta kasnije, Dţulija je posmatrala kako Pol parkira svoj studebejker. Lice mu je bilo bezizraţajno kad ga je doĉekala na vratima. „Šta se, doĊavola, dešava?“ „Travers te je nazvala?“ ,,Da, nazvala me je - što si ti propustila da uĉiniš.“ „Nije mi palo na pamet.“ Ćutao je dok ga ne proĊe bes zbog te izjave. „Oĉigledno. Da li je u pitanju nova provala?“ „Pogledaj sam.“ Zakoraĉila je u stranu kako bi ušao ispred nje. Pošto je ponovo osmotrila pustoš, obuzeo je nov, divlji bes. Bila joj je potrebna sva snaga da ga obuzda. Ukrstila je prste tako da su joj ĉlanci pobeleli. „Prvo mi je sinulo da se neko razbesneo pošto nije pronašao trake pa je zato odluĉio da rasturi sve kako bi otkrio gde su.“ Ćušnula je nogom komad razbijene zemljane posude. „Nije uspeo.“ Bes, kao i bakarni ukus straha u dnu grla, naterali su ga da se okrene ka njoj. Zbog tih plamtećih plavih oĉiju ustuknula je za korak, pre nego što se sasvim ukoĉila. „Zar je to sve što ti pada na pamet?“ ,,To je jedini razlog“, odvratila je. ,,Ne poznajem nikoga ko bi ovo uĉinio zato što je kivan na mene.“ Odmahnuo je glavom, muĉeći se da ignoriše stezanje stomaka dok posmatra iseĉeni jastuk. Šta bi bilo da je nju pronašao u tom stanju - iseĉenu, raskomadanu i baĉenu na pod? Kada je uspeo ponovo da progovori, glas mu je bio hladan kao led. „Znaĉi, trake su na bezbednom i to je to?“ ,,Ne, to nije to.“ Rastavila je prste i kao da ga je samo to zadrţavalo, bes koji je potiskivala konaĉno se oslobodio. „Ispreturana je i Brendonova soba. Neko je dodirivao njegove stvari.“ Umesto da gurne krš u stranu, šutirala ga je. Oĉi su joj bile boje olujnih oblaka iz kojih se slivala postojana, snaţna kiša. „Niko, niko ne sme da se pribliţi mom sinu. Kada otkrijem ko stoji iza ovoga, platiće mi.“ Više mu se sviĊao izliv besa nego hladna kontrola. MeĊutim, nije bio ni izbliza zadovoljan. „Rekla si da ćeš me pozvati ako bude nekih problema.“ „Mogu da se nosim sa ovim.“ „Đavola moţeš.“ Brzo se primakao, zgrabio je za ruke i protresao pre nego što je uspela da se pobuni. „Ako neko toliko oĉajno ţeli trake, sledeći put će pokušati da ih se domogne preko tebe. Zaboga, Dţulija, da li je vredno toga? Da li je knjiga, nekoliko nedelja na bestseler listi, pet minuta u Karsonovoj emisiji, vredno svega ovoga?“ Modra od gneva, koliko i on, otrgla se i protrljala ruke tamo gde su se njegovi prsti ukopali. Kiša je zbog vetra biĉevala po staklu poput nestrpljivih prstiju. „Znaš i sam da je u pitanju više od toga. Ti od svih ljudi. Sa ovim materijalom ću uraditi nešto zaista vredno. Ono što ću napisati o Iv biće bogatije, dirljivije, moćnije od bilo kakve fikcije.“ ,,A da si bila kod kuće kada su provalili?“ ,,Ne bi provalili da sam bila ovde“, odvratila je. „Oĉigledno su saĉekali da kuća bude prazna. Razmišljaj logiĉno.“ „Jebeš logiku. Neću rizikovati kada si ti u pitanju.“ ,,Nećeš...“

„Ne, tako mi boga, neću.“ Hladan bes se usijao dok je bacao sto u stranu. Razbilo se staklo, kao da dobacuje odgovor kiši. „Oĉekuješ li da stojim sa strane i ništa ne preduzmem? Onaj ko je upao u kuću nije samo pokušavao da pronaĊe trake, oĉajniĉki ih je traţio.“ Zgrabio je unakaţeni jastuk i gurnuo ga ka njoj. „Pogledaj ovo. DoĊavola, pogledaj ga. To si mogla biti ti.“ To joj ni na trenutak nije palo na pamet i nije joj se dopalo to što su joj se njegove reĉi tako ţivopisno urezale u um. Odbila je drhtaj i ispustila jastuk na pod. „Nisam komad nameštaja, Pole. Niti je na tebi da donosiš odluke umesto mene. Nisi odgovoran za mene samo zbog toga što smo proveli jedno popodne zajedno u krevetu.“ Polako je spustio šake na revere njenog sakoa. Bes i strah jahali su na tankom seĉivu uvrede koja ga je ranila brzo i duboko. „Bilo je to više od jednog popodneva u krevetu, ali to je drugi problem s kojim ćeš morati da se nosiš. Sada si u poziciji kada te jebena knjiga izlaţe opasnosti." ,,Da sam ikad razmišljala o tome da odustanem od posla, zbog ovoga bih se predomislila. Neću pobeći od zastrašivanja." „Lepo reĉeno“, izjavi Iv sa dovratka. Kosa joj je bila mokra, kao i dţemper od kašmira koji je brzo navukla kada je Travers nazvala. Lice joj je bilo veoma bledo kad je zakoraĉila u kuću, ali glas joj je bio snaţan i staloţen. „Ĉini se da smo nekoga uplašile, Dţulija.“ „DoĊavola, šta nije u redu s tobom?“ Pol se usmerio ka Iv sa besom koji nikada ranije nije iskazao prema njoj. „Zar, zapravo, uţivaš u ovome? Skaĉeš od zadovoljstva pri pomisli da bi ti neko ovo uĉinio? Na šta si spala, Iv, zar su tvoja taština i tvoj pokušaj da dosegneš besmrtnost, vredni ovako visoke cene?“ Paţljivo se spustila na naslon oštećene sofe, izvukla cigaretu i zapalila je. Ĉudno, pomislila je, bila je sigurna da je Viktor jedini muškarac koji moţe da je povredi. Koliko je bol oštriji i dublji kada ga nanosi muškarac o kojem razmišlja kao o svom sinu. ,,Da li uţivam“, izgovorila je polako. ,,Da li uţivam u tome da neko uništava moju imovinu i narušava privatnost mojih gostiju?" Uzdahnuvši, ispustila je dim. ,,Ne, ne uţivam u tome. Da li uţivam u saznanju da je neko toliko uplašen zbog onoga što mogu ispriĉati svetu da bi rizikovao da poĉini budalast i uzaludan ĉin poput ovog? Da, tako mi boga, uţivam u tome.“ „Nisi sama u ovome.“ „Dţulija i Brendon će biti zbrinuti." Nehatno je otresla pepeo iznad krša na podu. Glava ju je opako bolela sa svakim otkucajem srca. „Travers upravo priprema gostinjske sobe u glavnoj kući. Dţulija, oboje ste dobrodošli tamo koliko god ţelite da ostanete, ili da se vratite u ovu kuću, kada ponovo bude pogodna za stanovanje.“ Podigla je glavu, pazeći da joj pogled i glas budu neutralni. „Naravno, slobodna si da napustiš projekat.“ Ne planirajući taj gest, Dţulija je prišla i stala kraj Iv. „Nemam nameru da napustim projekat. Niti vas.“ „Integritet je“, izgovorila je Iv uz osmeh, „zavidna osobina.“ „Slepa tvrdoglavost nije“, odvrati Pol. Pogledao je Dţuliju. „Oĉigledno je da nijednoj od vas moja pomoć nije potrebna.“ Iv je kruto ustala kada je izašao iz kuće. U tišini je posmatrala Dţuliju kako gleda za njim. „Muški ego“, promrmljala je dok se pribliţavala kako bi zagrlila Dţuliju oko ramena. ,,To je velika i krhka stvar. Uvek ga zamišljam kao ogromni penis napravljen od tankog stakla.“ Uprkos uzburkanim osećanjima, Dţulija se nasmejala. „Tako je već bolje.“ Iv podiţe komad slomljene vaze kako bi ga iskoristila umesto pepeljare. „Vratiće se on, draga. Verovatno besan kao ris, ali suviše je ĉvrsto upecan da ne bi poskoĉio nazad poput federa.“ Smešeći se, otresla je cigaretu, a zatim uz sleganje ramenima vratila komad porcelana meĊu krš. „Zar si mislila da neću pogoditi šta se meĊu vama dogodilo?“ „Stvarno ne mislim...“ „Nemoj da misliš.“ Poţelevši sveţ vazduh, Iv krenu da otvori vrata. Volela je kišu, volela je da oseti njenu hladnoću na obrazima. Došla je do taĉke kada je poĉela da ceni sitnice. „Istoga trena sam shvatila šta se dogodilo meĊu vama. Da si me tiho, bez napora izgurala s prvog mesta kada je njegova naklonost u pitanju.“ „Bio je ljut“, zapoĉela je Dţulija, Zbog toga što je iznenada postala svesna toga koliko je glava boli, povadila je šnale iz kose. ,,Da, s pravom. Dovela sam njegovu ţenu u tešku, moţda i opasnu situaciju.“ ,,Oh, uĊite unutra sa te kiše. Prehladićete se.“ Narogušila se pošto ju je Ivposmatrala kao da se zabavlja. ,Ja sam svoja.“

„Prava ţena to mora biti.“ Poslušno, Iv je ušla unutra. Laknulo joj je što vidi mladost. Mladost, hrabrost i plahovitu narav. „Ĉak i kada pripada muškarcu, mora biti svoja. Koliko god da ga voliš, ili ćeš ga zavoleti, uvek se oslanjaj na sebe.“ Bol se širio tako brzo, tako oštro, da je kriknula i pritisnula korenom dlana levo oko. „Šta nije u redu?“ Dţulija se istog trena našla kraj nje i pridrţala je. Opsovala je dok je napola nosila Iv ka onome što je ostalo od sofe. „Nije vam dobro. Pozvaću lekara.“ ,,Ne. Ne.“ Pre nego što je Dţulija uspela da se domogne telefona, Iv je uhvati za ruku. ,,To je samo stres, izmorenost, odloţeni šok. Šta god. Ĉesto imam glavobolje.“ Zamalo da se nasmeši zbog tog mraĉnog potcenjivanja. „Samo mi donesi ĉašu vode.“ „U redu. Odmah se vraćam.“ Ĉim je Dţulija otišla u kuhinju da pronaĊe neku ĉitavu ĉašu, Iv je poĉela da pretura po svojoj platnenoj tašni u potrazi za tabletama. Bol se sada sve ĉešće javljao - kao što su lekari i predvideli. TakoĊe je postajao sve snaţniji- ponovo u skladu sa predviĊanjima. Uzela je dve tablete, a zatim naterala sebe da vrati jednu. Ne sme podleći iskušenju duple doze. Još ne. Kada se Dţulija vratila s vodom, već je sklonila boĉicu i drţala jednu tabletu na dlanu. Dţulija je donela hladnu, vlaţnu krpu - isto bi uĉinila za Brendona - i obrisala Ivino ĉelo dok je gutala lek. „Hvala ti. Imaš veoma umirujući dodir.“ „Samo se opustite dok se ne budete osećali bolje.“ Odakle ova naklonost, pitala se Dţulija dok je strpljivo pokušavala da ublaţi bol. Nasmešila se kada je Iv posegnula rukom ka njenoj šaci. Negde usput, stvorilo se prijateljstvo, veza izmeĊu dve ţene koju nijedan muškarac ne moţe da razume. „Prava si mi uteha, Dţulija. Na više naĉina.“ Bol je postao skoro podnošljiv. Ipak, sedela je zatvorenih oĉiju, dopuštajući da je hladan, vešt dodir umiri. „Veoma ţalim zbog toga što su nam se putevi ukrstili tako kasno. Protraćeno vreme. Sećaš li se, rekla sam ti da samo zbog toga ţalim.“ „Ja verujem u to da vreme nikada nije protraćeno. Stvari se dešavaju onda kada treba da se dogode.“ „Nadam se da si u pravu.“ Ponovo je ućutala, sortirajući ono što joj je preostalo da obavi. „Rekla sam Lajlu da odveze Brendona pravo u glavnu kuću. Pomislila sam da bi ti smatrala da je tako bolje.“ „Da, hvala vam.“ ,,To ne moţe da nadoknadi ovo remećenje ţivota koje si doţivela.“ Snaţnija, sigurnija, ponovo je otvorila oĉi. „Jesi li proverila trake?“ „Još su na mestu.“ Samo je klimnula glavom. „Krećem u Dţordţiju krajem nedelje. Kada se vratim, završićemo ovo. Ti i ja.“ „Moram da obavim još nekoliko intervjua.“ „Biće vremena.“ Pobrinula se za to. „Dok budem odsutna, ne ţelim da brineš zbog ovoga.“ Dţulija baci pogled po prostoriji. „Teško je ne brinuti.“ „Nema potrebe. Znam ko je ovo uradio.“ Dţulija se ukoĉila i povukla. „Znate. Ali...“ „Samo sam porazgovarala sa ĉuvarem na kapiji.“ Oporavljena, ustala je i poloţila ruku na Dţulijino rame. „Veruj mi. Ja ću se pobrinuti za to.“ Drejk je izbezumljeno ubacivao odeću u kofer. Uredno oprane i sloţene majice završile su meĊu cipelama, kaiševima, zguţvanim pantalonama. Mora da pobegne i to brzo. Sa manje od pet hiljada u dţepu, nakon oĉajniĉke, gubitniĉke akcije na konjskim trkama u Santa Aniti, bez traka koje moţe da trampi, nije mario da ode na sastanak sa Delrikiom. Zato će otići nekuda gde Delrikio ne moţe da ga pronaĊe. Moţda u Argentinu ili u Japan. Bacio je ĉarape preko kupaćih gaća. Moţda je najbolje da najpre ode u Omahu i pritaji se. Ko bi, doĊavola, traţio Drejka Morisona u Omahi? Majka više ne moţe da ga odvuĉe iza štale i prebije. Ne moţe da ga natera da ide u crkvu, niti pak da ga hrani hlebom i vodom kako bi mu se telo i duša proĉistili od neĉistoće. Moţe da ostane na farmi koju nedelju, dok se ne sredi. Moţda će uspeti da izvuĉe nekoliko hiljada od matore. Bog zna da je dovoljno zaradila na njemu - uzimajući novac koji je Iv slala i trošeći ga na farmu ili pak crkvu. Zasluţivao je nešto, zar ne? Od nje. Od Iv. Najzad, on je jedino dete. Zar nije ţiveo s ludom Adom prvu polovinu ţivota, a drugu proveo radeći za Iv?

Duguju mu. ,,Drejk.“ U rukama je drţao pregršt ĉarapa i svilenog donjeg veša. Sve je popadalo na pod kada je Iv ušetala unutra. „Kako si...“ Podigla je kljuĉ i mahnula njim. „Ĉesto si traţio od Nine da ti zaliva cveće kada nisi u gradu.“ Stavila je kljuĉ u dţep, izazivajući ga da nešto kaţe i sela na krevet. „Ideš na put?“ „Imam neka posla.“ „Nešto je iznenada iskrslo?" Podigla je obrve posmatrajući rezultat njegovog izbezumljenog pakovanja. „Tako se ne ponaša prema odelu od pet hiljada dolara.“ Svrab na butinama naveo ga je da zaškripi zubima. „Moraću sve da ispeglam kad stignem.“ „Gde to treba da stigneš, dragi?“ ,,U Njujork", odvratio je u naletu inspiracije. „Ti si mi omiljeni klijent, Iv, ali ne i jedini. Moram da ugovorim neke pojedinosti oko posla za televiziju.“ Nagnula je glavu da ga osmotri. „Sigurno si uzrujan pošto veoma loše laţeš. Jedna od tvojih najboljih veština - verovatno i jedina - jeste sposobnost krajnje iskrenog laganja." Ţeleo je da pokaţe kako se toboţe ljuti, ali panika je prevladala. „Slušaj, Iv, ţao mi je što nisam imao priliku da te obavestim o svojim planovima, ali imam obaveze koje se ne vrte oko tebe.“ „Hajde da preskoĉimo to sranje“, izgovori ona prijatnim glasom, što se ne bi moglo reći i za izraz njenog lica. „Znam da si tokom prepodneva provalio u gostinjsku kuću.“ ,,Provalio?“ Znoj mu je curio niz lice. Kada se nasmejao to je zazvuĉalo poput kreštanja. „Zašto bih uĉinio tako nešto?“ „Baš sam se pitala. Ne sumnjam da si ti provalio i prethodni put i pokrao neke stvari. Ne mogu ti reći koliko sam razoĉarana, Drejk, što jedan od mojih retkih preostalih srodnika smatra da je neophodno da krade.“ ,,Ne moram ovo da trpim.“ Zalupio je kofer. Nesvesno je poĉeo da drapa butine. „Pogledaj unaokolo, Iv. Izgleda li kao da moram da kradem sitnice od tebe?“ ,,Da. Kada ĉovek hoće da ţivi iznad svojih mogućnosti, obiĉno se prepušta razbojništvu.“ Umorno je uzdahnula dok je palila cigaretu. ,,Da li je ponovo u pitanju kocka?“ „Rekao sam ti da sam prestao.“ Ton mu je bio gotovo ogorĉen. Ispustila je dim ka tavanici, a zatim spustila pogled ka njemu. ,,Ti si laţov, Drejk. Ako ne ţeliš da pozovem policiju i izloţim im svoje sumnje, ovog trenutka ćeš prestati da laţeš. Koliko duguješ?“ Srušio se, poput kule od karata u koju je dete dunulo. „Osamdeset tri hiljade i kamatu.“ Iv stisnu usne. „Idiote. Kome duguješ?" Obrisao je usta šakom. ,,Delrikiju.“ Skoĉila je, zgrabivši cipelu s kreveta i zamahnula ka njemu. Cvileći, Drejk je prekrstio ruke preko lica da bi se zaštitio. „Prokleta, usiljena budalo. Rekla sam ti, upozorila sam te. Izvukla te iz blata pre petnaest godina. A zatim ponovo, pre deset godina.“ „Nisam imao sreće.“ „Govnaru. Ĉitavog ţivota nemaš sreće. Delrikio! Gospode boţe! Pa on jede cmizdravce poput tebe za doruĉak.“ Besna, bacila je cigaretu na tepih i zgazila je pre nego što je zgrabila Drejka za majicu. „Traţio si trake za njega, zar ne? Jebeni izdajniĉe, dao bi mu trake da spaseš svoju koţu.“ „Ubiće me.“ Curile su mu i oĉi i nos dok je trabunjao gore ka njoj. „Uĉiniće to, Iv. Jedan od njegovih siledţija me je već pretukao. Ţeli da presluša trake, to je sve. Smatrao sam da time ne mogu nikome da naškodim, a moţda bi mi oprostio deo duga. Samo...“, udarila ga je dovoljno snaţno da mu glava poleti unazad. „Saberi se. Patetiĉan si.“ Pustila ga je i poĉela da šetka prostorijom dok je traţila maramicu da bi mu obrisala lice. „Uhvatila me je panika. Gospode, Iv, ne razumeš kako je ţiveti u strahu da će mi nešto uĉiniti. Sve zbog jebenih osamdeset hiljada.“ „Jebenih osamdeset hiljada koje nemaš.“ Okrenula se, sada malo smirenija. „Izdao si me, Drejk, moje poverenje, moju naklonost. Znam da si imao uţasno detinjstvo, ali to nije izgovor da se okreneš protiv nekoga ko je pokušao da ti pruţi priliku. “ „Plašim se.“ Ponovo je poĉeo da plaĉe. „Ako mu ne vratim novac za dva dana, ubiće me. Znam to.“

„A trake je trebalo da zapušiš rupu u nasipu. Ţalim, dragi, ništa od toga.“ „Ne moraju da budu prave.“ Oslonio se na noge. „Moţemo da ih laţiramo.“ „Onda će te ubiti kasnije, zbog toga što si ga slagao. Laţi uvek izbiju na površinu, Drejk. Veruj mi.“ Dok ga je davila istinitost te izjave, oĉima je lutao po prostoriji, suviše uplašen da smiri pogled. „Otputovaću. Otići ću negde van drţave...“ „Ostaćeš ovde i suoĉiti se s problemima kao ĉovek. Snosićeš posledice, bar jednom u svom bednom ţivotu.“ „Biću mrtav“, izgovorio je drhtavim usnama. Otvorila je tašnu i izvadila ĉek. Već je bio spreman, ali to nije smanjilo njen bes, niti njenu tugu. „Sto hiljada“, rekla je dok je sedala da ga ispiše. ,,To će biti dovoljno za dug i kamatu.“ ,,Oh. Oh, boţe, Iv.“ Srušio se kraj njenih stopala, zarivajući lice u njeno krilo. ,,Ne znam šta da kaţem.“ „Nemoj ništa reći. Samo slušaj. Uzećeš ovaj ĉek. Nećeš iskoristiti ni peni za kockanje, već ćeš odneti novac Delrikiju.“ ,,Hoću.“ Ushićenje mu je preobrazilo lice. Sijalo je poput lica nekog sveca. „Kunem se.“ „Ovo će biti tvoja finalna transakcija s tim ĉovekom. Ako ĉujem da ponovo posluješ s njim, liĉno ću te ubiti - na naĉin koji će ĉak i Delrikio ceniti i diviti mu se.“ Glava mu je poskakivala na vratu dok je oduševljeno klimao. Obećao bi bilo šta, bilo šta i ozbiljno to mislio - bar privremeno - ako bi mu to donelo spas. „Predlaţem ti da kreneš na terapiju zbog te zavisnosti.“ „Nema problema. Završio sam sa tim. Kunem se.“ „Zaklinjao si se i ranije, ali to je tvoja stvar.“ ZgaĊena, gurnula ga je u stranu i ustala. Nestala je sva ljubav i nada koju je nekada gajila prema detetu svoje sestre. Znala je da se ta osećanja neće vratiti. Kada gaĊenje i bes izblede, moţda će osetiti saţaljenje. Ali ništa više od toga. „Briga me na šta rasipaš ţivot, Drejk. Spasla sam te poslednji put. Otpušten si.“ „Iv, ne misliš ozbiljno.“ Ustao je i namestio svoj najšarmantniji osmeh. „Zajebao sam stvari, priznajem to. Bio sam glup. To se više neće dogoditi.“ ,,Zajebao?“ Potapšala je tašnu maltene se zabavljajući. „Kako je to zgodan izraz, pokriva toliko toga. Provalio si u moj dom, krao moje stvari, uništio predmete koji su mi bili dragi i narušio privatnost ţene do koje mi je stalo, ţene koju poštujem i kojoj se divim i koja je gost u mojoj kući.“ Podigla je ruku pre nego što je uspeo da progovori. „Neću ti reći da u ovom gradu više nećeš moći da pronaĊeš posao, Drejk. To je suviše melodramatiĉno i pravi je kliše. Ali, za mene više nikada nećeš raditi.“ Osećaj olakšanja i oduševljenja je nestao. Pridika je jedno - moţe da izaĊe na kraj s nekoliko pretnji. Ali ova kazna je gora i trajnija od udaraca kaišem iza štale. Neka je proklet ako ponovo pristane da ga neka ţena biĉuje. „Nemaš prava da se tako ponašaš prema meni, da me odbaciš u stranu kao da ne vredim ni pišljiva boba.“ „Imam pravo da otpustim radnika kojeg smatram nepodesnim.“ „Uradio sam mnogo toga dobrog za tebe.“ Podigla je obrvu zbog njegove bezoĉnosti. „Onda smatraj da smo izravnali raĉune. Taj ĉek predstavlja sav novac koji ćeš od mene dobiti. Smatraj ga svojim nasledstvom.“ ,,Ne moţeš!“ Zgrabio je za ruku pre nego što je uspela da izaĊe iz sobe. ,,Ja sam ti porodica, sve što imaš. Ne moţeš me odbaciti.“ „Budi siguran da mogu. Zaradila sam svaki cent svoje imovine - što ti nikada nećeš razumeti. Ono što imam će otići tamo gde ja ţelim.“ Otrgla je ruku. ,,Ne nagraĊujem izdaju, Drejk. U tvom sluĉaju, neću je ĉak ni kazniti. Upravo sam ti vratila ţivot. Pametno ga iskoristi.“ Pojurio je za njom dok je izlazila i kretala niz stepenice. „Nećeš sve ostaviti onom kopiletu Vintropu. Poslaću te u pakao pre toga.“ Naglo se okrenula kod podnoţja stepenica. Uputila mu je pogled od kog se zaledio usred koraka. „Verovatno ćemo se videti tamo. Do tada, meĊu nama je gotovo.“ Neće se to dogoditi. Seo je na stepenice, drţeći glavu u rukama dok je zvuk zalupljenih vrata odjekivao. To se ne moţe dogoditi. Nateraće je da shvati da ne moţe da ga potkupi sa pišljivih sto hiljada.

Osamnaesto poglavlje
Brendon je sedeo na krevetu sa ĉetiri stuba u velikoj, prostranoj sobi u glavnoj kući i posmatrao svoju majku dok završava s pakovanjem. „Kako to da ţene koje se pakuju za vikend nose više koještarija od muškaraca?“ ,,To je, sine moj, jedna od velikih misterija univerzuma.“ Dodala je još jednu bluzu, uz izvesnu koliĉinu krivice u torbu sa odećom. „Jesi li siguran da ti ne smeta što ne ideš u London sa mnom?“ „Apsolutno. Ja ću se mnogo bolje zabaviti u poseti porodici Mekena, nego ti dok budeš razgovarala s nekim starim glumcem. Imaju nintendo.“ ,,Pa, Rori Vintrop ne moţe da se takmiĉi sa tim.“ Zakopĉala je torbu, proverila platnenu tašnu da vidi da li je ponela svu kozmetiku. Zatim je odmahnula glavom kada ih je podigla. Uopšte nije misterija u pitanju, pomislila je. Već ĉista taština. „Sisi će stići svakog trenutka. Jesi li spakovao ĉetkicu za zube?“ ,,Da, mama.“ Zakolutao je oĉima. „Već si mi dva puta pregledala torbu.“ Zbog toga što ju je ponovo pregledala, izmakao joj je pogled. „Moţda bi trebao da poneseš joj jednu jaknu. Za sluĉaj kiše.“ Odnosno za sluĉaj da u Los AnĊelesu iznenada izbije sneţna oluja, poplava, tornado. Zemljotres. Gospode, šta ako se dogodi zemljotres dok je ona na putu? Preplavljena strahom i krivicom koji bi je obuzeli svaki put kada bi ostavljala Brendona, okrenula se da ga pogleda. Neţno je poskakivao po krevetu i pevušio, sa omiljenom kapom Lejkersa na glavi. „Nedostajaćeš mi, bebo moja.“ Trgao se, kao svaki desetogodišnjak koji drţi do sebe kada mu se neko obrati kao bebi. Bar nisu u javnosti. „Sve će biti u redu. Ne moraš da brineš.“ ,,Da, moram. To mi je posao.“ Prišla je da ga zagrli, srećna što je i on obavio ruke oko nje i ĉvrsto je zagrlio. „Vratiću se do utorka.“ „Hoćeš li mi nešto doneti?“ Nagnula je glavu. „Moţda i hoću.“ Poljubila ga je u oba obraza. „Nemoj suviše porasti dok ja nisam tu.“ Nasmešio se. „Moţda i hoću.“ „Još uvek ću biti viša. Hajde da krenemo.“ Podigla je kofer - pokušavajući da se seti da li je proverila da li su pasoš i karte u odgovarajućoj pregradi - zabacila torbu sa kozmetikom preko jednog ramena, a torbu za odeću preko drugog. Brendon je uzeo svoju dobro nabijenu torbu za fizićko, u kojoj se nalazilo sve što je današnjem deĉaku potrebno ako ide na nekoliko dana kod drugara. Nije im palo na pamet da pozovu poslugu koja će odneti torbe umesto njih. „Zvaću te svako veĉe u sedam sati po tamošnjem vremenu. To je odmah posle veĉere. Stavila sam ime hotela i broj telefona u tvoju torbu.“ „Znam, mama.“ Umela je da prepozna nestrpljenje kada ga ĉuje, ali nije marila. Majka ima pravo da se ovako ponaša. „Moţeš me nazvati u svako doba. Ako nisam u hotelu, recepcioner će mi preneti poruku.“ „Znam šta treba da radim. Isto kao kada odeš na turneju.“ ,,Da.“ Ali ovoga puta će izmeĊu njih biti ĉitav okean. ,,Dţulija.“ Nina je poţurila niz hodnik dok su oni zastajali u dnu stepeništa. ,,Ne treba da nosiš sve to.“ „Navikla sam. Stvarno.“ „U redu je.“ Već je skinula torbu za odeću s Dţulijinog ramena i odloţila je u stranu. „Reći ću Lajlu da stavi tvoje stvari u limuzinu.“ „Cenim to. Znaš da nije neophodno da me on vozi na aerodrom.“ Osim toga, od njega je podilaze ţmarci. ,,Mogu...“ ,,Ti si gost gospoĊe B.“, naglasila je Nina. ,,I putuješ u London da bi obavila nešto za nju.“ To je bilo više nego dovoljno što se Nine tiĉe. Nasmešila se Brendonu. „Ovde će biti uţasno tiho i dosadno narednih dana, ali sigurna sam da ćeš se dobro zabaviti kod Makenovih.“ „Oni su super.“ Smatrao je da nije mudro dodati da ga je Dastin nauĉio kako da pravi nepristojne zvuke pazuhom. Ţene to ne razumeju. Kada se zaĉulo zvono, pojurio je niz hodnik. „Stigli ste!“ doviknuo je Sisi. „Dabome. Da li su svi spremni za tri dana zabave, uzbuĊenja i prepunih kupatila? Zdravo, gospoĊice Solomon. Hvala vam za slobodan dan.“ „Zasluţila si.“ Odsutno se nasmešila jer je već razmišljala o tome šta treba uraditi. ,,U svakom sluĉaju, pošto su se svi razleteli na razne strane, ovde ionako nema posla. Uţivaj, Brendone. Ţelim ti bezbedan put, Dţulija. Nazvaću Lajla i reći mu da doveze kola.“

„Lepo se ponašaj.“ Dţulija je prišla da zagrli Brendona još jednom. ,,Nemoj da se tuĉeš s Dastinom.“ ,,Dobro.“ Zabacio je torbu preko ramena. „Zdravo, mama.“ ,,Zdravo.“ Ugrizla se za usnu dok je marširao napolje. „Dobro ćemo se brinuti o njemu, Dţulija.“ ,,Znam.“ Uspela je da se nasmeši. ,,To je lakši deo.“ Kroz otvorena vrata je ugledala kako se velika, crna limuzina parkira pokraj kola koja je dovezla Sisi. „Pretpostavljam da je ovo znak za polazak.“ Dok se Dţulija vozila ka aerodromu kroz suncem obasjan Los AnĊeles, Iv se istezala u krevetu i slušala teško dobovanje kiše po krovu bungalova. Danas neće biti snimanja, pomislila je, samo dugih sati razvlaĉenja po ugodnoj kućici koju su producenti iznajmili za nju tokom snimanja na ovoj lokaciji. Nije joj smetao slobodan dan - s obzirom na okolnosti. Ponovo se istegla i prela poput maĉke dok su je snaţne šake širokih dlanova mazile po telu. „Izgleda da neće uskoro popustiti, komentarisao je Piter, premestivši se tako da je podigne na sebe. Zapanjivalo ga je - i uzbuĊivalo - koliko dobro ona izgleda ujutru. Svakako starije, bez briţljivo nanesene šminke. Ali kosti, oĉi, bleda koţa - znatno su joj smanjivali godine. „Ako ovako nastavi, moraćemo ĉitav dan da provedemo unutra.“ Osetivši ga ĉvrstog i vrelog uza sebe, kliznula je nagore, a zatim unazad kako bi ga primila u sebe. „Mislim da ćemo uspeti nekako da se zabavimo.“ ,,Da.“ Zario je šake u njene kukove, pomaţući joj kada je poĉela da se ljulja. „Kladim se da ćemo uspeti.“ Iv se izvila nagore i unazad kako bi njeno telo upilo sve prijatne, udarne talase zadovoljstva. Bila je u pravu kada je pomislila da će biti intrigantan ljubavnik. Bio je mlad, ĉvrst, energiĉan i svestan ţeninih potreba, koliko i svojih. Cenila je seksualnu dareţljivost kod muškarca. MeĊutim, pravi je dobitak to što joj se zaista dopao i pre no što je naĉinila konaĉan korak i pozvala ga u svoj krevet. A u krevetu... Koja ţena njenih godina ne bi bila zadovoljna što moţe da uzbudi muškarca koji još nije napunio ni ĉetrdeset? Znala je da je izgubljen u njoj - isprekidano disanje, blistavi znoj na njegovim grudima, drhtaji koji su ga potresali dok se bliţi vrhuncu. Smešeći se, zabacila je glavu unazad i jahala silovito, prebacujući ih oboje preko oštre ivice zadovoljstva. „Gospode!“ Iscrpljen, Piter je pao nazad na krevet. Srce mu je tuklo poput ĉekića. Imao je druge ţene, mlaĊe ţene, ali nikada tako vešte. „Neverovatna si.“ Skliznula je s kreveta i uzela ogrtaĉ sa stolice. ,,A ti si dobar. Veoma dobar. Uz malo sreće mogao bi biti neverovatan kada doĊeš u moje godine.“ „Dušo, budem li provodio vreme tucajući se ovako, biću mrtav znatno pre nego što stignem u tvoje godine.“ Ispruţio se poput dugaĉkog, vitkog maĉora. „Bio bi to kratak i sladak ţivot.“ Nasmejala se, zadovoljna njime i krenula ka toaletnom stoĉiću da provuĉe ĉetku kroz kosu. Nije se pravio kao da ne primećuje njene godine, kao što su mnogi mladići pre njega smatrali da je poţeljno. Nije zaĉinjavao seks laţima i laskanjem. Uverila se da Piter Dţekson govori ono što misli. „Zašto mi ne bi rekao kako ti se zasad ĉini tvoj kratak i sladak ţivot?“ „Radim ono što ţelim.“ Prekrstio je ruke iza glave. ,,Od šesnaeste godine ţelim da budem glumac - navukao sam se igrajući u školskim predstavama. Na koledţu sam se odluĉio za školu glume i slomio srce svojoj majci. Ţelela je da budem lekar.“ Pogledi su im se susreli u ogledalu, zatim je njen lenjivo prešao preko njegovog tela. ,,Pa, imaš ruke za to.“ Nasmejao se. ,,Da, ali zaista mrzim krv. I loše igram golf.“ Zabavljalo ju je ćaskanje s njim. Odloţila je ĉetku u stranu i poĉela da maţe kremu oko oĉiju. Umirivala ju je kiša, zvuk njegovog glasa. „Znaĉi, odbacio si profesiju lekara i došao u Holivud.“ „Kada mi je bilo dvadeset dve godine. Malo sam gladovao, uspeo da snimim neku reklamu." Osetio je da mu se snaga vraća i pridigao se na laktove. „Hej, jesi li me ikad videla u reklami za tablu od ţitarica sa borovnicama?“ Njen pogled se susreo sa nasmejanim pogledom u ogledalu. „Bojim se da sam to propustila.“ Uzeo je cigaretu s njenog noćnog stoĉića. „Fantastiĉna izvedba. Imala je ĉvrstinu, stil, strast. A u pitanju su bile obiĉne ţitarice.“ Prišla je krevetu kako bi podelila cigaretu sa njim. „Pobrinuću se da kuvar odmah kupi zalihe.“ „Da budem iskren, ima ukus kao da je iskopana iz dubine šume. Kad već priĉamo o hrani, zašto nam ne bih spremio neki doruĉak?“ ,,Ti?“

,,Naravno.“ Uzeo je cigaretu iz njenih prstiju i stavio je meĊu svoje usne. „Pre nego što sam dobio ulogu u sapunici, radio sam kao kuvar u restoranu brze hrane. Druga smena.“ „Znaĉi nudiš da mi isprţiš slaninu i jaja?“ „Moţda - ako ću tako zadrţati tvoje interesovanje.“ Paţljivo je povukla još jedan dim. Pomalo se zaljubljivao u nju, shvatila je. Slatko je to i laskavo saznanje. Da su okolnosti drugaĉije, moţda bi mu to i dopustila. Ali s obzirom na to kako stvari stoje, ne sme dozvoliti da doĊe do toga. „Mislim da sam pokazala kako sam zainteresovana.“ ,,Ali...“ Blago je okrzla njegove usne svojima. „Ali...“, ponovila je. I to je bilo sve. Bilo mu je znatno teţe nego što je oĉekivao da prihvati ta neizgovorena ograniĉenja. Teško i iznenaĊujuće. „Pretpostavljam da ovih nekoliko dana u Dţordţiji i nije tako loše.“ Zahvalna na razumevanju, ponovo ga je poljubila. „Odliĉno je. Za oboje. Šta je s tim doruĉkom?“ „Evo šta ćemo...“ Nagnuo se napred da je poljubi u rame, uţivajući ne samo u mirisu i teksturi njene koţe, već i u ĉvrstini. „Zašto se ne bismo istuširali, a zatim moţeš da me gledaš kako kuvam. Imam odliĉnu ideju kako ćemo nakon toga provesti popodne.“ ,,Zaista?“ ,,Da.“ Blago ju je pomazio i nasmešio se. „Moţemo da idemo u bioskop.“ ,,U bioskop?“ „Naravno, ĉula si valjda za bioskop. To je ono kada ljudi sede i gledaju druge ljude koji se pretvaraju da su treći ljudi. Šta kaţeš, Iv? Odgledaćemo matine, jesti kokice.“ Na trenutak je razmišljala i zatim shvatila da to zvuĉi zabavno. ,,Dogovoreno.“ Dţulija je skinula cipele i pustila da joj stopala utonu u tepih sobe hotela Savoj. Bio je to mali, elegantan apartman, ukusno opremljen. Portir je bio tako bojaţljiv i uĉtiv dok je unosio torbe, da je delovao kao da mu je u stvari neprijatno da primi bakšiš. Prišla je prozoru da posmatra reku i dopustila umoru od puta da išĉili. Za strah će biti potrebno nešto više vremena. Let od Los AnĊelesa do Njujorka protekao je u redu - koliko to muĉenje moţe da bude. Ali od aerodroma Kenedi do aerodroma Hitro - svi ti sati iznad Atlantika - bio je pravi pakao. MeĊutim, preţivela je. A sada je u Britaniji. I sa zadovoljstvom je podsetila sebe da je Dţulija Samers odsela u hotelu Savoj. Još je bila iznenaĊena time da uopšte moţe sebi priuštiti takvo okruţenje. No, to iznenaĊenje je predstavljalo dobar osećaj koji ju je podsećao na to da nije zaboravila šta znaĉi zaraĊivati, uspinjati se, ili pak imati odreĊene potrebe. Svetla grada su joj namigivala ove martovske noći. Kao da sanja neki nepoznati san, sva ta baršunasta tama, maglovita meseĉina, senka vode. A ovde je tako toplo, tako blaţeno tiho. Lenjo je zevnula i odvratila pogled od prozora, od svetlosti. Avantura će morati da saĉeka jutro. Otpakovala je samo ono što joj je potrebno za to veĉe i već za dvadeset minuta bila u dubokom snu. Ujutru je zakoraĉila iz taksija u Kingsbridţu i platila vozaĉu, znajući da mu daje preveliku napojnicu. MeĊutim, bila je podjeĊnako sigurna da nikada neće da se srodi s britanskom valutom. Setiia se da traţi priznanicu - njenom raĉunovoĊi gotovo da je navirala pena na usta zbog njenog sistema voĊenja knjiga - a zatim ju je nehatno stavila u dţep. Kuća je bila upravo onakva kakvom ju je zamišljala. Ogromna, od crvene cigle, izgraĊena u viktorijanskom stilu i okruţena velikim, ĉvornovatim stablima. Pretpostavljala je da je veoma senovita tokom leta, ali sada je vetar zavijao kroz gole grane stvarajući neku vrstu dikensovske, na ĉudan naĉin prijatne muzike. Dim je izvirao iz dimnjaka u gustim, sivim pramenovima koji su se brzo izvijali naviše ka sivom nebu. Mada su kola jurila po ulici iza nje, lako je mogla da zamisli konje, koĉije i povike uliĉnih prodavaca. Prošla je kroz malu, gvozdenu kapiju, koraĉala popioĉanom stazom koja proseca travnjak poţuteo zbog zime i popela se uz besprekorno bele stepenice koje vode do blistavih isto tako belih vrata. Premestila je torbu iz ruke u ruku, iznervirana što su joj dlanovi vlaţni i hladni. Nema svrhe da poriĉe, rekla je sebi, razmišljala je o Roriju Vintropu ne samo kao o Ivinom nekadašnjem suprugu, već kao o Polovom ocu.

Pol je udaljen deset hiljada kilometara i sigurno besan na nju. Šta bi pomislio, zapitala se, kada bi znao da je ovde? Ne samo što je nastavila rad na knjizi, već je došla da intervjuiše njegovog oca. Bila je sigurna da mu se to ne bi dopalo i poţelela da naĊe naĉin da uklopi svoje potrebe sa njegovim. Podsetila je sebe da joj je ipak posao na prvom mestu i pritisnula zvono. Sluţavka je ubrzo otvorila. Dţulija je uspela letimiĉno da osmotri ogroman hol, visoke plafone i poploĉane podove. ,,Ja sam Dţulija Samers“, rekla je. „Imam zakazan sastanak sa gospodinom Vintropom.“ „Da, gospoĊo, on vas oĉekuje. Molim vas, uĊite.“ Ploĉice su nalikovale tabli za igru dame, tamnocrvene i boje slonovaĉe, a plafone su krasili masivni lusteri od mesinga i kristala. Desno se nalazilo kruţno stepenište, koje se na gotovo kraljevski naĉin izvijalo ka gore. Dţulija je predala kaput sluţavki i krenula za njom pokraj dve stolice u stilu Dţordţa III, koje su stajale sa obe strane stola od mahagonija, ukrašenog vazom od hibiskusa i jednom ţenskom rukavicom od koţe boje safira. Instinktivno je uporedila sobu za primanje sa Ivinom. Ova je, svakako, znatno formalnije nameštena, više ukorenjena u tradiciju nego što je to Ivina prozraĉna, osunĉana dnevna soba. Njena je odisala bogatstvom i stilom. Ova je romorila od starog novca i dubokih korena. „Molim vas, raskomotite se, gospoĊo Samers. Gospodin Vintrop će odmah doći.“ „Hvala vam.“ Sluţavka se kretala maltene neĉujno kroz prostoriju, zatvarajući debela vrata od mahagonija za sobom. Kada je ostala sama, Dţulija je prišla kaminu kako bi ogrejala ledene ruke na plamenu. Dim je ugodno mirisao na drvo jabuke, nudeći dobrodošlicu i utehu. Opustila se zbog toga što je podsetio na njen kamin u Konektikatu. Izrezbaren okvir kamina iznad vatre bio je prepun starih fotografija u kitnjastim srebrnim okvirima uglaĉanim do visokog sjaja. Dţulija je bila sigurna da sluţavke proklinju svaki put kada moraju da se bore protiv potamnelih udubljenja i vijuga. Zabavila se koraĉanjem od jedne do druge, prouĉavajući stroge izraze i kruta ramena predaka ĉoveka kojeg je došla da poseti. Prepoznala je Rorija Vintropa i uhvatila traĉak njegovog smisla za humor, na crno-beloj fotografiji za koju je pozirao u cilindru i sa uštirkanim okovratnikom. Prisetila se da je to iz filma Dilejni ubistva, gde je oduševljeno igrao izuzetno pristojnog, ali umno poremećenog ubicu. Dţulija se nije zadovoljila time da naprosto pogleda narednu fotografiju. Morala je da je uzme u ruke. Proţdirala ju je pogledom. Bila je sigurna da je to Pol, mada deĉak nije imao više od jedanaest, dvanaest godina. Kosa mu je bila svetlija, ĉupavija. Po izrazu lica, rekla bi da nije bio zadovoljan time što je obuĉen u kruto odelo i tesno vezanu kravatu. Oĉi su bile iste. Ĉudno, pomislila je, ĉak i kao dete imao je intenzivan pogled odrasle osobe. Nije se smešio oĉima, već je posmatrao kao da je već video, ĉuo i razumeo više nego osobe dva puta starije od njega. „Sablastan mali Ċavolak, zar ne?“ Okrenula se, ĉvrsto steţući portret u rukama. Toliko se unela u posmatranje da nije ĉula kada je Rori Vintrop ušao. Stajao je, posmatrajući je sa šarmantnim, vragolastim osmehom na licu i jednom rukom zavuĉenom u dţep bisernosivih pantalona. Fiziĉki, mogao je biti Polov brat, pre nego otac. Imao je gustu, kestenjastu kosu, zabaĉenu unazad poput lavlje grive. Rori je dopustio da mu se vidi samo pokoja seda vlas na slepooĉnicama, što je doprinosilo dostojanstvu, a ne godinama. Lice mu je bilo ĉvrsto i jedro kao i samo telo. Oĉigledno, ni njemu nije bila strana fontana mladosti koju nude hirurzi. Osim liftinga i peglanja, svake nedelje je odlazio na tretmane koji podrazumevaju maske od morske trave i masaţu lica. „Izvinite, gospodine Vintrop. Uhvatili ste me u trenutku neopreznosti.“ ,,To je najbolji naĉin da se uhvati lepa ţena.“ Uţivao je u ĉinjenici da ona pilji u njega. Muškarac moţe oĉuvati lice i telo uz brigu, marljivost i novac. MeĊutim, neophodna je ţena i to mlada, kako bi oĉuvao ego. „Zainteresovala vas je moja mala kolekcija bitangi?“ ,,Oh.“ Setila se da drţi portret u ruci i vratila ga na okvir kamina. ,,Da, veoma je zabavna.“ ,,Ta Polova fotografija je naĉinjena nakon što smo se Iv i ja venĉali. Tada nisam znao šta da mislim o njemu, a ne znam ni sada. Pomenuo vas je.“ ,,On...“, iznenadilo ju je ovo, ali se istovremeno osetila zadovoljno i zbunjeno. ,,Stvarno?“ „Da, ne sećam se kada je prethodni put pomenuo ime neke ţene. To je jedan od razloga zbog kojih mi je drago što ste doputovali da me vidite.“ Prišao joj je i uhvatio je za obe ruke. Izbliza, osmeh koji je izluĊivao generacije ţena, bio je veoma moćan. „Hajde da sednemo pokraj vatre. Ah, evo i našeg ĉaja.“

Druga sluţavka je dogurala kolica dok su se ispred plamena smeštali na dve stolice sa širokim naslonom. „Ţelim da vam se zahvalim što ste pristali da se vidite sa mnom tokom vikenda.“ „Zadovoljstvo mi je.“ Otpustio je sluţavku prijateljskim klimanjem glave, a zatim liĉno sipao ĉaj. „Moram biti u pozorištu do podneva, zbog matine-predstave, tako da nam je vreme ograniĉeno. Limun ili mleko, draga?" „Limun, hvala vam.“ „Obavezno probajte kolaĉe. Verujte mi, divni su.“ Uzeo je dva i premazao ih pozamašnom koliĉinom marmelade. ,,Iv je baš podigla prašinu ovom knjigom, zar ne?“ „Moglo bi se reći da je izazvala veliku koliĉinu interesovanja i spekulacija.“ „Veoma diplomatski odgovor, Dţulija.“ Ponovo taj brz osmeh koji topi ţenska srca. „Nadam se da ćemo se jedno drugom obraćati sa Dţulija i Rori. Tako je prijatnije.“ ,,Naravno.“ „Kako je moja neverovatna bivša supruga? “ Mada to nije izgovorio razmetljivim tonom, Dţulija je primetila naklonost u njegovom glasu. „Rekla bih da je neverovatna kao i uvek. O vama priĉa s velikom naklonošću.“ Otpio je gutljaj ĉaja uz ţamor odobravanja. „Imamo jedno od onih retkih prijateljstava koja postaju toplija kako se poţuda hladi.“ Nasmejao se. „Što ne znaĉi da nije bila zlovoljna prema meni pred kraj braka - s dobrim povodom. “ „Neverstvo ĉesto ozlovolji ţenu.“ Osmeh je sevnuo, toliko nalik Polovom da Dţulija nije uspela da spreĉi osmeh. Direktne ţene su ga oduvek oduševljavale. „Draga moja, ja sam struĉnjak za to kako ţene reaguju na neverstvo. Na sreću, prijateljstvo je preţivelo - oduvek sam smatrao da je za to velikim delom zasluţna Ivina izuzetna naklonost prema Polu.“ ,,Ne smatrate da je ĉudno to što su vaša bivša supruga i vaš sin tako bliski?“ ,,Nikako.“ Odabrao je kolaĉ dok je govorio i polako ga jeo uţivajući u svakom zalogaju. Dţuliji nije bilo teško da zamisli kako on u svojim ţenama uţiva na sliĉan naĉin. „Iskreno, bio sam loš otac. Plašim se da nisam imao pojma šta da radim s deĉakom. Dok je dete beba, dovoljno je da stanete kraj kolevke s vremena na vreme i guguĉete, ili da prošetate kroz park gurajući kolica i izgledate ponosno i samozadovoljno. Imali smo dadilju koja se bavila manje ugodnim stranama roditeljstva.“ Zakikotao se zbog njenog izraza, nimalo uvreĊen, pa je potapšao po ruci pre nego što im je sipao još ĉaja. „Dţulija, draga, ne sudite o meni suviše strogo. Ja bar priznajem svoje mane. Pol je imao tu nesreću da se rodi kao sin dvoje sramno sebiĉnih i izuzetno nadarenih Ijudi koji nisu imali pojma šta da rade s detetom. A on je bio izuzetno pametno dete.“ „Izgovarate to kao da je u pitanju uvreda, a ne kompliment.“ Aha, pomislio je i prikrio osmeh tako što je salvetom obrisao usta. Dama je zaljubljena. ,,U to vreme bih rekao da je deĉak zagonetka koju ne umem da rešim. Ali Iv je imala prirodan dar za komunikaciju s njim. Bila je paţljiva, zainteresovana, strpljiva. Priznajem da smo uz njenu pomoć Pol i ja uţivali provodeći vreme zajedno, znatno više nego ranije.“ Ponovo osuĊuješ ĉoveka, Dţuls, opomenula je sebe, muĉeći se da povrati objektivnost. ,,Da li bi vam smetalo da ukljuĉim diktafon? Omogućava mi da budem precizna.“ Oklevao je na trenutak, a zatim pristao. „Svakako. Preciznost je poţeljna. “ Paţljivo ga je poloţila na ivicu stola i ukljuĉila. „Mnogo toga je napisano o vama, Iv i Polu tokom godinu dana koliko je trajao vaš brak. Nazire se neka vrsta porodiĉnog portreta.“ „Porodica.“ Rori je isprobao tu reĉ, a zatim klimnuo preko šoljice. „Bio je to ĉudan oblik za mene, ali da, bili smo porodica. Iv je silno ţelela porodicu. Moţda zbog toga što je smatrala da je tokom odrastanja nije zaista imala. Ili zbog toga što je bila u godinama kada priroda navodi ţenu da ţudi za kolicima, pelenama i tapkanju malih stopala. Ĉak me je uverila kako bi trebalo da imamo sopstveno dete.“ Dţulija se našla u stanju pune budnosti zbog ove nove i zapanjujuće informacije. ,,Iv i vi ste planirali da imate bebu?“ „Moja draga, Iv je veoma sugestivna ţena.“ Zakikotao se i naslonio. „Planirali smo strategiju poput dva generala na bojnom polju. Mesec za mesecom, moja sperma je vodila rat s njenim jajašcima. Borba je imala svoja uzbuĊenja, ali nikada nismo postigli potpunu pobedu. Iv je otišla u Evropu - ĉini mi se u Francusku, kod nekog specijaliste. Kada se vratila, donela je vest da ne moţe da zaĉne.“ Spustio je šoljicu. „Moram reći da je tu vest primila dobro, mada znam da joj je teško palo. Iv nije plakala, cvilela i proklinjala Boga. Zaokupila se poslom. Znam da je patila. Loše je spavala i nekoliko nedelja nije imala apetit.“

Da li sam objektivna? Zapitala se Dţulija zureći u vatru. Nema šanse. Ispunilo ju je saosećanje. „Niste razmišljali o usvajanju?" „Ĉudno je što pominjete usvajanje.“ Rori je zaĉkiljio dok je razmišljao. „Razmišljao sam o toj opciji. Nisam mogao da podnesem da gledam kako se Iv bori protiv tuge. Da budem iskren, uzbudila me je ĉitava ideja o još jednom detetu. Kada sam joj pomenuo tu mogućnost, postala je veoma mirna i tiha. Ĉak se trgla, kao da sam je udario. Rekla je - kako ono beše? Rori, oboje smo imali svoju priliku. Pošto ne moţemo da se vratimo u prošlost, zašto se ne bismo usredsredili na budućnost?“ „Što znaĉi?“ „Pretpostavio sam da je mislila na to da smo uradili najbolje što smo mogli da bismo imali dete i nismo uspeli, pa je stoga mudrije da nastavimo sa svojim ţivotima. To smo i uĉinili. Ispostavilo se da to znaĉi da ćemo nastaviti svoje ţivote odvojeno. Rastali smo se prijateljski, ĉak smo razgovarali o tome da uradimo još jedan projekat zajedno.“ Ĉeţnjivo se osmehnuo. „Moţda će se to jednom i dogoditi.“ Moţda je Iv bila zainteresovana za priĉu o Brendonovom zaĉeću - priĉi devojke koja je protiv svoj volje zatrudnela - zbog toga što je bila ţena koja ne moţe da zatrudni, razmišljala je Dţulija. Ali Rori ne moţe da odgovori na to pitanje. Skrenula je temu na oblast o kojoj su mogli da priĉaju. „Vaš brak su smatrali veoma solidnim. Mnogi ljudi su bili iznenaĊeni kad ste se razišli.“ „Igrali smo u prokleto dobrom komadu, Iv i ja. Ali, pre ili kasnije, zavesa mora da se spusti.“ „Niste verovali u onu reĉenicu ‟dok nas smrt ne rastavi?‟“ Nasmešio se zloĉesto i šarmantno. „Moja draga, verovao sam i verujem svim srcem. Svaki put kada to izgovorim. Plašim se da ćete sada morati da me izvinite. Pozorište je najzahtevnija ljubavnica jednog muškarca.“ Iskljuĉila je diktafon i stavila ga u torbu. „Cenim to što ste odvojili vreme za mene i ponudili mi gostoprimstvo, gospodine Vintrop.“ ,,Rori“, podsetio ju je i uzao za ruku dok su ustajali. „Nadam se da ovo nije oproštaj. Rado bih ponovo razgovarao s vama. Pozorište je sutra zatvoreno. Moţda bismo mogli zajedno da veĉeramo.“ „Volela bih, ako time ne remetite svoje planove.“ „Dţulija, planovi jednog muškarca su stvoreni da bi se menjali zbog lepe ţene.“ Podigao je njenu ruku do svojih usana. Dţulija mu se smešila kad su se vrata sobe za primanje otvorila. „UglaĊen kao i uvek“, prokomentarisao je Pol. Rori je zadrţao Dţulijinu napetu ruku u svojoj dok se okretao ka svom sinu. „Pole, kakvo divno i loše procenjeno iznenaĊenje. Ne moram da pitam otkud ti ovde.“ Pol je posmatrao Dţuliju. ,,Ne, ne moraš. Zar danas ne igraš matine?“ ,,U pravu si.“ Rori je ugušio smeh. Prvi put je ugledao bezobzirnu glad u oĉima svog sina. „Baš sam se pozdravljao sa ovom ljupkom damom. Verujem da ću morati da povuĉem neke veze i obezbedim dve karte za veĉerašnju predstavu. Veoma bih voleo da doĊete.“ „Hvala vam. Ja...“ „Doći ćemo“, prekinuo je Pol. „Odliĉno. Poslaću ih u vaš hotel, Dţulija. A sada vas ostavljam u veoma sposobnim rukama.“ Krenuo je ka izlazu i zastao kraj svog sina. „Najzad si mi obezbedio priliku da kaţem kako imaš besprekoran ukus. Da nije Lili, imali bismo paklenu trku oko nje, stari moj.“ Pol je izvio usne, ali kada je njegov otac izašao, osmeh je nestao zajedno s njim. „Zar ne misliš da je put u London priliĉno sloţen naĉin da me izbegneš?“ „Radim svoj posao.“ Iznervirana i ljutita, podigla je torbu. „Zar ne misliš da je to što si me pratio do Londona suviše sloţen naĉin za obavljanje ovog razgovora?“ „Neugodan naĉin, to je reĉ koju bih ja iskoristio. “ Koraĉao je prostorijom uz ekonomiĉnu gracioznost koja je podsetila Dţuliju na iskusnog lovca koji je upravo otkrio trag. Obišavši stolicu, stao je pokraj nje ispred vatre. Cepanica je zacvrĉala i podigla se kiša gnevnih varnica. „Zašto mi nisi rekla da dolaziš ovamo da se vidiš s mojim ocem?“ Primetila je da su mu reĉi odmerene kao i sami koraci. Spore i strpljive. Kao neposredna posledica, njene su izletele suviše brzo. „Nije mi delovalo neophodno da ti izlaţem svoje planove.“

„Grešiš.“ „Nema razloga da traţim tvoju dozvolu.“ „Onda ću ti dati razlog.“ Privukao ju je uz sebe, gnjeĉeći njena usta, pomućujući joj ĉula. Pokret je bio tako silovit i neoĉekivan da nije imala vremena da se pobuni. Jedva je uspela da udahne. ,,To nije... Ponovo je prekrio njena usta, presekavši joj govor, zamagljujući joj misli. Uz grleno jeĉanje, ispustila je kofer kako bi ga zagrlila ĉvršće. U tom trenutku, kada je svaka racionalna misao bila savladana ĉulima, dala mu je sve. „Da li sam dovoljno jasan?“ ,,Zaveţi“, mrmljala je, grleći ga oko vrata. „Samo zaveţi.“ Zatvorio je oĉi, neĉuveno dirnut naĉinom na koji je spustila glavu na njegovo rame. Taj gest, sitan uzdah koji je ispustila, naveo ga je da poţeli da je odnese negde gde je bezbedno i tiho. „Brineš me, Dţulija.“ „Zbog toga što sam došla u London?“ ,,Ne, zbog toga što sam ja došao za tobom.“ Povukao je unazad i prešao spoljnom stranom dlana preko njenog obraza. „Odsela si u hotelu Savoj?“ „Da.“ „Hajdemo onda. Ne bi mi se dopalo da oĉeva posluga uleti unutra dok vodim ljubav s tobom.“ Osećala se bezbedno u krevetu. Soba je bila tiha. Njeno telo teĉno, poput opojnog vina, pod njegovim. Svaki drhtaj, svaki uzdah koji bi od nje izmamio naveo bi njegovu krv da teĉe snaţnije. Ostavio je zavese širom razmaknute kad je ona htela da ih navuĉe, kako bi sebi obezbedio zadovoljstvo da joj posmatra lice pri hladnim, zimskim sunĉevim zracima. Nije znao da moţe postojati tolika koliĉina zadovoljstva. Okruţila ga je dok je paţljivo, polako skidao njeno uredno poslovno odelo i pronalazio sklisku svilu ispod. Dobovala je kroz njega dok je svlaĉio tu svilu, centimetar po centimetar. Bila je tu, krhka, misteriozna, uzbudljiva, potĉinjavajući se uz uzdah kad ju je spustio na krevet. Sada je bila s njim. Njena skliska, vlaţna koţa klizila je preko njegove, njen dah mu je drhtao kraj uha, njene ruke su bile ĉas neţne, ĉas pohlepne, ĉas oĉajniĉke. Osećao je kako potrebe vibriraju u njoj, osećao divlje uzbuĊenje dok ih je ispunjavao, jednu po jednu. Ona je promenila ritam, ona je ubrzavala sve dok se nisu kotrljali po krevetu upleteni u burnu, titansku strast. Krevet više nije bio bezbedan, već prepun opasnih uzbuĊenja. Soba više nije bila tiha, već je odjekivala od prošaputanih zahteva i promuklog stenjanja. A napolju je sve slabiju sunĉevu svetlost progutala kiša koja pada u talasima. Dok je sumrak nagrtao u sobu, uzimao ju je uz slepu, halapljivu glad za koju se plašio da ne moţe biti utaţena. Ĉak i dok su leţali u tišini, sklupĉani jedno oko drugog i slušali kišu, osećao je te male grĉeve gladi. „Moram da nazovem Brendona“, promrmljala je Dţulija. ,,Mmmm.“ Pol se promeškoljio, privio uz njeno telo i obuhvatio joj dojke šakama. „Slobodno.“ ,,Ne, ne mogu... mislim ne mogu da ga zovem dok mi...“ Zakikotao se i nosom joj protrljao uho. „Dţuls, telefon je audio-sluţba, a ne vizuelna.“ Nije bilo bitno što se oseća kao budala. Odmahnula je glavom i odmakla se. ,,Ne, zaista ne mogu.“ Pogledala je svoj ogrtaĉ koji je leţao preko stolice udaljene bar jedan metar. Primetivši njen izraz, Pol se nasmešio. „Hoćeš da zatvorim oĉi?“ „Naravno da ne.“ Ali, nije joj bilo lako da ode do ogrtaĉa i uvuĉe se u njega, znajući da je posmatra. „Slatka si, Dţulija.“ Zavezala je kaiš, zureći u svoje ruke. „ Ako je to tvoj naĉin da mi saopštiš da nisam prefinjena...“ ,,Slatka“, ponovio je. „Imam dovoljno samopoštovanja da budem zadovoljan zbog toga što nisi navikla da budeš u ovoj poziciji s muškarcem.“ Obuzela ga je potreba da pita zbog ĉega je tako, ali je odoleo i bacio pogled ka kiši koja se slivala niz prozor. „Mislio sam da ti malo pokaţem London, ali danas izgleda nije dan za to. Mogao bih da odem u drugu sobu i naruĉim ruĉak?“

,,U redu. Hoćeš li proveriti ima li poruka?“ Saĉekala je da navuĉe pantalone pre nego što je nazvala. Deset minuta kasnije ušla je u dnevnu sobu i videla da Pol stoji pokraj prozora, izgubljen u mislima. Naĉinila je ono što za nju predstavlja veliki korak i prišla mu, zagrlila ga oko struka i privila obraz uz njegova leĊa. ,,U Los AnĊelesu je dvadeset šest stepeni i vreme je sunĉano. Lejkersi su izgubili od Pistonsa i Brendon je otišao u zoološki vrt. Gde si ti?“ Spustio je ruke na njene. „Stajao sam ovde i pitao se zašto se uvek osećam kao stranac u gradu u kojem sam roĊen. Nekada smo imali stan na Iton skveru i reĉeno mi je da me dadilja ĉesto vodila u šetnju kroz Hajd park. Ne osećam to. Znaš li da sam radnju jedne knjige smestio u London? Kad god doĊem oĉekujem da me ljudi prepoznaju. “ „To i nije tako bitno. Ja i ne znam gde sam roĊena.“ „Zar ne ţeliš da znaš?“ „Ne. Pa, ponekad, zbog Brendona.“ Ţeljna dodira, protrljala je obraz uz njegovaleĊa. Koţa mu je bila hladna i njena ju je ponovo zagrejala. „Ali, na neki svakodnevni naĉin, retko razmišljam o tome. Volela sam svoje roditelje i oni su voleli mene. Ţeleli su me.“ Nasmešila se zbog naĉina na koji je podigao njene prste do svojih usana. „Pretpostavljam da je to ono najbolje kod usvojenja - svest o tome da te je neko ţeleo tako snaţno, tako potpuno. To moţe biti najĉvršća od svih veza.“ „Pretpostavljam da je tako bilo sa mnom i sa Iv. Nisam znao šta znaĉi biti ţeljen do desete godine, a tada je ona ušla u moj ţivot.“ Okrenuo se pošto je imao potrebu da je pogleda u lice. „Pitam se moţeš li to da razumeš, nikada nisam znao šta znaĉi ţeleti, dok nisam upoznao tebe.“ Njegove reĉi su pokrenule nešto u njoj, otvorila se, osetila ĉeţnju. Više od njegovih dodira, više od poţude, te jednostavne reĉi srušile su sve zidove. ,,Ja...“ Udaljila se. To što je jasno videla šta nosi u srcu nije uĉinilo da se manje plaši. „Mislila sam - nadala sam se“, ispravila je sebe, ,,da ću, nakon što shvatim da moţemo biti zajedno, moći s tim da izaĊem na kraj - pa, na isti naĉin kao što se muškarci odnose prema avanturama.“ Iznenada uznemiren, spustio je ruke u dţepove. „A to je?“ „Znaš, nehatno uţivanje u fiziĉkom dodiru, bez osećanja i oĉekivanja.“ ,,Shvatam.“ Posmatrao je naĉin na koji se kreće. Shvatio je da nije samo on uznemiren. Dţulija se uvek kretala kada je napeta. „Zar misliš da se ja tako odnosim prema ovoj vezi?“ ,,Ne znam. Mogu da govorim samo u svoje ime.“ Primorala je sebe da stane i okrene se ka njemu. Bilo je lakše sada kada se ĉitava prostorija nalazila izmeĊu njih. „Ţelela sam da budem u stanju da prihvatim ovaj odnos zdravo za gotovo, da uţivam u njemu onakvom kakav jeste. Dobar seks izmeĊu dvoje odraslih ljudi koji privlaĉe jedno drugo.“ Uz silan napor uspela je da udahne vazduh i polako ga ispusti. „Ţelela sam da budem sigurna da mogu nepovreĊena da izaĊem iz njega, kada se završi. Problem je u tome što ja to ne mogu. Kada si se jutros pojavio, bila sam u stanju da razmišljam samo o tome koliko ţelim da te vidim, koliko si mi nedostajao i koliko sam nesrećna zbog toga što smo ljuti jedno na drugo.“ Zastala je i ispravila ramena. Smeškao joj se, ljuljajući se napred-nazad na petama. Bila je sigurna da će uskoro poĉeti da zviţdi. „Veoma bih cenila to da ukloniš taj samozadovoljan izraz lica. Ovo nije...“ „Volim te, Dţulija.“ Odjednom je zanemela, pa sela na naslon za ruku fotelje. Da joj je zario pesnicu u solarni pleksus, ne bi uspeo da joj tako oduzme dah. ,,Ti - trebalo je da mi dopustiš da završim, a zatim da kaţeš nešto o uţivanju u svakom trenutku, upravo onakvom kakav jeste.“ „Izvinjavam se. Zar si stvarno mislila da sam se ukrcao na konkord samo sa rezervnim donjim vešom kako bih proveo popodne u krevetu s tobom?“ Izgovorila je prvu reĉ koja joj je pala na pamet. ,,Da.“ Nasmejao se ţustro i grleno. „Dobra si, Dţuls, suviše dobra.“ Nije bila sigurna šta to znaĉi, pa je spustila bradu. „Malopre si rekao - zapravo, to je više bilo stenjanje - da sam veliĉanstvena. Da“, rekla je i prekrstila ruke. ,,To je bila reĉ. Veličanstvena.“ ,,Zaista?“ Bog zna da ona to jeste. ,,Pa, to je sasvim moguće. Ali, ĉak me ni veliĉanstven seks ne bi odvukao od veoma teške etape u pisanju knjige. Bar ne na više od sat-dva.“ Pretpostavila je da će se tako vratiti na mesto lcoje joj pripada. „Zašto si onda, doĊavola, došao?“

„Kada se ljutiš, oĉi ti dobiju boju gara. To moţda nije laskav opis, ali je precizan. Došao sam ovamo“, nastavio je pre nego što je uspela da smisli odgovor, „zbog toga što sam bio zabrinut za tebe, zbog toga jer sam bio besan što si otišla bez mene i zbog toga što sam ţeleo da budem s tobom ukoliko budeš imala kakvih problema. I zbog toga što te volim toliko da jedva dišem kada nisi sa mnom.“ ,,Oh.“ Pomislila je kako ju je ovo stvarno postavilo na mesto. „Ovo nije trebalo da se dogodi.“ Ustala je i poĉela ponovo da se šetka. „Sve sam isplanirala, logiĉki, razumno. Nisi trebao da me navedeš da se ovako osećam.“ ,,Kako?“ „Kao da ne mogu da ţivim bez tebe. DoĊavola, Pole, ne znam šta da radim.“ „Šta kaţeš na ovo?“ Zgrabio je usred koraka, maltene je podigavši od tla. Poljubac je rekao ostalo. Prepustila se, nakon kratke, završne borbe. „Volim te.“ Ĉvrsto se drţala toga i njega. ,,Ne znam kako da se nosim s tim, ali volim te.“ „Nikada se više nećeš sama nositi s problemima.“ Privukao ju je dovoljno blizu da bi mogla da vidi kako je ozbiljan. „Razumeš li me, Dţulija?" „Ništa ne razumem. Moţda zasad i ne moram.“ Zadovoljan time, spustio je usne na njene. Oboje su uzdahnuli kada se zaĉulo kucanje na vratima. „Mogu da kaţem konobaru da se vrati kasnije. “ Nasmejala se i odmahnula glavom. ,,Ne. Iznenada crkavam od gladi.“ „Bar neće propasti šampanjac koji sam naruĉio." Poljubio ju je još jednom brzo, a zatim polako dok se kucanje oglašavalo po drugi put. Kada je Pol pustio konobara unutra, videla je da je naruĉio i cveće, desetak finih ruţa u pupoljcima. Dok je konobar postavljao ruĉak, uzela je jednu iz vaze i prinela je obrazu. „Imate dve poruke, gospoĊo Samers“, rekao je konobar, nudeći joj koverte dok je Pol potpisivao ĉek. „Hvala vam.“ „Uţivajte u ruĉku“, rekao je i nasmešio se kada je dobio napojnicu. „Ovo mi deluje dekadentno“, primetila je Dţulija kada su ostali sami. „Šampanjac, romansa, cveće usred dana u hotelu.“ Nasmejala se kada je ĉep izleteo. „Dopada mi se.“ „Onda ćemo to stalno ĉiniti.“ Podigao je obrvu dok je sipao. ,,Da li su to karte za veĉeras?“ ,,Da. Prvi red, sredina. Pitam se kako je uspeo.“ „Moj otac moţe da izvede skoro sve što poţeli.“ „Dopao mi se“, nastavila je Dţulija dok je otvarala drugu kovertu. ,,Ne sreće se ĉesto ĉovek koji toliko odgovara sopstvenom imidţu. Šarmantan, urban, seksi...“ „Molim te.“ Nasmejala se dubokim, ushićenim glasom. „Suviše liĉiš na njega da bi to shvatio. Stvarno se nadam da mi...“ Utihnula je i mrtvaĉki prebledela. Koverta je pala na pod dok je prouĉavala papir u ruci. ZLO SE ZLIM NE ISPRAVLJA.

Devetnaesto poglavlje
Pol je odloţio ĉašu i flašu u stranu tako brzo da se šampanjac zapenio preko ivice. Kada je poloţio ruke preko Dţulijinih ramena kako bi je spustio u stolicu, ona se skljokala kao da su joj se kosti istopile u nogama. Ĉulo se samo zujanje grejaĉa i udaranje susneţice po staklu. Ĉuĉnuo je kraj nje, ali nije ga pogledala, samo je nastavila da zuri u papir koji je grĉevito drţala u ruci, dok je drugom pritiskala donji stomak. „Pusti ga“, naredio je, prstima joj trljajući ramena. „Zadrţavaš dah, Dţuls. Pusti ga.“ Ispustila je vazduh u dugom, drhtavom toku. Osećajući se kao da se bori protiv snaţne struje, udahnula je ponovo i primorala sebe da polako izdahne. „Dobro ti ide. A sada, šta je u pitanju?“ Nakon brzog, bespomoćnog odmahivanja glavom, dodala mu je papir. „Zlo se zlim ne ispravlja? “ Podigao je pogled da je ponovo osmotri. Više nije bila bela do korena kose, zbog ĉega mu je delimiĉno laknulo, ali ĉvrsto je stezala šake u krilu. ,,Da li te banalne poslovice obiĉno ovako šokiraju?“ ,,Da, ako me prate deset hiljada kilometara.“ „Hoćeš li mi objasniti?" Zajedno su ustali, on da stoji a ona da koraĉa. „Neko pokušava da me uplaši“, rekla je maltene kao da se obraća samoj sebi. „Besna sam što je upalilo. Ovo nije prvo upozorenje koje sam primila. Jedno sam dobila samo koji dan nakon što sam stigla u Kaliforniju. Ostavljeno je na stepenicama ispred kuće. Brendon mi ga je doneo.“ „Prvog popodneva kada sam bio u poseti?“ ,,Da.“ Glava joj je poletela na ramenima dok se okretala ka njemu. „Kako si znao?“ „Zbog toga što si imala isti zbunjeni, paniĉan izraz u oĉima. Tada mi se to nije dopalo. Sada mi se dopada još manje.“ Prešao je prstima preko poruke. ,,Da li je bila ista reĉenica u pitanju?“ ,,Ne. ‟Radoznalost je ubila maĉku.‟ Ali izgledala je isto, komadić papira u koverti.“ Strah se lagano pretvarao u bes. To se osećalo u njenom glasu, u naĉinu na koji je šetkala, njenim stisnutim pesnicama zarivenim u dţepove ogrtaĉa, kao i u sve duţim koracima. „Još jednu sam pronašla u tašni nakon dobrotvorne veĉere i treća je bila u mojim beleškama nakon prve provale u kuću.“ Dodao joj je ĉašu vina dok je prolazila kraj njega. Ako ne moţe da se iskoristi za proslavu ili romansu, moţe da joj smiri ţivce. „Moram da te pitam zašto mi nisi rekla.“ Otpila je gutljaj i nastavila da hoda. „Nisam ti rekla zbog toga što mi je delovalo primerenije da kaţem Iv. U poĉetku ti nisam govorila zbog toga što te nisam poznavala, a zatim...“ „Zbog toga što mi nisi verovala.“ Uputila mu je pogled u kojem se ogledao stid koliko i pravednost. „Bio si protiv knjige.“ „Još sam protiv knjige." Izvukao je cigaru iz sakoa koji je ranije odbacio. „Kako je Iv reagovala? “ „Bila je ljutita - veoma ljutita, ĉini mi se. MeĊutim, sakrila je to brzo i dobro.“ ,,Naravno.“ Zasad je zadrţao za sebe misli na tu temu. Dokono je podigao svoju ĉašu sa šampanjcem i osmotrio mehure. Pomamno su jurili ka vrhu, prepuni poleta i energije. Kao Iv, pomislio je. I što je priliĉno ĉudno, kao Dţulija. ,,Ne moram da pitam kako si ti reagovala. Mogao bih da pitam šta misliš da poruke znaĉe?“ „Mislim da je pretnja u pitanju, naravno.“ U glasu joj se osećala nestrpljivost, ali on je samo podigao obrvu i otpio gutljaj. „Nejasne i pomalo budalaste, ali ĉak i izlizane fraze mogu postati zlokobne kada su anonimne i iskaĉu niotkuda." Pošto je i dalje ćutao, sklonila je kosu s lica, pokretom oštrim i nestrpljivim, kakav bi, shvatio je, sasvim prirodno odgovarao Iv. ,,Ne dopada mi se što neko pokušava da me izludi - nemoj mi se smejati.“ „Izvini, u pitanju je taj izraz. Tako je umestan.“ Zgrabila je papir s kolica rum-servisa otuda gde ga je Pol ostavio. ,,Dobila sam je ovde, deset hiljada kilometara daleko, gde isporuka znaĉi da me je neko pratio u London.“ Ponovo je otpio gutljaj, posmatrajući je. „Neko osim mene?“ „Oĉigledno je...“ Reĉi su joj izletele u naletu besa. Nakon što je utihnula, ispustila je dug uzdah. Prostorija se ponovo našla izmeĊu njih. Da li se ona udaljila ili on? „Pole, ne mislim da mi ti šalješ poruke. Nikada to nisam mislila. Ovo je suviše pasivna pretnja za tebe.“ Podigao je obrvu i otpio. „Treba li da budem polaskan?“

,,Ne, samo sam iskrena.“ Ona je odabrala distancu, zatim podigla ruku ka njegovom licu kao da će izgladiti bore koje su se stvorile za poslednjih nekoliko trenutaka. „Nisam tako o tebi razmišljala ranije i ne razmišljam ne bih to mogla - ni sada tako.“ „Zbog toga što smo ljubavnici.“ ,,Ne, zbog toga što te volim.“ Senka osmeha dotakla je njegove usne dok je podizao svoju šaku ka njenoj. „Ĉoveku je teško da ostane ljut na tebe, Dţuls.“ „Ljut si na mene?“ „Da.“ Ipak, utisnuo je poljubac u njen dlan. „Ali, mislim da treba da porazgovaramo o onome što je u ovom ĉasu vaţnije. Prvo, hajde da pokušamo da otkrijemo ko je ostavio poruku na recepciji.“ Nervirala se zbog toga što joj to nije prvoj palo na pamet. U tome je deo problema - ne razmišlja jasno. Kada je prišao telefonu, Dţulija je sela, podsetivši sebe da ukoliko ima nameru da se izbori sa ovim - a imala je nameru - mora da bude ne samo smirena, već i proraĉunata. Naredni gutljaj šampanjca podsetio ju je na to kako je poĉela da pije na prazan stomak. To nije naĉin da razbistri misli. „Karte je isporuĉio uniformisani kurir", rekao je Pol pošto je spustio slušalicu. „Druga koverta je ostavljena na recepciji. Upravo proveravaju, ali najverovatnije niko nije primetio ko ju je ostavio.“ „Mogao je to biti bilo ko, bilo ko od osoba koje su znale da planiram da doĊem i intervjuišem tvog oca.“ ,,Ko je znao?“ Ustala je i prišla kolicima da uzme koji zalogaj. „Nisam to tajila. Iv, svakako. Nina, Travers, Sisi, Lajl Drejk, pretpostavljam. Zatim, svi oni koji su njih moţda ispitivali o tome. Zar nisi ti to uĉinio?“ Uprkos okolnostima, zabavljalo ga je to što sa sobom dok koraĉa nosi tanjir s raĉićima u sosu od jastoga, nabadajući ih viljuškom i ubacujući u usta kao da sipa gorivo a ne veĉeru. „Travers mi je rekla. Pretpostavljam da je sledeće pitanje - šta ţeliš da uĉiniš tim povodom?“ ,,Da uĉinim? Ne vidim šta moţe da se uĉini, osim da se ĉitava stvar ignoriše. Ne mogu sebe da zamislim kako odlazim u Skotland jard.“ Njenom raspoloţenju je pomogla ideja, kao i hrana. Smirenija, odloţila je maltene prazan tanjir u stranu i podigla ĉašu. „Mogu samo da zamislim. Inspektore, neko mi je poslao poruku. Ne, ne bih mogla da tvrdim kako je u pitanju pretnja. Više neka vrsta igre. Molim vas, neka vaši najbolji ljudi rade na sluĉaju.“ U normalnim okolnostima smatrao bi da je njeno drţanje povodom toga za divljenje. Ali, više ništa nije normalno. „Nije ti bilo tako smešno kada si otvorila kovertu.“ „Nije, ali moţda je trebalo. Zlo se zlim ne ispravlja? Kako da me zabrine neko ko ne moţe biti originalniji od toga?“ „Ĉudno, ja ih smatram veoma bistrim." Kada joj je prišao, videla je da njen pokušaj šale nije uspeo. „Ako neko uhvati osobu koja ih je poslala, teško da bi policija bila zainteresovana, zar ne? Bezazlena, izlizana izreka. Bilo bi teško dokazati da je pretnja u pitanju. Ali, mi znamo da jeste.“ „Ako ćeš mi reći da batalim knjigu...“ „Mislim da sam dosad shvatio da je to uzaludno. Dţulija, nemoj me iskijuĉiti iz ovoga.“ Pomilovao ju je rukom po kosi. „Dopusti mi da preslušam trake. Ţelim da ti pomognem.“ Ovoga puta nije mogla da odbije. Nije u pitanju arogancija, nije u pitanju ego. Već ljubav. ,,U redu. Ĉim se vratimo kući.“ Mada je Dţulija otputovala van zemlje, Lajl je otkrio dosta toga interesantnog u dolascima i odlascima iz gostinjske kuće. Ekipa za ĉišćenje je provela puna dva dana u kući. Kamioni su odvezli polomljeni nameštaj, slomljeno staklo, pocepane zavese. Gvirnuo je pre nego što su stigli. Izgledalo je kao da je neko priredio paklenu ţurku. Bilo mu je ţao što je to propustio. Prokleto ţao. Ime posetioca verovatno bi vredelo popriliĉnu sumu novca. MeĊutim, toga popodneva je radosno tucao sluškinju sa gornjeg sprata. Sada je shvatio da ga je to kratko - ali veoma zadovoljavajuće - tucanje koštalo više hiljada. Ipak, bilo je drugih naĉina da se zaradi za ţivot. Lajl je imao krupne snove i spisak prioriteta. Na vrhu tog spiska nalazio se porše. Ništa ne zadivljuje ribe više od kul dase u super kolima. Ţeleo je kuću na plaţi u kojoj bi sedeo za stolom i posmatrao sve one majušne bikinije i ono što je u njih zapakovano. Ţeleo je roleks i garderobu koja uz njega ide. Kada sve to bude imao, odvajaće prvoklasne ribe kao od šale. Smatrao je da je na dobrom putu. Maltene je mogao da namiriše losion za sunĉanje i znoj.

Paţljivo je zapisivao beleške svojim zbijenim rukopisom. Šta je odneseno iz gostinjske kuće, šta je uneto. Ko je vršio isporuku. Ĉak je napravio i kljuĉ kako bi mogao da se kreće kroz kuću po volji. Bilo je malo opasnije uvući se u glavnu kuću, ali dobro je odabrao vreme i uspeo da se dokopa primerka telefonskog imenika i knjige sa zakazanim sastancima, Nine Solomon. Travers ga je skoro uhvatila dok se uvlaĉio u Ivinu sobu. Radoznala ĉistunica ĉuvala je kuću poput psa na stovarištu Ċubreta. Razoĉarao se time što Iv ne piše dnevnik. To bi vredelo silnog novca. MeĊutim, pronašao je neke interesantne lekove u njenom noćnom stoĉiću i neke ĉudne poruke u fioci sa šminkom. Za šta joj, doĊavola, sluţe poruke tipa ‟ne diraj lava dok spava‟? Lajl je odluĉio da saĉuva tajnu o pilulama i poruci, sve dok ne otkrije koliko bi to moglo da vredi. Lako je izvukao informacije od Dţoa, ĉuvara na kapiji. Voleo je da priĉa, i kada tome dodaš pivo i koju sopstvenu priĉu, dobiješ pravu usmenu dijareju. Iako nije bila tu, Iv je imala mnogo posetilaca. Majkla Torenta su odvezli pošto je saznao da će Iv biti na lokaciji narednih nedelja. Glorija Dubari je svratila da poseti Iv, a zatim se odluĉila za Dţuliju saznavši da je Iv na putu. Dovezla se sama i prema onome što mu je Dţo rekao, odvezla se sa suzama u oĉima kada je otkrila da niko nije kod lcuće. Nekoliko paparaca, prerušenih u kurire, pokušalo je da se uvuĉe unutra, ali Dţo ih je isterao. Njegova sposobnost da nanjuši pripadnike štampe bila je veoma cenjena meĊu stanovnicima Beverli Hilsa. Pustio je Viktora Flanigana unutra, a zatim napolje za manje od dvadeset minuta. Ivin agent, Megi Kasl, takoĊe je ušla i ostala dva puta duţe. Lajla je skupljao informacije. Spremio je nešto što je smatrao veoma profesionalnim izveštajem. Moţda treba da postane privatni detektiv, pomislio je dok se oblaĉio za veĉernji izlazak. Na televiziji, ti momci uvek odvajaju ribe. Odabrao je crni bikini u tanga stilu i potapšao svoj omiljeni ud. Nekoj ţeni će se veĉeras neoĉekivano posrećiti. Obukao je crne, koţne pantalone i zakopĉao odgovarajuću jaknu preko uske crvene majice. Ţene, dobro je to znao, oboţavaju muškarce obuĉene u koţu. Isporuĉiće izveštaj i uzeti keš. Zatim će obići nekoliko klubova dok ne odabere neku damu da je usreći. Dţulija nije bila sigurna šta da misli o Rorijevoj sadašnjoj supruzi. MeĊutim, šta god da je oĉekivala, nije oĉekivala da će joj se Lili Tisburi dopasti i da će je zadiviti. Na ekranu, glumica je obiĉno igrala raskalašne, lakomislene heroine, što je pristajalo njenom izgledu prsate plavuše s prostodušnim plavim oĉima. Na prvi pogled, ĉovek bi bio u iskušenju da je okarakteriše kao neozbiljnu, jer se mnogo kikotala i vrckala. Dţuliji je bilo potrebno manje od pet minuta da promeni mišljenje. Lili je bila oštroumna, duhovita, ambiciozna ţena koja je koristila svoj izgled, ne dopuštajući da izgled iskoristi nju. TakoĊe je delovala savršeno prirodno u tradicionalnoj sobi za primanje u Kingsbridţ hausu, veoma pribrano, veoma britanski i veoma nalik obiĉnoj supruzi u jednostavnoj, plavoj haljini živanši. „Pitala sam se kada ćeš nas konaĉno posetiti“, obratila se Polu kada su im posluţeni aperitivi. „Venĉani smo već tri meseca.“ ,,Ne dolazim ĉesto u London.“ Dţulija se našla pod dugaĉkim, prodornim pogledom i divila se Lili zbog toga što ga je sa takvom lakoćom uputila. „Ĉula sam. Pa, odabrao si odvratno godišnje doba. Da li ste prvi put u Londonu, gospoĊo Samers?“ „Da.“ „Šteta, zbog susneţice. Doduše, oduvek sam smatrala da je najbolje videti neki grad u njegovom najgorem izdanju - kao u sluĉaju muškaraca - na taj naĉin moţete da odluĉite hoćete li prihvatiti da ţivite sa svim manama.“ Lili je sela, nasmešila se i otpila gutljaj vermuta. ,,Na suptilan naĉin vas podseća da zna sve moje mane“, ubaci se Rori. „Uopšte nisam suptilna“, reĉe Lili. Dotakla je samo naĉas njegovu šaku, ali s velikom naklonošću, uĉinilo se Dţuliji. ,,Ne vredi da budem suptilna u trenutku kada ću morati da prisustvujem prisećanju na jednu veliku ljubavnu avanturu svoga supruga.“ Ozareno je pogledala Dţuliju. ,,Ne brinite, nisam ljubomorna, samo veoma radoznala. Ne verujem u ljubomoru, posebno zbog prošlosti. A što se tiĉe budućnosti, već sam upozorila Rorija

da neću plakati, cvileti, zanovetati i juriti kod advokata, ako odluĉi da ponovi svoje greške iz prošlosti.“ Ponovo je otpila gutlja. „Jednostavno ću ga ubiti brzo, ĉisto, hladnokrvno i bez ţaljenja.“ Rori se nasmejao i nazdravio svojoj supruzi. „Uţasavam je se.“ Dok je razgovor tekao oko njega, Pol je poĉeo da osluškuje i oseća sa više interesovanja. Ne bi poverovao da mu je to neko rekao, ali izgleda da se njegov otac i ova ţena savršeno slaţu. Ţena mlaĊa od njegovog jedinog deteta - ţena koju biste na prvi pogled mogli doţiveti kao obiĉnu prsatu lepoticu naprćenih usta, sa kakvima je njegov otac obiĉno traćio vreme. MeĊutim, Lili Tisburi nije bila poput ostalih. Nakon što je prevazišao staru i obaveznu ozlojeĊenost prema ţenama svog oca, posmatrao ju je oĉima i slušao ušima pisca. Uoĉio je suptilne gestove, poglede, ĉuo boju glasa, brz smeh. Ovo je, zapanjeno je shvatio, pravi brak. Postojala je lakoća i drugarstvo kakvo nikada nije osetio izmeĊu svog oca i majke. Postojalo je prijateljstvo koje je posedovao samo jedan od oĉevih brakova. Kada mu je supruga bila Iv Benedikt. Kada su ušli da veĉeraju, bilo je to uz osećaj olakšanja i ĉuĊenja. Olakšanje se javilo kada je shvatio da Lili neće upasti u jednu od dve kategorije u koju se mogu smestiti sve Rorijeve ţene. Neće se pretvarati da postoji instant porodiĉna veza izmeĊu njih. Niti će aludirati, privatno, da je otvorena za intimniji odnos. ĈuĊenje se javilo kada je shvatio da mu svaki instinkt poruĉuje kako je otac najzad pronašao nekoga sa kim moţe da ţivi. Dţulija je probala presovanu paĉetinu i skinula cipelu s leve noge. Vatra je gorela u ognjištu iza Rorijevih leĊa, a iznad glava im je blistao vodopad kristala. Moţda je prostorija sa tapiserijama i svetlucavim vitrinama bila previše formalna, ali udobnost se ipak probijala unutra u vidu nerazvuĉenog ridžins stola sa dva postolja, nasred kog je vaza puna vilinskih ruţa, te mirisa drveta jabuke i tihog šuštanja susneţice. Skinula je i drugu cipelu. „Nisam vam rekla koliko ste sinoć divno igrali“, obratila se Dţulija Roriju. „Niti koliko cenim to što ste se potrudili da nam obezbedite karte.“ „Uopšte mi nije bilo teško“, uveravao je Rori. „Oduševilo me je to što ste Pol i ti uprkos svemu odluĉili da doĊete." ,,Ne bih to propustila.“ „Volite Lira?“, upita Lili. ,,U pitanju je veoma moćna, uzbudljiva drama. Tragiĉna.“ „Sva ta nagomilana tela na kraju - zbog taštine i gluposti jednog starca.“ Namignula je svom suprugu. „Rori fantastiĉno igra tu ulogu, ali ja više volim komedije. Podjednako ih je teško izvesti, ali kada glumac otpuzi sa scene, ĉini to uz smeh, a ne uz cviljenje i jadikovku.“ Prigušeno se nasmejavši, Rori je uputio komentar Dţuliji. „Lili voli srećan kraj. Na poĉetku veze odveo sam je na predstavu Dugo putovanje u noć.“ Uzeo je malo pirinĉa viljuškom. „Posle toga mi je rekla da, ukoliko ţelim nekoliko sati da sedim upijajući jad, mogu to slobodno sa nekim drugim. Sledeći put sam je odveo na Festival braće Marks.“ „I ja sam se udala za njega.“ Posegnula je ka njegovoj ruci i dotakla mu šaku vrhovima prstiju. „Nakon što sam otkrila da zna ĉitave dijaloge iz Noći u operi.“ „A ja sam mislio da si se udala za mene zbog toga što sam tako seksi.“ Kada mu se osmehnula, malene rupice su sevnule u uglovima njenih usana. „Dragi, seks je ograniĉen na krevet. Ĉovek koji razume i ceni genija komedije jeste ĉovek s kojim se moţe ţiveti ujutru.“ Naslonila se i trepnula ka Dţuliji. „Zar se ne slaţeš, draga?“ „Pol je ponudio samo da me odvede na košarkašku utakmicu“, rekla je bez razmišljanja. Pre nego što je uspela da zaţali zbog toga, Lili je prsnula u smeh. „Rodi, kakav si uţasan otac bio ako tvoj sin ne moţe da smisli ništa bolje od posmatranja znojavih muškaraca koji ubacuju loptu kroz obruĉ.“ „Svakako da sam bio uţasan otac, ali deĉak je oduvek imao sopstvene ideje o svemu, ukljuĉujuĉi i dame.“ „Šta nije u redu“, upita Pol, smireno obedujući, ,,s košarkom?“ Pošto je usmerio pogled ka Dţuliji, samo je slegnula ramenima. Pomislio je kako izgleda neverovatno lepo kada se usplahiri. Koţa joj se upali i poĉne da gricka donju usnu na naĉin koji je veoma seksi. Zakljuĉio je da će je sigurno i sam gricnuti, kao i druge delove tela, malo kasnije. „Odbila si da ideš sa mnom“, podsetio ju je.

,,Jesam.“ ,,Da sam te, na primer, pozvao da gledamo Tri lakrdijaša, da li bi pristala?“ ,,Ne.“ Na usnama joj je zaigrao osmeh. „Tada si me ĉinio veoma nervoznom.“ Pruţio je ruku preko stola kako bi se poigrao njenim prstima. „Ako bih te sada pozvao?“ ,,I dalje me ĉiniš nervoznom, ali sada bih verovatno rizikovala.“ Podigao je ĉašu s vinom i pogledao svog oca. „Ĉini se da moje ideje ipak prolaze. Lili, patka je odliĉna." „Hvala ti.“ Prigušeno se nasmejala podigavši ĉašu vina do usana. „Hvala lepo.“ Ponovo su porazgovarali na temu Iv Benedikt tek kada im je posluţena kafa i brendi u udobnoj sobi za primanje. Dţulija je još prebirala po glavi u potrazi za najtaktiĉnijim naĉinom da zapoĉne intervju, kada je Lili sama otvorila ta vrata. „Bilo mi je ţao što nismo mogli da prisustvujemo zabavi koju je Iv nedavno priredila. Iznenadilo me je što sam uopšte pozvana i ţalim što sam to propustila.“ Sklupĉala je noge, otkrivajući njihovu duţinu. „Rori mi kaţe da je uvek prireĊivala fantastiĉne zabave.“ „Da li ste ih organizovali i dok ste bili venĉani?“, upita Dţulija Rorija. „Nekoliko puta. Male intimne veĉere, neformalne roštilje, blistave veĉernje zabave.“ Šakom je napravio krug u vazduhu. Zlatne manţete blesnuše pri svetlosti vatre iz kamina. „Tvoj roĊendan, Pole, sećaš li se?“ „Teško je zaboraviti. “ Pošto je shvatao da je u pitanju intervju, pogledao je Dţuliju. Primetio je da se Lili udobno smestila da bi slušala. „Unajmila je cirkuske izvoĊaĉe - klovnove, ţonglere i šetaĉe po ţici. Ĉak i slona.“ „Baštovan je zamalo dao otkaz kada je narednog dana video u kakvom je stanju travnjak.“ Rori se zakikotao i promućkao brendi. „Ţivot sa Iv nije podrazumevao mnogo dosadnih trenutaka.“ „Opišite je jednom reĉju.“ ,,Iv?“, nakratko je razmišljao. „Nesavladiva. Ništa je ne moţe poremetiti na duţe staze. Sećam se kada je izgubila bitku oko uloge sa Šarlotom Miler - nije joj bilo lako da to prihvati. Odigrala je Silviju u Dodiru pauka i osvojila Kan te godine. Svi su zaboravili da je Šarlota snimila film u isto vreme. Pre dvadeset pet, trideset godina, postalo je teško doći do dobrih uloga - studiji nisu baš obigravali oko glumica kad zaĊu u ozbiljne godine. Iv je otišla u Njujork i oduševila publiku u Madam zahteva, na Brodveju. Igrala je godinu dana, uzela nagradu Toni i Holivud je poĉeo da je preklinje da se vrati. Ako pregledate njenu karijeru, videćete da nikada nije odabrala loš scenario. Oh, bilo je nekih klimavih na poĉetku karijere. Studio ju je pritiskao i ona nije imala izbora nego da prati. Ipak, ĉak i u najgorim od tih filmova odigrala je zvezdane uloge. Za to je potrebno više od talenta, više od ambicije. Potrebna je moć.“ „Voleo bi ponovo da radi sa njom“, ubaci se Lili. „ A i ja bih volela to da vidim.“ ,,Ne bi ti bilo neugodno?“, upita je Dţulija. ,,Ni najmanje. Moţda bi mi bilo teško, da ne razumem posao. I da nisam sigurna u to koliko Rori ceni svoj ţivot.“ Nasmejala se i premestila glatke, lepo oblikovane noge. ,,U svakom sluĉaju, moram da poštujem ţenu koja moţe da ostane prijatelj, pravi prijatelj s ĉovekom sa kojim je nekada bila u braku. Moj bivši i ja i dalje preziremo jedno drugo.“ „Zbog ĉega mi Lili ne nudi razvod kao mogućnost.“ Rori posegnu ka njenoj ruci i ukrsti prste sa njenima. ,,Iv i ja smo se dopadali jedno drugom. Kada je poţelela da okonĉa brak, ponašala se uljudno i razumno. Pošto je krivica bila moja, nisam mogao da se ljutim.“ „Kaţete da je vaša krivica - zbog drugih ţena.“ „Pre svega. Pretpostavljam da je moj... nedostatak diskrecije kada su ţene u pitanju jedan od razloga zbog kojih je Pol uvek bio toliko oprezan. Zar ne?“ ,,Selektivan“, ispravio je Pol svog oca. „Nisam bio dobar suprug, nisam bio dobar otac. Primer koji sam ostavio nije za divljenje.“ Pol se nelagodno promeškoljio. „Dobro sam se snašao.“ “Ja nisam bio od naroĉite pomoći. Dţulija ţeli iskrenost. Zar ne?“ „Da, ali ako mogu da primetim - kao neko ko posmatra stvari sa strane mislim da ste bili bolji otac nego što mislite. Koliko sam shvatila, nikada se niste pretvarali da ste nešto što niste.“ Uputio joj je srdaĉan pogled. „Hvala ti na tome. Nauĉio sam da dete moţe imati koristi od loših primera koliko i od dobrih. Zavisi od deteta. Pol je oduvek bio bistro dete. Stoga je veoma sklon diskriminaciji suprotnog pola i nema strpljenja prema nehatnom kockaru. Iv se umorila od mog nedostatka diskriminacije i moje bezbriţnosti.“

„Ĉula sam da vas interesuje kocka. Posedujete li konje?“ „Samo par. Uvek su mi dobro išle igre na sreću, moţda mi je zbog toga bilo teško da odolim kasinu, ĉistokrvnom konju, kartama. Iv nije bila protiv kocke. I sama je uţivala u nekim igrama s vremena na vreme. Nisu joj se dopadali ljudi s kojima je dolazila u dodir. Bukmejkeri obiĉno ne pripadaju kremu društva. Iv je izbegavala profesionalne kockare. Mada se nekoliko godina posle našeg razvoda uplela u vezu s nekim ko je veoma povezan s tim svetom. I to je moja krivica. Ja sam ih upoznao. U to vreme nisam znao koliko je povezan. Kasnije sam zaţalio što sam ih upoznao.“ „Kocka?“ Mada su joj instinkti bili sasvim budni, Dţulija je nemarno otpila gutljaj vina. ,,Ne sećam se da sam tokom istraţivanja naišla na podatak da se Iv kockala.“ „Nije se kockala. Kao što sam rekao, Iv nikada nije bila posebno zainteresovana za klaĊenja. Pretpostavljam da ne mogu da ga nazovem kockarem. Ĉovek to ne moţe biti ako su šanse uvek na njegovoj strani. Pretpostavljam da je biznismen uĉtiv izraz.“ Dţulija je bacila pogled ka Polu. Njegov izraz ju je podsetio na odreĊeno ime. „Majkl Delrikio?“ „Da. Zastrašujući ĉovek. Upoznao sam ga u Vegasu tokom jednog od svojih srećnih nizova. Igrao sam karte u Dezert palasu. Te noći, kocke su bile poput pohotnih ţena spremnih da ugode.“ „Rori ĉesto koristi ţenske atribute kada govori o kocki“, ubaci se Lili. „Kada gubi, pridodaje veoma maštovite ţenske prideve kockama ili kartama.“ Popustljivo mu se osmehnula pre nego što je ustala da sipa još brendija. „Prljav izlazak, na primer. Jesi li sigurna da nećeš popiti ništa jaĉe od kafe, Dţulija?“ ,,Ne, hvala ti.“ Mada joj je prekid zasmetao, glas joj je bio samo blago radoznao kada je vratila razgovor na temu. „Priĉali ste mi o Majklu Delrikiju.“ ,,Hmmm.“ Rori je ispruţio noge i obuhvatio ĉašu obema šakama. Dţulija je imala vremena da pomisli kako izgleda kao savršen engleski dţentlmen koji se odmara - vatra pucketa u pozadini, drţi brendi u rukama. Nedostaje samo par pasa koji bi mu spavali pokraj stopala. ,,Da, upoznao sam Delrikija u Palasu nakon što sam poĉistio kasu. Ponudio mi je piće, tvrdeći da je moj oboţavalac. Zamalo da odbijem. Takve meĊuigre ĉesto mogu biti neugodne, ali saznao sam da je vlasnik kazina. Taĉnije, njegova organizacija je bila vlasnik, zajedno sa ostalima.“ „Rekli ste da je delovao zastrašujuće. Zašto?“ „Bilo je moţda ĉetiri ujutru kada smo popili piće“, izgovorio je Rori polagano. „Ipak, izgledao je... pa, poput bankara koji je na opuštenom poslovnom ruĉku. Govorio je veoma teĉno i izraţajno. Zaista je bio oboţavalac, ne samo moj, već filmova uopšte. Proveli smo skoro tri sata razgovarajući o filmovima i o tome kako se oni snimaju. Rekao mi je da je zainteresovan za finansiranje nezavisne produkcijske kompanije i da će narednog meseca doći u Los AnĊeles.“ Zastao je da otpije i razmisli. „Ponovo sam naleteo na njega na zabavi kojoj smo Iv i ja zajedno prisustvovali. Kada bismo oboje bili slobodni, ĉesto smo odlazili zajedno na raznorazna dešavanja. Zapravo, Pol je ţiveo sa Iv dok je pohaĊao neke ĉasove u Kaliforniji.“ „Bio sam student druge godine na kalifornijskom univerzitetu“, pojasnio je Pol. Uzeo je cigaru uz blago sleganje ramenima. „Otac mi još nije oprostio što sam odbio Oksford.“ „Bio si odluĉan da prekineš porodiĉnu tradiciju.“ „Postao si zagovornik tradicije tek kada sam to uĉinio.“ „Slomio si srce svom dedi.“ Pol se nasmejao iako mu je cigara bila u ustima. „Nikada ga nije ni imao.“ Rori se ispravio u stolici, spreman za bitku. MeĊutim, isto tako naglo, ponovo se naslonio i nasmejao. „ Apsolutno si u pravu. Bog zna da ti je bilo bolje sa Iv nego sa tvojom majkom ili sa mnom. Da si popustio i otišao na Oksford, stari bi uĉinio sve što je u njegovoj moći da ti zagorĉa ţivot kao što je pokušao da zagorĉa moj.“ Pol je samo pijuckao brendi. „Mislim da je Dţulija više zainteresovana za Iv, nego za našu porodiĉnu istoriju.“ Osmehnuvši se, Rori odmahnu glavom. „Rekao bih da je obe teme podjednako interesuju. Ali sada ćemo se usredsrediti na Iv. Te veĉeri je izgledala posebno divno.“ ,,Dragi“, prela je Lili poput maĉke, „neuljudno je reći tako nešto pred svojom sadašnjom suprugom.“ ,,Iskrenost.“ Podigao je njenu ruku i poljubio joj prste. „Dţulija insistira na tome. Verujem da se Iv upravo vratila iz neke banje ili tako nešto. Delovala je osveţeno, preporoĊeno. Bili smo razvedeni već nekoliko godina - ponovo smo bili prijatelji. Oboje smo bili oduševljeni ĉinjenicom da će štampa podići silnu prašinu oko našeg zajedniĉkog dolaska. Ukratko, uţivali smo. Moţda bismo - oprosti mi, draga“, promrmljao je svojoj supruzi,

„moţda bismo proveli noć prisećajući se starih dobrih vremena, ali upoznao sam je sa Delrikiom. Privlaĉnost je bila trenutna, stari kliše o udaru groma, bar sa njegove strane. Što se Iv tiĉe, rekao bih da je bila zaintrigirana. Dovoljno je reći da ju je Delrikio otpratio kući. Šta se posle toga dogodilo, mogu samo da nagaĊam.“ „Niste zapravo odgovorili na pitanje.“ Dţulija je poloţila praznu ĉašu. „Zašto je delovao zastrašujuće?“ Rori je kratko uzdahnuo. „Rekao sam vam da je bio zainteresovan za finansiranje izvesne produkcijske kompanije. U poĉetku se ĉinilo da kompanija nije zainteresovana za njega. U roku od tri meseca nakon što sam ga upoznao sa Iv, on - njegova organizacija - kupio je kompaniju. Bilo je nekih finansijskih neuspeha, izgubljena je neka oprema, dogodile su se neke nesreće. Preko poznanika sam saznao da je Delrikio povezan sa... kako se to danas zove?“ ,,U mafiji je“, dodao je Pol nestrpljivo. „Nema potrebe da okolišimo.“ „Ĉovek teţi tome da bude suptilan", promrmljao je Rori. ,,U svakom sluĉaju, sumnjalo se - samo se sumnjalo - da je povezan sa organizovanim kriminalom. Ništa nije ukazivalo na to. Znam da se Iv diskretno viĊala s njim nekoliko meseci, a zatim se iznenada udala za tenisera.“ „Dejmijana Prista“, reĉe Dţulija. ,,Iv mi je pomenula da ih je Majkl Delrikio upoznao.“ ,,To je svakako moguće. Delrikio poznaje mnogo ljudi. Ne mogu vam reći bogzna šta o tom odnosu. Brak je kratko trajao. Iv nikada nije priĉala o tome zašto se tako naglo završio.“ Bacio je prodoran pogled ka svom sinu. „Bar ne meni.“ ,,Ne ţelim da priĉam o Delrikiju." Ĉim su ušli u apartman, Pol je skinuo sako. „Provela si veći deo veĉeri intervjuišući. Odmori malo.“ „Moţeš mi obezbediti drugaĉiji pogled na stvari od svog oca.“ Dţulija se izula. „Ţelim da ĉujem tvoj uvid, tvoje mišljenje.“ Videla je da bes navire u njemu po naĉinu na koji je povukao kravatu - brzi, napeti prsti razvlaĉili su ĉvor. „Prezirem ga. Zar to nije dovoljno?“ „Nije. Već znam šta misliš o njemu. Ali ţelim da znam zašto tako misliš.“ „Moglo bi se reći da ne tolerišem zloĉince koji se nalaze na ĉelu organizovanog kriminala.“ Pol je odbacio cipele. „Ĉudan sam kada su sliĉne stvari u pitanju.“ Nezadovoljna, Dţulija se namrštila dok je vadila šnale iz kose. „Taj odgovor bi moţda upalio da te nisam videla s njim i da ne znam da je u pitanju liĉna netolerancija, a ne uopštena.“ Šnale su joj se zarile u dlan. Dok je otvarala šaku i gledala ih, shvatila je da je ovakva vrsta intimnosti meĊu njima postala laka. Odbacivanje cipela, skidanje šnala, udobnost meĊu ljubavnicima. Intimnost srca, znatno je neuhvatljivija. To saznanje donelo je sa sobom tup bol gneva i uvrede. Posmatrajući ga, bacila je šnale na sto. „Mislila sam da smo poĉeli da verujemo jedno drugom.“ „Nije u pitanju poverenje.“ „Uvek je u pitanju poverenje.“ Seo je, a izraz mu je bio uznemiren onoliko koliko je njen bio smiren. „Nećeš bataliti ovu temu?“ ,,To mi je posao“, podsetila ga je. Prišla je prozoru i navukla zavese jednim brzim pokretom zgloba i zaklonila oluju, kako bi ih zatvorila unutra i kako bi oboje gledali samo jedno drugo pri zlatnoj svetlosti lampe. „Ako ţeliš da ovo postavim na profesionalnu osnovu, dobro. Iv mi moţe reći sve što treba da znam o Majklu Delrikiju. Nadala sam se da ću ĉuti i tvoje gledište.“ „Dobro, evo mog gledišta. Ĉovek je glib koji curi iz italijanskog odela. Najgora vrsta gliba, zbog toga što uţiva u onome što jeste.“ Oĉi su mu zasijale. „Profitira od patnji ovog sveta, Dţulija. Kada krade, ucenjuje, sakati ili ubija, sve to podvodi pod uredan naslov biznisa. Za njega to ne znaĉi ni manje ni više.“ Sela je, ali nije posegnula za diktafonom. „Ipak, Iv se upustila u odnos s njim.“ „Mislim da bi bilo ispravno reći da nije taĉno znala ko je i šta je on pre nego što se odnos razvio. Oĉigledno ga je smatrala privlaĉnim. Svakako ume da bude šarmantan. Naĉitan je i lepo se izraţava. Uţivala je u njegovom društvu i, ĉini mi se, njegovoj moći.“ „Ţiveo si sa njom“, podsticala ga je Dţulija. „Išao sam u školu u Kaliforniji i boravio kod nje. Do veĉeras nisam znao kako je upoznala Delrikija.“ Sitan detalj, pomislio je, jedva da je bitan. Znao je sve ostalo, ili je bar znao dovoljno od svega ostalog. A sada će to znati i Dţulija, zahvaljujući svojoj istrajnosti. „Poĉeo je da dolazi - na bazen, na tenis, na veĉeru. Otišla je s njim u Vegas koji put, ali uglavnom su se viĊali u kući. Uvek je slao cveće, poklone. Jednom je doveo šefa iz nekog od svojih restorana i naloţio mu da napravi italijansku veĉeru.“ „Poseduje restorane?“, upita Dţulija.

Pol ju je jedva pogledao. ,,Poseduje“, odvrati jednoliĉnim glasom. „Unaokolo je uvek bila nekolicina njegovih ljudi. Nikada nije sam dolazio, niti je liĉno vozio automobil.“ Klimnula je glavom, savršeno razumevajući. Poput kapija Ivinog imanja, moć uvek iziskuje odreĊenu cenu. „Nije mi se dopadao - nije mi se dopadalo kako posmatra Iv, kao da je jedna od njegovih jebenih orhideja. “ Pol je ustao i prišao prozoru. Nespokojan, povukao je zavesu i naĉinio otvor. Susneţica je prestala, ali vreme je bilo gadno i to se moglo osetiti kroz staklo. Ĉovek ne mora da vidi ruţnoću da bi je prepoznao. „Gaji orhideje. Opsednut je njima. Bio je opsednut Iv, stalno obigravao oko nje i insistirao da zna gde je i s kim. Uţivala je u tome, uglavnom zbog toga što je odbijala da mu polaţe raĉun, što ga je izluĊivalo.“ Bacio je pogled ka njoj i video da se smeši. ,,Da li te to zabavlja?“ „Ţao mi je, naprosto - pa, verovatno sam ljubomorna na to kako vešto izlazi na kraj sa muškarcima iz svog ţivota.“ „Nije uvek vešta“, promrmljao je ali nije uzvratio osmeh. „Jednom sam ih zatekao kako se svaĊaju. Besneo je, pretio joj. Naredio sam mu da izaĊe iz kuće i pokušao liĉno da ga izbacim, ali njegovi telohranitelji su navalili na mene poput vaški. Iv je morala da raskine odnos.“ Više joj nije bilo zabavno. Uznemirilo je sećanje. Zar nije Delrikio rekao nešto o tome da je šteta što mu Iv nije dozvolila da nauĉi Pola šta znaĉi poštovanje? „Imao si, koliko, dvadesetak godina?“ „Otprilike. Bilo je ruţno, poniţavajuće i prosvetljujuće. Iv je bila besna na njega, ali bila je besna i na mene. Mislila je da sam ljubomoran - moţda sam i bio. Zaradio sam krvav nos, par napuklih rebara...“ „Tukli su te?“, prekinula ga je oštrim glasom, zgroţenim od šoka. Morao je da se nasmeje. „Dušo, ne obuĉavaju se majmuni da pevaju pesme za decu. Moglo je biti i gore - mnogo gore, pošto sam ĉinio sve što je bilo u mojoj moći da zgrabim to kopile za vrat. Moţda nisi ĉula, imam sporadiĉnu sklonost ka nasilju.“ ,,Ne“, izgovorila je dovoljno smirenim glasom, mada joj je kuvalo u stomaku. „Nisam ĉula. Da li je zbog ove, hm, epizode Iv raskinula odnos sa Delrikiom?“ ,,Ne.“ Bio je umoran od razgovora, umoran od razmišljanja. „Što se nje tiĉe, njen odnos sa Delrikiom nije imao nikakve veze sa mnom. I bila je u pravu. “ Polako, kao da se prikrada, krenuo je ka njoj. Kao progonjena ţivotinja, osetila je brz drhtaj uzbune koji joj je ubrzao lupanje srca od laganog do ludaĉkog. „Znaš li kako izgledaš u ovom trenutku, dok sediš u fotelji pravih leĊa i ruku uredno prekrštenih u krilu? Pogleda tako ozbiljnog i zabrinutog?“ Promeškoljila se zbog toga što ju je naveo da se oseti budalasto. „Ţelim da znam...“ ,,U tome je problem“, mrmljao je, nagnuvši se da obuhvati njeno lice dlanovima. „Zeliš da znaš onda kada je dovoljno da osećaš. Šta osećaš sada dok ti govorim kako ne mogu da razmišljam ni o ĉemu drugom osim o tome da ti skinem tu ĉednu, malu haljinu i proverim da li još miriše parfem koji sam posmatrao kako stavljaš pre nekoliko sati - baš tu - ispod ruba vilice." Dok je prelazio prstima preko te linije, ponovo se pomerila. MeĊutim, pogrešno je procenila da treba da ustane. Na taj naĉin se samo našla tik uz njega. „Pokušavaš da mi odvratiš paţnju.“ „Prokleto si u pravu.“ Povukao je rajsferšlus nadole i prigušeno se nasmejao kada je pokušala da se izvuĉe na stranu. „Sve na tebi mi odvlaĉi paţnju otkako smo se upoznali.“ „Ţelim da znam“, pokušala je opet, a zatim ostala bez daha pošto je strgao haljinu do struka. Njegove usne su bile na njoj, kao i njegove ruke, ne neţno, ne zavodniĉki već uz groznicu posedovanja koja se graniĉila s pomamom. „Pole, saĉekaj. Moram da shvatim zašto je prekinula vezu.“ „Bilo je dovoljno jedno ubistvo.“ Pogled mu je goreo dok joj je povlaĉio glavu unazad. „Hladnokrvno, proraĉunato ubistvo zbog profita. Delrikio je uloţio novac na Dejmijana Prista, tako da je eliminisao konkurenciju.“ Razrogaĉila je oĉi od uţasa. ,,Misliš...“ „Drţi se podalje od njega, Dţulija." Privukao ju je k sebi. Kroz tanku svilu je osećala vrelinu njegovog tela. „Ono što sam osećao prema Iv, pre svih onih godina, ništavno je u poreĊenju sa onim što osećam prema tebi, što bih zbog tebe mogao da uĉinim.“ Zgrabio je pregršt njene kose napetim, zgrĉenim prstima. „Ništavno.“ Dok je drhtala od uzbuĊenja, povukao ju je na pod i pokazao joj.

Dvadeseto poglavlje
Umotana u ogrtaĉ, Dţulija je pijuckala brendi. Telo joj je bilo teško od iscrpljujućeg seksa. Pitala se da li je sliĉan osećaj kada se naĊeš na suvoj obali nakon divlje bitke s nemirnim morem. Izmorena, razgaljena, ošamućena zbog toga što je preţivela nasilje i neobjašnjivu lepotu neĉega tako primitivnog i bezvremenog. Dok joj se puls smirivao i misli bistrile, u glavi joj je odjekivala reĉ koju je Pol izgovorio pre nego što je odvukao ka nemirnom moru. To je bila reĉ ubistvo. Znala je, mada sede jedno uz drugo na sofi, dok meĊu njima vlada intimna tišina, da ova ravnoteţa lako moţe biti narušena. Koliko god da je njihovo spajanje pomamno, u tišini posle tog ĉina, dok se vazduh ponovo hladi i proreĊuje, moraju da dosegnu jedno drugo. Ne samo da spoje ruke, već da razmene poverenje za poverenje. Što je mala stvar, ali od vitalnog znaĉaja. „Šta si ono priĉao“, zapoĉela je i on se nasmešio. „Znaš, Dţuls, neko bi te mogao nazvati usredsreĊenom osobom. Drugi bi mogli reći da si zakeralo.“ ,,Ja sam usredsreĊeno zakeralo.“ Spustila je ruku na njegovo koleno. „Pole, moram ovo da ĉujem od tebe. Ako Iv bude imala neke primedbe na ono što ćeš mi veĉeras reći, na tome će se završiti. Takav je dogovor.“ ,,Integritet“, promrmljao je. „Zar Iv nije rekla da se divi tome kod tebe?“ Dotakao je njenu kosu. Sedeli su tako na trenutak pre nego što je ponovo tiho progovorila. Uzdrmana, Dţulija je ustala da sipa još brendija. Nije progovarala dok je Pol priĉao o tome kako je Dejmijanov konkurent preminuo, kako je Iv posumnjala da je u pitanju ubistvo - koje je naruĉio Delrikio. „Nikada nismo ponovo priĉali o tome“, završio je Pol. „Iv je to odbijala. Prist je osvojio titulu, a zatim se povukao. Njihov razvod je izazvao malo pometnje, a zatim se i to smirilo. Posle nekog vremena sam shvatio zašto je to obavila na taj naĉin. Ništa se nije moglo dokazati. Delrikio bi je ubio da je pokušala. Sada, pre nego što je progovorila, otpila je gutljaj, dopustivši ţestokom alkoholu da joj umiri glas. ,,Da li si zbog toga protiv biografije? Plašiš se da će Iv ispriĉati ovu priĉu i ugroziti svoj ţivot.“ Pol ju je pogledao. „Znam da hoće. Pravo vreme, pravo mesto, pravi metod. Ne bi zaboravila; ne bi oprostila. Ako Delrikio poveruje da ti je ispriĉala i da planiraš to da objaviš, tvoj ţivot neće vredeti ništa više od njenog.“ Posmatrala ga je dok se spuštala kraj njega. Moraće da bude veoma paţljiva. Pošto je svih ovih godina bila sama, donosila sopstvene odluke i postupala po sopstvenim pravilima, sada joj je bilo teško da objašnjava svoje postupke. „Pole, da si verovao, zaista verovao, da će odlazak u policiju doneti pravdu, da li bi mogao da odustaneš?“ „Nije u tome stvar...“ „Moţda je sada prekasno. Sve se svodi na nagon i osećanja i onu beskrajnu sivu oblast izmeĊu ispravnog i pogrešnog. Iv veruje u ono što pokušava da uradi sa ovom knjigom. Kao i ja.“ Zgrabio je cigaru i ţestoko kresnuo šibicu. „Izlaganje sopstvenog ţivota opasnosti zbog nekoga ko je mrtav već petnaest godina, nema nikakvog smisla.“ Prouĉavala je njegovo lice, zasenĉeno svetlošću lampe i dimom. „Kada bih mislila da veruješ u to, ne bih bila ovde s tobom. Ne“, rekla je pre nego što je progovorio. „Naš odnos nije samo fiziĉki. Razumem te i mislim da sam te razumela od poĉetka. Zbog toga sam se plašila da dopustim da se meĊu nama nešto desi. Već sam jednom ranije dozvolila da osećanja rukovode mojim postupcima. Pogrešila sam, ali pošto je rezultat toga bio Brendon, ne mogu da ţalim. Ovo je...“ Poloţila je svoju šaku na njegovu, polako preplićući prste. „Više i manje. Više vaţno, manje površno. Volim te, Pole i to znaĉi da moram da verujem svojim instinktima i poštujem svoju savest ne samo kada si ti u pitanju, već i sve ostalo.“ Zurio je u svetleći vrh svoje cigare, skrušen zbog njenih reĉi više nego što je smatrao da je moguće. ,,Ne ostavljaš prostora za razgovor.“ ,,Ne ostavljam ni sebi prostora. Traţim od tebe da mi veruješ, to znaĉi da ja moram da verujem tebi.“ Podigla je pogled sa njihovih spojenih ruku kako bi ga pogledala u oĉi. „Nisi me pitao za Brendonovog oca.“

„Nisam.“ Uzdahnuo je. Moraće zasad da obuzda svoje primedbe. Moguće je, ali malo verovatno, da će imati više sreće sa Iv. To što je Dţulija ponudila da priĉa o Brendonovom ocu znaĉi da su prevazišli još jedan zid. „Nisam pitao zbog toga što sam se nadao da ćeš sama uĉiniti ono što si upravo namerila da uradiš.“ Nasmešio se. „Bio sam dovoljno uobraţen da budem siguran da hoćeš.“ Nasmejala se. Taj tihi, domaći zvuk ga je opustio. ,,A ja sam dovoljno ohola da ti ne kaţem, ako me pitaš.“ ,,Da, i to.“ „Više nije toliko vaţno ĉuvati tajnu o tim okolnostima, kao što je nekada bilo. Pretpostavljam da mi je prešlo u naviku. I da sam verovala, što je i dalje sluĉaj, da je za Brendona najbolje da to ne predstavlja problem. Ako me pita, a jednog dana hoće, reći ću mu istinu. Volela sam njegovog oca, kao što sedamnaestogodišnja devojka voli, idealistiĉki, brzopleto, romantiĉno. Bio je oţenjen i ţalim zbog ĉinjenice da su me osećanja spreĉila da uoĉim realnost. U vreme kada smo poĉeli da se zabavljamo, bio je rastavljen od supruge - ili je bar tako rekao. Ţelela sam da verujem u to i zavaravala sam se da će se oţeniti mnome i oboriti me sa nogu.“ „Bio je stariji.“ „Ĉetrnaest godina.“ „Trebalo je da mu neko zaveţe jaja u ĉvor.“ Na trenutak je zurila u njega, a zatim je gruba primedba izreĉena elegantnim naglaskom izazvala kod nje napad smeha. ,,Oh, ti bi se sigurno dopao mom ocu. On bi rekao nešto sliĉno da je znao.“ Poljubila ga je snaţno, a zatim se smirila dok je on i dalje zurio u senke. „Znam da je bila više njegova odgovornost nego moja. MeĊutim, sedamnaestogodišnja devojka moţe biti veoma ubedljiva.“ Ispriĉala mu je o Linkolnu, tiho i detaljno. O silini osećanja koja su je nagnala u taj odnos, o strahu zbog trudnoće, o tuzi zbog toga što ju je Linkoln napustio. „Sumnjam da bih bilo šta promenila. Ako bih sve morala ponovo, opet ne bih rekla roditeljima i rizikovala da svom ocu pruţim još veći bol. Prema Linkolnu se odnosio kao prema sinu. A svakako ne bih promenila nezgrapno valjanje po kauĉu, inaĉe ne bi bilo Brendona." Kada se nasmešila, izraz joj je bio smiren, samouveren. ,,On mi je pruţio deset najlepših godina ţivota.“ Pol je ţeleo da shvati zašto ne moţe da prevaziĊe gnev koji mu je kuvao u stomaku. Bila je dete, dete koje se nosilo sa odgovornostima uz više brige i dostojanstva nego ĉovek maltene dva puta stariji od nje. „Nije u kontaktu s tobom ili Brendonom?“ ,,Ne. Sada mi je drago zbog toga. Brendon je moj.“ ,,Šteta“, rekao je blago. „Bilo bi mi pravo zadovoljstvo da ga ubijem za tebe.“ „Moj junak“, rekla je i zagrlila ga. „Ali ne zbog mene, Pole. To je prošlost. Mislim da u sadašnjosti imam sve što mi je potrebno.“ Obuhvatio joj je lice rukama i prešao palĉevima duţ vilice. „Hajde da se pobrinemo za to“, promrmljao je i ponovo je poljubio.

Dvadeset prvo poglavlje
Bilo je tako dobro vratiti se kući. Iv se ĉak radovala i novom treningu sa Fricom. Ĉinjenica je da su joj nedostajale doze znoja i napora, ali to nikada ne bi priznala svom treneru. Nedostajalo joj je Traversino mrmljanje, Ninina opsesivna organizacija. Dţulijino društvo. Iznenada joj je sinulo, što i nije bila ugodna misao, kako je izgleda poĉela da stari, pošto su joj postale drage i potrebne svakodnevne stvari koje je nekada ignorisala. Snimanje na lokaciji je dobro prošlo. Svakako bolje nego što je predviĊala. Veliki deo zasluge pripada Piteru - ne samo zbog dobrog, solidnog seksa, već i zbog njegovog strpljenja i entuzijazma na setu, njegovog smisla za humor ĉak i kada stvari idu zaista loše. Pre nekoliko godina bi naĉinila grešku i nastavila da razvlaĉi tu avanturu, pretvarajući se, bar pred sobom, da je zaljubljena u njega. Ili bi pak iskoristila sva sredstva koja ima na raspolaganju da ga navede da se zaljubi u nju. Razum je prevagnuo i oboje su se sloţili da ostave avanturu u Dţordţiji i vrate se na Zapadnu obalu kao prijatelji i kolege. Sada je, pomislila je mraĉno, zrelost nudila perspektivu. Shvatila je da je Piter podseća na Viktora, vitalnog, šarmantnog i talentovanog muškarca u kojeg se oĉajniĉki zaljubila. Na muškarca kojeg još voli. Oh, boţe, baš joj nedostaje. Od svih njenih strahova, najveći je taj da će protraćiti vreme koje im je preostalo. Dţulija je ušla pet minuta kasnije. Ostala je bez daha pošto je ţurila, osećala je potrebu da ţuri. Shvatila je zašto ĉim je ugledala Iv, sagnutu nisko dok rasteţe tetive, a njeno visoko, raskošno telo deluje zapanjujuće u helankama boje safira. Nedostajala mi je, pomisli Dţulija. Nedostajali su joj Ivini otrovni komentari, bolno iskrena sećanja, njena egocentriĉnost, arogancija. Sve to. Nasmejala se sebi dok je posmatrala Iv kako prebacuje teţinu. U tom ĉasu, Iv podiţe pogled, uhvati Dţulijin osmeh pa joj uzvrati. Fric pogleda najpre jednu, pa drugu ţenu. Upitno je podigao obrve, ali nije ništa rekao. MeĊu njima se nešto zbilo u tišini, nešto što nijedna nije oĉekivala. Kada se Iv ispravila, Dţulija je osetila potrebu da priĊe i zagrli je, znajući da će joj zagrljaj biti uzvraćen. Mada je zakoraĉila kroz prostoriju, samo je ispruţila ruke, sklapajući prste oko Ivinih u brzom stisku dobrodošlice. „Kako je bilo u moĉvari?“ „Vruće.“ Iv joj je osmotrila lice, zadovoljna onim što vidi. Opuštenost, tiho zadovoljstvo. „Kako je bilo u Londonu?“ ,,Hladno.“ I dalje se smešeći, Dţulija spusti torbu sa opremom. „Rori te pozdravlja.“ „Hmmm. Znaš da ja zapravo ţelim da ĉujem tvoje mišljenje o njegovoj novoj supruzi.“ „Mislim da je savršena za njega. Podseća me malo na vas.“ Ugušila je kikot kada je ugledala nevericu u Ivinim oĉima. „Draga, zaista? Niko nije kao ja.“ „U pravu ste.“ DoĊavola s tim, pomislila je i, prepustivši se ţelji, zagrlila Iv ĉvrsto i s ljubavlju. „Nedostajali ste mi.“ Sada su u Ivinim oĉima zasvetlucale suze, brze, neoĉekivane i nekontrolisane. „Volela bih da si bila sa mnom. Tvoje primedbe oţivele bi sate dosade izmeĊu snimanja scena. Ali imam osećaj da si u Londonu uţivala u društvu.“ Dţulija je zakoraĉila unazad. „Znali ste da je Pol sa mnom.“ ,,Ja znam sve.“ Prešla je prstom duţ Dţulijine vilice. „Srećna si.“ ,,Da. Nervozna, ošamućena, ali srećna.“ „Sve mi ispriĉaj.“ ,,Radite“, prekinu ih Fric. „Razgovarajte dok radite. Ne moţete veţbati samo jezike.“ ,,Ne mogu da priĉam dok radim trbušnjake“, poţali se Dţulija. ,,Ne mogu ĉak ni da dišem.“ Na ove reĉi, samo se iskezio. Dok je postavio da diţe tegove, sijala se od znoja, ali je došla do daha. IzmeĊu njegovih uputstava, priĉala je Iv o Londonu, Polu i osećanjima koja je obuzimaju. Išlo joj je tako lako da je jedva razmišljala o tome. Pre nekoliko godina bilo joj je nemoguće da razgovara sa svojom majkom o Linkolnu. Sada nije bilo stida, niti straha.

Nekoliko puta je mogla da skrene razgovor na Delrikija, ali osećala je da nije pravo vreme. Pošto je tu bio i Fric, ni mesto nije bilo odgovarajuće. Umesto toga je pokušala da pokrene razgovor o neĉemu što je smatrala manje osetljivom temom. „Ovog popodneva imam zakazan sastanak sa Nininim prethodnikom, Kenetom Stoklijem.“ „Stvarno? U gradu je?“ „Ne, još je u Sausalitu. Letim dole za nekoliko sati. Ţelite li da mi kaţete nešto o njemu?“ „O Kenetu?“ Iv je naprćila usne dok je završavala veţbu za noge. „Moţda će ti biti teško da ga intervjuišeš. Strašno je uĉtiv, ali nije baš opširan. Bio mi je veoma drag i bilo mi je ţao kada je odluĉio da se penzioniše.“ „Mislila sam da ste se posvaĊaii.“ „Jesmo, ali bio mi je odliĉan asistent.“ Prihvatila je peškir koji joj je Fric pruţio i obrisala lice. „Nije imao visoko mišljenje o mom suprugu. Suprugu broj ĉetiri, da budem precizna. A meni je bilo teško da mu oprostim zbog toga što je bio u pravu.“ Slegla je ramenima i bacila peškir u stranu. „Odluĉili smo da je najbolje prekinuti profesionalni odnos, a on je kao veoma štedljiv imao dovoljno sredstava da se penzioniše u stilu. Ideš li sama?“ ,,Da, ali vratiću se do pet. Sisi će ĉuvati Brendona posle škole. Imam redovan let u podne.“ „Gluposti. Ići ćeš mojim avionom. Nina će to organizovati.“ Odmahnula je pre nego što je Dţulija uspela da progovori. „Ionako samo ĉuĉi na pisti. Na taj naĉin moţeš da kreneš kada ti odgovara. To će zadovoljiti tvoju praktiĉnu crtu.“ ,,U pravu ste. Hvala vam. TakoĊe bih volela da razgovaram s vama o Gloriji Dubari. Izbegava moje telefonske pozive.“ Iv se sagnula da protrlja svoj list tako da joj nije videla izraz lica. MeĊutim, bilo je oĉigledno da malo okleva. „Pitala sam se da li ćeš pomenuti svoju... svaĊu s njom.“ Dţulija podiţe obrvu. „Nije mi delovalo neophodno. Kao što ste primetili, vi sve znate.“ ,,Da.“ Smešila se dok se ispravljala, ali Dţuliji se uĉinilo da vidi traĉak napora. „Razgovaraćemo kasnije, o Gloriji i drugim stvarima. Ako je ponovo nazoveš, pretpostavljam da će biti raspoloţena za saradnju.“ ,,U redu. Zatim, tu je Drejk...“ „Ne brini sada o Drejku“, prekinu je Iv. „Koga si još intervjuisala?“ „Vašu agentkinju, mada smo morale da skratimo razgovor. Priĉaću s njom ponovo. Uspela sam nakratko da razgovaram telefonom s Majklom Torentom. Nazvao vas je poslednjom od boginja.“ ,,To liĉi na njega“, promrmljala je Iv i silno poţelela cigaretu. Dţulija je stenjala dok su joj mišići podrhtavali. „Entoni Kinkejd je glatko odbio da razgovara sa mnom, a Dejmijan Prist je bio izuzetno ljubazan ali neuhvatljiv.“ Prelazila je preko spiska imena, dovoljno impresivnog da Iv podigne obrve. ,,Ti baš umeš da utabaš stazu, zar ne, draga?“ „Još imam mnogo posla. Nadala sam se da ćete mi rašĉistiti put do Delrikija.“ ,,Ne, to neće ići. Molim te da ga zaobilaziš u širokom luku. Bar zasad. Fric, nemoj je iscrpsti.“ ,,Ja ne iscrpljujem", odvratio je. ,,Ja bildujem.“ Iv je otišla da se istušira, dok je Dţulija sa mukom radila ĉuĉnjeve. Kad je završila, pojavila se Nina. „Sve je sreĊeno." Otvorila je beleţnicu i posegnula da išĉupa olovku iz kose. „Studio je poslao kola po gospoĊu B., tako da ti je Lajl na raspolaganju. Avion će biti spreman za polazak kad i ti, a tamo će ĉekati vozaĉ koji će te odvesti na sastanak.“ „Cenim to, ali nije neophodno da se toliko muĉiš.“ „Nije mi to problem.“ Nina je proverila spisak, a zatim se nasmešila. „Zaista, na ovaj naĉin sve će biti znatno lakše. Tvoj let je mogao da kasni, mogla si imati problema da pronaĊeš taksi i... oh, da, tvoj vozaĉ u Sausalitu je iz firme Topflajt transport. Voţnja od aerodroma do luke traje dvadesetak minuta. Naravno, on će te dovesti nazad kad odluĉiš da se vratiš.“ „Divna je, zar ne?“, prokomentarisala je Iv kada se vratila. „Bila bih izgubljena bez nje.“ „Samo zbog toga što se pretvarate da ne moţete da se nosite s detaljima.“ Nina je vratila olovku u kosu. „Vaša kola su stigla. Da im kaţem da saĉekaju?“ ,,Ne, evo dolazim. Fric, moja jedina prava ljubavi, tako mi je drago što nisi izgubio veštinu.“ Iv ga je poljubila tako da je pocrveneo sve do grudnih mišića.

„Izaći ću s vama“, reĉe Dţulija, pretekavši Ninu za delić sekunde. Nina je oklevala, a zatim popustila. „Idem da obavim pola miliona poziva koje moram da uzvratim. Da li da vas oĉekujemo oko sedam, gospoĊo B.?“ „Ako bogovi budu naklonjeni.“ „Ţao mi je“, zapoĉela je Dţulija dok su prolazile kroz glavno dvorište. „Znam da to nije bilo suptilno, ali bio mi je potreban još jedan minut s vama.“ „Nina se ne vreĊa tako lako. Šta to nisi mogla da kaţeš pred njom ili Fricom?“ Zastala je da se divi plamenim boţurima koji su upravo procvetali. „Suviše toga za kratak put do kola, ali zapoĉeću s neĉim što treba da znate. Ovo je isporuĉeno na recepciju mog hotela u Londonu.“ Iv je prouĉavala papir koji je Dţulija izvukla iz torbe. Nije morala da ga otvori da bi znala, nije morala da ga proĉita. „Gospode.“ „Ĉini se da se neko silno pomuĉio da ga dostavi tamo. Pol je bio sa mnom, Iv.“ Saĉekala je da joj Iv uzvrati pogled. „Zna i za ostale poruke.“ ,,Shvatam.“ „Ţao mi je ako si ţelela to da saĉuvaš u tajnosti, ali...“ „Ne, ne.“ Prekinula je odmahnuvši rukom pre nego što je nesvesno prstima protrljala slepooĉnicu. ,,Ne, moţda je tako bolje. Još ne verujem da je u pitanju više od obiĉne smetnje.“ Dţulija je sklonila papir. Trenutak je verovatno pogrešan, ali ţelela je da Iv razmisli pre nego što ponovo progovori. „Znam za Delrikija, Dejmijana Prista i Henka Frimonta.“ Iv spusti ruku uz bok. Jedini znak napetosti bilo je brzo, instinktivno stezanje i opuštanje pesnice. ,,Pa, bar ne moram da ti priĉam o toj zbrci.“ „Volela bih da ĉujem šta mislite o tome.“ „Ĉuĉeš. Ali, najpre moramo da razgovaramo o drugim stvarima.“ Poĉela je opet da koraĉa pokraj fontane, ranih ruţa, gustih azaleja. „Volela bih da veĉeramo zajedno. U osam sati.“ Skrenula je da uĊe i proĊe sredinom kuće. „Nadam se da ćeš doći bez predrasuda i otvorenog srca, Dţulija.“ „Naravno. “ Oklevala je pred ulaznim vratima, zatim ih otvorila i zakoraĉila na sunce. „Pravila sam greške, ali ţalim zbog veoma malog broja. Ţivela sam vrlo ugodno s laţima.“ Dţulija je malo saĉekala, a zatim paţljivo odabrala reĉi. „Tokom prošlih nedelja ţalila sam što nisam bila u stanju da prihvatim svoje greške i svoje laţi. Moj posao nikada nije bio da vas osuĊujem, Iv. Sada kada vas znam, ne bih to ni mogla.“ „Nadam se da ćeš se tako osećati i posle veĉere.“ Spustila je ruku na Dţulijin obraz. ,,Ti si upravo ono što mi je bilo potrebno.“ Okrenula se i ţustro uputila ka kolima. Oko nje se kovitlao nemir. Jedva je klimnula šoferu dok joj je otvarao vrata. Zatim je sve došlo na svoje mesto. „Nadam se da ti ne smeta“, reĉe Viktor sa zadnjeg sedišta. „Prokleto si mi nedostajala, Iv.“ Pala mu je u naruĉje. Dţulija je stvorila sliku o Kenetu Stokliju kao o mršavom, sedom i pomalo ukoĉenom muškarcu. Svakako je morao biti organizovan da bi radio za Iv. Konzervativan, pomislila je, do taĉke sitniĉavosti. Glas mu je bio kulturan, uglaĎen i obazrivo uĉtiv. Prvi pokazatelj da moţda greši u tome, bila je barka za stanovanje. Bio je to šarmantan, romantiĉan drveni pravougaonik blago izbledele plave boje s blistavim belim kapcima. Krvavocrveni geranijumi raskošno su padali preko ivica sneţnobelih ţardinjera za prozore. Na vrhu maštovitog šiljka krova, nalazila se široka ploĉa od bojenog stakla. Nakon što se upiljila i ţmirnula, Dţulija je ugledala portret nage sirene koja se zavodljivo smeši. Njena razdraganost je pomalo utihnula kada je videla uzan viseći most koji povezuje kuću sa pristaništem, pa je skinula cipele. Negde na sredini, zaĉula je strasne zvuke opere Karmen koji su dopirali iza otvorenih prozora. Pevušila je, trudeći se da ritam bude u skladu s njihanjem mosta kada su se vrata otvorila. Mogao bi da proĊe kao Keri Grant iz 1970. godine. Doteran, srebrne kose, preplanuo do bronzane nijanse i šarmantno seksi u vrećastim belim pantalonama i širokom puloveru nebeskoplave boje, Kenet Stokli je bio muškarac radi kojeg bi svakoj ţeni u trenu pošla voda na usta. Dţulija je zamalo izgubila ravnoteţu, kao i cipele, kada je prišao da joj pomogne.

„Trebalo je da vas upozorim na ovaj ulaz.“ Uzeo je njenu torbu i graciozno koraĉao unazad drţeći je za ruku. „Nezgodan je, znam, ali obeshrabri sve osim najstrasnijih prodavaca usisivaĉa. “ „Šarmantan je.“ Uzdahnula je kada su joj noge dotakle nešto postojanije drvo palube. „Nikada nisam bila na barci za stanovanje.“ „Priliĉno je ĉvrsta“, uveravao je dok je i sama pokušavala to da proceni. „Osim toga, uvek postoji mogućnost da se otplovi ka zalasku sunca, ako se ĉoveku ćefne. UĊite, draga moja.“ Zakoraĉila je unutra. Umesto nautiĉkog dekora od sidra i mreţa koje je mogla da oĉekuje, našla se u sreĊenoj, elegantnoj dnevnoj sobi sa sofama niskog naslona u ţivopisnim tonovima kajsije i nane. Osećala se toplina tikovine i drveta trešnje, kao i veliĉanstveno izbledelog tepiha obuson. Ĉitav zid su zauzimale police razliĉite širine, prepune knjiga. Kruţne stepenice vijugale su nagore i presecale balkon. Sunĉevi zraci su poigravali kroz sirenu i igrali u duginim bojama po bledim zidovima. „Divno je“, rekla je Dţulija. Zapanjenost, kao i priznanje u njenom glasu naveli su Keneta da se osmehne. „Hvala vam. Najzad, ĉovek voli da mu bude udobno. Molim vas sedite, gospoĊo Samers. Upravo pripremam ledeni ĉaj.“ „To bi bilo divno, hvala vam.“ Nije oĉekivala da se oseća tako opušteno, ali sedeći na udobnoj sofi, okruţena knjigama i muzikom iz Karmen, bilo je nemoguće osećati se drugaĉije. Tek kada je Kenet otišao u kuhinju, shvatila je da još nije obula cipele. „Ţao mi je što sam propustio Ivinu ekstravaganciju“, doviknuo je kako bi ga ĉula kroz muziku. „Otputovao sam u Konzumel na ronjenje.“ Vratio se noseći emajlirani posluţavnik s dve zelene ĉaše i bokalom. Komadići limuna i leda plivali su u zlatnom ĉaju. ,,Iv uvek prireĊuje neobiĉne zabave.“ Nije rekao gospoĊa Benedikt, pa ĉak ni gospoĊa B.“ primetila je Dţulija. ,,Da li ste i dalje u kontaktu sa Iv?“ Spustio je posluţavnik i dodao joj ĉašu pre nego što je seo preko puta. „Veoma uĉtivo me pitate, da li Iv i ja i dalje govorimo. Najzad, u strogom smislu reĉi, ona me jeste otpustila.“ „Stekla sam utisak da je došlo do prepirke.“ Osmeh mu je zraĉio dobrim zdravljem i smislom za humor. ,,Uz Iv, ţivot je uvek bio ispunjen prepirkama. Zapravo, lakše je druţiti se s njom danas, kada nije moj poslodavac. “ ,,Da li će vam smetati ako snimam razgovor? “ ,,Nimalo.“ Posmatrao je kako uzima diktafon i stavlja ga na sto izmeĊu njih. „Iznenadio sam se kada sam ĉuo da je Iv pokrenula pisanje knjige. Tokom godina ju je nerviralo izdavanje onih nekoliko neautorizovanih biografija.“ „Eto vam odgovora. Ţene poput Iv vole da igraju glavnu ulogu u priĉanju svoje priĉe.“ Kenet je podigao sedu obrvu. ,,I da kontrolišu priĉu.“ ,,Da“, odvratila je Dţulija. „Recite mi kako ste poĉeli da radite za nju.“ ,,Iv mi je iznela ponudu u vreme kada sam upravo razmišljao o promeni posla. Otela me je od gospoĊice Miler, a njihovo meĊusobno nadmetanje primoralo je Iv da ponudi više novca - znatno više. TakoĊe je, kao podsticaj, dodala to da će mi obezbediti stan. Moram reći kako sam sumnjao da će sa Iv biti dosadno, a poznavao sam i njenu reputaciju kada su muškarci u pitanju. Zato sam oklevao. Pretpostavljam da je bilo vulgarno potegnuti tu temu s njom, ali izneo sam svoj zahtev za odnosom bez fiziĉkog kontakta. “ Ponovo se nasmešio, neţno, poput ĉoveka koji uţiva u sećanjima. „Nasmejala se onim svojim buĉnim, snaţnim smehom. Sećam se da je u ruci drţala ĉašu za šampanjac. Stajali smo u kuhinji doma gospoĊice Miler, gde me Iv pronašla za vreme veĉere. Uzela je još jednu ĉašu sa stola, dodala mi je i udarila kristalom o kristal, nazdravljajući. ,,‟Evo šta ćemo, Kenete‟, rekla je, ‟drţi se podalje od mog kreveta i ja ću se drţati podalje od tvog.‟“ Podigao je ruku, ispruţenog dlana i razmaknutih prstiju. „Kako sam mogao da odbijem? “ ,,Da li ste se oboje drţali pogodbe?“ Ako ga je pitanje uvredilo ili iznenadilo, nije to niĉim pokazao. ,,Da, drţali smo se pogodbe. Zavoleo sam je, gospoĊo Samers, ali nisam bio zaluĊen. Na svoj naĉin, stvorili smo prijateljstvo, a seks nikada nije zakomplikovao stvari. Bilo bi neiskreno reći da tokom te dekade kada sam radio za Iv nisam nijednom zaţalio zbog pogodbe. “ Proĉistio je grlo. „Rizikovaću da zvuĉim neskromno, ali verujem da je bilo trenutaka kada je ona ţaliia zbog toga. MeĊutim, drţali smo se dogovora.“ „Postali ste njen asistent u vreme kada se udala za Rorija Vintropa.“ „Tako je. Šteta što taj brak nije opstao. Ĉinilo se da su bolji prijatelji nego partneri. Zatim, tu je bio i deĉak. Iv mu je bila posvećena od poĉetka. Mada bi mnogima bilo teško da to zamisle, bila je divna majka. I ja sam se vezao za Pola, posmatrajući ga kako odrasta.“

„Zaista? Kakav je bio...“ Zaustavila se. „Mislim, kako su izgledali zajedno?“ Nije mu promaklo pitanje, niti izraz njenih oĉiju kada ga je postavila. „Pretpostavljam da poznajete Pola.“ ,,Da, upoznala sam većinu ljudi koji su bili bliski sa Iv.“ Kada ĉovek provede veći deo ţivota sluţeći ljude, ĉitanje ĉinjenica iz gestova, tonova, fraza uĊe mu u prirodu. „Shvatam, rekao je i nasmešio se. ,,Postao je priliĉno uspešan ĉovek. Imam sve njegove knjige.“ Mahnuo je rukom ka polici. „Sećam se da je uvek škrabao neke priĉe i ĉitao ih Iv. Oduševljavala se njima. Oduševljavala se svime što ima veze sa Polom. I on je nju voleo bezuslovno, bez pitanja. Jedno dugom su popunili prazninu u ţivotu. Ĉak i kada se Iv razvela od njegovog oca i kasnije ponovo udala, ostali su bliski.“ „Dejmijan Prist.“ Dţulija se nagnula napred da vrati ĉašu na posluţavnik. „Pol ga nije voleo.“ „Nije ga voleo niko kome je Iv bila draga“, odvrati Kenet jednostavno. ,,Iv je bila uverena da je Pol rezervisan prema njemu zato što je ljubomoran. MeĊutim, ĉinjenica je da je Pol, ĉak i u tom uzrastu, umeo izvrsno da proceni neĉiji karakter. Gnušao se Delrikija od prvog susreta, a Prista je prezirao.“ ,,A vi?“ „Oduvek sam smatrao da i ja takoĊe umem dobro da procenim ljude. Da li bi vam smetalo da izaĊemo na palubu? Spremio sam lagan ruĉak.“ Ispostavilo se da je lagan ruĉak zapravo prava mala gozba koja se sastoji od soĉne salate od jastoga, mladog povrća, hleba debele kore zaĉinjenog biljkama i finog, hladnog šardonea. Pred njima se prostirao zaliv, prepun brodova, jedara napetih od vetra koji miriše na more. Dţulija je saĉekala da preĊu na voće i sir pre nego što je ponovo uzela diktafon. „Kako mi je reĉeno, Ivin brak sa Dejmijanom Pristom okonĉao se ogorĉenom svaĊom. TakoĊe sam saznala neke detalje o njenoj vezi s Majklom Delrikiom.“ „Ali ţelite da ĉujete moje gledište.“ ,,Da, volela bih to.“ Ćutao je koji ĉasak, gledajući blistavocrveni spinaker1 na vodi. „Verujete li da postoji zlo, gospoĊo Samers?“ To pitanje se ĉinilo ĉudnim pod neţnim povetarcem i toplim zracima sunca. ,,Da, pretpostavljam da verujem. “ „Delrikio je zao.“ Kenet je ponovo skrenuo pogled ka njoj. ,,To mu je u krvi, u srcu. Ubistvo, uništenje nade i volje, to je za njega samo posao. Zaljubio se u Iv. Ĉak i zao ĉovek moţe da se zaljubi. Strast ga je satirala i, ne stidim se da priznam, to me je veoma plašilo. Vidite, Iv je mislila da moţe da kontroliše tu situaciju kao što je kontrolisala tolike druge. To je deo njene arogancije i privlaĉnosti. MeĊutim, ne moţe se kontrolisati zlo.“ „Šta je Iv uĉinila?“ „Predugo se naprosto igrala s tim. Udala se za Prista, koji je podstakao njenu taštinu i ego. Izvela je to veoma impulsivno, delimiĉno zbog toga da postavi ogradu izmeĊu sebe i Delrikija koji je postao sve zahtevniji. I opasniji. Dogodio se incident s Polom. Ušetao je na scenu kada je Delrikio fiziĉki pretio Iv. Kada je pokušao da se umeša - usijana glava, mogao bih da dodam - Delirikijevi sveprisutni telohranitelji su ga zgrabili. Bogzna koliko bi štete naneli deĉaku da Iv to nije spreĉila.“ Dţulija se setila scene koju je Pol opisao. Zurila je u Keneta širom otvorenih oĉiju. „Govorite mi da ste bili tamo. Videli ste sve, videli ste da je Pol mogao biti osakaćen ili nešto još gore. I niste ništa uĉinili?“ ,,Iv je sasvim dobro izašla na kraj sa situacijom, uveravam vas.“ Obrisao je usta salvetom boje limuna. „Bio sam izlišan dok se sve to odigravalo, stajao sam na vrhu stepeništa sa otkoĉenim, hromiranim revolverom kalibra 32.“ Nasmejao se i dopunio ĉaše s vinom. „Kada sam video da nisam potreban, ostao sam u senci, što je bilo dobro za razvijanje muškosti kod deĉaka, zar ne?“ Nije bila sigurna šta treba da kaţe dok je zurila u nonšalantnog gospodina ĉija srebrna kosa poletno vijori na povetarcu. ,,Da li biste ga upotrebili? Revolver?“ „Bez trenutka oklevanja ili ţaljenja. U svakom sluĉaju, Iv se udala za Prista ubrzo nakon toga. Zamenila je zlo za slepu ambiciju. Ne znam šta se dogodilo na Vimbldonu; Iv nikada nije priĉala o tome. MeĊutim, Prist je osvojio turnir i izgubio suprugu. Potpuno ga je izbacila iz svog ţivota.“ „Znaĉi, nije vas otpustila zbog Prista?“ „Hmmm. Moţda delimiĉno. Iv nije mogla da se privikne na ĉinjenicu da je pogrešila kada je on u pitanju, a da sam ja bio u pravu. MeĊutim, drugi ĉovek, ĉovek koji joj je znatno više znaĉio, indirektno je izazvao prekid naših profesionalnih veza.“ „Viktor Flanigan.“
1

Vrsta velikog jedra od laganog materijala, obiĉno najlona, koja se koristi u jedrilicama za sportsko jedrenje. (Prim. lekt.)

Ovoga puta se nije trudio da sakrije iznenaĊenje. „Iv je s vama razgovarala o njemu?“ ,,Da. Ţeli da napišem iskrenu knjigu.“ „Nisam imao pojma koliko je daleko spremna da ode“, mrmljao je. ,,Da li je Viktor svestan...?“ ,,Da.“ ,,Ah. Pa, Iv je oduvek volela vatromet. Duţe od trideset godina, kroz dva braka, postojao je samo jedan ĉovek kojeg je Iv Benedikt zaista volela. Njegov brak, njegovo nadvlaĉenje sa crkvom, krivica zbog stanja njegove supruge, ĉinilo je odnos sa Iv nemogućim. Uglavnom je to prihvatala. Ali, ponekad... Sećam se da sam je jednom našao kako sedi sama u mraku. Rekla je; ‟Kenete, onaj ko je rekao da je pola vekne bolje od nikakve vekne, nije bio dovoljno gladan‟ To je bio rezime njene veze s Viktorom. Ponekad je Iv bila dovoljno gladna da potraţi hranu na drugom mestu.“ „Niste se slagali sa tim?“ ,,Sa njenim aferama? Svakako da sam smatrao da troši sebe, ĉesto veoma nesmotreno. Viktor je voli koliko i ona njega. Moţda zbog toga nanose jedno drugom toliko bola. Poslednji put smo razgovarali o njemu ubrzo pošto je objavljena vest o njenim planovima za razvod. Viktor je došao da je poseti. PosvaĊali su se. Ĉak iz svoje kancelarije sam ĉuo kako urlaju. Radio sam s Ninom Solomon. Iv ju je dovela i zamolila me da je obuĉim. Sećam se koliko je Nina bila zbunjena, stidljiva. Nije bila ni sliĉna snalaţljivoj, samouverenoj ţeni koju danas poznajete. U tom trenutku bila je zalutalo, uplašeno štene koje je suviše ĉesto osetilo ĉizmu. Vika ju je uznemirila. Ruke su joj se tresle. „Nakon što je Viktor odjurio, ili ga je isterala, Iv je uletela u kancelariju. Njen napad gneva se samo pojaĉao. Bljuvala je nareĊenja ka Nini dok sirota devojka nije izjurila iz prostorije u suzama. Zatim smo se Iv i ja posvaĊali. Plašim se da sam zaboravio gde mi je mesto i rekao joj da je bila idiot što se uopšte udala za Prista i kako bi trebalo da prestane da se trudi da ispuni ţivot seksom umesto da prigrli ljubav koju već ima. Rekao sam još nekoliko, verovatno neoprostivih stvari, o njenom naĉinu ţivota, naravi i nedostatku ukusa. Kada se svaĊa završila, oboje smo ponovo bili priliĉno smireni, ali više nije bilo povratka. Rekao sam previše i ona mi je dozvolila da kaţem previše. Odabrao sam da se penzionišem.“ „A Nina je zauzela vaše mesto.“ „Verujem da je Iv smekšala prema njoj. Neverovatno je saosećala s devojkom zbog uţasnih stvari koje je preturila preko glave. Nina joj je bila zahvalna i shvatala je da je to šansa koju ne sme propustiti. Sve u svemu, svi su dobro prošli na kraju.“ „Još o vama govori s velikom naklonošću.“ ,,Iv nije od onih ljudi koji si bili kivni zbog iskrenih reĉi ili osećanja. Ponosan sam što mogu reći da sam njen prijatelj skoro dvadeset pet godina.“ „Nadam se da vam ne smeta, ali moram da pitam ţalite li zbog toga što nikada niste bili njen ljubavnik?“ Nasmešio se preko oboda naoĉara, pa otpio gutljaj. „Nisam rekao da nikada nisam bio njen ljubavnik, gospoĊo Samers, već da nismo bili ljubavnici dok sam radio za nju.“ ,,Oh!“ Uzvratila je smehom na njegov vragolast pogled. „Pretpostavljam da ne biste to opširnije opisali.“ ,,Ne. Ako Iv odabere da to uĉini, to je njena stvar. Ali moje uspomene su samo moje.“ Dţulija je bila pospana od vina i opuštenog druţenja i zadovoljna obavljenim poslom. Tokom kratkog ĉekanja na terminalu dok njen avion ne bude spreman, obeleţila je traku i stavila novu u diktafon. Pomalo postiĊena zbog slabosti, stavila je dva dramamina na jezik i sprala ih vodom. kada se uspravila letimiĉno je osmotrila muškarca na suprotnoj strani predvorja. Na trenutakje pomislila da je posmatra, ali zatim je rekla sebi da se ponaša suviše samosvesno pošto je okrenuo stranu ĉasopisa koji ga je oĉigledno potpuno zaokupio. Ipak, nešto joj nije davalo mira. Ta neuredna suncem prošarana kosa bila joj je nekako poznata, svetlucav ten, opušten izgled. Zaboravila je na njega kada je ĉula znak za ukrcavanje. Smestila se i zavezala pojas, spremivši se za kratak let nazad u Los AnĊeles. Pomislila je da će se Iv zabaviti kada ĉuje njene utiske o Kenetu tokom veĉere. Uz malo sreće, pomislila je dok je avion poskakivao po pisti pre uzletanja, ovo će biti njen poslednji let pre onog koji će je odvesti kući. Dom, pomislila je, drţeći se za naslon za ruke dok se avion podizao u vazduh. Deo nje je ţudeo za osamljenošću sopstvenog doma, njegovom svakodnevicom, jednostavnom ĉinjenicom da postoji. Ipak, kako će

biti ako se vrati sama? Ako ostavi ljubav koju je pronašla. Šta će se dogoditi s njenom vezom s Polom ako ona bude ţivela na jednoj obali, a on na drugoj? Moţe li takva veza opstati? Samodovoljnoj, nezavisnoj Dţuliji, samohranoj majci, profesionalnoj ţeni, bio je i te kako potreban neko. Bez Pola bi nastavila da podiţe Brendona, nastavila da piše i nastavila da funkcioniše. Zatvorivši oĉi, pokušala je da zamisli sebe kako se vraća, nastavlja tamo gde je stala, krećući se tiho i usamljeno kroz ostatak svoga ţivota. I nije mogla to da zamisli. Uzdahnuvši, naslonila je glavu na prozor. Šta, doĊavola, da radi? Razgovarali su o ljubavi, ali ne i o trajnosti. Ţelela je Pola, ţelela je porodicu za Brendona i ţelela je sigurnost. Ali se plašila da rizikuje ovo poslednje radi mogućnosti da dobije ostalo. Zadremala je dok su je sopstvene misli uljuljkivale u san. Probudio je prvi trzaj i naveo da opsuje samu sebe zbog toga što ju je istog ĉasa uhvatila panika. Pre nego što je uspela sebi da naredi da se opusti, avion se oštro nagnuo ulevo. Osetila je ukus krvi u ustima pošto se ugrizla za jezik, ali što je još gore, osetila je i bakarni ukus straha. „Ostanite na svom sedištu, gospoĊo Samers. Gubimo pritisak.“ ,,Gubimo...“ Potisnula je prvi talas histerije. Pilot je govorio veoma napetim glasom, što je bilo dovoljno da je uveri da vika neće pomoći. „Šta to znaĉi?“ „Imamo mali problem. Nalazimo se samo šesnaest kilometara od aerodroma. Ostanite smireni i veţite se.“ „Nigde ne idem“, uspela je Dţulija da prozbori i uĉinila sebi i njemu uslugu spustivši glavu meĊu kolena. To je pomagalo kod vrtoglavice, a u izvesnoj meri i kod panike. Primoravši sebe da ponovo otvori oĉi, posmatrala je kako komad papira pada sa sedišta kad je avion poĉeo da ponire. UTULI SE, UTULI SE KANDILICE2 ,,Oh, boţe.“ Zgrabila je papir i zguţvala ga. „Brendone. Oh, boţe. Brendone.“ Umreće. Ne sme umreti. Potrebna je Brendonu. Potisnula je muĉninu. Iznad nje se otvorila kaseta izruĉivši jastuke i ćebad. Povrh molitvi koje su joj se vrzmale po glavi, ĉula je samo urlanje motora i pilotovo dovikivanje preko radija. Sletali su i sletali su brzo. Dţulija se ispravila i izvukla beleţnicu iz torbe. Osetila je podrhtavanje aviona kad su prošli kroz tanak sloj oblaka. Vreme joj istiĉe. Naškrabala je poruku za Pola, moleći ga da brine o Brendonu, govoreći mu da je zahvalna što ga je pronašla. Izlanula je masnu psovku kad je ruka poĉela da joj se trese tako snaţno da nije mogla da drţi olovku. Zatim je nastupila tišina. Bio joj je potreban trenutak da to shvati i još jedan trenutak da razume šta to znaĉi. „O, moj boţe.“ „Nema više goriva“, izgovorio je pilot kroz zube. „Motori su mrtvi. Vetar nas sluţi. Jedriću na njemu. Spremni su za nas.“ „U redu. Kako se zoveš? Liĉno ime.“ ,,Dţek.“ ,,U redu, Dţek.“ Duboko je udahnula. Uvek je verovala da voljom i odluĉnošću moţe sve da se postigne. ,,Ja sam Dţulija. Hajde da sletimo.“ „Dobro, Dţulija. Stavi glavu meĊu kolena, a ruke iza glave. I izgovori svaku jebenu molitvu koju znaš.“ Dţulija je još jednom duboko udahnula. „Već sam to uĉinila.“

2

Šekspir, Magbet. Prevod Velimira Ţivojinovića. (Prim. prev.)

Dvadeset drugo poglavlje
„Bolje ĉuvaj loptu.“ Pol je dahtao dok je izvodio laţni napad preko Brendonovog ramena. Deĉak je zastenjao i okrenuo se oko svoje ose, driblajući loptu malim šakama i uz smrtonosnu koncentraciju. Obojica su se znojili - on više od deĉaka. Godine su prava kuĉka, pomislio je dok je izbegavao Brendonov košĉati lakat. MeĊutim, imao je prednost visine i dosega. Zato se uzdrţavao. Najzad, ne bi bilo pošteno... Brendon se provukao ispod njegove ruke i postigao pogodak. Zaĉkiljivši, Pol je spustio ruke na kukove dok je pokušavao da doĊe do daha. ,,Izjednaĉenje!“, uzviknuo je Brendon, izvodeći ples koji podrazumeva zabacivanje izgrebanih kolena i vrckanje mršavom zadnjicom. ,,Šest:šest, batice.“ ,,Ne budi suviše samouveren. Batice.“ Pol je obrisao znoj što mu je poĉeo da kaplje ispod maramice koju je vezao oko ĉela. Brendon je svoj kaĉket Lejkersa nonšalantno obrnuo unazad. Iskezio se kada je Pol uzeo loptu. „Da sam podigao taj obruĉ na visinu koju pravila nalaţu...“ ,,Da, da“, Brendon se iskezi još šire. „Krupne reĉi.“ „ Pametnjaković.“ Beskrajno polaskan, Brendon se nasmejao zbog promrmljanog komentara. Video je osmeh u Polovom pogledu. Zabavljao se kao nikad u ţivotu. Još nije mogao da veruje da je Pol došao da vidi njega - njega - i da je doneo obruĉ, loptu i izazvao ga na meĉ. Uţivanje mu je pomalo splasnulo kad je Pol proleteo pokraj njega i ubacio loptu u koš uz bezglasan zviţduk. „Imao si sreće.“ „Malo sutra.“ Dodao je loptu Brendonu. Moţda je impulsivno poneo koš. Moţda ga je zakaĉio na vrata garaţe pomislivši da će Brendon uţivati u prilici da ubaci koji koš s vremena na vreme. Ĉak je i ova igra jedan na jedan bila improvizovana. Stvar je u tome što se i on zabavljao kao nikad u ţivotu. Deo ove posete bio je proraĉunat. Voleo je majku, ţeleo je da bude deo njenog ţivota - a najvaţniji deo njenog ţivota bio je njen sin. Nije bio siguran šta oseća prema mogućnosti da postane instant-otac ili da primi sina nekog drugog ĉoveka u svoje srce i svoj dom. Kada je rezultat dostigao deset prema osam u njegovu korist, Pol je zaboravio na sve to. Naprosto je uţivao. ,,To!“ Brendon je trijumfalno mahnuo pesnicom kada je postigao novi pogodak. Majica sa likom Barta Simpsona bila mu je zalepljena za plećke. „Pratim te u stopu.“ „Onda se spremi da gutaš prašinu.“ ,,To moţeš samo da sanjaš.“ Pošto mu je paţnju odvuklo sopstveno kikotanje, Pol je izgubio loptu. Poput lovaĉkog psa koji juri zeca, Brendon se bacio na nju. Promašio je prvo bacanje, rvao se da ponovo osvoji loptu i šutirao drugi put. Kada se prašina slegla, ispostavilo se da je Brendon pobedio Pola, dvanaest prema deset. ,,Ja sam broj jedan!“ Brendon je preskoĉio betonski blok, ispruţenih ruku i prstiju uperenih ka nebu. Suţenih kapaka, sa rukama na kolenima, Pol je posmatrao pobedu i udisao topao vazduh. „Pustio sam te. Ti si dete.“ ,,Gluposti!“ Uţivajući u trenutku, Brendon je trĉao oko njega, dok mu je blago preplanula koţa sijala od znoja, a Bart se podrugljivo osmehivao. „Ja sam tebe pustio“, rekao je. „Jer si dovoljno mator da mi budeš otac.“ Zatim je zastao, postiĊen onim što je izgovorio, uzdrman sopstvenom ĉeţnjom. Pre nego što je uspeo da smisli kako to da povuĉe, Pol ga je zgrabio za glavu i naterao da zavrišti od smeha kada ga je ĉlancima snaţno protrljao po glavi. ,,U redu, lajavĉe. Hajde da vidimo ko će pobediti u dva od tri meĉa.“ Brendon je zapanjeno trepnuo. ,,Stvarno?“ Gospode, pomislio je Pol, deĉko poĉinje da mu se dopada. Te velike, gladne oĉi, stidljiv osmeh. Sva ta nada, sva ta ljubav. Ako postoji ţiv ĉovek koji moţe da odoli tom pogledu, taj se ne zove Pol Vintrop. Pol mu se iskezio širokim, zlim osmehom. „Ako nisi kukavica.“ „Ja, da se plašim tebe?“ Dopadalo mu se da bude u muškom zagrljaju, da oseća muške mirise i razmenjuje muške pošalice. Nije pokušao da se iskobelja iz Polovog stiska. „Nema šanse.“ „Pripremi se da izgubiš. Ovoga puta ću te rasturiti. Gubitnik plaća pivo.“

Kada ga je Pol pustio, Brendon je pojurio ka lopti. Smejao se kada je ugledao majku kako izlazi iz vrta na stazu. „Mama! Hej, mama! Vidi šta je Pol doneo. Rekao je da mogu da ga koristim dokle god budemo ovde. Pobedio sam ga u prvom meĉu.“ Koraĉala je polako, morala je da koraĉa polako. Prvi utešni sloj šoka se topio, ostavljajući strah za sobom. Kad je ugledala svoje dete, lica prljavog od prašine i znoja, njegov širok osmeh, njegove uzbuĊene oĉi, potrĉala je. Podigla ga je, privila ĉvrsto uz sebe i zarila lice u njegov vlaţan i meki vrat. Ţiva je. Ţiva. I drţi svoj ţivot u rukama. „Boţe, mama.“ Nije bio siguran da li treba da deluje postiĊeno ili pomirljivo pred Polom. Zakolutao je oĉima jednom, pokazujući da je to nešto sa ĉime mora da se nosi. „Šta nije u redu?“ „Ništa.“ Morala je da proguta, da primora sebe da opusti stisak. Ako sada poĉne da brblja uplašiće ga. Osim toga, gotovo je. Gotovo. „Ništa, samo mi je drago što te vidim.“ „Videla si me jutros.“ Njegov zbunjeni pogled zamenila je zapanjenost kad ga je pustila kako bi Pola zagrlila uz istu ţestoku posesivnost. „Drago mi je što vidim obojicu", uspela je da izgovori i Pol je osetio kako joj srce divlje lupa uz njegove grudi. „Samo mi je drago što vidim obojicu." U tišini, Pol je podigao njenu bradu kako bi je pogledao u lice. Prepoznao je znake šoka, stresa, suza. Poljubio je dugim, neţnim poljupcem i osetio kako joj usne drhte. „Zatvori usta, Brendone", rekao je blago i spustio Dţulijinu glavu na rame kako bi je pomazio po kosi. „Moraćeš da se navikneš na to da ljubim tvoju majku.“ Preko Dţulijinog ramena je gledao kako se izraz u deĉakovim oĉima menja - oprez, sumnja. Razoĉaranje. Uzdahnuvši, Pol se zapitao da li ima dovoljno snage da se nosi i sa majkom i sa sinom. „Zašto ne bi ušla unutra, Dţuls? Uzmi nešto hladno za piće i sedi. Ja ću doći za minut.“ ,,Dobro.“ Morala je da bude sama. Ako će se raspasti, potrebno joj je neko vreme za sebe kako bi skupila bedne ostatke samokontrole. „Videću da li mogu da napravim limunadu. Obojica izgledate kao da vam je potrebna.“ Pol je saĉekao da ona ode pa se okrenuo ka deĉaku. Brendon je zabio ruke u dţepove šortsa. Zurio je u vrhove svojih izgrebanih najki. „Problem?“ Deĉak je samo slegao ramenima. Pol je imitirao taj pokret dok je prilazio majici koju je odbacio u ţaru borbe. Uzeo je cigaru i vodio kratku bitku sa vlaţnim šibicama. „Pretpostavljam da ne moram da ti objašnjavam kako stoje stvari kada su u pitanju odnosi muškarca i ţene“, razmišljao je Pol naglas. „Niti šta znaĉe poljupci.“ Brendon je ĉvrsto zurio u svoje patike, skoro zatvorenih oĉiju. ,,Ne. Mislim da ne moram.“ Odugovlaĉeĉi, Pol je uvukao dim i ispustio ga. „Treba da znaš šta osećam prema tvojoj majci.“ Brendon je i dalje ćutao, zarobljen u tišini sopstvene zbunjenosti. „Volim je, veoma mnogo.“ Ta izjava je bar navela deĉaka da podigne glavu i uspostavi kontakt oĉima. To nije bio, pomislio je Pol, veoma prijateljski pogled. „Moţda će ti biti potrebno neko vreme da se na to navikneš. To je u redu, pošto se ja neću predomisliti.“ „Mama ne izlazi ĉesto sa muškarcima i sliĉno.“ ,,Ne. To znaĉi da sam ja veoma srećan ĉovek.“ Gospode, postoji li išta teţe od suoĉavanja sa direktnim, netrepćućim pogledom deteta? Pol je duboko uzdahnuo i poţeleo da ga ĉeka nešto jaĉe od limunade. „Slušaj, verovatno se pitaš da li ću zabrljati i povrediti je. Ne mogu ti obećati da neću, ali mogu da ti obećam da ću se truditi da to ne uĉinim.“ Brendonu je bilo teško ĉak i da razmišlja o svojoj majci na naĉin koji je Pol opisao. Najzad, ona je najpre i pre svega njegova majka. Nikada mu nije sinulo da bilo ko moţe da je povredi. Zbog postojanja te mogućnosti, nešto mu je zaigralo u stomaku. Kako bi to sakrio, isturio je bradu, veoma sliĉno Dţuliji. „Ako je udariš, ja ću...“ ,,Ne“, Pol istog trenutka ĉuĉnu kako bi se našli oĉi u oĉi. ,,Ne mislim na taj naĉin. Nikako na taj naĉin. To ti obećavam. Govorio sam o povreĊivanju njenih osećanja. O tome da je uĉinim nesrećnom.“ Ta pomisao je podsetila Brendona na nešto skoro zaboravljeno zbog ĉega ga je grlo zabolelo i oĉi mu zasuzile. Setio se kako je izgledala kada su baka i deka preminuli. I ranije, u maglovitoj prošlosti, kada je bio suviše mali da razume.

„Kao što je moj otac uĉinio“, izustio je drhtavim glasom. ,,Sigurno.“ Za njega je taj teren bio suviše nestabilan da bi po njemu hodao. ,,To je nešto o ĉemu moraš sa njom da razgovaraš kada oboje budete spremni.“ „Pretpostavljam da nas nije ţeleo.“ Muška ruka se spustila na deĉakovo rame. ,,Ja vas ţelim.“ Brendon je ponovo skrenuo pogled, negde preko Polovog ramena. Ptica je proletela vrtom u vidu plavog bleska. „Pretpostavljam da si se druţio sa mnom zbog mame.“ ,,Delimiĉno.“ Pol je rizikovao i okrenuo Brendonovo lice ka svom. „Ali, ne u potpunosti. Moţda sam pomislio da će mi lakše ići s Dţulijom ako se nas dvojica budemo slagali. Ako se tebi ne dopadnem, neću imati nikakve šanse. Stvar je tome što mi se druţenje s tobom dopaĊa. Bez obzira na to što si nizak i ruţan i pobeĊuješ me u basketu.“ Brendon je bio tiho dete i imao prirodnu sposobnost opaţanja. Ĉuo je jednostavnost Polovog odgovora i razumeo je. Gledajući tog ĉoveka u oĉi, verovao mu je. Nervoza je minula i on se nasmeši. „Neću uvek biti nizak.“ ,,Nećeš.“ Polov glas je ogrubeo mada je odgovarao uz osmeh. „Ali uvek ćeš biti ruţan.“ ,,I uvek ću te pobeĊivati u basketu.“ „Malo kasnije ću ti dokazati da grešiš. Mislim da je nešto uznemirilo tvoju majku. Voleo bih sada da porazgovaram s njom.“ ,,Nasamo.“ ,,Da. Moţda bi mogao da odeš do glavne kuće i izmamiš koji kolaĉ od Travers. Ponovo.“ Blaga crvena boja oblila je Brendonove obraze. „Nije trebalo da ti kaţe.“ „Nije trebalo da kaţe tvojoj mami“, odvrati Pol. „Meni ljudi sve govore. Stvar je u tome što je Travers i meni krišom davala kolaĉe.“ ,,Stvarno?“ ,,Da.“ Ustao je. „Daj nam pola sata, u redu?“ ,,U redu.“ Krenuo je, a zatim se okrenuo na obodu vrta. Deĉak prljavog lica, sa ogrebotinama na kolenima i uznemirujuće mudrim oĉima. „Pole? Drago mi je što ranije nije izlazila sa momcima i sve to.“ Što se komplimenata tiĉe, Pol je ĉuo i bolje. ,,I meni. A sada, briši. “ Slušao je Brendonov brz, zahvalan smeh a zatim krenuo ka gostinjskoj kući. Dţulija je bila u kuhinji i polako, na automatu cedila limun. Skinula je sako, izula cipele. U majici bez rukava boje safira njena ramena su izgledala veoma bela, veoma meka i veoma krhka. „Samo što nisam završila“, reĉe. Glas joj je bio staloţen, ali on je osetio nervozu ispod površine. Ne govoreći ništa, privukao ju je do sudopere kako bi joj isprao ruke hladnom vodom. „Šta to radiš?“ Obrisao joj je ruke krpom pre nego što je ukljuĉio radio. ,,Ja ću završiti. Sedi, udahni duboko nekoliko puta i ispriĉaj mi šta se dogodilo." „Ne moram da sednem.“ Ali ipak se naslonila na šank. „Brendon? Gde je Brendon?“ „Znajući te, pretpostavio sam da bi oklevala da priĉaš pred njim. Poslao sam ga u glavnu kuću na neko vreme.“ Pol Vintrop ju je izgleda za veoma kratko vreme upoznao suviše dobro. „Znaĉi, Travers mu krišom daje kolaĉe.“ Pol podigao pogled dok je sipao šećer. „Zar imaš skrivenu kameru?“ „Ne, samo primitivne majĉinske, ĉulne veštine. Sa dvadeset koraka mogu da osetim dah koji miriše na kolaĉe.“ Uspela je slabašno da se nasmeši i najzad sela. Uzeo je varjaĉu sa postolja i poĉeo da meša. Kada je bio zadovoljan ukusom, napunio je ĉašu ledom i sipao kiselo piće preko kockica koje su zapucketale. ,,Da li te je intervju sa Kenetom uznemirio?“ „Ne.“ Otpila je prvi gutljaj. „Kako si znao da se viĊam s Kenetom ovog popodneva?“ „Sisi mi je rekla kada sam došao da preuzmem smenu.“ ,,Oh.“ Tupo je pogledala unaokolo, upravo shvativši da Sisi nije tu. ,,Poslao si je kući.“ „Ţeleo sam da provedem neko vreme sa Brendonom. Da li je to u redu?“ Boreći se da ostane mirna, ponovo je otpila. Nije ţelela tako oštro da ga ispituje. „Ţao mi je. Moje misli stalno skreću s teme. Naravno da je u

redu. Brendon je delovao kao da uţiva. Nisam mu neka konkurencija na terenu za basket i...“ „Dţulija, ispriĉaj mi šta se dogodilo.“ Naglo klimnuvši glavom, odloţila je ĉašu u stranu i preplela prste u krilu. „Nije intervju u pitanju. Zapravo, prošao je priliĉno dobro.“ Da li je stavila traku u sef? Nesvesno je rasplela prste kako bi protrljala oĉi. Sve joj deluje tako nejasno, od trenutka kada je stavila ruke iznad glave. Htela je da ustane, da mu priĊe, ali noge je nisu slušale. Ĉudno je to koliko su joj kolena sada slaba, kada je sve gotovo. Kuhinja je mirisala na limun, njen sin krišom jede kolaĉe i zvonca se oglašavaju na blagom povetarcu. Sve je ponovo u redu. Trgla se kada je Pol zaškripao stolicom o pod, gurnuvši je kako bi prišao friţideru. Uzeo je pivo, otvorio ga i otpio dobar gutljaj. ,,Ne razmišljam jasno“, rekla je. „Moţda je najbolje da krenem od poĉetka.“ ,,U redu.“ Seo je preko puta, naredivši sebi da bude strpljiv. „Zašto ne poĉneš?“ „Leteli smo nazad iz Sausolita“, zapoĉela je polako. „Razmišljala sam o tome da sam skoro završila sa najteţim delom istraţivanja i da ću za koju nedelju da se vratim kući. Zatim sam poĉela da razmišljam o tebi i kako bi bilo ţiveti tamo dok si ti ovde.“ „DoĊavola, Dţulija. “ MeĊutim, nije ga ĉula. „Sigurno sam zadremala. Popila sam dramamin pre leta i Kenet je posluţio vino uz ruĉak. Bila sam pospana. Probudila sam se kada je avion... Moţda ti nisam rekla da se plašim letenja. Pa, ne baš samog letenja, više se plašim zbog toga što sam zatvorena na malom prostoru i nemam gde da pobegnem. Ovoga puta, kad je avion poĉeo da se trese, rekla sam sebi da prestanem da se ponašam kao kukavica. Ali pilot je rekao...“ Obrisala je rukom usta. „Rekao je da imamo problem. Da se spuštamo suviše brzo.“ ,,Oh, boţe.“ Našao se na nogama, suviše uţasnut da shvati koliko ju je grubo podigao sa stolice. Prelazio je šakama preko njenog tela u potrazi za povredama, uveravajući se da je u jednom komadu. „Jesi li povreĊena? Dţulija, jesi li povreĊena?“ ,,Ne, ne. Mislim da sam se ugrizla za jezik“, reĉe neodreĊeno. Uĉinilo joi se da se seća ukusa krvi i straha u ustima. „Dţek je rekao da ćemo uspeti. Gorivo - nešto nije bilo u redu s dovodom goriva ili meraĉem. Shvatila sam to kada je sve utihnulo. Motor se ugasio. Bila sam u stanju da razmišljam samo o Brendonu. Bez oca je i nisam mogla da podnesem pomisao da će ostati sam. Ĉula sam kako Dţek psuje, glasove koji ţamore preko radija.“ Tresla se, snaţno i brzo. Uĉinio je jedino što je mogao. Podigao ju je u naruĉje i privio uza sebe. „Bila sam tako uplašena. Nisam ţelela da umrem u tom prokletom avionu.“ Glas joj je bio prigušen pošto je privila lice uz njegov vrat. „Dţek mi je doviknuo da se drţim. Zatim smo udarili. Imala sam osećaj kao da ja udaram u betonsku ploĉu, a ne avion. Onda smo odskoĉili - ne kao lopta. Kao stena - kao stena, kada bi stene mogle da odskoĉe. Ĉula sam kako metal škripi i kako se vetar probija unutra. Ĉula sam sirene. Klizali smo se, poput automobila na ledu i ĉula sam sirene. Potom smo stali, naprosto smo stali. Sigurno sam se već odvezala, pošto sam ustajala kad je Dţek došao do mene. Poljubio me je. Nadam se da ti ne smeta.“ „DoĊavola, nimalo mi ne smeta.“ „Dobro je, jer sam mu uzvratila poljubac.“ Ljuljajući je u krilu, Pol je zario glavu u njenu kosu. „ Ako budem imao priliku i sam ću ga poljubiti.“ To joj je izmamilo osmeh. „Zatim sam izašla i vratila se. Nisam ţelela ni sa kim da razgovaram.“ Uzdahnula je više puta pre nego što je shvatila da je on drţi. „Ne moraš da me nosiš.“ „Nemoj traţiti od mene da te pustim, bar neko vreme.“ ,,Neću.“ Spustila je glavu na njegovo rame. Bezbedna, sigurna, voljena. ,,U ĉitavom ţivotu“, promrmljala je, ,,ni zbog koga se nisam ovako osećala.“ Kada je brana popustila, zarila je lice u njegov vrat. „Ţao mi je.“ „Neka ti ne bude ţao. Plaĉi koliko god ţeliš.“ Ni sam se nije kretao najstabilnije dok ju je nosio u dnevnu sobu kako bi moga da sedne na sofu i drţi je u naruĉju. Njeni jecaji su se već utišavali. Trebalo je da zna kako Dţulija neće dopustiti da napad slabosti potraje. Mogao je da je izgubi. Ta misao mu se neprekidno vrtela u glavi, stvarajući vrtlog straha i besa. Mogao je ostati bez nje, brzo i na uţasan naĉin. „Dobro sam.“ Ispravila se koliko joj je dozvolio kako bi obrisala suze rukama. „Pogodilo me je, zaista me je pogodilo kada sam ugledala tebe i Brendona.“ „Ja još nisam dobro“, isprekidano je izgovorio. Spustio je usne preko njenih, ne tako neţno kao što je ţeleo. Provukao je prste kroz njenu kosu i skupio ih u pesnicu. „Koliko bi sve bilo beskorisno bez tebe. Potrebna si

mi, Dţulija.“ ,,Znam.“ Pribrala se, ali sasvim joj je odgovaralo da ostane u njegovom naruĉju. „I ti si meni potreban, i to nije uopšte onoliko teško koliko sam mislila da će biti.“ Prešla je prstima preko njegovog obraza. Koliko je divno, koliko rasterećujuće znati da uvek moţe tako da ga dodirne. Koliko je rasterećujuće verovati nekome. „Ima još nešto, Pole. Neće ti se dopasti.“ „Samo mi nemoj reći da is odluĉila da pobegneš i udaš se za Dţeka.“ Nije se nasmejala. „Šta je u pitanju?“ „Pronašla sam ovo ispod svog sedišta u avionu.“ Ustala je. Mada se više nisu dodirivali, ipak je osećala povezanost s njim. Znala je kako će se osećati pre nego što je izvadila papir iz dţepa suknje i pruţila mu ga. Bes i onaj nemoćan, beskoristan strah koji ga prati. Kao i gnev drugaĉiji od besa, manje zapaljiv, ali koji znatno snaţnije satire. Sve je to videla u njegovim oĉima. „Rekla bih da je ova poruka malo direktnija“, zapoĉela je. „Sve ostale su upozorenja. Ovo... pretpostavljam da bismo mogli da je nazovemo izjavom.“ „Tako bi je ti nazvala?“ On je video više od reĉi. Zguţvala je papir dlanom vlaţnim od straha i razmazala slova. ,,Ja bih to nazvao ubistvom.“ Oblizala se. „Nisam mrtva.“ ,,Dobro.“ Ustao je dok se bes izlivao iz njega i zapljuskivao je. „Pokušaj ubistva. Onaj ko je napisao poruku sabotirao je avion. Imali su nameru da pogineš.“ „Moţda.“ Podigla je ruku pre nego što je uspeo da eksplodira. „Pre bih rekla da su hteli da me uplaše. Da su ţeleli da poginem, zašto bi mi ostavili poruku?“ U oĉima mu je goreo gnev. „Neću stajati ovde i pokušavati da objasnim kako funkcioniše mozak kriminalca.“ „Zar nije to ono što ti radiš? Kada pišeš o ubistvu, zar ne zaroniš u um kriminalca?“ Ispustio je nešto izmeĊu smeha i reţanja. „Ovo nije roman.“ „ Ali mogu se primeniti ista pravila. Tvoji zapleti su logiĉni zbog toga što uvek postoji obrazac u psihi ubice. Bez obzira na to da li je u pitanju strast, pohlepa ili osveta. Šta god. Uvek postoji motiv, prilika i rasuĊivanje, koliko god da je uvrnuto. Moramo da koristimo logiku kako bismo ovo razluĉili.“ „Jebeš logiku, Dţuls.“ Sklopio je prste oko ruke koju je blago poloţila na njegove grudi. „Ţelim da budeš na prvom letu nazad za Konektikat.“ Ćutala je kratko, podsetivši sebe da se tako ponaša zato što se plaši za nju. „Razmišljala sam o tome. Bar sam pokušala da razmišljam. Mogla bih da se vratim...“ „DoĊavola, ima da se vratiš.“ Samo je odmahnula glavom. „Od kakve je to sada koristi? Već je poĉelo, Pole. Ne mogu da izbrišem ono što mi je Iv rekla. Štaviše, ne mogu da izbrišem svoju obavezu prema njoj.“ „Tvoja obaveza se završila“, podigao je papir, „kada si ovo dobila.“ Nije pogledala. Moţda je to neka vrsta kukaviĉluka, ali još neće testirati samu sebe. „Ĉak i pod uslovom da je to istina - a nije - povratak na istok ne bi ništa promenio. Već znam suviše toga o previše ljudi. Tajne, laţi, neugodnosti. Moţda bi ovo prestalo ako bih ćutala. Ali nisam spremna da provedem ostatak svog ţivota, ostatak Brendonovog ţivota u zavisnosti od neĉega što je moţda istina.“ Mrzeo je ĉinjenicu da deo njega, logiĉan deo, shvata da je ono što Dţulija govori razumno. Njen emotivni deo je naprosto ţeleo da ona bude bezbedna. „Moţeš javno objaviti da napuštaš projekat.“ „Neću to uĉiniti. Ne samo zbog toga što se to kosi s mojom savešću, već zbog toga što smatram da to ne bi bilo vaţno. Mogu da zakupim oglas u ĉasopisima Varajeti, Pablišers vikli, El-Ej i Njujork tajmsu. Mogu da se vratim i poĉnem da radim na novom projektu. Nakon koju nedelju, koji mesec, moţda bih poĉela da se opuštam. Tada bi mi se dogodila nesreća i moj sin bi ostao siroĉe.“ Odvojila je ruku od njegove i sklupĉala je uz bok. „Ne, isteraću ovo do kraja i to ovde, gde imam odreĊenu prednost." Ţeleo je da se svaĊa, da zahteva, da odvuĉe nju i Brendona na avion i odvede ih najdalje što je moguće. Ali njeno razmišljanje je imalo smisla. „Otići ćemo u policiju sa porukama i ispriĉati im svoje sumnje.“ Klimnula je glavom. Olakšanje zbog toga što se slaţe s njom, oslabilo je skoro koliko i strah. „ Ali mislim da ćemo biti verodostojniji kada Iv dobije izveštaj o avionu. Ako pronaĊu dokaz o sabotaţi, to će pomoći da nam poveruju.“ „Ţelim da mi stalno budeš pred oĉima.“ Zahvalno je podigla obe ruke. „I ja to ţelim.“ „Znaĉi, slaţeš se s tim da ostanem ovde veĉeras?" „Ne samo što se slaţem, već ću ti liĉno spremiti krevet u gostinjskoj sobi.“ „U gostinjskoj sobi?“ Uputila mu je izvinjavajući osmeh. „Brendon.“

„Brendon“, ponovio je Pol i ponovo je privukao u naruĉje. Iznenada se osetila tako sitnom, tako tananom. Tako njegovom. „Evo kako ćemo. Dok se ne navikne, pretvaraću se da spavam u gostinjskoj sobi.“ Razmislila je o tome i prešla rukom preko njegovih nagih leĊa. „Obiĉno sam voljna da kompromisom rešim pitanje.“ Zbunjeno se povukla. „Gde ti je majica?“ „Sigurno si bila sasvim komirana ako nisi primetila moje fantastiĉne nage grudi. Deĉko i ja smo igrali basket, sećaš se? Ovde ume da bude vruće.“ „Oh, da. Basket. Koš. Pre nije bilo koša.“ „Vraća joj se sećanje“, promrmlja Pol i poljubi je. „Postavio sam ga pre nekoliko sati.“ Srce joj se kravilo i kravilo. „Uĉinio si to za Brendona?“ ,,Na neki naĉin.“ Slegnuo je ramenima dok se igrao njenom kosom. „Odluĉio sam da ga zaslepim svojom superiornom veštinom. Ali, on se prišunjao i pobedio me. Deĉko je ţilav.“ Neverovatno dirnuta, obuhvatila mu je lice šakama. „A ja nikada nisam pomislila, nikada nisam mogla da zamislim da bih nekog mogla da volim koliko volim njega. Dok nisam upoznala tebe.“ ,,Dţulija!“ Nina je uletela u kuću kroz zadnja vrata i sjurila se u dnevnu sobu bez kucanja. Dţulija ju je prvi put videla do te mere iznurenu. Koţa joj je bila bleda, oĉi ogromne, obiĉno uredna kosa potpuno razbarušena. ,,Oh, boţe, jesi li dobro? Upravo sam ĉula.“ Dţulija se okrenula i prepustila se njenom drhtavom zagrljaju i blagom mirisu halstona. „Pilot je nazvao. Ţeleo je da se uveri da si dobro stigla kući. Rekao mi je...“ Utihnula je, stisnuvši je jaĉe. „Dobro sam. Sada sam dobro.“ ,,Ne razumem. Zaista.“ Povukla se, ali je svoje snaţne šake ĉvrsto zadrţala na Dţulijinim ramenima. ,,On je odliĉan pilot, a Ivin mehaniĉar je najbolji u branši. Ne shvatam kako je mogao da iskrsne ovakav problem." „Siguran sam da ćemo otkriti kad se završi pregled aviona.“ „Pregledaće svaki centimetar. Svaki centimetar. Ţao mi je.“ Povukla se ispustivši drhtav uzdah. „Sigurna sam da ti u ovom trenutku nije potrebno da me gledaš kako pucam po šavovima. Ali, kada sam ĉula morala sam da se uverim da nisi povreĊena.“ „Nimalo. U pravu si, Dţek je odliĉan pilot.“ „Šta mogu da uĉinim?“ Nini se vratila ţustrina. Bacila je pogled po obnovljenoj dnevnoj sobi, zadovoljna zbog toga što joj je Iv dozvolila da se pozabavi dekoracijom. ,,Da ti sipam piće? Da ti napunim kadu? Mogu da pozovem doktora gospoĊe B. Došao bi da ti da nešto za smirenje kako bi mogla da zaspiš.“ „Mislim da mi neće biti potrebna njegova pomoć, kada doĊe vreme za spavanje, ali hvala.“ Budući da joj se vratila staloţenost, Dţulija je uspela da se nasmeje. „Zapravo, ćini mi se da bi tebi dobro došlo jedno piće.“ „Moţda samo malo da sednem“, rekla je i potonula na naslon za ruke raskošne sofe. „Tako si smirena.“ ,,Sada“, odvratila je Dţulija. „Pre samo koji minut je bilo sasvim suprotno.“ Nina je zadrhtala i protrljala ruke kako bi odagnala hladnoću iz ruku. „Kad sam poslednji put letela, zadesila nas je oluja. Provela sam najuţasnijih petnaest minuta u ţivotu na visini od trideset pet hiljada stopa. Pretpostavljam da je i tebi bilo sliĉno.“ ,,To nije iskustvo koje bih rado ponovila.“ Ĉula je kao se zalupiše vrata kuhinje. ,,To je Brendon. Zasad ne ţelim da on zna za ovo.“ ,,Naravno.“ Nina se podiţe. „Znam da ne ţeliš da ga uznemiriš. Idem nazad kako bih postavila zasedu Iv i smireno joj ispriĉala novosti. Travers bi se izlanula.“ „Hvala ti, Nina.“ „Drago mi je što si dobro.“ Još jednom je stisnula Dţulijinu ruku. „Pazi na nju“, obratila se Polu. „Moţeš raĉunati na to.“ Izašla je kroz vrata terase i nameštala kosu dok je odlazila. Dţulija se okrenula i videla da je Brendon posmatra sa vrata kuhinje. Sa opreznim izrazom u oĉima i sumnjivim ljubiĉastim brkovima iznad usne. „Zašto mora da pazi na tebe?“ ,,To se samo tako kaţe“, odvratila je Dţulija i zaĉkiljila. „Sok od groţĊa?“ Sakrio je veći deo osmeha obrisavši usta šakom. „Aha. Travers je otvorila pakovanje i sve to. Mislio sam da bi bilo neuĉtivo da ga ne popijem.“ „Kladim se da si to pomislio.“ „Ĉovek oţedni kada igra jedan na jedan“, dodade Pol. ,,Da“, odvrati Brendon, „posebno kada pobeĊuje.“ ,,To je to, gmazu jedan, ubuduće se sam snalazi. “

Razmenili su muške poglede i Brendon je skoĉio na stolicu. „Jesi li dobro i sve to? Pol je rekao da si moţda uznemirena ili tako nešto.“ „Dobro sam“, odvratila je. „Zapravo, super sam. Moţda me moţeš ubediti da napravim nekoliko velikih brendoburgera.“ „Hej, kul. Sa pomfritom?“ „Ĉini mi se da sam... oh, zaboravila sam.“ Stavila je ruku na glavu svoga sina. „Veĉeras treba da veĉeram sa Iv. Obećala sam.“ Zbog toga što je osetila njegovo razoĉaranje, pokušala je da se ispravi. „Moţda bih mogla da je nazovem i pomerim veĉeru.“ „Nemoj zbog nas.“ Pol namignu Brendonu. „Derište i ja moţemo sami da se pobrinemo za veĉeru.“ „Da, ali...“ MeĊutim, Brendon je bio zainteresovan. „Znaš da kuvaš?“ „Znam li da kuvam? Znam i više od toga. Mogu da nas odvezem u Mekdonalds.“ ,,To!“ Poskoĉio je, a zatim se setio da sve zavisi od njegove majke pa je pogleda s nadom. Put do Mekdonaldsa podrazumeva razne, divne stvari. Ukljuĉujuĉi to da nema rašĉišćavanja stola nakon veĉere. ,,To je u redu, zar ne?“ „Da.“ Poljubila ga je u teme i nasmešila se Polu. ,,U redu je.“

Dvadeset treće poglavlje
Dugo opuštanje u vreloj vodi kade sa mirišljavim uljima, kremama i losionima. Petnaest luksuznih minuta baktanja sa puderom i šminkom. Kada je Dţulija obukla ledenoruţiĉaste veĉernje pantalone i nabrani sako, već se u potpunosti oporavila. Toliko se oporavila da je beskrajno zabavljalo to što Pol insistira na tome da je otprati do glavne kuće. „Mirišeš neverovatno.“ Podigao je njen zglob da njušne i gricnuo ga. „Moţda bi mogla kasnije da mi se pridruţiš u gostinjskoj sobi.“ „Moţda me moţeš ubediti u to.“ Zastala je pred vratima, okrenula se i zagrlila ga oko vrata. „Mogao bi da poĉneš razmišljati o tome kako ćeš me ubediti.“ Njene usne su blago dotakle njegove, a zatim ih je oboje prijatno iznenadila prepustivši se dugom poljupcu od kojeg zastaje dah. „A sada idi da kupiš sebi hamburger.“ Osetio je kao da mu se sva krv sliva iz mozga pravo ka preponama. „Dve stvari“, rekao je. „Brzo jedi.“ Nasmešila se. „Šta je drugo?“ „Pokazaću ti kada se vratiš kući.“ Krenuo je, a zatim dobacio preko ramena: „Jedi veoma brzo.“ Nasmešivši se samoj sebi, Dţulija je pokucala i zakljuĉila da će verovatno postaviti svetski rekord u brzom gutanju veĉere. „Zdravo, Travers.“ Prvi put domaćica nije gunĊala, već je osmotrila Dţuliju sa pomalo zabrinutim pogledom. Brzo se pretvorio u izraz sumnje i sekiracije. „Uznemirila se zbog vas.“ „Iv?“, upita Dţulija dok su se vrata zatvarala. „Uznemirila sam Iv?“ Zatim je shvatila da nije sigurna treba li da se nasmeje ili pak da opsuje. „Zbog aviona? Ne moţeš mene kriviti zbog toga što smo se zamalo srušili, Travers.“ MeĊutim, oĉigledno je to mogla, pošto je otišla nazad u kuhinju nakon što je oštrim gestom pokazala ka dnevnoj sobi. „Uvek je pravo zadovoljstvo ćaskati s tobom, doviknu Dţulija za njom i krenu ka sobi. Iv je bila tamo i šetkala se. Napred-nazad, kao egzotiĉna zver u kavezu. Emocije su je preplavile, tako snaţne, tako intenzivne, da su bile maltene vidljive. Oĉi su joj sijale, ali suze je suzdrţavala sve dok nije ugledala Dţuliju. Prvi put, ĉeliĉna volja ju je napustila. Bespomoćno odmahnuvši glavom, spustila se na sofu i poĉela da plaĉe. ,,Oh, ne, nemojte.“ Dţulija je preletela prostorijom poput metka i zagrlila je obraćajući joj se umirujućim glasom. Svila je zašuštala kada se Iv okrenula ka njoj. Njihovi mirisi su se sreli, suprotnih nota koje su se ipak sklapale u jedan usklaĊen, egzotiĉan parfem. ,,U redu je“, rekla je Dţulija, automatski izgovarajući reĉi, utešne koliko i pokreti njenih ruku. „Sada je sve u redu.“ „Mogla si da pogineš. Ne znam šta bih u tom sluĉaju.“ Nedugo od sloma, pokušavala je da povrati pribranost. Povukla se unazad, ţeleći da prouĉi Dţulijino lice. „Kunem ti se, Dţulija, nisam ni u jednom trenutku pomislila da bi neko otišao ovako daleko. Znala sam da će pokušati da me zaustave, ali nije mi palo na pamet da će pokušati da povrede tebe.“ „Nisam povreĊena. Neću biti povreĊena.“ ,,Ne. Zbog toga što nećemo nastaviti sa ovim.“ ,,Iv.“ Dţulija je potraţila maramicu u dţepu i dodala joj. „Upravo sam prošla kroz sve ovo s Polom. Ako sada prekinemo rad, to neće ništa promeniti, zar ne?“ Polako je obrisala suze. ,,Ne.“ Lagano, osećajući svoje godine, ustala je i prišla baru da sipa piće iz već otvorene flaše šampanjca. „Znaš više nego što bi trebalo da znaš.“ Njene pune usne se istanjiše. ,,U pitanju je moja odgovornost. Moja sebiĉnost.“ „Moj posao“, nastavi Dţulija. Iv otpi dobar gutljaj pre nego što napuni drugu ĉašu za Dţuliju. Devojka ima neţna ramena, pomislila je. Maltene krhka, a ipak dovoljno snaţna da pruţe podršku. ,,Ne ţeliš da prekineš rad?“ ,,Ne bih to mogla ĉak i kada bih htela. Ne ţelim.“ Prihvatila je ĉašu i kucnula kristal o kristal. „Ovde sam na duge staze.“ Pre nego što je uspela da otpije, Iv je uhvati za zglob. Oĉi joj iznenada postadoše veoma suve i vatrene. „Moţda ćeš me mrzeti pre nego što sve ovo bude gotovo.“

Stegla ju je tako snaţno da je Dţulija osetila svoj puls kako bije uz Ivin palac. ,,Ne, to je nemoguće.“ Iv je samo klimnula. Donela je odluku, na dobro ili na zlo. Ostalo je samo da završi posao. „Ponesi flašu, hoćeš li? Ješćemo na terasi.“ Drveće je bilo okićeno svetiljkama, a sveće su već gorele na staklenom stolu. U vrtu je već vladao tajac pred sumrak. Ĉuo se samo fijuk vetra koji se provlaći kroz lišće i muzika vode iz fontane. Gardenije su poĉele da cvetaju i njihov sladak miris lebdeo je svuda unaokolo. „Veĉeras moram da ti ispriĉam mnogo toga.“ Iv zastade kad je Travers stigla s punjenim peĉurkama. „Moţda će ti sve odjednom biti suviše, ali ĉini mi se da sam već predugo ĉekala.“ „Ovde sam da slušam, Iv.“ Klimnula je glavom. „Viktor me je jutros saĉekao u kolima. Ne mogu ti reći koliko mi je bilo drago što ga ponovo vidim i znam da smo u srcu i dalje zajedno. On je dobar ĉovek, Dţulija. U zamci je okolnosti, vaspitanja, religije. Ima li teţeg tereta od pokušaja da pratiš srce i savest? Uprkos problemima i bolu, s njim sam doţivela više srećnih trenutaka nego što mnoge ţene doţive za ĉitav ţivot.“ „Mislim da razumem.“ Dţulijin glas je bio poput senke. Neţan, utešan. „Ponekad se moţe voleti iako se unapred zna da kraj neće biti srećan. To ne znaĉi da je priĉa manje vaţna, manje znaĉajna." ,,Ne odustaj od svog srećnog kraja, Dţulija. Ţelim ga za tebe.“ Travers je ušla sa salatom i namrštila se zbog ĉinjenice da je Iv jedva dotakla prvo jelo, ali nije ništa rekla. „Reci mi kako ti se ĉini Kenet.“ ,,Pa...“ Shvativši da crkava od gladi, Dţulija je navalila na salatu. ,,Moram da kaţem da je drugaĉiji nego što sam ga zamišljala. Šarmantniji, opušteniji, više seksi.“ Prvi put nakon više sati, Iv je bila u stanju da se nasmeje. „Gospode, u pravu si. Nekada me je uţasno nerviralo to što muškarac moţe imati toliko seksepila i biti tako ukoĉen u vezi s tim. Uvek prave reĉi u pravo vreme. Osim onog poslednjeg puta.“ „Ispriĉao mi je.“ Izvila je usne. „IznenaĊena sam što je uspeo da izvuĉe ţivu glavu.“ „Nije se izvukao nepovreĊen. I bio je u pravu, naravno, u svemu što mi je rekao. Ipak, muškarcu je teško da shvati kroz šta ţena prolazi kada je primorana da bude na drugom mestu. Uprkos tome, uvek sam znala da na Keneta mogu da raĉunam.“ Dţulija je slušala šuškanje lišća i gugutanje noćnih ptica dok je Iv zurila u svoje vino. ,,Da li ste znali da je bio na vrhu stepeništa one noći kada je Delrikio odlepio, kada je Pol zamalo popio gadne batine?“ Zelene oĉi su sevnule. „Kenet?“ „Da, Kenet. Na vrhu stepeništa sa napunjenim pištoljem i spreman da ga upotrebi. Sasvim ste u pravu kada kaţete da na njega moţete da raĉunate.“ „Neka sam prokleta.“ Iv je odloţila viljušku, zamenivši je za ĉašu. ,,Nikada nije rekao ni reĉ.“ „Ima toga još, ako ţelite da ĉujete tuĊe mišljenje.“ „Volela bih da ĉujem tvoje.“ „Mislim da je bio zaljubljen u vas veći deo ţivota.“ Iv je zaustila da se nasmeje, ali Dţulija ju je tako smireno posmatrala. Sećanja, scene, polufraze, trenuci proleteli su joj kroz um tako brzo da je morala da spusti ĉašu. „Boţe, koliko smo nehatni prema ljudima.“ ,,Ne verujem da ţali ni zbog ijednog trenutka.“ „Ali ja ţalim.“ Iv je ćutala dok je Travers sluţila lososa. U glavi joj je bubnjalo, ĉulo se mnoštvo glasova. Pretnje, obećanja. Plašila se da će reći suviše, plašila da neke stvari nikada ne treba reći. „Dţulija, jesi li ponela diktafon?“ ,,Da, rekli ste da ţelite nešto da mi ispriĉate.“ „Volela bih sada da poĉnem.“ Iv se pretvarala da jede dok je Dţulija nameštala traku. „Sada već znaš šta osećam prema mnogim ljudima. Znaš kako je moj ţivot prepleten s njihovim ţivotima. Travers i Nina su došle kod mene nakon stihijskih poĉetaka. Keneta sam ukrala Šarloti iz inata. Majkl Torent, Toni, Rori, Dejmijan, sve same greške sa razliĉitim ishodima. Majkl Delrikio koji je prijao mojoj taštini, mojoj aroganciji. Zbog njega sam izgubila Drejka.“ ,,Ne razumem.“ „Drejk je provalio u moju kuću, krao i ţeleo da pronaĊe trake.“ ,,Drejk?“ Dţulija je trepnula kada je Iv kresnula šibicu da upali cigaretu. „Moţda nije pošteno kriviti Majkla. Najzad, Drejk je iskvaren još pre mnogo

godina. Ali, volim da ga krivim. Znao je za deĉakovu slabost prema kocki. DoĊavola, deĉakovu slabost prema svemu, i koristio je to. Drejk je slab, proraĉunat, nelojalan, ali je pripadao porodici.“ ,,Bio?“ „Otpustila sam ga“, odvrati Iv jednostavno, ,,kao svog agenta, kao svog nećaka.“ „Znaĉi zbog toga mi nije uzvraćao na pozive. Ţao mi je, Iv.“ Odmahnula je rukom. „Bog zna da ne ţelim da se zadrţavam na toj temi. Poenta je u tome da su svi ljudi iz mog ţivota imali izvesnog uticaja na njega, i jedni na druge. Rori mi je doneo Pola, hvala bogu, i to nas je vezalo. Pretpostavljam da sam sada vezana i za tu Lili, ako si u pravu što se nje tiĉe.“ Dţulija je morala da se nasmeši. „Dopala bi vam se.“ „Moţda.“ Slegla je ramenima. „Rori mi je doveo i Delrikija, a Delrikio mi je doveo Dejmijana. Vidiš kako svaki lik u priĉi menja tu priĉu, suptilno ili oĉigledno? Bez jednog od tih igraĉa, zaplet bi bio drugaĉiji.“ ,,Da li biste rekli da je Ĉarli Grej izmenio vaš zaplet?“ ,,Ĉarli.“ Iv se ĉeţnjivo nasmešila. „Ĉarli je ubrzao nešto što je bilo neizbeţno. Ako bih mogla da se vratim i promenim jednu stvar, promenila bih svoj odnos s Ĉarlijem. Da sam bila bolja prema njemu, manje usmerena, moţda bi za njega stvari bile drugaĉije. Ali ne mogu da se vratim.“ Pogled joj se izmenio i potamneo dok je posmatrala Dţuliju. „To je deo onoga što veĉeras ţelim da ti ispriĉam. Od svih ljudi koje sam upoznala i imala s njima neke veze tokom ţivota, dvoje su na njega najviše uticali. Viktor i Glorija.“ „Glorija Dubari?“ ,,Da. Besna je na mene. Oseća se izneverenom zbog toga što ću otkrili ono što smatra svojim liĉnim paklom. Ne ĉinim to iz osvete ili osvetoljubivosti. Ne ĉinim to olako. Od svega što sam ti ispriĉala, ovo je verovatno najteţe ali i najpotrebnije reći.“ ,,Od poĉetka vam govorim da nisam tu da sudim. Neću ni sada poĉeti.“ ,,Hoćeš“, odvratila je Iv neţnim glasom. „Bilo je to na poĉetku Glorijine karijere, kada je igrala mlade, nevine devojke, kikotave anĊele. Upoznala je jednog ĉoveka. Izgledao je uzbudljivo, uspešno, zavodniĉki i bio oţenjen. Poverila mi se, ne zbog toga što smo bile prijateljice, već zbog toga što sam i ja jednom pala na iste ĉari. Bio je to Majkl Torent.“ „Dubari i Torent?“ Ne postoje dva imena koja bi Iv mogla da poveţe a da više iznenade Dţuliju. „Proĉitala sam sve što moţe da se naĊe o njima. Nikada nisam ĉula ĉak ni glasinu.“ „Bili su veoma obazrivi. Pomogla sam im u tome. Glorija je bila oĉajniĉki zaljubljena. A tada još nije bila izgradila svoj imidţ za javnost. Sve se dogodilo otprilike dve godine pre nego što je upoznala Markusa i udala se za njega. Bilo je u njoj neke divljine, strasti za ţivotom. Strasti koju je otada naţalost potpuno ugušila.“ Dţulija je samo odmahnula glavom. Nije mogla da zamisli Gloriju Dubari kao divlju ili strasnu, kao što nije mogla da zamisli kako Iv skaĉe na sto i igra trbušni ples. Još manje od toga. ,,U to vreme Torent je bio oţenjen...“ Dţulija je brzo raĉunala. „Amelijom Grej.“ „Ĉarlijevom prvom suprugom, da. Njihov brak je brzo propadao. Bio je postavljen na loše temelje. Na temelje Majklove krivice. Iskoristio je svu svoju moć i uticaj da bi spreĉio Ĉarlija da dobije glavne uloge i nikada nije nauĉio da to prihvati.“ Dţulija je duboko udahnula. Ako je Glorijina nedozvoljena afera bila blag udarac, ovo je nokaut. ,,Da li vi to meni govorite da je Torent sabotirao Ĉarlijevu karijeru? Gospode, Iv, bili su prijatelji. Njihov odnos je legendaran. Torent je postao jedno od najcenjenijih imena u filmskoj industriji.“ „Postao je“, ponovi Iv. „Mogao je da završi na istom mestu da je bio strpljiv i odan. MeĊutim, izdao je prijatelja zbog sopstvenih strahova. Plašio se toga da će ga Ĉarli zaseniti. Izvršio je pritisak na studio, što su zvezde u to vreme mogle da uĉine, da Ĉarliju daju iskljuĉivo uloge drugara.“ ,,Da li je Ĉarli znao?“ „Moţda je sumnjao, ali nikada ne bi poverovao u to. Majkl se takoĊe ‟posluţio‟ sa sve ĉetiri Ĉarlijeve supruge. Priznao mi je to nedugo nakon Ĉarlijevog samoubistva. Zbog toga sam se i razvela od njega, kao i zbog krajnje dosade. Oţenio se Amelijom i krivica ga je nekoliko godina odrţavala. Zatim je upoznao Gloriju.“ ,,Vi ste im pomagali? Posle svega što je uradio, bez obzira na to šta ste o njemu mislili?“ „Pomagala sam Gloriji. Ĉarli je bio mrtav, ali ona je bila ţiva. Ja sam se oporavljala od katastrofe sa Tonijem i ova intriga mi je odvlaĉila paţnju. Sastajali su se u Bel Eru, doduše, to su ĉinili svi koji su se upuštali u nedozvoljene afere.“ Nasmešila se. „Ukljuĉujući mene.“ Zainteresovana, Dţulija je spustila bradu na otvorenu šaku.

„Zar nije bilo teško drţati igraĉe pod kontrolom? Samo pomislite na sve one portire koji su postali milioneri primajući silne napojnice.“ Iv je osetila kako se napetost rastaĉe uz smeh. „Divno vreme.“ U Dţulijinim oĉima sijalo je razumevanje. Interesovanje, a ne osuda. Ne još. ,,Uzbudljivo.“ „Greh obiĉno jeste.“ Slika je bila ţivopisna. Glamurozni, poznati, strasni igraju ţmurke sa pripadnicima ţute štampe i sumnjiĉavim supruţnicima. Privremeni ljubavnici u popodnevnom valjanju po senu - uţivajući u uzbuĊenju koje donosi greh koliko i u seksualnom zadovoljstvu. ,,Oh, da sam samo bila sobarica“, promrmljala je. „Diskrecija je bila krilatica hotela Bel Er“, rekla je Iv. „Ali, naravno, svi su znali da se tamo ide ako ţeliš koji sat privatnosti sa nekim ko ti nije muţ ili ţena. Amelija Grej nije bila budala. Zbog straha da ne budu otkriveni, Glorija i Majkl su svoje gnusne rituale parenja odrţavali u malim motelima. Moja gostinjska kuća još nije bila završena, inaĉe bih im je pozajmila. Ipak, uspeli su dovoljno dobro da obave šta su namerili. Ironija je u tome što su snimali zajedniĉki film dok su cepali ĉaršave po motelima.“ „Snebivljiva nevesta “, setila se Dţulija. „Gospode, igrao je njenog oca.“ ,,Ah, šta bi Heda ili Luela 3 uĉinile sa tom informacijom.“ Nije odolela, nasmejala se. „Ţao mi je, sigurna sam da je u to vreme bilo napeto i romantiĉno, ali toliko je kiĉ da mora biti smešno. Sva ta oĉinska frustracija i šegaĉenje ćerke na filmskom platnu, a zapravo su nakon snimanja jurili u sobu koja se izdaje na sate. Zamisli da su pobrkali tekst?“ Napetost je popustila dovoljno da se Iv zakikoće dok ispija vino. „Oh, gospode, to mi nikada nije sinulo.“ „Bilo bi divno. Kamera snima, a on kaţe: ‟Mlada damo, treba da te prebacim preko krila i dobro izudaram.‟“ ,,A njoj se pogled zacakli i usne zadrhte. ‟Da, oh, da, tata, molim te.‟“ „Rez, šalji u montaţu.“ Dţulija se nagnula unazad. „Bio bi to klasik.“ „Šteta što nijedno od njih nema smisla za humor. Ne bi i dan-danas brinuli zbog toga.“ Osećajući se dobro, Dţulija je dosula još vina u ĉaše. ,,Ne veruju valjda da bi afera koja se dogodila pre toliko godina danas šokirala ljude. Moţda bi pre trideset godina izbio skandal, ali koga bi danas bilo briga?“ „Gloriju - i njenog supruga. On je od one krute vrste muškaraca. Radosno bi bacio prvi kamen.“ „Venĉani su više od dvadeset pet godina. Ne mogu da ga zamislim kako traţi razvod zbog neĉega što se desilo u prošlosti.“ ,,Ne, ne mogu ni ja. Glorija to vidi drugaĉije. Postoji još nešto, Dţulija, i mada će Markusu biti teško da se nosi a tim, mislim da će uspeti. Ali, biće to pravi test.“ Ćutala je neko vreme, znajući da će njene reĉi biti poput grudve baĉene niz dugu, strmu padinu. Ubrzo će biti suviše teška da se zaustavi. „Baš oko premijere, Glorija je otkrila da nosi dete Majkla Torenta.“ Dţulija je prestala da se smeje. Taj bol je suviše dobro poznavala. „Ţao mi je. Kada otkriješ da si zatrudnela sa oţenjenim ĉovekom...“ „Nemaš mnogo mogućnosti“, završi Iv reĉenicu. „Bila je prestrašena, skrhana. Njena afera sa Majklom je već zamirala. Najpre se obratila njemu, naravno, bez sumnje histeriĉna i besna. Njegov brak je propao i bez obzira na trudnoću nije imao nameru da uleti u novi.“ „Ţao mi je“, ponovila je Dţulija zbog toga što su joj navirala sopstvena sećanja. „Sigurno je bila uplašena.“ „Oboje su se plašili skandala, odgovornosti i toga da će ostati vezani jedno za drugo suviše dugo. Obratila se meni. Nije imala nikog drugoga.“ „Ponovo ste joj pomogli.“ „Stala sam uz nju, kao prijateljica, kao ţena. Već se odluĉila za prekid trudnoće. Tada je to bilo nelegalno i ĉesto opasno.“ Dţulija je zatvorila oĉi. Drhtaj je došao brzo iz velike dubine. „Sigurno joj je bilo teško.“ „Zaista. Ĉula sam za kliniku u Francuskoj i otišle smo tamo. To je bilo veoma bolno za nju, Dţulija, ne samo fiziĉki. Taj izbor za ţenu nikada nije lak.“ „Imala je sreće što si uz nju. Da je bila sama...“ Ponovo je otvorila oĉi a one su bile vlaţne. Poput vlaţnog, sivog somota. „Kakav god izbor da ţena naĉini, teško je ako ga donosi sama.“

3

Hedda Hopper, Louella Parsons, kolumnistkinje koje su pisale o filmskim zvezĊama i svetu filma. (Prim. prev.)

„Bilo je to veoma sterilno, veoma tiho mesto. Sedela sam u maloj ĉekaonici belih zidova sa ĉasopisima na stolu i gledala kako Glorija plaĉe prekrivši lice rukama dok je negde odvoze. Brzo se završilo i nakon toga su me pustili da sedim sa njom u sobi. Dugo nije progovarala, satima. Zatim se okrenula i pogledala me. „‟Iv‟, rekla je, ‟znam da sam ispravno postupila, da mi je to bio jedini izbor, ali znam da me nikada ništa neće ovoliko boleti.‟“ Dţulija je obrisala suzu sa obraza. ,,Da li ste sigurni da to treba da objavite?“ „Verujem da treba, ali prepustiću odluku tebi, tvom srcu, nakon što ĉuješ ostatak.“ Dţulija je ustala. Nije bila sigurna odakle su ţivci iskoĉili, ali komešali su se ispod njene koţe, kao da je svrbi nešto što ne moţe da dohvati. „Odluka ne treba da bude moja, Iv. Sud pripada nekome na koga je priĉa uticala, a ne na posmatraĉa.“ ,,Od trenutka kada si došla ovde, nisi bila obiĉni posmatraĉ. Znam da si pokušala to da budeš, da bi više volela da je tako, ali to je nemoguće.“ „Moţda sam izgubila objektivnost i moţda se nadam da ću na taj naĉin napisati bolju knjigu. Ali, nije moje da odluĉim hoću li ukljuĉiti ili pak iskljuĉiti nešto do te mere intimno.“ „Zar postoji neko bolji od tebe?“, promrmlja Iv i pokaza ka stolici. ,,Molim te, sedi. Ispriĉaću ti ostatak.“ Oklevala je, mada nije bila sigurna zašto. Noć je brzo padala i gorele su samo sitne svetiljke i sveće. Svetlo je napravilo oreol oko Iv, a iz senke se ĉulo huktanje sove. Dţulija je sela i ĉekala. „Nastavite.“ „Glorija se vratila kući. Skupila krhotine ţivota. Za godinu dana je upoznala Markusa i zapoĉela nov ţivot. Te iste godine, ja sam upoznala Viktora. Nismo se razvlaĉili po diskretnim hotelima ili sumornim motelima. To nije bio samo blesak strasti, već spor, uporan plamen koji nas je drţao jedno uz drugo. Pretpostavljam da je po drugim taĉkama naš odnos imao mnoge sliĉnosti sa odnosom Majkla i Glorije. Bio je oţenjen i mada je bio u nesrećnom braku, nismo mogli da objavimo vezu. Znala sam, iako su mi bile potrebne godine da to prihvatim, da nikada nećemo biti par izvan naših sopstvenih zidova.“ Pogledala je oko sebe, dok je Dţulija ćutala. Svetlo sa prozora kuhinje prelivalo se preko geranijuma. Meseĉina je presecala zapenjenu vodu fontane i pretvarala je u teĉno srebro. Oko svega toga nalazio se zid, zatvarajući je unutra, izdvojenu od ostalih ljudi. „Voleli smo da boravimo ovde, voleli smo ovu kuću, a samo šaĉica ljudi koje oboje poznajemo i kojima verujemo znala je našu tajnu. Neću se pretvarati da me to nije vreĊalo, da ne mrzim njegovu ţenu i da ponekad nisam mrzela i samog Viktora, zbog svega što mi je oduzeto. Zbog laţi sa kojima sam ţivela. Zbog jedne laţi i zbog jedne oduzete stvari više od svega.“ Sada je ona ustala i krenula ka cveću, duboko udišući njegov miris, kao da tu pronalazi hranu koju nije dobila za stolom. Znala je da je u ovome suština. Suština svega, taĉka sa koje više nema povratka. Polako se vratila nazad, ali nije sela. „Glorija se udala za Markusa godinu dana nakon našeg puta u Francusku. Za dva meseca je bila ponovo trudna i beskrajno srećna. Nekoliko nedelja posle toga, ja sam bila trudna i vrlo nesrećna.“ ,,Vi?“ Dţulija je upila informaciju uz trzaj, a zatim ustala da uhvati Iv za ruku. „Ţao mi je.“ „Neka ti ne bude ţao.“ Iv ju je stegla ĉvršće. „Sedi sa mnom. Pusti me da završim.“ Zajedno su sele i dalje se drţeći za ruke. Sveće su gorele izmeĊu njih, bacajući svetlo i senke preko Ivinog lica. Dţulija nije bila sigurna šta vidi. Tugu, bol, nadu. „Bilo mi je skoro ĉetrdeset godina i odavno sam odustala od ideje da imam decu. Trudnoća me je plašila, ne samo zbog godina, već zbog okolnosti. Nisam se plašila mišljenja javnosti, bar ne zbog sebe.“ „Dete je bilo Viktorovo", promrmljala je Dţulija, osećajući lupanje srca kao ranu u boku. ,,Da, bilo je Viktorovo, a on je po zakonu drţave i crkve bio vezan za drugu ţenu.“ „Ali, voleo je vas.“ Dţulija je prinela Ivinu ruku svom obrazu kako bi je utešila. „Kako je reagovao kada ste mu rekli?“ „Nisam mu rekla. Nikada mu nisam rekla.“ ,,Oh, Iv, kako ste mogli to da sakriiete od njega? To je njegovo dete, koliko i vaše. Imao je pravo da zna.“ „Znaš li koliko je oĉajno ţeleo decu?“ Tamnih oĉiju, Iv se nagnula bliţe. „Nilcada, nikada nije sebi oprostio zbog gubitka jednog deteta. Da, stvari su mogle da se promene da sam mu rekla. Zarobila bih ga uz sebe detetom kao da sam ga zarobila krivicom, Bogom i tugom. Nisam to mogla, nisam to ţelela da uradim.“

Dţulija je saĉekala da Iv drhtavim rukama sipa još vina. „Razumem. Mislim da razumem“, ispravila je samu sebe. „Nikada nisam roditeljima rekla ime Brendonovog oca iz sliĉnog razloga. Nisam mogla da podnesem pomisao da bude sa mnom samo zbog deteta koje je zaĉeto sluĉajno. “ Iv je otpila gutljaj, a zatim još jedan. „Dete je bilo u meni i smatrala sam, i dalje smatram, da je izbor moj. Ţelela sam da mu kaţem, da podelim to s njim, makar na jedan dan. Ali, to bi bilo gore od laţi. Odluĉila sam da se vratim u Francusku i povedem Travers. Nisam mogla da traţim to od Glorije, nisam mogla ĉak ni da joj kaţem dok je razdragano birala ime i štrikala deĉje patofne. “ ,,Iv, ne moraš da mi objašnjavaš. Znam.“ ,,Da, znaš. Samo ţena koja je morala da se suoĉi sa istim izborom moţe da razume. Travers...“ Iv je nespretno pokušavala da upali šibicu, a zatim se zahvalno naslonila kada je Dţulija kresnula umesto nje. „Travers je takoĊe razumela.“ Ispustila je oblak dima. „Imala je dete, a ipak, u isto vreme, nikada nije mogla da ga ima. Zato sam se vratila u Francusku s njom.“ Ništa nije delovalo tako hladno, tako beznadeţno kao ĉisti, beli zidovi sobe za pregled. Doktor je imao neţan glas, neţne ruke i neţne oĉi. Ništa od toga nije bilo vaţno. Iv je istrpela pregled i tupo odgovorila na sva neophodna pitanja. Nikada nije skrenula pogled sa ĉistih, belih zidova. Takav je bio njen ţivot. Bezizraţajan i prazan. U to niko ne bi poverovao, naravno. Ţivot Iv Benedikt, zvezde, boginje filmskog platna, ţene za kojom muškarci ţude i kojoj ţene zavide, ne moţe biti takav. Kako bi iko mogao razumeti da bi se odrekla svega, svakog trenutka svog ţivota, samo da bude obiĉna ţena? Obiĉna ţena obiĉnog muškarca koja treba da rodi obiĉno dete? Zbog toga što je ona Iv Benedikt, zbog toga što je otac Viktor Flanigan, dete ne moţe biti obiĉno. Dete ne moţe ĉak ni da postoji. Nije ţelela da zna nosi li deĉaka ili devojĉicu. Ali, ipak se pitala. Nije smela sebi dozvoliti da razmišlja kako bi dopustila tim ćelijama da rastu, da se razvijaju, da postanu neko. Ipak, ĉesto je upravo to zamišljala. Dete bi imalo Viktorove oĉi. Kad bi se prepustila tim maštarijama, maltene bi se onesvestila od ljubavi i ĉeţnje. Ovde ne moţe biti ljubavi, a svakako ne moţe biti ĉeţnje. Sedela je, slušala dok doktor objašnjava jednostavnost postupka, dok neţnim, umirujućim glasom obećava da neće mnogo boleti. Osetila je ukus sopstvenih suza kad je jedna skliznula niz obraz do usana. To osećanje je budalasto, niĉemu ne vodi. I druge ţene su bile na ovom raskršću i prešle preko njega. Ako bude ţalila, ţiveće s tim. Dok god bude znala da je naĉinila pravi izbor. Nije govorila kad je sestra došla da je pripremi. Još neţnih, sposobnih ruku, još tihih, umirujućih reĉi. Iv je zadrhtala kad je pomislila na ţene koje nemaju njeno bogatstvo. Na svoje sestre za koje je jedino rešenje trudnoće koju je trebalo prekinuti, predstavljala neka mraĉna, zabaĉena prostorija. Mirno je leţala na kolicima, osetivši samo brzu ţaoku igle. Rekli su joj da je to radi njenog opuštanja. Izgurali su je napolje. Posmatrala je plafon. Za koji ĉas će se naći u sali za operacije. Tada, za manje vremena nego što je potrebno da se ĉitava stvar prepriĉa, ponovo će izaći i oporaviti se u jednoj od luksuznih privatnih soba sa pogledom na planine u daijini. Setila se kako je Glorija izgledala kada je zabacila ruke preko oĉiju. Iv je odmahnula glavom. Bila je pospana od lekova, u glavi joj se mutilo, osećaj je bio nestvaran. Pomislila je da ĉuje bebu kako plaĉe. Ali to je nemoguće. Njena beba još nije ni postala beba. Nikada neće ni postati. Ugledala je doktorove oĉi, neţne, saosećajne oĉi iznad hirurške maske. Posegnula je ka njegovoj ruci, ali nije mogla da je oseti. „Molim vas... Ja ne mogu... Ţelim ovu bebu.“ Kada se probudila bila je u krevetu, u jednoj od onih lepih soba gde se sunce probija kroz otvore na roletnama. Videla je da Travers sedi na stolici pokraj nje. Mada nije progovorila, uspela je da je dodirne. ,,U redu je“, rekla je Travers uzevši je za ruku. „Zaustavila si ih na vreme.“ „Rodili ste bebu“, prošaputala je Dţulija. „Bilo je to Viktorovo dete, zaĉeto u ljubavi. Retko i dragoceno. Dok su me vozili niz hodnik, shvatila sam da ono što je ispravno za Gloriju nije ispravno za mene. Da nisam prošla kroz sve to sa njom, ne znam da li bih donela pravu odluku za sebe.“ „Kako to da ste rodili dete i saĉuvali tu tajnu svih ovih godina?“

„Kada sam odluĉila da rodim, sve sam isplanirala. Vratila sam se u Sjedinjene Drţave, ali sam otišla u Njujork. Uspela sam da navedem neke ljude da mi daju ulogu u brodvejskoj predstavi. Bilo je potrebno neko vreme da se pronaĊe odgovarajući scenario, reditelj i ekipa. A meni je bilo neophodno vreme. Kada sam ušla u šesti mesec i više nisam mogla lako da skrivam svoje stanje, otišla sam u Švajcarsku, u zamak koji su moji advokati kupili. Ţivela sam tamo sa Travers, kao gospoĊa Konstantin. Nestala sam na tri meseca. Viktor je poludeo i pokušao da me pronaĊe, ali ţivela sam mirno i tiho. Pri kraju osmog meseca sam otišla u privatnu kliniku, pod imenom Elen van Dajk. Lekari su bili zabrinuti. Tada nije bilo uobiĉajeno da ţena u tim godinama prvi put raĊa.“ I sama, pomislila je Dţulija. ,,Da li je trudnoća bila teška?“ ,,Zamorna“, odvrati Iv uz osmeh. ,,I teška, da, zbog toga što sam ţelela Viktora uz sebe, a nisam mogla da ga imam. Bilo je komplikacija. Tek nekoliko godina kasnije sam otkrila da će to biti moje jedino dete. Da neću moći ponovo da zaĉnem.“ Odbacila je tu misao. „Porodila sam se dve nedelje pre termina. Reĉeno mi je da je poroĊaj relativno kratko trajao s obzirom na to da je prva trudnoća u pitanju. Samo deset sati. Ĉinilo mi se da je trajao deset dana.“ Pošto ţene zaborave na bol i strahote kroz koje proĊu na poroĊaju, Dţulija je mogla da se nasmeje. „Znam. Moj poroĊaj je trajao trinaest sati. Ĉinilo mi se da će trajati do kraja ţivota.“ Pogledi su im se susreli preko plamena sveća. ,,A beba?“ „Beba je bila sitna, jedva tri kilograma. Prelepa, nešto najlepše na svetu. Ruţiĉasta i savršena, krupnih mudrih oĉiju. Pustili su me da je malo drţim. Taj ţivot koji je rastao u meni. Zaspala je i ja sam je gledala kako spava. Viktor mi nikada u ţivotu nije bio toliko potreban kao tokom tih nekoliko sati.“ ,,Znam.“ Poloţila je svoju šaku preko Ivine. „Nisam bila zaljubljena u Linkolna. Bar u vreme kada se Brendon rodio, ali ţelela sam da bude tu. Bio mi je potreban. Moji roditelji su bili divni, ali to nije isto. Drago mi je što je Travers bila s vama.“ „Bila bih izgubljena bez nje.“ „Moţete li mi reći šta se dogodilo s bebom?“ Iv je zamišljeno gledala u njihove spojene šake. „Trebalo je da ostanem u Švajcarskoj još tri nedelje, a zatim da se vratim i zapoĉnem sa probama predstave Madam zahteva. Napustila sam bolnicu i dete, zbog toga što sam smatrala da je najbolje brzo preseći svaki kontakt. Najbolje za mene. Advokati su mi doneli nekoliko ispunjenih formulara potencijalnih roditelja za usvajanje i liĉno sam ih pregledala. Zahtevala sam bar toliko kontrole. Dţulija, volela sam to dete. Ţelela sam najbolje za njega.“ „Naravno da ste ţeleli najbolje. Mogu samo da zamislim koliko ste patili kada ste se odrekli svoje bebe.“ „Kao da sam umrla. Ali, znala sam da ona nikada neće biti moje dete. Imala sam samo jedan izbor - da se pobrinem da ima najbolji mogući poĉetak. Liĉno sam odabrala roditelje i tokom godina, uprkos neodobravanju svojih advokata, insistirala sam da mi šalju izveštaje o njenom napredovanju. “ ,,Oh, Iv, tako ste samo produţavali patnju.“ „Ne, ne.“ Brzo je porekla. „Tako sam iznova potvrĊivala da radim pravu stvar. Postala je sve ono ĉemu sam se nadala. Pametna, lepa i puna ljubavi. Bila je suviše mlada kada je morala da proĊe kroz sliĉan bol.“ Iv je okrenula šaku i stegla Dţulijine prste. „Ali nije mu podlegla. Nisam imala prava da je vratim u svoj ţivot. MeĊutim, kao i kada sam je se odrekla, nisam imala izbora.“ Ne toliko zbog reĉi, već više zbog pogleda u Ivinim oĉima Dţulija je ostala bez daha. Taj pogled je bio gladan, uplašen i bistar kao reka. Instinktivno je pokušala da trgne ruku, ali Iv ju je ĉvrsto drţala. „Iv, povreĊuješ me.“ ,,Ne ţelim to. Ali, moram.“ „Šta pokušavaš da mi kaţeš?“ „Zamolila sam te da doĊeš i ispriĉaš moju priĉu, zbog toga što niko na to nema više prava da je ĉuje od tebe.“ Gledala ju je u oĉi istom neumoljivom snagom kao što ju je drţala za ruku. ,,Ti si moje dete, Dţulija. Moje jedino dete.“ ,,Ne verujem vam.“ Oslobodila je ruku i ustala tako brzo da je stolica poletela unazad. „Ovo što pokušavate da uradite vredno je prezira." „Veruješ mi.“

,,Ne. Ne verujem.“ Povukla se unazad za još jedan korak, provukavši obe ruke kroz kosu. Morala je da se bori za svaki dah, da savlada gorki gnev u grlu. „Kako ste mogli ovo da uradite? Kako ste mogli ovako da me iskoristite? Znate da sam usvojena. Izmislili ste sve ovo samo da biste manipulisali mnome.“ „Znaš da nije tako.“ Iv je polako ustala, pridrţavajući se jednom rukom za sto. Kolena su joj se tresla. ,,I znaš da govorim istinu.“ Pogledi su im se sreli. „Zbog toga što to osećaš i vidiš. Imam i dokaze, ako su ti potrebni. Karton iz bolnice, dokumenta o usvajanju, moju prepisku s advokatima. Ali tiveć znaš istinu. Dţulija...“ Posegnula je ka njoj i oĉi su joj zasuzile dok je posmatrala kako se suze prelivaju iz oĉiju njene kćerke. „Ne dodiruj me!“ Vrisnula je Dţulija, a zatim šakama prekrila usta jer se plašila da će nastaviti da vrišti. „Draga, molim te da razumeš. Nisam ovo uradila, ništa od ovoga nisam uradila da bih te povredila.“ „Zašto onda? Zašto?“ Nova i nova osećanja samo su navirala dok nije pomislila da će eksplodirati od njihove teţine. Zar je ova ţena, ţena koja je pre nekoliko meseci bila samo lice sa filmskog platna, ime u ĉasopisu, zar je ona njena majka? Mada je ţelela vrišteći to da porekne, pogledala je Iv obasjanu meseĉinom i znala. „Dovela si me ovde, uplela u svoj ţivot i igrala igrice sa mnom, sa svima...“ „Bila si mi potrebna.“ „Ti si imala potrebu.“ Dţulijin glas je sekao poput noţa. „Ti? DoĊavola s tobom.“ Zaslepljena tugom, gurnula je sto i oborila ga. Kristal i porcelan se razbiše. „Prokleta da si. Misliš li da treba da marim za to? Oĉekuješ li da ti potrĉim u zagrljaj? Misliš li da iznenada treba da osetim izliv ljubavi?“ Obrisala je suze s lica dok je Iv stajala bez reĉi. „Ne osećam to. Prezirem te, mrzim te što si mi rekla, zbog svega. Kunem se da bih mogla da te ubijem zbog toga što si mi upravo ispriĉala. Odlazite odavde! “ Okrenula se ka Nini i Travers koje su dojurile iz kuće. „DoĊavola, odlazite odavde. Ovo nema nikakve veze s vama.“ „Vratite se unutra“, reĉe Iv tiho i ne gledajući ih. „Vratite se, molim vas. Ovo je izmeĊu Dţulije i mene.“ „Nema niĉega izmeĊu tebe i mene“, uspela je Dţulija da izgovori dok su joj jecaji navirali u grlu. ,,Niĉega.“ „Zelim samo priliku, Dţulija.“ „Imala si je“, brecnula se. „Treba li da ti zahvalim što si odustala od abortusa? U redu, hvala ti. Ali moja zahvalnost prestaje u trenutku kada si potpisala papire kojima me se odriĉeš. A zašto si to uĉinila? Nisam se uklapala u tvoj stil ţivota. Zbog toga što sam bila greška, nesrećan sluĉaj. To je sve što smo nas dve jedna drugoj, Iv. Uzajamna greška.“ Suze su joj gušile glas, ali ih je potiskivala. „Imala sam majku koja me je volela. Ti nikada ne moţeš da je zameniš. I nikada ti neću oprostiti zbog toga što si mi rekla nešto što nisam ţelela i nisam morala da znam.“ ,,I ja sam te volela“, reĉe Iv uz sve dostojanstvo koje je uspela da skupi. ,,To je samo najnovija u ĉitavom nizu laţi. Ne pribliţavaj mi se“, upozori je kada je Iv zakoraĉila napred. ,,Ne znam šta bih mogla da uradim ako mi priĊeš.“ Okrenula se i otrĉala u vrt, beţeći od prošlosti. Iv je prekrila lice šakama i od bola se ljuljala napred-nazad. Kada je Travers došla da je odvede unutra, kretala se mlitavo poput deteta.

Dvadeset ĉetvrto poglavlje
Dţulija nije mogla da pobegne od besa niti od straha, nije mogla da pobegne od osećaja gubitka i izdaje. Dok je jurila kroz meseĉinu i senke, nosila je sve to sa sobom, zajedno s tugom i zbunjenošću koje su joj se komešale i izazivale muĉninu u stomaku. Iv. Još je videla njeno lice, te tamne, ţestoke i intenzivne oĉi, široka, nenasmešena usta. Uz drhtav jecaj, Dţulija je podigla prste ka svojim usnama. Oh, boţe, oh boţe, isti oblik, ista punaĉka donja usna. Prsti su joj se tresli dok ih je skupljala u pesnice i nastavljala da trĉi. Nije primetila Lajla kraj uskog balkona iznad garaţe, sa dvogledom oko vrata i zadovoljnim izrazom lica. Izletela je na terasu, pesnice stisnute uz nemiran stomak. Petljala je vlaţnom šakom oko kvake pre nego što je opsovala, šutnula vrata i ponovo se dohvatila kvake. Pol je otvorio vrata sa unutrašnje strane i uhvatio je za laktove kada se zateturala unutra. ,,Opa!“ Brzo se nasmejao dok ju je pridrţavao. „Sigurno sam ti nedostajao...“, zaćutao je kad je shvatio da ona drhti. Uhvativši je za bradu, nagnuo joj je glavu unazad i ugledao ranjen izraz lica. „Šta je bilo? Da li se nešto dogodilo Iv?“ ,,Ne.“ Izgubljen, bespomoćan izraz, pretvorio se u gnevnu masku. ,,Iv je dobro, baš dobro i fino. Zašto ne bi bila? Ona vuĉe sve konce.“ Pokušala je da se otrgne, ali ĉvrsto ju je drţao. „Pusti me, Pole.“ „Ĉim mi kaţeš šta te uznemirilo. Hajde.“ Ponovo je gurnuo napolje. ,,Izgledaš kao da ti je potrebno malo vazduha.“ „Brendon...“ „Ĉvrsto spava. Pošto je njegova soba na drugom kraju kuće, mislim da mu neće smetati ako ovde budemo razgovarali. Zašto ne sedneš?“ „Zato što ne ţelim da sedim. Ne ţelim da me drţiš, umiruješ i tapkaš po glavi. Ţelim da me pustiš.“ Pustio ju je, podigavši ruke sa okrenutim dlanovima. „Eto. Šta još mogu da uĉinim za tebe?“ „Nemoj koristiti taj britanski ton. Nisam raspoloţena.“ ,,U redu, Dţuls.“ Naslonio je kuk na sto. ,,Za šta si raspoloţena?“ „Mogla bih da je ubijem.“ Koraĉala je uz stazu i niz nju, sa svetla u senku i nazad na svetlo. Dok se okretala, išĉupala je jedan ruţiĉasti geranijum i pokidala cvet na komadiće. Somotaste latice su pale na zemlju gde ih je izgazila nogama. „Sve ovo je bio jedan od njenih ĉuvenih manevara. Dovela me je ovde, poveravala mi se, navela me da joj verujem - da je zavolim. I bila je sigurna - tako jebeno sigurna da ću upasti pravo u njenu zamku. Misliš li da je smatrala da ću biti zahvalna, poĉastvovana, polaskana zbog toga što sam povezana s njom na taj naĉin?“ Posmatrao je kako baca osakaćenu stabljiku. „Ne mogu reći kako je ona smatrala da ćeš se ti osećati. Da li bi mi objasnila o ĉemu se radi?“ Podigla je glavu. Na trenutak je zaboravila da je on tu. Stajao je dokono naslonjen na sto i posmatrao je. Osmatrao. To im je zajedniĉko, pomislila je gorko. Postoje oni koji stoje i posmatraju, beleţe i izveštavaju, paţljivo primećujući kako drugi ţive, kako se osećaju, šta su rekli dok ih prepredeni prsti sudbine vuku kroz ţivot. Samo što je ovoga puta ona izmanipulisana. „Znao si.“ U njoj se podigao novi talas besa. „Sve vreme si znao. Od tebe nikada ništa nije skrivala. Stajao si sa strane i posmatrao, ĉekao, znajući da će mi ovo uraditi. Koju je ulogu odredila za tebe, Pole? Da li si ti heroj koji smireno skuplja komadiće nakon kraha?“ Strpljenje ga je izdavalo. Odgurnuo se od stola i stao pred nju. ,,Ne mogu da potvrdim niti poreknem dok mi ne kaţeš šta sam to navodno znao.“ ,,Da mi je ona majka.“ Dţulija mu je bacila te reĉi u lice, osećajući ukus svakoga gorkog slova na jeziku. ,,Da mi je Iv Benedikt majka.“ Nije bio svestan pokreta, ali stegao ju je šakama za ruke. „O ĉemu, doĊavola, priĉaš?“ „Veĉeras mi je rekla.“ Nije se otrgla. Umesto toga je zgrabila šakama njegovu košulju i nagnula se ka njemu. „Sigurno je mislila da je vreme za razgovor izmeĊu majke i kćerke. Prošlo je samo dvadeset osam godina.“ Prodrmusao ju je ţustro i grubo. U glasujoj se osećala histerija, a njemu je bes bio draţi. „Šta ti je rekla? Šta ti je taĉno rekla?“ Polako je podigla glavu. Mada nije popustila stisak na košulji, govorila je smireno i jasno, kao da objašnjava veoma sloţen problem detetu koje slabije shvata. ,,Da se pre dvadeset osam godina tajno porodila u

Švajcarskoj. Pošto u njenom ţivotu nije bilo mesta za takvu vrstu neugodnosti, odrekla se deteta. Mene. Dala me je na usvajanje.“ Grohotom bi se nasmejao da nije ugledao stihiju u njenim oĉima. Njene oĉi... ne njihova boja, već oblik. Veoma polako, podigao je ruke ka njenoj kosi. Ne gledajući nijansu, već teksturu. Usne su joj drhtale. A usta... „Gospode boţe.“ Grleći je, zurio je u njeno lice kao da ga nikada ranije nije video. Moţda i nije, shvatio je. Kako bi mu inaĉe promakle sliĉnosti? Oh, bile su suptilne, ali bile su tu. Kako je mogao da voli obe, a da to ne vidi, da ne zna? „Liĉno ti je rekla?“ ,,Da, mada se ĉudim da nije naredila Nini da zapiše podsetnik. ‟lspriĉati Dţuliji tajnu o njenom roĊenju tokom veĉere. U osam sati.‟“ Tada ga je odgurnula i okrenula mu leĊa. ,,Oh, mrzim je zbog ovoga. Mrzim je zbog onoga što mi je otela.“ Naglo se okrenula, a kosa joj je zalepršala i najzad se smirila na ramenima. Drhtavica je prošla, tako da je stajala pravo poput koplja na hladnoj, beloi meseĉini dok su osećanja kapale sa nje poput znoja. „Moj ţivot, svaki trenutak mog ţivota se promenio u sekundi. Kako bilo šta moţe ponovo biti isto?“ Nije bilo odgovora. Još se borio da upije tu ĉinjenicu koju mu je bacila u lice. Ţena koju je voleo veći deo ţivota majka je ţene sa kojom ţeli da provede ostatak ţivota. „Moraćeš da mi daš malo vremena da ovo prihvatim. Mislim da znam kako se osećaš, ali...“ ,,Ne.“ Ta reĉ je izletela iz nje. Zaista, bila je toliko vrela da se bliţila taĉki kljuĉanja. Njene oĉi, glas, pesnice kruto skupljene uz bokove. „Ne moţeš znati ni izbliza. Kao dete sam se ponekada pitala. To je normalno, zar ne? Ko su oni, ko su ti ljudi koji me nisu ţeleli? Zašto su me se odrekli? Kako su izgledali, kako su zvuĉali? Izmišljala sam priĉe - da su se oĉajniĉki voleli, ali da je on ubijen, a ona ostala siromašna i sama. Ili da je ona umrla na poroĊaju pre nego što se on vratio da je spase, i mene. Mnogo simpatiĉnih, izmišljenih priĉa. MeĊutim, ostavila sam ih za sobom, zbog svojih roditelja...“ Podigla je ruku da pokrije oĉi na ĉasak dok ju je bol razdirao. „Oni su me voleli, oni su me ţeleli. Nisam ĉesto razmišljala o tome da sam usvojena. Zapravo, na veoma duge periode sam to ĉak i zaboravljala, pošto mi je ţivot bio tako normalan. Ali, onda me je pogodilo. Dok sam bila trudna s Brendonom, zapitala sam se da li je ona bila poput mene. Tuţna, uplašena i sama.“ ,,Dţuls...“ ,,Ne, nemoj, molim te.“ Istog trena se povukla i ćvrsto obmotala ruke oko sebe kao da se brani. ,,Ne ţelim da me grliš. Ne ţelim tvoje saosećanje niti razumevanje.“ „Šta ţeliš?“ ,,Da se vratim.“ Oĉaj se ušunjao u njen glas poput lopova. ,,Da mogu da se vratim u trenutak pre nego što je poĉela da mi priĉa tu priĉu. Da je zaustavim. Da je navedem da shvati da je to jedna laţ s kojom moţe da ţivi. Zašto to nije shvatila, Pole? Zašto nije shvatila da će istina sve uništiti? Oduzela mi je identitet, narušila uspomene i ostavila me bez korena. Ne znam ko sam. Ne znam šta sam.“ „Ista si osoba kao i pre sat vremena.“ „Nisam, zar ne vidiš to?“ Podigla je obe ruke i bile su prazne. Kao i njeno nasleĊe. „Sve što jesam izgraĊeno je na toj jednoj laţi i svim ostalim koje su je potom sledile. Rodila me je u tajnosti, pod imenom koje je pozajmila iz scenarija. Zatim je otišla i nastavila svoj ţivot tamo gde ga je prekinula. Ĉak nikada nije rekla ni...“ Reĉi su drhtavo zastale, a zatim ponovo krenule u vidu promuklog šapata. „Viktoru. Viktor Flanigan je moj otac.“ To je bila jedina stvar koja Pola nije iznenadila. Uzeo ju je za ruku i shvatio da je ledena i kruta na dodir. Sklupĉao je njene prste unutar svojih šaka da ih ugreje. ,,On ne zna?“ Uspela je samo da odmahne glavom. Lice mu je bilo bledo na meseĉini, oĉi tamne. Da li zna, pitala se. Da li zna da posmatra potpunog stranca? „Gospode, Pole, šta je uĉinila? Šta je uĉinila svima nama?“ Zagrlio ju je uprkos otporu. ,,Ne znam kakve su posledice, Dţulija. Ali znam da ćeš prebroditi sve što sada osećaš. Preţivela si razvod svojih roditelja, njihovu smrt, donela Brendona na svet bez podrške njegovog oca.“ Ćvrsto je zatvorila oĉi, nadajući se da će izbrisati izraz Ivinog lica - sa suzama koje poĉinju da se prelivaju, ostavljajući nadu i potrebu za sobom. „Kako da je gledam bez mrţnje, kako da je ne mrzim zbog toga što je tako dugo mogla da ţivi bez mene?“ „Misliš li da je bilo lako?“ promrmljao je. ,,Za nju, da.“ Povukla se da nestrpljivo obriše suze. Poslednja stvar koju treba da oseća jeste saosećanje. „DoĊavola. Znam kroz šta je prošla. Neverica, panika, jad - sve faze. Boţe, Pole, znam koliko trudnoća boli kada znaš da ĉovek kojeg voliš, ili misliš da voliš, nikada neće stvoriti porodicu s tobom.“ „Moţda je baš zbog toga mislila da moţe da ti kaţe.“

„Pogrešila je.“ Sada je bila smirena i metodiĉna. „TakoĊe znam još jednu stvar. Da sam odluĉila da se odreknem Brendona, nikada mu se ne bih nametnula u ţivot i navela ga da se pita, preispituje i priseća svih sumnji o tome da nije dovoljno dobar.“ „Ako je pogrešila...“ „Da, pogrešila je“, izgovori Dţulija uz grub smeh. „Ja sam ta greška.“ „Dosta je bilo.“ Ako ne ţeli saosećanje, neće joj ga ni pruţiti. ,,U najmanju ruku zaĉeta si iz ljubavi. To je više nego što većina ljudi moţe sa sigurnošću da tvrdi. Moji roditelji su jedno prema drugom iskazivali uĉtivu odvratnost otkako pamtim. To je moje zaveštanje. Tebe su odgajili ljudi koji su te voleli i zaĉeli su te ljudi koji se i dalje vole. Moţeš to nazivati greškom, ali rekao bih da si prošla znatno bolje.“ Bilo je stvari koje je mogla da mu kaţe, stvari koje bi ga povredile i koje je njen um iznedrio, ali umrle su od stida i gaĊenja prema samima sebi, pre nego što su dotakle njen jezik. „Ţao mi je.“ Glas joj je bio krut, ali više nije bio ranjav od bola. „Nema razloga da se istresam na tebe, niti da se prepuštam samosaţaljevanju.“ „Rekao bih da ima razloga i za jedno i za drugo. Hoćeš li sada molim te sesti i razgovarati sa mnom?“ Dok je otirala poslednje suze, odmahnula je glavom. ,,Ne, dobro sam, zaista. Ne volim da besnim.“ „Nema potrebe da ti bude ţao.“ Kako bi umirio sebe koliko i nju, sklonio joj je kosu sa lica. „Dobro ti ide.“ Zbog toga što mu je to delovalo ispravno, privukao ju je ponovo u naruĉje i naslonio svoj obraz na njenu glavu. „Imala si tešku noć, Dţuls. Moţda treba da se odmoriš.“ „Mislim da ne mogu. Doduše, mogla bih da popijem aspirin.“ „Hajde da ga pronaĊemo.“ Grlio ju je rukom dok su koraĉali nazad ka kuhinji. Svetla su veselo gorela i osećao se puterasti miris, zbog ĉega je zakljuĉila da su hamburgeri propraćeni kokicama. „GĊe je lek?“ „Doneću ga.“ ,,Ne, ja ću ga doneti. Gde je?“ Zbog toga što joj je um bio mlitav kao i telo, popustila je i sela za sto. ,,Na gornjoj polici, levo od šporeta.“ Ponovo je zatvorila oĉi, slušajući zvuk otvaranja i zatvaranja vrata ormarića, zvuk vode koja puni ĉašu. Uzdahnuvši, ponovo ih je otvorila i uspela da izvije usne u nešto nalik osmehu. „Uvek me zaboli glava nakon izliva besa.“ Saĉekao je da proguta tablete. ,,Da skuvam ĉaj?“ „To bi bilo lepo, hvala ti.“ Zavalila se i pritisnula prstima slepooĉnice, blago kruţeći - dok se nije setila da je to Ivin uobiĉajeni gest. Sa rukama prekrštenim u krilu, posmatrala je Pola kako priprema šoljice i tanjiriće i ispira porcelanski ĉajnik u obliku magarca. Bilo je ĉudno sedeti dok te neko drugi sluţi. Navikla je da se brine sama i sebi, da rešava probleme, da zaceljuje rane. Sada je znala da joj je neophodna sva volja i energija kako bi se odupria potrebi da spusti glavu na sto i prepusti se napadu plaĉa. A zašto?. To pitanje ju je progonilo. Zašto? „Posle ovoliko vremena“, mrmljala je. „Nakon svih ovih godina. Zašto mi je sada sve ispriĉala? Rekla je da je uvek pratila moj ţivot. Zašto je ĉekala dosad?“ I sam se tome ĉudio. ,,Da li si je pitala?“ Zurila je u svoje šake, spuštenih ramena i vlaţnih oĉiju. ,,Ne znam ni šta sam joj rekla. Bila sam slepa od bola i besa. Kada se razgoropadim to moţe biti veoma... gadno, zato i ne volim to da ĉinim.“ „Ti, Dţuls?“, reĉe blago dok ju je mazio po kosi. „Gadna narav?“ ,,Uţasna.“ Nije uspela da mu uzvrati osmeh. „Poslednji put sam se razbesnela pre skoro dve godine. Uĉiteljica je naterala Brendona da stoji u ćošku duţe od sat vremena. Bio je poniţen, nije hteo sa mnom da razgovara o tome, tako da sam otišla na razgovor. Ţelela sam da otkrijem u ĉemu je stvar, pošto Brendon nije dete koje izaziva nered.“ ,,Znam.“ ,,U svakom sluĉaju, ispostavilo se da su pravili ĉestitke za Dan oĉeva pred kraj školske godine i Brendon nije ţeleo da ih pravi. On, pa, naprosto nije ţeleo.“ „Što je razumljivo.“ Pol je sipao vrelu vodu preko ĉaja. ,,I?“ „Uĉiteljica je rekla kako se od njega oĉekuje da na to gleda kao na zadatak i pošto je odbio, kaznila ga je. Pokušala sam da joj objasnim situaciju, da je Brendon osetljiv u vezi s tim pitanjem. Ona je uz podrugljiv osmeh odvratila da je razmaţen, svojevoljan i da uţiva u tome da manipuliše drugima. Rekla je da će, ako ga ne nauĉim da prihvati svoju situaciju, nastaviti da koristi nesrećne okolnosti svog roĊenja - to su njene reĉi nesrećne okolnosti, kao izgovor da ne postane produktivan ĉlan društva.“ „Nadam se da si je udarila.“

„Upravo sam to uĉinila.“ ,,Ne.“ Sada je morao da se nasmeje. ,,Stvarno?“ „Nije smešno“, zapoĉela je a zatim osetila nalet smeha u grlu. „Ne sećam se da sam je udarila, mada se sećam kojim sam je sve imenima poĉastila dok su ljudi pokušavali da me odvuku od nje.“ Uzeo je njenu ruku, odmerio je u svojoj i poljubio. „Moj junak.“ „Nije bilo ni izbliza tako zadovoljavajuće kao što sada zvuĉi. Tada mi je bilo muka i bila sam uzdrmana, a ona je pretila da će me tuţiti. Smirili su je kada je ĉitava priĉa izašla na videlo. U meĊuvremenu sam ispisala Brendona iz te škole i kupila kuću u Konektikatu. Nisam ţelela da bude izloţen takvoj vrsti razmišljanja, takvoj zlovolji.“ Više puta je duboko uzdahnula. „Veĉeras se osećam kao tada. Znam da bih udarila Iv pesnicom da mi je prišla i posle bi mi bilo ţao zbog toga.“ Dţulija je pogledala šolju koju je spustio pred nju. „Pitala sam se odakle potiĉe ta zla crta. Sada znam.“ „Uplašilo te je ono što ti je veĉeras ispriĉala?“ Dţulija je dopustila da joj ĉaj sklizne niz grlo i umiri je. „Da.“ Seo je pokraj nje i protrljao joj vrat prstima, instinktivno osećajući gde će se napetost skupiti. „Zar ne misliš da je i ona bila uplašena?“ Paţljivo spuštajući šolju taĉno na sredinu tanjirića, podigla je pogled. „Plašim se da u ovom trenutku ne mogu da razmišljam o njenim osećanjima." „Volim vas obe.“ Sada je videla ono što ranije nije bila u stanju da vidi. Bio je šokiran koliko i ona, moţda ĉak i skoro isto toliko povreĊen. Još je patio, zbog obe. „Šta god da se dogodi, ona će uvek biti više tvoja majka nego što bi ikad mogla biti moja. Pretpostavljam da ćemo, pošto te obe volimo, morati da pronaĊemo naĉin da se nosimo s tim. Samo nemoj veĉeras traţiti od mene da budem odgovorna za svoje postupke.“ „Neću. Ali, zamoliću te nešto drugo.“ Uzeo ju je za ruke i podigao na noge. „Dopusti mi da te volim.“ Bilo je tako lako, tako jednostavno, naći mu se u zagrljaju. „Već sam pomislila da to nikada nećeš traţiti. “ Na spratu, njena soba je bila prepuna senki. Upalila je sveće dok je on navlaĉio roletne. Zatim su ostali sami u polutami. Prigodno osvetljenje za ljubavnike. Podigla je ruke ka njemu u gestu dobrodošlice i potrebe. Prihvatio ih je, razumevajući bez reĉi da joj je potrebno da iznova potvrdi svoj ţivot, da povrati osećaj svesti o sebi. Kada je privila telo uz njegovo, nagnula glavu unazad i ponudila svoje usne, uzeo ju je neţno i polako ţeleći da ona zapamti svaki trenutak. Uz duge, vlaţne poljupce, istraţivao je njen ukus koji je bio isti kao pre. Pomazio ju je posesivno, ĉvrsto od struka ka kuku i nazad. I na dodir je reagovala isto. Protrljao je nosom njen vrat i pio njen miris. Ispod krhkog mirisa parfema, nepogrešivo je osećao suštinu njenog bića. Ni to se nije promenilo. Neće dopustiti da se meĊu njima išta promeni. Sako joj je glatko skliznuo sa ramena. Otkopĉavao joj je bluzu, jedno po jedno majušno dugme, zakoraĉivši unazad kako bi video svaki delić njenog nagog tela. Isto uzbuĊenje, ista snaţna ţelja komešala se u njemu dok je otvarao materijal i uz senzualan šapat dopuštao mu da padne na pod. ,,Ti si sve što sam ikada ţeleo“, rekao je. „Sve što mi je ikada bilo potrebno.“ Spustio je prst na njene usne pre nego što je progovorila. ,,Ne, pusti me da ti kaţem. Pusti me da ti pokaţem. “ Dotakao je usnama njene, zadirkujući, iskušavajući, a zatim je dodir postao sve dublji i dublji, dok nije postala sasvim opijena jednim jedinim poljupcem. Sve vreme je mrmljao reĉi, predivne reĉi dok ju je prstima blago, spretno svlaĉio. U njenim ramenima, napetost je poĉela da popušta. Šuplje zavijanje stresa u njenom stomaku preobrazilo se u topao osećaj uzvraćanja. Kao ĉarolijom. Ili je on ĉaroban. Ovde, sa njim, mogla je da izbriše prošlost i zaboravi sutrašnjicu. Postojala je samo veĉna sadašnjost. Kako je mogao da zna koliko joj je to potrebno? U sadašnjici postoji samo osećaj zategnutih mišića ispod njegovih razigranih prstiju, parfem meseĉinom posutog cveća, prvo komešanje gladi. Izgubljena u njemu, osetila je kako joj glava pada unazad, pa ispustila meke, bespomoćne zvuke duboko iz grla dok su njegove usne lutale preko njenih grudi. „Kaţi mi šta ţeliš“, rekao je a glas mu je odjekivao u njenoj glavi. „Reci mi šta ţeliš da uradim.“ „Uĉini sve što poţeliš.“ Skliznula je vlaţnim dlanovima niz njegovo telo. „Sve što poţeliš. “

Izvio je usne pre nego što je prešao jezikom preko vrelog vrha njenih grudi, uhvatio bradavicu zubima na granici zadovoljstva i bola, uvukao je u usta - vrelu, ĉvrstu, mirisnu - kako bi se zasitio. Drţaće je za reĉ. Imala je osećaj kao da je prvi put s muškarcem. Mahnula je glavom kako bi razbistrila misli i mogla da uzvrati. MeĊutim, ĉinio joj je stvari, divlje, divne, zloĉeste. Bila je u stanju samo da drhti zbog izliva za izlivom zadovoljstva. Zabacila je glavu unazad dok se muĉila da guta iznenada suviše gust vazduh. Grudi su joj bile tako teške, bradavice tako vrele da je zapanjeno vrisnula zbog dobrog, snaţnog orgazma koji ju je potresao kada je ponovo prešao jezikom preko njih. ,,Ne mogu.“ Ošamućena, naslonila je glavu na njegova ramena dok je, ljubeći svaki njen delić, spuštao glavu niz njen torzo. „Moram da...“ ,,Uţivaj“, promrmljao je grickajući njeno drhtavo telo. „Moraš samo da uţivaš.“ Kleknuo je pred nju, steţući joj rukama kukove kako bi je drţao na mestu dok zariva jezik duţ spoja njenih butina. Osećao je svaki grĉ senzacija koje su kroz nju prolazile i telo su mu potresala ista mraĉna zadovoljstva kao i njeno. Ponovo je svršila i uz polujecaj zarila prste u njegovu kosu kako bi ga privukla bliţe. Kukovi su joj se pokretali, brzo kao munje, podstiĉući ga. Kada mu se jezik našao u njoj, ukrutila se, zapanjena vrelinom udara. Kolena su joj popustila. Pala bi da je nije drţao za kukove i primorao da stoji uspravno. Nepopustljivo je ponavljao, pohlepno hraneći svoju poţudu njenom. Ţeleo je ţeleo je da bude siguran da joj je sistem u potpunom rasulu, da joj nervni završeci cvrĉe na dodir, da je njen apetit podjednak njegovom. Kada je to saznao, kada se uverio u to, povukao je na pod kraj sebe i poveo još dalje. Pokazao joj još više. Morao je da stane. Ona će umreti ako on stane. Dok su se valjali po tepihu, ĉvrsto se drţala za njega dok joj je telo bilo ĉas kruto, ĉas opušteno. Mislila je da su jedno drugom dali sve davno pre ovoga. Sada je spoznala da postoji još jedan nivo poverenja. Tu u dubokim senkama sobe, nije bilo niĉega što bi on mogao da traţi a što mu ona voljno ne bi dala. MeĊutim, pre kraja, ona je bila ta koja traţi. Ona je bila ta koja preklinje. „Molim te, sada. Boţe, potreban si mi sada.“ Bilo je to sve što je on ţeleo da ĉuje. Gledajući je u oĉi privio se uz njeno telo i stajali su tako pripijeni. Polako, posmatrajući kako joj zadovoljstvo i zbunjenost blistaju u oĉima, obmotao je njene noge oko svog struka. Ispunjavao je drhtavi centimetar po centimetar, dok se nije našao sasvim duboko. Boreći se za vazduh, povukla se unazad, prihvatajući ga, upijajući ga, uţivajući u njemu. Kada su prvi drhtaji prošli, vratila se i privila usne uz njegove pa poĉeše da se njišu u istom ritmu. Kroz uzbuĊenje, strast, strahovitu glad, osetila je nešto novo - nešto što je zadovoljava, umiruje i leĉi. Izvivši usne, ĉvrsto ga je privukla uz sebe i prepustila se baršunastoj tami. Kasnije, mnogo kasnije, kada je zaspala, stajao je kraj prozora i posmatrao jedno jedino svetlo koje se videlo kroz drveće. Iv je budna, znao je, a njena kćerka spava. Kao ĉovek ĉvrsto vezan za obe ţene, kako da pronaĊe naĉin da uteši i jednu i drugu? Ušao je na zadnja vrata. Pre nego što je prošao kroz dnevnu sobu u kojoj se osećao miris uvelih ruţa, Travers se već našla pred njim. Poţurila je niz hodnik ka njemu u papuĉama sa gumenim Ċonom. „Nije vreme za posetu. Potreban joj je odmor.“ Pol je zastao sa rukom na stubu ograde. „Budna je. Video sam svetlo.“ „Nije vaţno. Potreban joj je odmor.“ Travers je ţustro pucnula pojasom svog bademantila. „Ne oseća se dobro veĉeras.“ „Znam. Razgovarao sam s Dţulijom.“ Poput borca koji izaziva na borbu, Travers je isturila bradu. „Ostavila je Iv u oĉajnom stanju. Ta devojka nema pravo da ĉini takve stvari, da viĉe i razbija posuĊe.“ ,,Ta devojka je doţivela uţasan šok“, reĉe Pol blago. ,,Ti si znala, zar ne?“ „Ono što znam je moja stvar.“ Ĉvrsto stisnuvši usne pred tajnom, trgnula je glavom nazad ka vrhu stepenica. „Kao što je moj posao da se brinem o njoj. Šta god ţeliš da kaţeš, to moţe da saĉeka do sutra. Bilo joj je dovoljno ĉemera za jedno veĉe.“ ,,Travers.“ Iv je izašla iz senke i sišla niz dva stepenika. Nosila je dugaĉki, crveni, svileni ogrtaĉ. Lice joj je delovalo poput ovala od slonovaĉe. ,,U redu je. Volela bih da razgovaram s Polom.“

„Rekli ste mi da ste otišli na spavanje.“ Sevnu osmeh. „Lagala sam. Laku noć, Travers.“ Okrenula se, znajući da će Pol krenuti za njom. Zbog toga što poštuje odanost, još jednom je pogledao domaćicu. ,,Pobrinuću se da uskoro ode u krevet.“ „Drţaću te za reĉ.“ Okrenula se pošto ih je još jednom obuhvatila brzim pogledom, dok je frotir šuštao a guma lupkala. Iv ga je saĉekala u sobi za primanje, pokraj spavaće. Debeli jastuci bili su razbacani po udobnim stolicama. Soba je odraţavala meteţ te veĉeri - odbaĉene ĉasopise, ĉašu za šampanjac sa ostacima pića, nehatno odbaĉene patike za tenis, purpurnoskarletni ogrtaĉ koji je odbacila nakon kupanja. Blistavo, jasno i ţivopisno. Pol ju je posmatrao kako sedi u središtu svega toga i prvi put uoĉio koliko je ostarila. To se pre svega ogledalo na rukama, koje su iznenada delovale suviše krhko i mršavo za ostatak teIa, na finim linijama koje su se neprimetno prišunjale njenim oćima od poslednjeg susreta sa.hirurškim noţem. To se ogledalo u umoru koji joj je prekrivao lice poput tanke, providne maske. PoĊigla je pogled i na njegovom licu ugledala sve što je trebalo da zna. Zatim je ponovo skrenula pogled. „Kako je ona?“ „Sada spava.“ Seo je preko puta. To nije prvi put da je došao ovako kasno da razgovara. Jastuci su bili drugaĉiji, kao i zavese. Iv je uvek menjala stvari. Ali, mnogo toga je bilo isto. Miris koji je zavoleo tokom detinjstva. Puderi, parfemi i cveće - sve stvari koje govore o tome da je to ţenska soba i da muškarci mogu ući samo na poziv. „Kako si, lepotice?“ Zbog jednostavne brige u njegovom glasu, oĉi su zapretile da joj ponovo zasuze, a rekla je sebi da je završila s time. „Besna sam na sebe što sam to tako loše obavila. Drago mi je što si bio tu da joj pruţiš podršku.“ „I meni je drago.“ Nije više ništa rekao, znajući da će ona progovoriti bez podsticanja kada bude spremna za to. Zbog toga što ju je njegovo prisustvo tešilo, sa njim je mogla da razgovara kao retko s kim. „Nosila sam ovo u sebi skoro trideset godina, na sliĉan naĉin kao što sam nosila Dţuliju devet meseci." Prstima je dobovala po naslonu za ruke. Kao da je ĉak i taj tihi zvuk uznemirava, prestala je i umirila prste. ,,U tajnosti, u bolu i sa oĉajem koji nijedan muškarac ne moţe da razume. Uvek sam smatrala da će kako starim doĊavola, kada ostarim - sećanja izbledeti. Kako mi se telo izmenilo, ti pokreti u mojoj materici. Uţasno uzbuĊenje kada sam je izgurala iz sebe u svet. To se nije dogodilo.“ Zatvorila je oĉi. „Gospode. To se nije dogodilo.“ Uzela je cigaretu iz kutije lalik na stolu i dva puta prešla prstima preko nje, pre nego što je upalila. „Neću poricati da sam ţivela punim, raskošnim i srećnim ţivotom bez nje. Neću se pretvarati da sam patila i oplakivala svaki dan svog ţivota zbog deteta koje sam drţala u naruĉju samo sat vremena. Nikada nisam zaţalila zbog onoga što sam uĉinila, ali nisam ni zaboravila.“ Njen ton je izazivao optuţbu, sevnula je oĉima ka njemu, ĉekajući. Samo je dotakao rukom njen obraz. ..Zašto si je dovela ovamo, Iv? Zašto si joj rekla?“ Njena krhka pribranost je pretila da se raspaĊne. Pokušala je da je zadrţi, steţući njegovu šaku. Zatim ga je pustila i nastavila. „Dovela sam je ovamo zbog toga što u mom ţivotu postoje nedovršene stvari i ţelela sam... da iz završim. Godilo je mom osećaju za ironiju - moţda i mojoj taštini - da moja ćerka bude ona koja će to sve završiti.“ Ispustila je oblak dima. Iza tog vela, oĉi su joj bile pune moći i sigurnosti na smirenom, bledom licu. „Osim toga, bio mi je potreban kontakt. DoĊavola, bilo mi je potrebno da je vidim. Da je dotaknem, da sama procenim kakva je ţena postala. I dete, moje unuĉe, ţelela sam malo vremena da ga upoznam. Ako zbog toga greha odem u pakao, neka tako bude. Vredi znatno više od ostalih koje sam poĉinila.“ ,,Jesi li joj to rekla?“ Nasmejala se i ugasila dopola popušenu cigaretu. „Ima gadnu narav i ponos. Nisam imala vremena da joj kaţem bogzna šta jer me je napala. Savršeno opravdano. Najzad, nisam se drţala dogovora. Odrekla sam je se nisam imala pravo ni na pokušaj da je ponovo pridobijem.“ Ustala je da priĊe prozoru. Na crnom staklu je ugledala svoj odraz, poput duha u koji je imala osećaj da se pretvara. „Ali, tako mi boga, Pole, što sam duţe bila u njenoj blizini, sve sam više marila za nju. U njoj sam prepoznavala delove sebe, delove Viktora. Nikad u ţivotu nisam osetila takvu potrebu za drugim ljudskim bićem, ako to nije muškarac. Nikada nisam spoznala tako potpunu, nesebiĉnu ljubav prema nekome. Prema

ikome osim tebe.“ Okrenula se, vlaţnih oĉiju. „Ona je bila dete koje nisam mogla da imam. Ti si dete koje sam oduvek ţelela.“ ,,I bila si mi majka, Iv. A Dţulija je imala svoju majku. Biće joj potrebno vreme.“ ,,Znam.“ ponovo se okrenula, osetivši kako joj sve veći teret pritiska srce. ,,Znam.“ ,,Iv, zašto nisi rekla Viktoru?“ Umorna, spustila je glavu na staklo. „Razmišljala sam o tome tada i sto puta otada. Moţda bi ostavio svoju ţenu. Moţda bi mi došao sam od sebe. Koliko god bi voleo dete, pitam se da li bi mi ikada oprostio. Ja nikada ne bih oprostila sebi da sam ga prihvatila pod tim uslovima.“ „Hoćeš li mu reći sada?“ „Mislim da Dţulija treba da donese tu odluku.“ Bacila je pogled preko ramena. „Da li zna da si ovde?“ „Ne.“ „Hoćeš li joj reći?“ ,,Hoću.“ „Voliš je.“ Mada to nije bilo pitanje, ipak je odgovorio. „Više nego što sam znao da je moguće nekoga voleti. Ţelim nju i Brendona. Uĉiniću sve što je potrebno.“ Zadovoljno je klimnula. „Daću ti savet koji nisi traţio. Ne dopusti da ti bilo šta stoji na putu. Ništa. Ponajmanje ja.“ Ispruţila je ruke, ţeleći da on ustane i prihvati ih. „Sutra moram neĉim da se pozabavim. Nekim pojedinostima. U meĊuvremenu, verujem da ćeš se brinuti o njoj.“ „To mi je namera, bilo da joj se to dopada ili ne.“ „Vrati se kod nje. Ja ću biti dobro.“ Iv je podigla lice kako bi je poljubio i zadrţala ga još trenutak duţe. „Uvek ću biti zahvalna zbog toga što sam imala tebe.“ „Imali smo jedno drugo. Ne brini zbog Dţulije. „Neću. Sada. Laku noć, Pole.“ Ponovo ju je poljubio. „Laku noć, lepotice.“ Kada je otišao, prišla je telefonu i okrenula broj. „Grinburţe, ovde Iv Benedikt.“ Zabacila je glavu i uzela cigaretu. ,,Da, doĊavola, znam koliko je sati. Naplati mi duplu cenu sramnog honorara koji advokati inaĉe naplaćuju. Potreban si mi ovde za sat vremena.“ Spustila je slušalicu ĉim je poĉeo da protestuje, a zatim se nasmejala. Osetila se maltene kao ona stara.

Dvadeset peto poglavlje
Manje od dvadeset ĉetiri sata nakon Dţulijine avionske nesreće, Pol se dogovorio za sastanak s pilotom. Dţek Brelcerman je radio za Iv duţe od pet godina i upravo mu je Pol pomogao da dobije taj posao. Dok je vršio istraţivanje za knjigu koja podrazumeva krijumĉarenje, tuĉu i ubistvo u vazduhu, Pola je impresioniralo Dţekovo znanje i veština. Kada su završili, Pol je imao dovoljno materijala za dve knjige, a Dţek Brekerman je dobio priliku da zameni prevoz tereta za prevoz privatnih putnika. Iv mu je bila prvi klijent. Pol se sastao s njim u restoranu nedaleko od aerodroma, gde je hrana masna, kafa vrela, a usluga veoma brza. Kruţni komad iverice predstavljao je sto, prekriven linoleumom koji je neuspešno imitirao mermer. Neko je pustio kantri muziku na dţuboksu i Henk Vilijams junior je zavijao o ţenikojamu je nanela bol. „Pakleno mesto, zar ne?“ Dţek je izvukao jednu od tanušnih salveta iz metalnog drţaĉa kako bi obrisao mokre fleke, zaostale od ĉaša prethodnih posetilaca. „Ne deluje kao bogzna šta, ali prave najbolju pitu od borovnice u drţavi. Hoćeš komad?“ „Naravno.“ Dţek je dao znak konobarici i naruĉio jednim gestom. Podigao je dva prsta. Ubrzo su im servirali debele komade pite uz šolje pune vrele crne kafe. ,,U pravu si“, rekao je Pol ĉim je uzeo prvi zalogaj. „Odliĉna je.“ „Dolazim ovde godinama, samo zbog pite. Reci mi“, zapoĉeo je Dţek preko pune viljuške. „Pišeš li novu knjigu? ,,Da, ali ne ţelim o tome da razgovaram. “ Dţek je klimnuo i oprezno otpio gutljaj kafe, znajući da je dovoljno vrela i jaka da mu progori sluzokoţu ţeluca. „Ţeliš da razgovaraš o onome što se juĉe dogodilo. Veĉ sam napisao izveštaj. Izgleda da ĉe stvar pripisati mehaniĉkom kvaru.“ ,,To je zvaniĉna priĉa Dţek. Šta ti misliš?“ „Neko je sjebao dovod goriva. Veoma vešto, veoma profesionalno. Izgleda kao mehaniĉki kvar. DoĊavola, da je u pitanju tuĊi avion i da sam ga liĉno pregledao, došao bih do istog zakljuĉka. Dovod je bio oštećen, poĉelo je da curi. Najveću koliĉinu goriva sam ostavio iznad Sijera Madresa." Pol nije ţeleo da razmišlja o planinama i šta bi oštri, neumoljivi šiljci uĉinili oštećenom avionu. „Ali, to nije tuĊi avion.“ „Tako je.“ Punih usta, mahnuo je viljuškom da naglasi ono što će reći. „Poznajem svoju opremu, Vintrope. Mehaniĉar i ja odrţavamo tu pticu u odliĉnom stanju. Nema šanse da je dovod bio oštećen, nema jebene šanse da je procurio. Neko ga je sjebao, neko ko je taĉno znao šta da uradi i kako to da uradi.“ Podigao je poslednji komad pite i progutao ga uz kombinaciju zadovoljstva i ţaljenja. ,,To mi kaţe intuicija.“ „Voljan sam da verujem tvojoj intuiciji, Dţek. Sada je pitanje šta da uradimo.“ Pol je kratko razmišljao. Dţuboks se prebacio na K.D. Leng4 i njen blag, iako muškobanjast glas ispuni elegancijom turobni restoran. „Ispriĉaj mi šta si taĉno radio juĉe kad si sleteo u Sausalito.“ ,,To je bar lako. Neko vreme sam se motao po ĉekaonici, razgovarao o poslu s nekim momcima, ruĉao s nekolicinom drugih pilota. Dţulija je rekla da će se vratiti do tri, tako da sam odradio neku papirologiju i rasteretio plan leta. Došla je taĉno na vreme.“ ,,Da“, obratio se Pol samom sebi. „Posloviĉno je taĉna. Moţeš li da se raspitaš je li neko primetio da se sumnjivci motaju oko aviona?“ „Već sam to uĉinio. Ljudi ne primećuju bogzna šta, ako nemaju naroĉit razlog da gledaju.“ Namrštivši se, zagrebao je viljuškom po tanjiru praveći šare od purpurnog soka. „Znaš šta mi je sinulo, onaj ko je ovo uradio razume se u avione. Mogao je da sredi tako da padnemo znatno brţe, na primer, iznad zaliva. Ne bismo imali gde da sletimo. No, izveo je to tako da gorivo curi polako i postojano. Pratiš li me?“ ,,Nastavi.“ ,,Da je ţeleo da poginemo, mogao je na mnogo drugih naĉina da sredi stvar tako da deluje kao nesreća.

4 Kanadska pop i kantri kantautorka ĉije se scensko ime piše malim slovima i bez razmaka izmeĊu inicijala. (Prim. lekt.)

Znaĉi, nije ţeleo da poginemo. Stvari su mogle loše da krenu pa da ipak nastradamo, tako da mu moţda i nije bilo vaţno. Ali da nam je goriva nestalo deset, petnaest minuta ranije, bilo bi mnogo gore. Sredio je stvar tako da imamo dovoljno goriva da se pribliţimo zemlji kako bi dobar pilot, kao što sam ja, mogao da sleti.“ „Sabotaţa aviona je zapravo taktika zastrašivanja?“ „Ne znam šefe, ali ako jeste, pogodio je pravo u centar.“ Njegovo prijatno, duguljasto lice razvuklo se u grimasu. „Tokom poslednjih pet minuta sam sklopio toliko pogodbi s bogom da sam zaduţen za ĉitav naredni ţivot. Ako je strah iz mene isterao greh, mogu ti reći da je Dţulija otišla ĉista kao sneg.“ Osmotrio je Polovu pitu dok je gestom traţio još kafe. „Slobodno uzmi“, rekao je Pol gurnuvši tanjir preko stola. „Hvala. Lako je uoĉiti osobu koja se boji letenja, ĉak i kad ti govori da je sve u redu. Gore joj se nimalo nije dopadalo, ali se sa tim nosila bez uobiĉajenih pomagala - pušenja, pića, tableta za spavanje. Kada sam joj morao kazati da nešto nije u redu, bila je prestrašena do srţi. Toliko je prebledela da sam pomislio kako će se onesvestiti, ali izdrţala je. Nije vrištala, nije plakala, samo je razgovarala sa mnom. Uradila je sve što sam joj rekao. Ĉovek mora tome da se divi.“ ,,To i ĉinim.“ „Neko je ţeleo da je uplaši i to ţestoko. Ne mogu to da dokaţem, ali naprosto znam.“ ,,Ja ću dokazati“, reĉe Pol. „Moţeš biti siguran u to.“ Lajl se premestio s noge na nogu dok je stajao u Delrikiovoj dnevnoj sobi. Nije mu se sedelo dok telohranitelj ledenog izraza prati svaki njegov pokret. Mada je morao da se divi njegovoj odeći. Da, zaista. Mogao je da se kladi u platu da je to kao ugalj crno odelo šiveno po meri, napravljeno od ĉiste svile. A ovaj momak je obiĉan podreĊeni. Zapitao se koliki je Delrikiov godišnji prihod. Ţeleći da deluje nonšalantno, Lajl je uzeo cigaretu. Izvadio je iz dţepa pozlaćeni zipo kada je pas-ĉuvar progovorio. „Gospodin Delrikio ne dozvoljava pušenje u ovoj prostoriji.“ ,,Stvarno?“ Lajl je svom silom pokušao da se iskezi dok je zatvarao upaljaĉ. „Nema problema, ĉoveĉe. Mogu da ţivim sa njima, ali mogu i bez njih.“ Tiho je zviţdao kada je zazvonio telefon na fino ukrašenom stolu. Ĉuvar je podigao slušalicu i promrmljao nešto. ,,Gore“, obratio se Lajlu dok je vraćao slušalicu na mesto. Lajl je smatrao da dobro imitira Bogarta, ţustro klimnuvši glavom, bez osmeha. Već su mu poljuljali ego kada su ga pretraţili ĉim je kroĉio kroz kapiju. Voleo bi da je poneo oruţje. Voleo bi da ima oruţje koje moţe da ponese. Delovao bi grublje. Verovao je da će od novca kojim će mu platiti informaciju moći da kupi ĉitav arsenal. Ĉuvar je blago pokucao na vrata na vrhu stepeništa, a zatim trgao glavom u znak poziva i Lajl je ušao unutra. Delrikio mu je pokazao da sedne. „Dobro veĉe“, rekao je blago. „Verujem da smo se dogovorili da ću ja vas pozvati kada to budem ţeleo.“ Lajlu su se znojili dlanovi od tog neţnog, prijateljskog glasa. ,,Da, gospodine, ali...“ „U tom sluĉaju moram pretpostaviti da ste bili prisiljeni da se ponašate protivno mojim ţeljama.“ U Lajlovom grlu se stvorila grudva veliĉine loptice za tenis. Hrabro je progutao. ,,Da, gospodine. Znao sam da ćete odmah ţeleti da ĉujete informaciju koju sam saznao.“ „Niste uspeli da pronaĊete telefon koji radi?“ „Ja... odnosno, pomislio sam da ćete ţeleti da je ĉujete lice-u-lice.“ „Shvatam.“ Delrikio je pustio da se tišina razvuĉe, sve dok Lajl nije dva puta liznuo suve usne. „Smatram da vas moram podsetiti na to kako ste plaćeni da posmatrate i prosleĊujete informacije, a ne da razmišljate. MeĊutim, neću procenjivati vaše mišljenje dok ne ĉujem šta ste to došli da mi saopštite u mom domu.“ „Dţulija Samers je juĉe bila u avionu koji se zamalo srušio.“ Ĉuvši to, Delrikio je samo podigao obrve. Gospode boţe, zašto se ikad zavaravao da ovaj idiot moţe da mu obezbedi makar delimiĉno korisne informacije? „Govorite mi nešto što već znam. Ne volim da gubim vreme.“ „Misle da je avion bio sjeb... da ga je neko pokvario“, ispravio se brzo. „Ĉuo sam nju i Vintropa. Bila je u uţasnom stanju kada sam je pokupio na aerodromu. Saĉekao sam da se otarase deĉaka i uĊu u kuću. Slušao sam sa spoljne strane.“ Pošto je Delrikio lupkao prstima po stolu, Lajl je poţurio. „Misle da je neko pokušao da je ubije. Tu je bila i poruka, i...“ Ućutao je kada je Delrikio podigao ruku. „Kakva poruka?“

„Pronašla ju je u avionu. Po onome što su govorili, zakljuĉio sam da to nije prva poruka koju je dobila. Pokušao je da je nagovori da ode, ali ona nije htela.“ „Šta je pisalo u poruci?“ ,,Ne znam.“ Lajl je blago prebledeo i proĉistio grlo. „Nisam je video. Samo sam ĉuo kako razgovaraju o njoj.“ Pitao se da li da pomene poruke koje je pronašao u Ivinoj sobi, ali je odluĉio da saĉeka. „To je sve veoma zanimljivo, ali ne zavreĊuje trošenje mog vremena tokom ovako lepog jutra.“ ,,To nije sve.“ Lajl je zastao. Prethodne noći je razmišljao kako da odigra na ovu kartu. ,,U pitanju je krupna stvar, gospodine Delrikio, krupnija od bilo ĉega za šta ste mi platili.“ „Pošto sam platio malo toga što mi je od koristi, to ne ostavlja neki naroĉit utisak na mene.“ „Garantujem vam da ţelite ovaj podatak. Vredan je nagrade. Debele. Moţda i stalnog posla. Nemam nameru da provedem ostatak ţivota vozeći kola i spavajući u stanu iznad garaţe.“ ,,Stvarno?“ Delrikiova nenaklonost se videla samo na trenutak. „Recite mi šta znate, a ja ću vam reći koiiko to vredi.“ Lajl se ponovo oblizao. Znao je da rizikuje, ali i da zarada moţe biti neverovatna. U glavi mu je igrala vizija hladnog keša i vrelih ţena. „Gospodine Delrikio, znam da ste ĉovek od reĉi. Ako ste rekli da ćete mi platiti informaciju onoliko koliko vredi, prihvatiću to.“ Prihvatiti ili umreti, pomislio je Delrikio uz umoran osmeh. „Dogovoreno.“ Uţivajući u dramatiĉnom trenutku, Lajl je dopuštao da se tišina razvuĉe. ,,Iv Benedikt je biološka majka Dţulije Samers.“ Delrikiju se kapci suziše. Gnevna boja krenu mu od vrata i prekri iice. Svaka reĉ koju je izgovorio bila je poput leda koji udara u kost. „Misliš li da moţeš da doĊeš u moju kuću i prodaš mi tu laţ, a zatim ţiv izaĊeš odavde?“ „Gospodine Delrikio...“ Lajlu se usta osušiše kad je ugledao mali, smrtonosni revolver kalibra 22 u Delrikiovoj ruci. „Nemojte. Tako vam boga, nemojte.“ Zaţdio je poput raka da se sakrije iza naslona stolice. „Ponovi mi to još jednom.“ „Kunem se da je istina.“ Niz lice su mu se slivale suze od straha. „Bile su na terasi a ja sam se krio u vrtu kako bih otkrio bilo šta što moţda ţelite da znate. Kao što smo se dogovorili. I - onda je Iv poĉela da priĉa o tome kako je Glorija Dubari imala avanturu s Torentom.“ „Glorija Dubari je imala avanturu sa Majklom Torentom? Tvoja fantazija narasta.“ Milovao je prstom okidaĉ revolvera. U strahu mu je dvadesetdvojka delovala poput topa. „Iv je to rekla. Gospode, zašto bih to izmislio?“ „Imaš jedan minut da mi ispriĉaš šta je taĉno rekla.“ Smireno, Delrikio je bacio pogled ka velikom satu u uglu. „Poĉni.“ Zaplićući jezikom, Lajl je izbrbljao sve ĉega je mogao da se seti, izbezumljeno posmatrajući cev revolvera. Dok se priĉa izlivala, Delrikio se sve manje ljutio i postajao sve zamišljeniji. „Znaĉi, gospoĊica Dubari je ubila Torentovu bebu.“ Bila je to interesantna, potencijalno korisna ĉinjenica. Markus Grant je veoma uspešan biznismen i verovatno neće dozvoliti da indiskrecija njegove ţene izaĊe na svetlo dana. Delrikio je zapamtio. „Kako si tu informaciju protumaĉio kao da je gospoĊica Samers Ivina ćerka?“ „Iv joj je sama rekla, ispriĉala je da ju je nekih godinu dana kasnije napumpao Viktor Flanigan.“ Lajlov glas se podigao za oktavu, kao kod operskog pevaĉa koji veţba skale. ,,I ona je otišla na abortus, ali se predomislila i porodiia se. Dala je bebu na usvajanje. Ispriĉala je sve Samersovoj. Gospode, kunem se da je rekla kako je ona njena majka. Ĉak je kazala da kod advokata ima papire kojima to moţe dokazati." Bio je suviše uplašen da bi se pomerio, ĉak i toliko da obriše nos. „Samersova je poludela, poĉela je da viĉe i baca stvari. Dojurile su druge dve, Travers i Solomonova. Tada sam se vratio do garaţe, da posmatram. Još sam je ĉuo kako viĉe i Iv kako plaĉe. Nakon toga je Samersova otrĉala nazad u gostinjsku kuću. Znao sam da biste ţeleli da znate. Ne laţem, kunem se.“ Ne, pomislio je Delrikio, nije dovoljno pametan da sve to izmisli. Kliniku u Francuskoj, privatnu bolnicu u Švajcarskoj. Sklonio je revolver, ignorišući ĉinjenicu da je Lajl prekrio lice šakama i da jeca. Iv je rodila dete. Dete koje će bez sumnje ţeleti da zaštiti. Smešeći se, zavalio se u stolici. Lajl je odvratna svinja. Ali i svinje mogu biti od koristi. Dţulija u ţivotu nije videla toliko cica na jednom mestu. Glorija je oĉigledno rekla svom dekorateru da joj kancelariju sredi tako da bude udobna i staromodna. To je i dobila. U ogromnoj koliĉini. Nabrane, ruţiĉaste

zavese sa nizovima i nizovima karnera. Stolice tako meke i vatirane da bi neko detence u njima moglo potonuti da više nikada ne bude pronaĊeno. Debele krpare bile su razbacane po drvenom podu. Bakarne i mesingane posude bile su prepune vune ili suvog cveća. Majušni stolovi pretrpani minijaturnim kipovima. Prava noćna mora kada je brisanje prašine u pitanju. Sve je naslagano i postavljeno tako da posetilac mora da se probija kroz prepone sa seoskim motivima, izvijajući se levo i desno kako ne bi naleteo kukom u nešto ili udario noţnim prstima. Zatim, tu su bile i maĉke. Tri su spavale na suncu, smotane jedna preko druge u opsceno klupko svetlucavog, belog krzna. Glorija je sedela za malim, okruglim stolom, primerenijem budoaru neke gospe, nego kancelariji. Nosila je ruţiĉastu haljinu dugih rukava sa okovratnikom kakav obiĉno imaju kvekeri. U njoj je delovala kao primer ĉistote, dobrog zdravlja i dobre volje. MeĊutim, ţivci prepoznaju ţivce. Dţulija je po njenim izgrizenim noktima videla da j e nervozna. I njeni su bili u oĉajnom stanju nakon što je jutros provela ĉitav sat dvoumeći se da li da doĊe na ovaj sastanak ili pak da ga otkaţe. „GospoĊice Samers." Uz topao osmeh dobrodošlice, Glorija je ustala. „Pošto ste stigli na vreme, verovatno niste imali poteškoća da nas pronaĊete.“ „Nikakvih poteškoća.“ Dţulija se izvila u stranu kako bi se provukla izmeĊu stola i stolice za noge. „Cenim to što ste pristali da se vidite sa mnom.“ ,,Iv je jedna od mojih najstarijih i najbliţih prijateljica. Kako bih mogla da odbijem?“ Dţulija je prihvatila Glorijin poziv da sedne. Oĉigledno neće pominjati incident na Ivinoj zabavi. Ali, obe su znale da to Dţuliji daje prednost. Primila sam vašu poruku da nećete moći da ostanete na ruĉku, ali moţda biste ţeleli kafu ili ĉaj?“ ,,Ne, ništa. Hvala vam.“ Tog jutra je popila dovoljno kafe da ne spava nedelju dana. „Znaĉi, ţelite da razgovarate o Iv“, zapoĉela je Glorija glasom razdragane monahinje. „Poznajem je, zaboga, sigurno već trideset godina. Priznajem, kada smo se upoznale uţasavala me je ali i fascinirala. Ĉekajte da vidim, bilo je to neposredno pre nego što smo poĉele da radimo na...“ „GospoĊo Dubari.“ Prekinu je Dţulija tihim glasom, sasvim suprotnom njenom veselom tonu. „Postoji dosta toga o ĉemu bih volela sa vama da razgovaram, mnogo pitanja koja moram da vam postavim, ali smatram da će nam biti neprijatno sve dok se ne pozabavimo odreĊenom temom.“ ,,Zaista?“ Dţulija je od jutros bila sigurna u jedno - neće igrati igrice. ,,Iv mi je sve ispriĉala.“ „Sve?“ Osmeh je ostao na mestu, ali ispod stola Glorija je preplela prste. „O ĉemu?“ „O Majklu Torentu." Glumica je morala više puta da trepne, pre nego što je uspela da povrati prijatan izraz lica. Da je reditelj od nje traţio blago iznenaĊenje i uĉtivu zbunjenost, ubola bi iz prve. „Majkl? Pa, naravno da će o njemu razgovarati sa vama, pošto joj je bio prvi suprug.“ Shvatila je da je Glorija znatno bolja glumica nego što joj se pripisuje. „Znam za avanturu“, izgovorila je jednoliĉnim glasom. „Za kliniku u Francuskoj.“ „Plašim se da vas ne pratim.“ Dţulija je podigla torbu i spustila je na fini sto. „Otvorite je“, rekla je. „Pregledajte je. Nema skrivenih kamera i mikrofona. Nezvaniĉno, gospoĊo Dubari. Samo vi i ja, i imate moju reĉ da će sve što ţelite da zadrţite u ovoj prostoriji u njoj i ostati.“ Mada uzdrmana, branila se navodnim neznanjem. „Oprostićete mi na zbunjenosti, gospoĊo Samers, ali mislila sam da ćemo razgovarati o Iv, zbog njene knjige.“ Bes, jedva suzdrţan, ponovo je buknuo. Dţulija je ustala i zgrabila torbu. „Taĉno znate zbog ĉega sam ovde. Ako ćete samo sedeti i glumiti zbunjenu domaćicu, onda gubimo vreme.“ Krenula je ka vratima. ,,Saĉekajte.“ Neodluĉnost je pravo muĉenje. Ako Dţulija sada ode, sam bog zna koliko će se priĉa proširiti. Ipak... a ipak, kako da bude sigurna da se već nije raširila. „Zašto bih vam verovala?“ Dţulija je potraţila smirenost, ali nije uspela da je naĊe. „Bilo mi je sedamnaest godina kada sam ostala trudna, neudata i sama. Ja sam poslednja osoba koja će osuditi ţenu zbog toga što se suoĉila sa tim i donela drugaĉiju odluku.“ Gloriji su zadrhtale usne. Pege zbog kojih je postala miljenica Amerike oštro su se isticale na bledoj koţi. „Nije imala pravo.“

„Moţda nije.“ Dţulija ponovo sede i odloţi torbu u stranu. „Imala je liĉnih razloga zbog kojih mi je to ispriĉala.“ „Naravno, branite je. Dţulija se ukrutila. ,,Zašto?“ „Ţelite da napišete knjigu.“ ,,Da“, odvratila je polako. „Ţelim da napišem knjigu.“ Imala je potrebu da je napiše. „Ali, ne branim je. Samo vam govorim ono što znam. Na nju je veoma uticalo ono što ste vi preţiveli. Nema niĉeg osvetniĉkog, niti osuĊujućeg u naĉinu na koji mi je ispriĉala tu priĉu.“ „To nije njena priĉa“, Glorija je podigla uzdrhtalu bradu. „Niti vaša.“ „Moţda nije. Iv je smatrala...“ Dţulija je nespretno zapoĉela. Zar je bitno šta je Iv smatrala? „Nakon što je prošla kroz to s vama, njen ţivot se promenio, kao i odluke koje je kasnije donela.“ Ta odluka sam bila ja, setila se. Ona je tu, oseća sav bol, zbog strašnog jada koji je Glorija iskusila pre trideset godina. „Ono što vam se dogodilo proteţe se znatno dalje od klinike u Francuskoj“, nastavila je Dţulija. „Zbog toga što je bila uz vas, promenila se. Zbog toga... što se ona promenila, ţivoti drugih ljudi su se promenili.“ Moj ţivot, ţivoti mojih roditelja. Brendonov ţivot. Dok su emocije pretile da je uguše, dva puta je duboko udahnula. ,,To nas povezuje, gospoĊo Dubari, na naĉine koje ne mogu sada da objašnjavam. Zbog toga mi je ispriĉala. Zbog toga je morala da mi ispriĉa.“ MeĊutim, Glorija je bila u stanju da razmišlja samo o ostrvskom svetu koji je paţljivo izgradila. Svetu koji se rušio oko nje. „Šta ćete objaviti?“ ,,Ne znam. Zaista ne znam.“ „Neću razgovarati s vama. Neću vam dopustiti da mi uništite ţivot.“ Dţulija je odmahnula glavom dok je ustajala. Potreban joj je vazduh. Potrebno joj je da izaĊe iz te pretrpane sobe na vazduh, gde će moći da razmišlja. „Verujte mi, to je poslednje što ţelim.“ „Spreĉiću vas.“ Glorija skoĉi na noge, odbacivši stolicu ka prepletenim maĉkama tako da su ciknule u znak protesta. „Pronaći ću naĉin da vas zaustavim.“ Da li je već pokušala, zapita se Dţulija. „Nisam ja vaš problem“, rekla je i pobegla. Ali, Iv jeste, pomislila je Glorija spuštajući se nazad na stolicu. Iv jeste. Drejk je smatrao da je ostavio Iv dovoljno vremena da se smiri. Najzad, oni su porodica. Dobro, pomislio je dok je nosio buket ruţa gore ka vratima. Namestio je šarmantan osmeh oboţavaoca i pokucao. Travers je otvorila vrata, pogledala ga i namrštila se. „Danas je zaposlena.“ Kuĉka, pomislio je, ali se zakikotao i uvukao unutra. ,,Za mene nikada nije suviše zaposlena. Da li je gore?“ „Tako je.“ Travers nije bila u stanju da spreĉi samozadovoljan osmeh. ,,Sa svojim advokatom. Ako ţeliš da ĉekaš, ĉekaj u sobi za primanje. I ne pokušavaj da strpaš nešto u dţep. Posmatram te.“ Nije imao dovoljno snage da se uvredi. Sva snaga ga je na pustila kada je ĉuo reĉ ‟advokat‟. Travers ga je ostavila zapanjenog u hodniku dok su mu ruţe ispadale iz ruku. Advokat. Prsti su mu se nehotiĉno stegli, ali nije osećao ubod trnja. Menjala je jebeni testament. Hladnokrvna kuĉka mu je oduzela sve. To joj neće proći. Obuzeli su ga bes i strah. Već se našao na sredini stepeništa u ludaĉkom trku, pre nego što je uspeo da povrati kontrolu. Ovo nije pravi naĉin. Naslonivši se na ogradu, više puta je duboko udahnuo. Ako uleti tamo vrišteći, zapeĉatiće svoju sudbinu. Neće dopustiti da mu zbog slepog besa svi ti milioni iskliznu. Zaradio ih je i tako mu boga ima da uţiva u njima. Ugledao je krv na palcu pa je odsutno posisa kako bi oĉistio ranu. Potreban mu je šarm, izvinjenje i nekoliko iskrenih obeĉanja. Prešao je šakom preko kose kako bi je zagladio dok je razmišljao da li da ode gore ili pak da saĉeka. Još nije ni odluĉio šta bi bilo delotvornije, a Grinburg je veĉ koraĉao ka njemu. Imao je neosetljiv izraz lica, mada su tamni krugovi oko oĉiju govorili o neprospavanoj noći. „Gospodine Grinburg“, obrati mu se Drejk. Advokat baci pogled na cveće, a zatim ga podiţe ka Drejkovom licu. Podigao je obrvu i klimnuo pa nastavio da silazi niz stepenice.

Uštogljeni matoran, pomisli Drejk pokušavajući da se pretvara kako mu se utroba ne prevrće. Ponovo je proverio u kakvom mu je stanju kosa i ĉvor kravate, a zatim krenuo gore sa najboljim pokajniĉkim izrazom koji je uspeo da prizove. Ispravio je ramena ispred Ivine kancelarije. Ne sme delovati suviše utuĉeno. Neće ga poštovati ako poĉne da puzi. Tiho je pokucao. Pošto mu niko nije odgovorio, ponovio je. ,,Iv.“ U glasu mu se osećao neţni traĉak pokajanja. ,,Iv, voleo bih da...“ Okrenuo je kvaku. Zakljuĉano. Primoravši sebe da bude strpljiv, pokušao je opet. ,,Iv, to sam ja, Drejk. Zelim da se izvinim. Znaš koliko mi znaĉiš i ne mogu podneti da budemo posvaĊani.“ Ţeleo je da razvali jebena vrata i udavi je. „Samo ţelim da pronaĊem naĉin da ti se oduţim. Ne samo novac - vratiću ti svaki peni - već i zbog svega što sam rekao i uĉinio. Ako bi samo...“ Ĉuo je da se vrata tiho otvaraju i zatvaraju dalje niz hodnik. Okrenuo se s nadom, treptanjem nateravši par suza na oĉi. A kad je ugledao Ninu, samo što nije zaškrgutao zubima. ,,Drejk.“ Nelagodnost je isijavala iz nje u talasima. „Ţao mi je. Iv mi je rekla da ti kaţem... da je danas veoma zaposlena.“ „Treba mi samo koji minut.“ „Plašim se da - Drejk, ţao mi je, zaista, ona naprosto ne ţeli da te vidi. Bar zasad.“ Muĉio se da šarmom prekrije bes. „Nina, moţeš li da razgovaraš s njom? Tebe će poslušati.“ ,,Ne, ovoga puta.“ Utešno je spustila šaku preko njegove. „Zapravo, ovo nije pravo vreme za pokušaj mirenja. Imala je veoma uznemirujuću noć.“ „Dolazio je advokat.“ ,,Da, pa...“ Kako je Nina je skrenula pogled promakao joj je otrov u njegovim oĉima. „Znaš da ne mogu da razgovaram o njenim poslovima. Ali, ako ţeliš moj savet, saĉekaj još koji dan. Nije staloţena. Uĉiniću šta god budem mogla, kada za to doĊe vreme.“ Bacio joj je ruţe u naruĉje. „Reci joj da ću se vratiti. Da neću odustati.“ Zatim je otišao. I te kako će se vratiti, obećao je sebi. I neće joj ostaviti izbor. Nina je saĉekala da se vrata zalupe a onda je pokucala. „Otišao je, Iv.“ Trenutak kasnije je ĉula kako brava škljoca i ušla. „Ţao mi je što sam ti prepustila prljavi posao, Nina.“ Iv je već ţurila nazad ka stolu. „Danas nemam ni vremena ni strpljenja za njega.“ „Doneo je ruţe.“ Iv baci pogled ka cveću. „Uĉini s njima šta god ţeliš. Da li se Dţulija vratila?“ ,,Ne, ţao mi je.“ ,,U redu je, u redu je.“ Odmahnula je. Ima još mnogo toga da uradi pre nego što ponovo bude razgovarala sa kćerkom. „Nemoj mi prebacivati pozive osim ako nije Dţulija u pitanju. Ili Pol. Ne ţelim da me iko uznemirava sat vremena. U stvari dva sata.“ „Moram da razgovaram s tobom.“ „Ţao mi je, draga, ali sada nije pravo vreme.“ Nina pogleda cveće i poloţi ga na sto. Blizu ivice se nalazila gomila kaseta. ,,Grešiš.“ „Ako i jeste tako, to je moj problem." Nestrpljivo je podigla pogled. „Donela sam odluku. Ukoliko ţeliš da je ponovo pretresemo, uĉinićemo to. Ali ne sada.“ „Što se ovo duţe odvija, biće sve teţe da ga ispraviš.“ „Silno se trudim da ispravim stvari.“ Prišla je da proveri video-kameru koju je postavila na tronoţne stative. „Dva sata, Nina.“ ,,U redu.“ Cveće koje je ostavila razbacano po stolu liĉilo je na krv.

Dvadeset šesto poglavlje
Pol je bio toliko obuzet scenom koju piše da nije ĉuo telefon; mašina se ukljuĉila. MeĊutim, ĉuo je Dţulijin glas. „Pole, Dţulija ovde. Samo sam ţelela...“ ,,Zdravo.“ ,,Oh.“ Misli su joj bile zbrkane. „Ipak jesi kod kuĉe.“ Bacio je pogled ka monitoru i kursoru koji je nestrpljivo svetlucao. ,,Manje-više.“ Namerno se odmakao od stola i poneo beţiĉni telefon sa sobom van kancelarije na kruţnu terasu. „Jesi li uspela još malo da odspavaš?“ ,,Ja...“ Nije mogla da ga slaţe, mada je znala da je jutros pristao da ode samo zbog toga što se sloţila da ostane u krevetu ne odgovarajući na telefonske pozive. „Zapravo, ipak sam otišla da uradim intervju.“ ,,Ti...“ Trgla se kada je ĉula izliv njegovog besa preko telefonske linije. ,,DoĊavola, Dţulija, obećala si da ćeš ostati kod kuće. Nisi smela da izlaziš sama.“ „Nisam stvarno obećala, već...“ „Liĉilo je na obećanje.“ Prebacio je slušalicu na drugo uho i provukao prste kroz kosu. „Gde si?“ ,,U telefonskoj govornici hotela Beverli Hils.“ ,,Dolazim.“ ,,Ne. DoĊavola, Pole, bar na trenutak prestani da izigravaš ser Galahada i slušaj. Samo me saslušaj.“ Pritisnula je prstima oĉi, nadajući se da će time odagnati glavobolju. ,,Sa mnom je sve u savršenom redu. Na javnom sam mestu.“ „Ponašaš se glupo.“ ,,U redu, ponašam se glupo.“ Zatvorenih oĉiju, naslonila se na zid govornice. Nije uspela da zatvori vrata, jednostavno nije uspela da ih povuĉe i zatvori se u staklenu kutiju. Zbog toga je govorila tiho. „Pole, morala sam da izaĊem, osetila sam se kao u klopci. Mislila sam, nadala sam se, da ću imati jasniju sliku o sebi ako budem razgovarala s Glorijom.“ Progutavši novu psovku, naslonio se kukom na ogradu. Iza sebe je ĉuo talase kako se krše, udarajući o pesak. ,,I da li se to dogodilo?“ „DoĊavola, ne znam. Ali znam da moram ponovo da razgovaram sa Iv. Potrebno mi je još malo vremena za sebe, a zatim ću se vratiti i pokušati.“ „Ţeliš li da ja budem prisutan?“ „Da li bi...“ Proĉistila je grlo. „Da li bi saĉekao da te nazovem? Sisi će odvesti Brendona svojoj kući posle škole... kako bih ja mogla da popriĉam sa Iv. Ne znam šta ću reći, niti kako ću to reći. Ali, ako bih znala da mogu posle tebe da nazovem, bilo bi mi lakše.“ „Ĉekaću, Dţuls. Volim te.“ „Znam. Ne brini za mene. Izaći ću na kraj sa ovim.“ „Zajedno ćemo to obaviti“, ispravio je. Spustila je slušalicu i neko vreme ostala u mestu. Nije bila sigurna da moţe odmah da se vrati i suoĉi sa Iv. Još je osećala suviše besa, bila previše povreĊena. Nije bila sigurna koliko će joj vremena biti potrebno da se ta osećanja smire. Polako je koraĉala kroz predvorje i izašla napolje, gde je vazduh poĉeo da se zgušnjava od popodnevne vreline. Poput senke, pratio ju je ĉovek kojeg bi prepoznala sa aerodroma. Drejk je zakljuĉio da je završio sa zajebavanjem. Neće više izigravati finog gospodina. Bio je dovoljno besan da stoji na krovu svog automobila a da ga uopšte nije briga hoće li ogrebati pomodnu crvenu boju. Nije ga uznemirilo to što je pocepao svoje odelo savil rou dok se nezgrapno peo preko zida Ivinog imanja. Dok je grebao dlanove o kamen, razmišljao je mraĉno kako njegova tetka misli da je glup. Ali, nije glup. Bio je dovoljno pametan da proĊe kroz kuću i iskljuĉi sigurnosni sistem. Razmišljao je unapred - tako je, razmišljao je unapred. Razmišljao je o svojoj budućnosti. Kopĉa njegovog kaiša je zazveĉala po kamenu dok se prebacivao preko zida. Neće dopustiti da ga njena jebena sekretarica odjebe. Ima da sasluša šta ima da kaţe i da shvati da je ozbiljan.

Doĉekao se na noge, kriknuvši. Levi ĉlanak mu je popustio tako da se srušio na ţivicu ruskih maslina. Trnje mu je izgrebalo šake dok je pokušavao da probije put do kolena. Teško je disao i mnogo se znojio. Neće ona njega izbaciti iz testamenata. Samo to mu je sa sigurnošću odzvanjalo u glavi dok je hramao ka terenu za golf. To će joj naglasiti. Sa osvetom. Ĉovek koji je pratio Dţuliju, primetio je porše. Kruţio je oko imanja nakon što je video Dţuliju kako skreće kroz kapiju. Odluĉio je da provede ostatak popodneva u zasedi nešto dalje niz blok, za sluĉaj da ona ponovo izaĊe. Bio je to dosadan posao, ali dobro plaćen. Ĉovek toleriše mnoge neugodnosti, poput vreline, zatvora i pišanja u plastiĉnu flašu, za šest stotina dolara na dan. Kada je prepoznao porše, uroĊena radoznalost ga je navela da se parkira iza njega. Bio je zakljuĉan i besprekorno ĉist osim nekoliko ogrebotina na krovu. Iskezivši se, skoĉio je i bacio pogled preko zida. Baš na vreme da vidi kako Drejk hramlje izmeĊu terena za golf i tenis. Bio mu je potreban samo trenutak za odluku da preskoĉi zid. Kada prilika pokuca, pametan ĉovek otvori vrata. Sigurno će više toga otkriti unutra nego napolju. Što više otkrije, više će biti plaćen. Dţulija je prošla kroz kapiju baš dok je Glorijin mercedes izlazio. Ne uputivši joj ni pogled, Glorija je pritisla gas i gume su zaškripale po asfaltu. „Maltene je otkinula branik“, doviknuo je Dţo. Odmahnuo je glavom smešeći se Dţuliji kroz prozor. „Ta gospoĊa vozi gore od tinejdţera.“ „Delovala je uznemireno.“ „Tako je delovala i kada je došla." ,,Da li je dugo bila ovde?“ ,,Ne.“ Otvorio je pakovanje bombona sa ukusom višnje i ponudio ih Dţuliji. Nakon što je odbila, stavio je jednu u usta. „Moţda petnaest minuta. Ljudi dolaze i odlaze celo jutro. Zaradio bih bogatstvo ako bih naplaćivao putarinu.“ Zbog toga što je znala da oĉekuje njen osmeh, Dţulija mu je udovoljila. „Da li je sada neko kod Iv?“ „Mislim da nije.“ „Hvala ti, Dţo.“ „Nema problema. Ţelim vam dobar dan.“ Dţulija je vozila polako, trudeći se da odluĉi da li da skrene ka glavnoj kući ili da nastavi. Dopustila je instinktu da je povede i krenula ka gostinjskoj kući. Priznala je sebi da nije spremna. Bilo joj je potrebno još malo vremena, još malo prostora. Ĉim je izašla iz automobila, skrenula je ka vrtu i nestala u njemu. Iza nje, zavesa se otvorila i vratila na mesto. Predstavljalo je pravo zadovoljstvo, makar i sitno, sedeti na kamenoj klupi i pustiti da misli lutaju. Zatvorenih oĉiju, mogla je da upija zvuke i mirise bašte. Tiho zujanje pĉela, ţamorenje ptica u raskošnom lišću. Oleander, jasmin, ljiljan, svi ti slatki mirisi pomešani s bogatijim i snaţnijim mirisom sveţe zalivene zemlje. Oduvek je volela cveće. Tokom godina dok je ţivela na Menhetnu, svakog proleća je iznosila geranijume na prozorske daske. Moţda je tu ljubav prema cveću nasledila od Iv. MeĊutim, sada nije ţelela da razmišlja o tome. Smirivala se kako su minuti prolazili. Dok su joj misli lutale, poĉela je da se igra sa brošem koji je toga jutra zakaĉila za sako. Bio je to broš koji joj je ostavila majka - jedina za koju je ikada znala. Pravda. Oba njena roditelja su ţivot posvetila tome. I njoj. Sećala se mnogo toga - kako je voze u školu prvog, zastrašujućeg dana, kako je grle i ljuljaju. Priĉa koje su joj priĉali pred spavanje. Boţića kada je dobila blistavi bicikl sa belom, piastiĉnom korpom sa prednje strane. Setila se bola i zbrke kada je razvod razdvojio ljude koje je volela i na koje se oslanjala više od svih. Setila se kako su bili ujedinjeni dajući joj podršku dok je bila trudna. Koliko su bili ponosni na Brendona; kako su joj pomogli da završi školu. Koliko je bilo bolno i koliko je još uvek boli to što ih je oboje izgubila. MeĊutim, ništa ne moţe da pomraĉi njena sećanja, njene emocije. Moţda se toga najviše plašila. Da će, sazna li okolnosti svog roĊenja, to na neki naĉin umanjiti vezu sa ljudima koji su se odgajili. To se neće dogoditi. Sada već pribranija, ponovo je ustala. Bez obzira na to šta je reĉeno, bez obzira na to šta se dogodilo izmeĊu nje i Iv, ništa ne moţe da promeni tu vezu.

Uvek će biti Dţulija Samers. Sada je vreme da se suoĉi sa ostatkom svog nasleĊa. Krenula je nazad ka gostinjskoj kući. Iv moţe da doĊe do nje, tu će imati potpunu privatnost. Zastala je na vratima i poĉela da traţi kljuĉeve u torbi. Kada će nauĉiti da ih ne baca tako nehatno u crnu rupu svoje tašne? Kada je sklopila prste oko njih, zadovoljno je uzdahnula. Nejasan plan je poĉeo da joj se stvara u glavi dok je otkljuĉavala. Ĉastiće sebe ĉašom belog vina i marinirati piletinu za veĉeru. Zatirn će pozvati Iv. Neće uopšte planirati razgovor, već će dozvoliti da se prirodno odvija. A posle će nazvati Pola. Njemu moţe sve da ispriĉa, znajući da će joj pomoći da sve postavi na svoje mesto. Moţda bi za vikend mogli negde da otputuju sa Brendonom, da bi se opustili i naprosto da bi bili zajedno. Moţda bi bilo dobro da se malo udalji od Iv. Spustila je torbu i tašnu na stolicu, pa skrenula ka kuhinji. Tada je ugledala uţasan prizor. Bila je u stanju samo da zuri. Ĉak nije mogla ni da vrisne. To nije ni bilo moguće, pošto je prestala da diše. Kroz glavu joj je u magnovenju prostrujila misao da je sigurno u pitanju predstava. Zavesa će se spustiti za trenutak, a Iv će se nakloniti uz zaslepljujući osmeh. MeĊutim, nije se smešila, niti je ustala. Leţala je opruţena na podu, veliĉanstvenog tela izvijenog pod ĉudnim uglom na bok. Bledog lica poloţenog na ispruţenu ruku, kao da se namestila da malo dremne. Ali oĉi su joj bile otvorene širom i nije treptala. Polet i strast su nestali iz njenog pogleda. Na tepih ispred niskog kamina kapala je tamna krv iz zjapeće rane na njenoj lobanji. ,,Iv!“ Dţulija se zateturala korak napred, a zatim pala na kolena kako bi uzela Ivinu hladnu ruku u svoju. ,,Iv, ne!“ Izbezumljeno je pokušala da je podigne, da primora telo da se osloni na noge. Krv joj je natapala bluzu, razmazivala se po sakou. Dţulija je vrsnula. Saplela se u divljem trku prema telefonu. I dalje u šoku, sagnula se da podigne mesingani ţaraĉ sa poda. Krv je svetlucala po njemu. Uzviknuvši od gaĊenja, bacila ga je u stranu. Prsti su joj uţasno drhtali i poĉela je da plaĉe pre nego što je konaĉno uspela da okrene policiju. „Potrebna mi je pomoć.“ Kada je izgovorila te reĉi muĉnina joj je krenula ka grlu. Borila se protiv nje. „Molim vas, mislim da je mrtva. Morate mi pomoći.“ Dišući isprekidano, slušala je uputstva izgovorena umirujućim glasom dispeĉera. „Samo doĊite“, zahtevala je Dţulija. „DoĊite brzo!“ Uspela je da izgovori adresu, a zatim spustila slušalicu. Pre nego što je razmislila, ponovo je uzela i okrenula drugi broj. „Pole. Potreban si mi.“ Nije bila u stanju da izgovori ništa više. Dok je njegov glas zujao u slušalici, ispustila je telefon i otpuzala nazad do Iv. Uzela ju je za ruku. Na kapiji su bili uniformisani policajci kada je Pol stigao tamo. Ali već je znao. Pošto nije uspeo da dobije Dţuliju sa telefona u kolima dok je jurio iz Malibua, najzad mu se javila histeriĉna sluţavka iz glavne kuće. Ivje mrtva. Govorio je sebi da je to greška, neka vrsta uţasne šale. No, u dubini duše je znao da je istina. Za vreme duge, frustrirajuće voţnje borio se da ignoriše grĉ u dnu stomaka i vrelinu u grlu. Ĉim se pribliţio kapiji, bilo mu je jasno da je sve beznadeţno. „Ţao mi je, gospodine.“ Policajac je prišao prozoru Polovog automobila. „Nikome nije dozvoljen pristup unutra.“ ,,Ja sam Pol Vintrop“, izgovorio je jednoliĉno. „Pastorak Iv Benedikt.“ Klimnuvši glavom, policajac se okrenuo i uzeo voki-toki s pojasa. Nakon kratkog razgovora, dao je znak da se kapija podigne. „Molim vas, odvezite se direktno do gostinjske kuĉe.“ Seo je na suvozaĉko mesto. ,Ja moram sa vama.“ Pol nije ništa rekao, samo je vozio stazom koji je prešao bezbroj puta. Ugledao je još uniformisanih policajaca kako polako koraĉaju imanjem u nekoliko pravaca kao da nešto traţe. Šta traţe? Pitao se. Koga? Bilo je još automobila, još policajaca je okruţivalo gostinjsku kuću. Vazduh je brujao od cike mnogobrojnih kratkotalasnih prijemnika. Odzvanjao je od plakanja. Travers je sedela na travi i jecala u kecelju koju je prinela licu. Nina je grlila domaćicu, lica vlaţnog od suza i bezizraţajnog od šoka. Pol je izašao iz kola i zakoraĉio ka kući pre nego što ga je policajac zaustavio.

„Ţao mi je, gospodine Vintrop, ne moţete da uĊete.“ „Ţelim da je vidim.“ „Samo zvaniĉnom osoblju je dozvoljen pristup na mesto zloĉina.“ Znao je to, doĊavola, znao je to isto tako dobro kao i ovaj balavi policajac koji tek što je poĉeo da se brije. Okrenuvši se, zaledio je mladog ĉoveka jednim pogledom. „Ţelim da je vidim.“ „Slušajte, ah, proveriću, ali moraćete da saĉekate da islednik da odobrenje.“ Pol je uzeo cigaru. Bilo mu je potrebno nešto da ukloni ukus tuge i traćenja iz usta. ,,Ko vodi istragu?" „Poruĉnik Nidlmejer.“ „Gde je?“ ,,S druge strane kuće. Hej“, rekao je kada je Pol krenuo u tom pravcu. „Ĉovek sprovodi istragu.“ „Pristaće da me vidi.“ Bili su na terasi i sedeli za vedrim stolom, okruţeni cvećem. Pol je preleteo pogledom preko Nidlmejera i zaustavio se na Dţuliji. Led. Lice joj je bilo tako ĉisto, bledo i hladno. Stezala je ĉašu obema rukama, prstiju tako ĉvrsto obmotanih oko nje, kao da su zalepljeni. Bilo je krvi. Na njenoj suknji, na sakou. Uţas ga je stegao kroz tugu. ,,Dţulija.“ Bila je toliko napeta da je poskoĉila kada je ĉula kako izgovara njeno ime. Ĉaša joj je poletela iz ruku i razbila se na ploĉicama. Na trenutak se zanjihala dok je vazduh postajao gust i siv. Zatim je pojurila ka njemu. „Pole. Oh, boţe, Pole.“ Drhtavica je ponovo poĉela da je trese ĉim ju je zagrlio. ,,Iv“, bilo je sve što je uspela da izgovori. Zatim je ponovila. ,,Iv.“ „Jesi li povreĊena?“ Ţeleo je da je povuĉe i liĉno se uveri, ali nije uspeo da natera ruke da popuste stisak. „Reci mi da li si povreĊena.“ Odmahnula je glavom, gutajući vazduh. Kontrola. Morala je odmah da povrati kontrolu inaĉe je više nikada neće pronaći. „Bila je u kući kada sam došla. U kući, na podu. Pronašla sam je na podu. Pole, tako mi je ţao. Tako mi je ţao.“ Pol je pogledao preko ramena. Nidlmejer se nije ni pomerio, tiho je sedeo i posmatrao. „Moraš li ovo sada da obaviš?“, zahtevao je da zna. „Sliĉne stvari uvek je najbolje obaviti odmah.“ Poznavali su se duţe od osam godina i postali prijatelji tokom Polovih istraţivanja. Frenk T. Nidlmejer je oduvek ţeleo da bude policajac. Uvek je izgledao kao diplomirani student - student koji je studirao ţurke i zabave. Pol je znao da mu je skoro ĉetrdeset godina, ali te godine na njegovom licu nisu ostavile traga. Profesionalno, video je sve ono ruţno što ĉoveĉanstvo moţe da ponudi. Liĉno, preţiveo je dva uţasna braka. Sve je to preţiveo bez ijedne bore i sede vlasi, uz tvrdoglavo samopouzdanje da se stvari mogu ispraviti ako uporno napadaš ono što je loše. Zbog toga što su se poznavali, Frenk je znao koliko Iv Benedikt znaĉi Polu. „Bila je fantastiĉna ţena, Pole. Ţao mi je.“ ,,Da.“ Nije bio spreman za saosećanje, još ne. „Moram da je vidim.“ Frenk je klimnuo. „Srediću to.“ Zatim je tiho uzdahnuo. Dţulija Samers je oĉigledno ţena o kojoj mu je Pol priĉao kada su poslednji put popili nekoliko piva. Kako ju je opisao? Frenk je prebirao po sećanju i prisetio se Pola dok podiţe flašu i smeši se. „Tvrdoglava je, voli da kontroliše stvari. Verovatno zbog toga što sama odgaja dete. Ima divan osmeh - ali ne smeje se ĉesto. Uţasno me uzbuĊuje. Mislim da sam lud za njom.“ ,,Da, da.“ Frenk mu je uzvratio osmeh, pomalo nerazgovetno zbog pića. „Ţelim da ĉujem kakvo telo ima. Poĉni sa nogama.“ „Zapanjujuće su. Aposlutno zapanjujuće.“ Frenk je već primetio da je Pol bio u pravu kada su noge u pitanju. MeĊutim, u ovom trenutku je delovalo kao da će te noge ubrzo izdati Dţuliju Samers. „Ţelite li da sednete, gospoĊo Samers? Ako vam ne smeta, Pol moţe da ostane dok razgovaramo." „Ne, ja... molim vas.“ Stegnula je Polovu šaku. „Nigde ne idem.“ Seo je pokraj nje. ,,U redu, krenućemo od poĉetka. Ţelite li još malo vode?“ Odmahnula je glavom. Više od svega je ţelela da završi sa ovim. „Kada ste stigli kući?“

,,Ne znam.“ Duboko je udahnula kako bi se smirila. „Dţo. On radi na kapiji, moţda će se setiti. Jutros sam imala zakazan sastanak s Glorijom Dubari. Nakon toga sam se vozikala unaokolo...“ „Nazvala si me oko podneva“, podsticao ju je Pol. ,,Iz hotela Beverli Hils.“ ,,Da, nazvala sam te, zatim sam se još malo vozikala.“ ,,Da li se ĉesto tako vozikate unaokolo?“, upita Frenk. „Morala sam o neĉemu da razmislim.“ Frenk je video da su razmenili pogled i saĉekao. „Stigla sam baš kada je Glorija odlazila i...“ „GospoĊa Dubari je bila ovde?“, prekinu je Frenk. ,,Da, pretpostavila sam da je došla da... da vidi Iv. Izlazila je kroz kapiju baš kada sam ja ulazila. Razgovarala sam sa Dţoom koji minut, zatim sam se parkirala ispred kuće. Nisam još ţelela da uĊem. Ja...“ Spustila je ruke u krilo i ĉvrsto ih stegla. Ne govoreći ništa, Pol je svojom šakom prekrio njene. „Otišla sam u vrt i sela na klupu. Ne znam koliko sam dugo sedela. Potom sam ušla u kuću.“ ,,S koje strane ste ušli?“ ,,S prednje. Otkljuĉala sam ulazna vrata.“ Kada joj se glas slomio, prekrila je usta šakom. „Htela sam da sipam sebi ĉašu vina i mariniram piletinu za veĉeru. Tada sam je ugledala.“ ,,Nastavite.“ „Leţala je na tepihu. I krv je bila... Mislim da sam joj prišla, pokušala da je probudim. Ali, ona...“ „Nazvali ste policiju u jedan sat i dvadeset dva minuta.“ Dţulija je ponovo zadrhtala, a potom se smirila. „Nazvala sam policiju, a zatim Pola.“ „Šta ste potom uradili?“ Skrenula je pogled, od njega, od kuće. Leptiri su leteli iznad pakujca. „Sedela sam s njom dok nisu došli.“ „GospoĊo Samers, znate li zašto je gospoĊica Benedikt bila u gostinjskoj kući?“ „Ĉekala je mene. Ja - mi smo radile na knjizi.“ ,,Na njenoj biografiji“, odvrati Frenk i klimnu glavom. ,,Da li vam je gospoĊica Benedikt ikada tokom rada rekla da neko ţeli da joj naudi?“ „Mnogi ljudi nisu biii srećni zbog knjige. Iv je znala razne stvari.“ Zurila je u svoje šake. „Imam trake, poruĉniĉe, trake svojih razgovora sa Iv.“ „Bio bih vam zahvalan ako biste mi ih dali.“ „Unutra su.“ Prsti su joj se stegli oko Polovih u brzom grĉu. „Ima toga još.“ Ispriĉala mu je za poruke, provalu, kraĊu, avion. Dok je govorila, Frenk je zapisivao kratke beleške i posmatrao njeno lice. Ovo je ţena koja samo što nije odlepila, pomislio je, ali je odluĉna da to ne uĉini. „Zašto provala nije prijavljena?“ „Iv je ţelela liĉno da se pozabavi time. Kasnije mi je rekla da je to uĉinio Drejk - njen nećak Drejk Morison - i da će se ona pobrinuti za njega.“ Frenk je zapisao inicijale D. M. i zaokruţio ih. „Biće mi potrebne beleške.“ „Imam ih - zajedno sa trakama - u sefu.“ Blago je podigao obrve, što je bio znak da se zainteresovao. „Znam da vam je teško, gospoĊo Samers, ali ne postoji naĉin da vam olakšam.“ Krajiĉkom oka je ugledao jednog uniformisanog policajca kraj vrata kuhinje i dao mu znak. „Kada se malo sredite, moraćete da doĊete u stanicu i date zvaniĉnu izjavu. TakoĊe, ţelim da uzmem vaše otiske. „Gospode Frenk.“ Presekao je Pola pogledom. ,,To je standardna procedura. Moramo da ih uporedimo sa svim otiscima na mestu zloĉina. Priliĉno je oĉigledno da će vaši otisci biti tu, gospoĊo Samers. Pomoći će nam ako budemo mogli da ih eliminišemo.“ „U redu je. Uĉiniću sve što je potrebno. Treba da znate...“ Silno se borila da ne diše isprekidano. „Bila mi je više od predmeta ovog razgovora. Znatno više od toga. Poruĉniĉe, Iv Benedikt je bila moja majka.“ Kakva jebena zbrka.

Frenk nije razmišljao o mestu zloĉina. Video je suviše sliĉnih da bi na njega uticale posledice nasilne smrti. Mrzeo je ubistvo, prezirao taj najmraĉniji od svih grehova. MeĊutim, prvo i pre svega je bio policajac i nije njegov posao da filozofira. Njegov posao jeste da pronaĊe ĉvrst oslonac na klizavom konopcu pravde. Razmišljao je o svom prijatelju dok je posmatrao Pola kako stoji iznad prekrivenog tela. Posmatrao ga je kako poseţe da dotakne mrtvo lice. Frenk je ispraznio prostoriju i forenziĉari nisu bili srećni. Još su uzimali otiske i usisavali. Ali bilo je trenutaka kada se pravio krš. Pol ima pravo da provede nekoliko minuta nasamo sa ţenom koju je kao majku voleo dvadeset pet godina. Ĉuo je pokrete na spratu, gde je poslao Dţuliju sa ţenom policajcem. Morala je da se presvuĉe, da spakuje liĉne stvari koje će njoj i njenom sinu biti potrebne. U ovu kuću dugo neće ulaziti niko bez znaĉke. Iv je Polu i mrtva delovala prelepo. To mu je na neki naĉin pomagalo. Ko god da je ovo uĉinio, nije uspeo da joj oduzme lepotu. Bila je suviše bleda, naravno. Suviše smirena. Zatvorivši oĉi, borio se protiv novog talasa tuge. Ona to ne bi ţelela. Skoro da je ĉuo kako se smeje, skoro da je osećao kako ga tapše po obrazu. ,,Dragi“, rekla bi. „Sabila sam toliko toga u jedan ţivot, nemoj prolivati suze zbog mene. Doduše, oĉekujem - doĊavola, zahtevam da moji oboţavaoci silno plaĉu i škrguću zubima. Studio treba da bude zatvoren ĉitav dan zbog prokletog dana ţalosti. Ali ţelim da se ljudi koji sam volela napiju i naprave paklenu ţurku.“ Neţno je uzeo za ruku i podigao je ka svojim usnama. „Zbogom lepotice.“ Frenk mu je spustio ruku na rame. „IzaĊimo napolje.“ Uz klimanje glavom, Pol se okrenuo. Bog zna da mu je potreban vazduh. Ĉim je zakoraĉio na terasu, duboko je udahnuo. ,,Kako?“, upitao je kratko. „Udarac u donji deo lobanje. Izgleda da je u pitanju ţaraĉ. Znam da to ne pomaţe, ali islednik misli da je smrt nastupila trenutno.“ „Ne, to zaista ne pomaţe.“ Nemoćno je zavukao pesnice u dţepove. „Moraću da se pobrinem za sahranu. Kada ćete... kada ćete mi je prepustiti?“ „Obavestiću te. Ne mogu ti reći ništa više od toga. Moraćeš i ti da daš zvaniĉnu izjavu." Izvukao je cigaretu. „Mogu da doĊem kod tebe ili ti moţeš doći u stanicu. „Moram da odvedem Dţuliju odavde.“ Prihvatio je cigaretu koju mu je Frenk ponudio i nagnuo se ka plamenu šibice. „Ona i Brendon će biti kod mene. Potrebno joj je malo vremena.“ „Daću joj onoliko vremena koliko mogu, Pole, ali moraš da shvatiš. Ona je pronašla telo, ona je Ivina davno izgubljena kćerka. Ona zna šta je na trakama.“ Podigao je torbu punu kaseta koje je uzeo iz sefa pošto mu je Dţulija rekla lokaciju i kombinaciju. „Ona je moj najbolji izvor podataka.“ „Moţda je tako, ali jedva uspeva da zadrţi pribranost. Ako je pritisneš, raspašće se. Zaboga, daj nam koji dan.“ „Uĉiniću sve što mogu.“ Ispustio je dim kroz zube. „Neće biti lako. Novinari su već u izvidnici.“ ,,Sranje.“ „Baš tako. Drţaću u tajnosti Dţulijin odnos sa Iv koliko god budem mogao, ali i to će se proĉuti. Kada se to dogodi, prilepiće se za nju kao muve. “ Pogledao je Džuliju koja je upravo zakoraĉila kroz dovratak. ,,Odvedi je odavde. Dahćući, Drejk se progurao kroz vrata i zakljuĉao ih za sobom. Hvala bogu, hvala bogu, ponavljao je u sebi dok je drhtavim rukama trljao lice obliveno hladnim znojem. Uspeo je da stigne do kuće. Bezbedan je. Potrebno mu je piće. Oslanjajući se više na zdrav ĉlanak, hramao je kroz dnevnu sobu do bara i nasumiĉno zgrabio bocu. Brzo je odvrnuo ĉep i cevĉio stoličnaju. Zadrhtao je, udahnuo i otpio još nekoliko gutljaja. Mrtva je. Kraljica je mrtva. Ispustio je nervozan kikot koji se završio jecajem. Kako je to moglo da se dogodi? Zašto se dogodilo? Da nije otišao pre nego što se Dţulija vratila... Nije vaţno. Odbacio je tu mogućnost i pritisnuo rukom ĉelo. Vaţno je samo to da ga niko nije video. Dok god ostane smiren i igra pametno, sve će biti u redu. I bolje nego u redu. Sigurno nije imala vremena da izmeni testament. Sada je bogat ĉovek. Jebeni tajkun. Ponovo je podigao ĉašu da nazdravi, a zatim je ispustio na zemlju kako bi odjurio u kupatilo. Drţeći se za šolju, povratio je muĉninu i strah.

Megi Kasl je ĉula vest na najhladniji mogući naĉin - reporter ju je nazvao telefonom i zatraţio komentar. „Ljigavi kuĉkin sine“, zapoĉela je nagnuvši se napred u beţ koţnoj stolici na okretanje. „Zar ne znaš da mogu da te uništim zbog ovakvih gluposti.“ Zalupila je slušalicu sa zadovoljstvom. Ĉeka je gomila scenarija koje mora da pregleda, ugovora koje mora da obnovi, poziva koje mora da uzvrati i nije imala vremena za neukusne šale. „Jebeni kreten“, rekla je blago i neraspoloţeno pogledala telefon. Stomak joj je krĉao i odvlaĉio paţnju pa ga je pogladila rukom. Crkavam od gladi, pomislila je. Crkavala je od gladi i rado bi ubila za veliki, peĉeni komad govedine u sendviĉu od raţenog hleba. Ali, ima da stane u haljinu dva broja manju koju je platila tri hiljade dolara. Dodela Oskara je za manje od nedelju dana. PoreĊala je tri slike veliĉine 20 x 30 centimetara poput karata za igranje i prouĉavala zgodna lica. Morala je da odluĉi koju da pošalje ne probno ĉitanje uloge u novom filmu. Uloga je kao stvorena za Iv, razmišljala je. A zatim uzdahnula. Da je Iv dvadeset pet godina mlaĊa. Pakleno je to, ali ĉak ni Iv Benedikt ne moţe ostati mlada zauvek. Megi je jedva podigla glavu kada su se vrata otvorila. „Šta je bilo Šila?“ „GospoĊo Kasl...“ Šila je stajala na vratima, steţući jednom šakom kvaku a drugom dovratak. „Oh boţe, gospoĊo Kasl.“ Ĉuvši Šilin drhtavi glas, Megi naglo podiţe glavu. Naoĉare joj skliznuše niz nos. „Šta je? Šta se dogodilo?“ ,,Iv Benedikt... Ubijena je.“ ,,To su gluposti.“ Prvo je nastupio bes i naveo je da odgurne stolicu unazad. „Ako je onaj serator ponovo zvao...“ ,,Radio“, uspela je Šila da prozbori, petljajući prstima po dţepu suknje u potrazi za maramicom. „Upravo su javili.“ I dalje gnevna, Megi je zgrabila daljinski upravljaĉ i uperila ga ka televizoru. Nakon što je dva puta obrnula sve kanale, pronašla je vesti. „Holivud i svet su ovog popodneva šokirani zbog smrti Iv Benedikt. Veĉito glamurozna zvezda mnogih filmova pronaĊena je ubijena na svom imanju.“ Oĉiju prikovanih za ekran, Megi se polako spusti u stolicu. ,,Iv“, prošaputa. ,,Oh boţe, Iv.“ Nekoliko kilometara dalje, zakljuĉan u svojoj kancelariji, Majkl Delrikio je zurio u televizor, tupo posmatrajući slike. Iv kada je imala dvadesetak godina, blistava, snaţna. U tridesetoj, zgodna, senzacionalna. Nije se pomerao. Nije govorio. Umrla je. Straćena, gotova. Mogao je da joj pruţi sve. Ukljuĉujući i ţivot. Da ga je samo dovoljno volela, da je verovala u njega, da je verovala njemu, on bi to sve spreĉio. Umesto toga ga je prekorevala, prkosila mu, prezirala ga. Znaĉi, mrtva je. MeĊutim, ĉak i mrtva moţe da ga uništi. Glorija je leţala u zamraĉenoj spavaćoj sobi sa gel-maskom preko nateĉenih oĉiju. Valijum joj nije pomagao. Mislila je da joj ništa neće pomoći. Pilule, smicalice, molitve neće više uspeti da isprave stvari. Iv joj je bila najbolja prijateljica. Mrzela je to što ne moţe da izbriše sećanja koja su delile, vrednost njihovog prijateljstva ţene prema ţeni. Naravno da je bila povreĊena, besna, uplašena. Ali nikada nije poţelela da Iv bude mrtva. Nikada nije poţelela da se priĉa ovako završi. MeĊutim, Iv jeste mrtva. Nema je više. Ispod maske, suze su navirale. Glorija se zapitala šta će sada biti s njom. U svojoj biblioteci, okruţen knjigama koje je voleo i skupljao tokom ĉitavog ţivota, Viktor je zurio u bocu ajriš mista. Viski, pomislio je, onako kako ga Irci prave, najbolje je sredstvo za opijanje. Ţeleo je da se napije, toliko da ne bude u stanju da razmišlja, oseća ili pak diše. Pitao se koliko će dugo moći da ostane u tom stanju. Jednu noć, ĉitavu nedelju, ĉitavu godinu? Moţe li ostati u tom stanju toliko dugo da kada se ponovo osvesti više ne oseća bol i opet bude onaj stari? Nema dovoljno viskija niti dovoljno vremena za to. Ako je proklet da ţivi još deset godina, nikada neće nadţiveti bol. Iv. Samo je Iv mogla da zaustavi bol. A nikada je više neće zagrliti, osetiti njen ukus, nikada se neće smejati s njom, niti sedeti tiho u vrtu i naprosto biti s njom. Nije trebalo ovako da se završi. U srcu je znao da je ovaj ishod mogao biti drugaĉiji. Poput loše napisanog scenarija, kraj je mogao da se preradi.

Ostavila bi ga i ovoga puta ne bi bilo pomirenja, ne bi bilo kompromisa ni obećanja. Sada je imao samo sećanja i prazne dane i noći koje će provoditi prisećajući se. Viktor je podigao flašu i bacio je ka zidu gde se rasprsnula. Gušeći se od snaţnog mirisa viskija, pokrio je lice rukama i u srcu proklinjao Iv. Entoni Kinkejd je likovao. Radovao se. Smejao se naglas. Dok je pohlepno trpao krekere namazane paštetom u usta, pogled mu je bio zakovan za televizijski ekran. Svaki put kada bi se neki kanal vratio redovnom programu, pritisnuo bi daljinski u potrazi za dnevnikom ili vestima. Kuĉka je mrtva i ništa nije moglo da ga usreći više od toga. Samo je pitanje vremena kada će se pozabaviti Samersovom i doĉepati traka zbog kojih mu se Iv rugala. Njegova reputacija, njegov novac, njegova sloboda - sada su bezbedni. Iv je dobila upravo ono što je zasluţila. Samo se nadao da je patila. Lajl nije znao šta da misli. Bio je suviše uplašen da bi se time pozabavio. Zakljuĉio je da je Delrikio ubio Iv - a on je povezan sa Delrikiom. Naravno, samo je njuškao unaokolo, ali ljudi poput Delrikija nikada nisu uhapšeni jer se na vreme pobrinu da neko drugi bude uhapšen umesto njih. Mogao je da beţi, ali znao je da se ne moţe sakriti. Smatrao je da policajci neće imati naroĉito dobro mišljenje o njegovom alibiju da je prespavao ĉitavo popodne pošto je popušio podebeli dţoint. DoĊavola, zašto je ta ţena dopustila da je baš sada ubiju? Da je saĉekala još samo koju nedelju, on bi otišao dţepova prepunih novca niz ĉist drum. Eto kakve je on sreće. Kakve jebene sreće. Nag, seo je na krevet, mućkajući pivo meĊu nogama. Mora da smisli neki bolji alibi. Otpio je gutljaj napinjući siroti um i tada se iskezio. Imao je pet hiljada koje mu je Delrikio dao. Ako ne bude u stanju da kupi alibi sa par hiljada - i svojim ĉuvenim, neumornim kurcem, ţivot ne vredi. Travers nije bilo moguće utešiti. Nina je pokušala, ali domaćica nije htela da jede, nije htela da se odmori, nije htela da uzme sedativ. Samo je sedela na terasi i gledala ka vrtu. Nije htela ĉak ni da uĊe unutra, bez obzira na to koliko ju je Nina nagovarala ili podsticala. Policija je pretraţila ĉitavu kuću, njuškajući po fiokama, pipkajući svojim radoznalim prstima Ivine liĉne stvari. Trujući sve. Nina je posmatrala svojim nateĉenim, crvenim oĉima. Da li ova ţena misli da samo ona oseća bol? Da je samo njoj muka, da je samo ona uplašena i da je samo njena sudbina neizvesna? Udaljila se od vrata terase. Gospode, potreban joj je neko s kim moţe da razgovara, neko koga moţe da zagrli. Mogla je da podigne slušalicu i odabere bilo koji od desetak brojeva, ali svi ljudi s kojima je bliska pitaće je o Iv. Najzad, ţivot Nine Solomon je zapoĉeo onog dana kad ju je Iv Benedikt primila u svoju kuću. Sada Iv više nema i ona nema nikoga. Ništa. Kako to da jedna osoba moţe imati takav uticaj na drugu? To nije u redu. To nije pošteno. Prišla je baru i sipala sebi burbon. Napravila je grimasu kada je osetila ukus. Prošle su godine otkako je popila bilo šta jaĉe od vina. MeĊutim, ukus nije prizvao loša sećanja. Umesto toga ju je umirio i osnaţio. Ponovo je otpila. Biće joj potrebna sva snaga koju moţe da skupi tokom narednih nedelja. Ili tokom ostatka ţivota. Veĉeras mora da se koncentriše na to kako da preţivi noć. Kako će spavati ovde u ovoj velikoj kući, znajući da je Ivina soba nešto dalje niz hodnik? Mogla bi da ode u hotel - ali znala je da to ne bi bilo u redu. Ostaće, preţiveće prvu noć. Zatim će razmišljati o narednoj. I onoj nakon nje. Kada je sedativ prestao da deluje, bila je skoro ponoć. Nije bilo dezorijentisanosti, nije bilo trenutka u kojem Dţulija uverava sebe da je sve bio uţasan košmar. Znala je, istog ĉasa kad je povratila svest, gde se nalazi i šta se dogodilo. Bila je u Polovom krevetu. Iv je mrtva. Ĉeţnjivo se okrenula, ţeleći da ga oseti, da se privije uz toplotu i ţivot. MeĊutim, krevet pored nje je bio prazan. Pridigla se i ustala. Mada joj je telo delovalo suviše lagano, u glavi joj se mutilo.

Setila se da su otišli po Brendona - na njeno insistiranje. Ne bi mogla da podnese da je vest ĉuo na televiziji. Ipak, nije bila u stanju da mu kaţe sve, samo da se dogodila nesreća - bedan eufemizam za ubistvo - i da je Iv nastradala. Malo je plakao, što je prirodno osećanje zbog smrti ţene koja je prema njemu bila ljubazna. Dţulija se pitala kako će i kada pronaći naĉin da mu kaţe kako je ta ţena bila njegova baka. Ali o tome će razmišljati kasnije. Brendon spava i bezbedan je. Moţda je malo tuţan, ali je bezbedan. Pol nije. Pronašla ga je na tremu kako gleda prema moru koje zasipa pesak crnim talasima. Na trenutak je pomislila da će joj se srce slomiti. Njegova silueta se ocrtavala na meseĉini, ruku zarivenih duboko u dţepove farmerki, koje je verovatno navukao kad ju je ostavio samu u krevetu. Nije morala da mu vidi lice, oĉi. Nije morala da mu ĉuje glas. Mogla je da oseti njegovu tugu. Pošto nije bila sigurna da li bi mu više pomogla kada bi prišla ili ako bi otišla, samo je stajala tamo gde se našla. Znao je da ga ona posmatra. Od trenutka kada je zakoraĉila na dovratak, njen miris je dolebdeo do njega. I njena tuga. Veći deo veĉeri je obavljao ono što je moralo da se uradi, potpuno mehaniĉki. Obavio je neophodne pozive, izbegavao ostale. Pojeo je supu koju je ona insistirala da podgreje, naterao je da popije pilule koje će joj pomoći da se odmori. Sada nije imao snage da spava. „Kada mi je bilo petnaest godina, baš pred šesnaesti rodendan“, zapoĉeo je i dalje posmatrajući mraĉnu vodu kako se kotrlja ka pesku. ,,Iv me je nauĉila da vozim. Došao sam joj u posetu i jednog dana je samo pokazala ka kolima. Prokleti mercedes. Rekla je ‟Dete, upadaj. Najbolje je da prvo nauĉiš da voziš sa prave strane puta.‟“ Izvukao je cigaru iz dţepa. Plamen šibice je osvetlio patnju na njegovom licu, a zatim je ponovo ostalo u senci. „Bio sam prestrašen i toliko uzbuĊen da su mi se stopala tresla na pedalama. Sat vremena sam vozio po ĉitavom Beverli Hilsu, poskakujući, zastajkujući udarajući o iviĉnjake. Maltene sam udario u neki rols, ali ona nije ni trepnula. Samo je zabacila glavu i nasmejala se.“ Dim mu je pekao grlo. Bacio je cigaru preko ograde, a zatim se naslonio na nju. „Gospode, baš sam je voleo.“ „Znam.“ Prišla mu je i zagrlila ga. U tišini su se grlili i razmišljali o Iv.

Dvadeset sedmo poglavlje
Ĉitav svet je ţalio. Iv bi uţivala u tome. Ugrabila je naslovnu stranu magazina Pipl, kao i ĉlanak na pet stranica. Najtlajn joj je posvetio ĉitavi blok. Festivali posvećeni Iv Benedikt prethodili su redovnom programu na skoro svakom kanalu. Ukljuĉujući kablovsku televiziju. U Nejšenel enkvajereru su trabunjali o tome da njen duh pohodi stari studio. Preduzimljivi ljudi su već prodavali majice, šolje i postere da se ĉovek pitao kako su samo tako brzo uspeli da ih proizvedu. Dan pre dodele Oskara, Holivud je bio ogrnut crnim šljokicama. Koliko bi se samo smejala! Pol je pokušao da uguši tugu zamišljajući kako bi reagovala na odavanje pošte - na otrcane i trijumfalne pokušaje. MeĊutim, bilo je toliko stvari, bezbroj stvari koje su ga podsećale na nju. Zatim, tu je bila i Dţulija. Preţivljavala je svaki dan radeći ono što mora da se uradi, uz neku vrstu stalne i praktiĉne energije. Ipak, u njenim oĉima se ogledao oĉaj koji on nije mogao da ublaţi. Dala je izjavu Frenku, provela sate u stanici prisećajući se svakog detalja. Izgubila je kontrolu samo jednom - prvi put kada je Frenk pustio jednu traku. Ĉim je zaĉula Ivin dubok, promukao glas, skoĉila je na noge, izvinila se i odjurila u ţenski toalet jer joj je pozlilo. Nakon toga je uspela da izdrţi svako puštanje, potkrepljujući trake beleškama, dodajući datume, okolnosti intervjua, raspoloţenje kao i sopstvenu interpretaciju. Tokom ta tri grozna dana, ona i Brendon su ţiveli u Malibuu dok se Pol bavio poslovima vezanim za sahranu. Iv nije ţelela ništa jednostavno. Kao i obiĉno. Instrukcije koje je u rukama advokata ostavila za Pola bile su kristalno jasne. Kupila je parcelu vrhunsku nekretninu, kako je zvala - pre skoro godinu dana. Odabrala je kovĉeg. Blistavo plav, postavljen sneţnobelom svilom. Spremila je ĉak i spisak gostiju sa rasporedom sedenja, kao da planira zabavu. Odabrala je muziku i muziĉare. Spremna je bila i haljina u kojoj će je sahraniti - blistava veĉernja haljina boje smaragda koju nikada nije nosila u javnosti. Veliĉanstven debi. Insistirala je na tome da joj kosu sredi tim iz Armanda. Na dan sahrane, Ivina publika je ispunila trotoare. Zakrĉili su ulaz u crkvu. Neki su plakali, drugi fotografisali. Ljudi su istezali vratove pokušavajući da uoĉe poznate meĊu oţalošćenima. Video-kamere su zujale. Kradeni su novĉanici, a povremeno bi se neko onesvestio. Sve je delovalo, kao što bi se njoj i dopalo, poput predstave. Na ovoj premijeri su nedostajali samo šetajući reflektori. Stigle su limuzine, izbacujući iz svojih utroba blistave glumaĉke postave. Bogati, poznati, glamurozni, tuţni. Najbolji dizajneri su bili predstavljeni u crnoj boji. Gomila je zadahtala i zaţamorila kada se pojavila Glorija Dubari, naslanjajući se na ĉvrstu ruku svoga supruga. Njen sen loren beše naglašen teškim velom. Ţamor se ponovo podigao, kao i više kikota, kada je Entoni Kinkejd izašao iz limuzine, ogromnog tela utegnutog u crno odelo. Travers i Nina su prošle kroz publiku zaštićene anonimnošću. Piter Dţekson je drţao glavu pognutom, ignorišući razdragane oboţavaoce koji su uzvikivali njegovo ime. Razmišljao je o ţeni s kojom je proveo nekoliko vrelih noći i o tome kako je izgledala tokom kišnog jutra. Zaĉuli su se krici odobravanja kada se pojavio Rori Vintrop. Nesiguran kako da reaguje, pomogao je svojoj supruzi da izaĊe iz kola, a zatim saĉekao da im se Kenet pridruţi na iviĉnjaku. „Gospode, kakav cirkus“, promrmlja Lili pitajući se da li da kamerama okrene leĊa ili svoj bolji profil. ,,Da.“ Uz mraĉan osmeh, Kenet je skenirao gomilu koja je nasrtala na policijske barikade. ,,A Iv je voditelj cirkuske predstave.“ Okrenuvši se, Lili uhvati svog supruga pod ruku. „Jesi li dobro, dragi?“ Uspeo je samo da odmahne glavom. Osećao je egzotiĉan parfem svoje supruge i ĉvrstinu ruke kojom ga je pridrţavala. Hladna senka crkve kao da je posezala ka njima mrtvaĉkim rukama. „Prvi put u ţivotu osećam se kao smrtnik.“ Pre nego što su uspeli da se popnu uz stepenice, ugledao je Viktora. Nije postojalo ništa što moţe da kaţe, nisu postojale reĉi koje bi ublaţile tugu u oĉima drugog ĉoveka. Rori se nagnuo ka svojoj supruzi. „Hajde da zapoĉnemo ovu prokletu predstavu.“

Dţulija je znala da moţe ovo da preţivi. Znala je da mora. Naoko je izgledala smireno, ali u stomaku joj se prevrtao od straha zbog ovog rituala. Sluţi li ovaj obred da oda poĉast mrtvima ili da zabavi ţive? Kada je limuzina stigla do iviĉnjaka, zatvorila je oĉi brzo i ĉvrsto. MeĊutim, kada je Pol posegnuo za njenom rukom, prsti su joj bili ĉvrsti i suvi. Na trenutak joj je bilo veoma loše kada je ugledala Viktora pokraj ulaza u crkvu. Pogledom je preleteo preko nje. Ne zna, pomislila je i stegnula prste u pesnicu. Ne zna da intimno dele ţenu koju su došli da sahrane. Suviše je ljudi, pomislila je paniĉno. Ima suviše ljudi, svi su joj tako blizu i guraju se sve bliţe. Zure, dozivaju. Mogla je da ih namiriše, vrelu koţu, vreli dah, blistavu energiju koja potiĉe od pomešanih tuge i uzbuĊenja. Ponovo je poĉela da drhti i poĉela da se povlaĉi, kad je Pol zagrli oko struka. Promrmljao je nešto, ali nije ga ĉula zbog zujanja u ušima. Nije bilo vazduha. Pokušala je to da mu kaţe, ali već ju je vodio uz stepenice unutra. Ĉula se muzika, ne teško zavijanje orgulja, već jasni, slatki zvuci violine, uklopljeni sa elegantnim tonovima flaute. Crkva je bila prepuna cveća i ljudi. Ipak, gust vazduh kao da ih je razdvajao, kao da je hladio. Tamnu odeću onih koji su bili na Ivinoj poslednjoj ţurki neutralizovalo je mnoštvo cveća. Iv nije ţelela pogrebne vence. Umesto toga, tu su bili ĉitavi okeani kamelija, planine ruţa, oblaci magnolija, nagomilanih poput sneţnih nanosa. Scena je bila glamurozna i lepa. Na centru pozornice, gde je provela najveći deo ţivota, nalazio se svetlucavi, plavi kovĉeg. „Kako ovo liĉi na nju“, promrmlja Dţulija. Panika je obuzela. Ĉak i pod koprenom tuge, osećala je ţarko divljenje. „Pitam se zašto se nikada nije okušala u reţiji.“ „Upravo jeste.“ Bilo je teško nasmešiti se. Pol je grlio oko struka dok su koraĉali duţ dugaĉkog prolaza kroz crkvu. Primetio je suze i dostojanstvene poglede, ali i mnoge oštre, nameštene poze. Tu i tamo, ljudi su u grupama ţamorili meĊu sobom. Razgovara se o projektima, sklapaju se poslovi. U Holivudu se ne propušta nijedna prilika. Iv bi razumela, odobrila. Dţulija nije imala nameru da prilazi koferu, da je još jednom pogleda, da se oprosti. Ako je to kukaviĉluk, onda prihvata da je kukavica. MeĊutim, kada je ugledala Viktora kako zuri u ţenu koju je voleo, stisnutih krupnih saka, pognutih širokih ramena, nije bila u stanju da samo sedne na klupu. „Moram da...“ Pol je samo klimnuo. „Ţeliš li da poĊem s tobom?“ „Ne, ja... mislim da treba da odem sama.“ Prvi korak je bio najteţi. Zatim je zakoraĉila još jednom, pa još jednom. Kada se našla pokraj Viktora, pogledala je u svoje srce. Ovo su ljudi koji su je stvorili, pomislila je, ţena koja tako lepo spava na svili. Ĉovek koji je posmatra dok spava sa oĉima prepunim tuge. Moţda nije mogla da razmišlja o njima kao o roditeljima, ali mogla je da oseĉa. Poslušavši svoje srce, poloţila je šaku preko njegove. „Volela vas je više od ikoga drugog. Uĉinili ste je veoma srećnom. To je jedna od poslednjih stvari koje mi je rekla.“ Prsti su mu se zgrĉili. „Nikada joj nisam pruţio dovoljno. Nikada to nisam mogao.“ „Dali ste joj više nego što shvatate, Viktore. Za mnoge druge je bila zvezda, proizvod, ikona. Za vas je bila ţena. Jedina ţena.“ Stisnula je usne, nadajući se da je ono što radi i ono što govori u redu. „Jednom mi je rekla da ţali samo zbog toga što je saĉekala da se završi snimanje filma.“ Skrenuo je pogled sa Iv ka kćerki koju nije znao da ima. Dţulija je tada shvatila da je nasledila oĉi svog oca - tamna, bogata siva boja, koja se zavisno od osećanja menja od nijanse dima pa sve do leda. Usled tog saznanja zakoraĉila je brzo unazad, ali njegove ruke su već krenule da prekriju njene. „Nedostajaće mi svakog trenutka do kraja ţivota.“ Dţulija je preplela prste sa njegovim i povela ga ka klupi na kojoj je Pol ĉekao. Niz automobila koji su polako kruţili ka Forest Hilsu razvlaĉio se kilometrima, poput trake. Unutar nekih kola poneko je duboko ţalio. Drugi su bili sklupĉani u hladnoj raskoši iznajmljenih limuzina i ţalili u svojim mislima, na uopšten naĉin, kao što ljudi obiĉno ĉine kada na kasnim vestima ĉuju da je neka poznata osoba preminula. Ţale zbog smrti imena, lica ili liĉnosti. To nije uvreda za osobu kojoj to lice pripada, već odavanje priznanja njenom uticaju.

Neki su bili naprosto zahvalni što se nalaze na spisku gostiju. Takav dogaĊaj će svakako obezbediti dosta prostora u štampi. Ni to nije uvreda. Već samo posao. Bilo je i onih koji uopšte nisu ţalili, koji su sedeli u tihoj pećini velikog automobila i uţivali srca crnog i sjajnog poput farbe koja blista na suncu. Na neki naĉin, i to bi se moglo smatrati priznanjem. MeĊutim, Dţulija koja je upravo zakoraĉila iz kola da obavi kratku šetnju do budućeg groba, nije pripadala nijednoj od tih kategorija. Već je sahranila roditelje, već je naĉinila taj dugaĉak, teţak korak od kćerke do siroĉeta. Ipak, sa njom se uz svaki korak kretao i dubok, razdirući bol. Danas će sahraniti još jednu majku, ponovo se suoĉiti sa sopstvenom smrtnošću. Dok je stajala, osećajući miris trave, zemlje i teške zavese od cveća, blokirala je sadašnjost i pustila da joj misli otputuju u prošlost. Smejala se sa Iv kraj bazena, popila previše, govorila suviše iskreno. Kako to da je bila u stanju toliko toga da joj ispriĉa? Zajedno su se znojile dok ih je Fric dovodio u formu. GunĊale su psovke, ţalile se bez daha. Ĉudna intimnost izmeĊu dve polunage ţene zarobljene u istom kavezu taštine. Podeljene tajne, iskrene ispovesti, otkrivene laţi. Koliko je bilo lako iskovati to prijateljstvo. Zar nije to ono što je Iv želela, pitala se Dţulija. Da se sprijatelji sa njom, da je navede da mari, da je primora da vidi Iv kao osobu, celovitu, ranjivu. I tada... Zar je bitno? Mrtva je. Ostatak istine, ako ga ima, nikada neće saznati. Dţulija je oplakivala, pitajući se u isto vreme moţe li da joj oprosti. ,,Sranje.“ Frenk je trljao šakama lice. Posao ga je pritiskao sa svih strana. Video je samo jednu stazu i ona je vodila pravo ka Dţuliji Samers. Tokom ĉitavog svog profesionalnog ţivota, Frenk se oslanjao na instinkt. Dobra slutnja moţe provesti policajca kroz lavirint sumnjivaca, dokaza i procedure. Nikada mu se nije dogodilo da instinkt bude u tolikoj suprotnosti sa ĉinjenicama. Sve su pred njim u dosijeu koji je gradio tri dana. Forenziĉki izveštaj, autopsija, iskucane i potpisane izjave ljudi koje su on ili drugi detektivi intervjuisali. Kao i vreme, prokleto vreme se ne moţe zanemariti. I domaćica i sekretarica su videle Iv Benedikt nešto pre jedan po podne kako kreće ka sceni ubistva. Glorija Dubari je otišla malo pre toga, nakon kratkog privatnog razgovora sa Iv. Dţulija Samers je stigla oko jedan, ćaskala s ĉuvarom i ušla unutra. Poziv iz gostinjske kuće zabeleţen je u jedan i dvadeset dva minuta. Dţulija nema alibi za taj presudni period, presudnih dvadeset dva minuta, kada je prema dokazima Iv Benedikt ubijena. Kuka mesinganog ţaraĉa joj je probila podnoţje vrata. Rana i udarac su doveli do smrti. Na ţaraĉu su pronaĊeni samo otisci Dţulije Samers. Sva vrata su bila zakljuĉana, osim glavnog ulaza, koji je Dţulija priznala da je otkljuĉala. Nisu pronaĊeni kljuĉevi kod Iv. Posredni dokazi, ali dovoljno osuĊujući, ĉak i bez svaĊe opisane u obe izjave. Nakon što je saznala da je vanbraĉno dete Iv Benedikt, Dţulija Samers je navodno zapala u divlji bes. „Vrištala je i pretila", ĉitao je izjavu koju je dala Travers. „Ĉula sam kako viĉe i istrĉala napolje. Gurnula je sto tako da se posuĊe rasulo po ploĉicama i razbilo. Lice joj je bilo bledo kao ĉaršav i upozorila je Iv da joj ne prilazi. Rekla je da će je ubiti.“ Naravno, ljudi ĉesto govore sliĉne stvari, pomislio je Frenk, kopajući prstima taĉku na vratu koja ga je zasvrbela. Jednostavno nemaju sreće ako neko umre nakon što su oni izgovorili tu uobiĉajenu frazu. Nevolja je u tome što on nije smeo da razmišlja o sreći. Uz pritisak koji se proteţe od guvernera sve do njegovog kapetana, Frenk ne moţe da dozvoli instinktu da ga odvuĉe od ĉinjenica. Moraće da dovede Dţuliju na saslušanje. Advokat je proĉistio grlo dokje pregledao prostoriju. Sve je izgledalo onako kako je Iv zahtevala. Grinburg se pitao da li je znala da nema mnogo vremena pošto je zahtevala da sve brzo uradi.

Ustao je. On nije sklon umišljanju. Iv je bila u ţurbi zbog toga što je uvek bila u ţurbi. Ţestina s kojom se bacila na stvaranje novog testamenta, bila je ista ţestina koju je ispoljavala u svemu. Izmena je svakako bila okrutno jednostavna. To je još jedna osobina kojoj je Iv bila sklona kada je tako raspoloţena. Kada je progovorio, svi su zaćutali. Ĉak je i Drejk zastao u procesu sipanja novog pića. Pošto je izjava zapoĉela rutinskim spiskom zaveštanja posluzi i raznoraznim dobrotvornim organizacijama, nastavio je da sipa. Kroz tišinu se probijao zvuk teĉnosti koja udara u kristal. Liĉne zaostavštine su bile specifiĉne. Iv je Megi ostavila par smaragdnih minĊuša i trostruku ogrlicu od bisera, kao i Vajetovu sliku kojoj se agentica oduvek divila. Roriju Vintropu je ostavila par svećnjaka iz Drezdena koje su kupili tokom prve godine braka i tom Kitsovih pesama. Glorija je poĉela da jeca na ramenu svog supruga kada je ĉula da je nasledila antikvarnu kutiju za nakit. „Bile smo u Sadebiju, pre više godina“, izgovorila je slomljenim glasom. U njoj su krivica i tuga vodile surovu borbu. „Pobedila me je na licitaciji za tu kutiju. Oh, Markuse." Nešto joj je promrmljao, a Grinburg je proĉistio grlo i nastavio. Nini je ostavila kolekciju limož kutija i deset hiljada dolara za svaku godinu koliko je kod nje radila. Travers je ostavila kuću u Montereju, istu finansijsku zaostavštinu i fond za njenog sina kako bi njegove medicinske potrebe bile opskrbljene do kraja ţivota. Svojoj sestri, koja nije prisustvovala sahrani niti ĉitanju testamenta, Iv je ostavila mali blok stanova za iznajmljivanje. Drejk je pomenut samo usput, u smislu da je primio svoje nasledstvo dok je još bila ţiva. Njegova reakcija je bila predvidljiva, dovoljno predvidljiva da izazove mraĉne osmehe nekih ljudi koji su sedeli u prostoriji. Prosuo je piće, natapajući sobu mirisom skupog viskija. Njegov uzdah neverice naglasilo je lupkanje kockica leda dok su ispadale iz ĉaše na uglaĉanu površinu bara. Dok su prisutni to posmatrali uz razliĉite stupnjeve interesovanja ili gaĊenja, on se prepustio gnevu koji je išao od psovanja do cviljenja i brbljanja besmislica pa nazad do psovanja. „Prokleta kuĉka.“ Maltene se zadavio uvlaĉeći vazduh u pluća. Lice mu je bilo nezdrave boje sunĊera izbledelog na suncu. „Dao sam joj godine, skoro dvadeset jebenih godina svog ţivota. Neću dozvoliti da me izbaci iz testamenta. Ne posle svega što sam za nju uĉinio.“ „Šta si ti to za nju uĉinio?“, upita Megi uz promukli smeh. „Nikada ništa, osim što si olakšavao njen raĉun u banci.“ Zakoraĉio je napred, dovoljno pijan da udari ţenu pred svedocima. ,,Ti si samo muzla svojih petnaest posto. Ja sam ĉlan porodice. Ako misliš da ćeš izaći odavde sa smaragdima ili bilo ĉime drugim, ako ja ne dobijem ništa...“ „Gospodine Morison“, prekinu ga advokat. ,,Vi, naravno, moţete pokušati da oborite testament..." „Jebeno si u pravu.“ ,,MeĊutim“, nastavio je nepoljuljanog dostojanstva. „Moram vam reći da je gospoĊica Benedikt bila veoma specifiĉna kada smo razgovarali o njenim ţeljama. TakoĊe imam kopiju video-trake koju je snimila i na kojoj te ţelje navodi na manje uobiĉajen naĉin. Osporavanje ovog dokumenta biće veoma skupo i besplodno. Ako ipak ţelite time da se pozabavite, moraćete da saĉekate da se današnja procedura završi. Nastaviću...“ Viktoru je ostavila zbirku poezije i mali drţaĉ za papir opisan kao staklena kupola sa crvenim sankama i osam irvasa. „Brendonu Samersu, kojeg smatram veoma ljupkim deĉakom, ostavljam fond sa sumom od milion dolara za obrazovanje i zabavu. Kada napuni dvadeset pet godina moći će samostalno da raspolaţe preostalim novcem.“ ,,To je jebeno smešno“, zapoĉeo je Drejk. „Ostavlja jebenih milion dolara nekom klincu? Nekom balavcu koji verovatno potiĉe sa ulice.“ Pre nego što je Dţulija uspela da progovori, Pol je ustao. Krv joj se sledila kada je ugledala izraz njegovog lica. Pitala se kako iko moţe da preţivi taj ledeni pogled. Pretnje su bile oĉekivane. Brza, gadna borba pesnicama ne bi nikoga iznenadila. DoĊavola, verovatno bi uţivali u tome. Ĉak je i Glorija prestala da cvili kako bi gledala. MeĊutim, Pol je ĉvrstog, iskrenog i bezuslovnog pogleda izgovorio samo jednu reĉenicu. „Nemoj ponovo otvoriti usta.“ Izgovorio je to tiho, ali nikome nije promakla oštrina koja je stajala iza tih reĉi. Kada je ponovo seo, Grinburg je samo klimnuo, kao da je Pol dao ispravan odgovor na neko posebno teško pitanje.

„Ostalo“, nastavio je da ĉita, „ukljuĉujuĉi sve nekretnine i liĉnu imovinu, svu aktivu, akcije, obveznice i prihode, ostavljam Polu Vintropu i Dţuliji Samers, da ih podele meĊu sobom kako god naĊu za shodno.“ Dţulija više ništa nije ĉula. Advokatov glas nije mogao da se probije kroz zujanje u njenim ušima. Videla je da mu se usta pokreću, osećala njegov mraĉan, oštar pogled na svom licu. TakoĊe je osećala peckanje na ruci, kao da je zaspala na njoj i krv pokušava ponovo da cirkuliše uz blago, dosadno bockanje. Ali, to je bila samo Polova ruka kad ju je uhvatio. Ustala je, a da nije bila svesna toga. Slepo, poput pijanca, zateturala se iz prostorije na terasu. Tamo je bilo ţivota, ţive nijanse cveća, razdragan i uporan zov ptica. I vazduh. Mogla je da ga uvuĉe u pluća, da ga oseti kako ulazi i izlazi, kao da ima boju, teksturu i zvuk. Ponovo je udahnula, pohlepno, a zatim osetila ubod bola u stomaku. „Smiri se.“ Pol joj spusti ruke na ramena, glas mu je zvuĉao tiho i neţno. ,,Ne mogu.“ Sopstveni glas joj je zvuĉao znatno tananije, suviše nesigurno. „Kako bih mogla? Nije u redu da mi išta ostavi.“ „Ona je smatrala da je u redu.“ ,,Ne znaš šta sam joj sve rekla, koliko sam joj pretila te noći. Osim toga i zaboga, Pole, ona mi ništa ne duguje.“ Uhvatio ju je za bradu i primorao da ga pogleda. „Mislim da te zapravo plaši ono što smatraš da ti njoj duguješ.“ „Gospodine Vintrop. Izvinite.“ Grinburg im je klimnuo. „Shvatam da vam ovo teško pada, ali postoji još jedna stavka za koju me je gospoĊica Benedikt zamolila da se postaram.“ Pruţio mu je kovertu. „Kopija trake koju je snimila. Zahtevala je da je oboje pogledate kada se završi ĉitanje testamenta.“ „Hvala vam.“ Pol je uzeo. „Ona bi cenila vašu... delotvornost.“ „Bez ikakve sumnje.“ Nagoveštaj osmeha dotakao je njegovo usko lice. „Bila je neverovatna ţena uznemirujuća, zahtevna, tvrdoglava. Nedostajaće mi.“ Osmeha je nestalo kao da ga nikada nije ni bilo. „Ako sam vam potreban, molim vas, ne oklevajte da nazovete. Moţda ćete imati pitanja o imovini ili spisima. Kada budete spremni, moraćete da pregledate neku papirologiju. Primite moje sauĉešće." „Voleo bih brzo da odvedem gospoĊu Samers kući“, odvrati Pol. „Ali, ţelimo da uĊemo unutra i odgledamo traku u privatnosti. Moţemo li da vas zamolimo da - obezbedite prostoriju?“ U oĉima mu je zasvetlucalo nešto što nalikuje razdraganosti. „Biće mi zadovoljstvo.“ Pol je saĉekao da se ponovo naĊu sami na terasi. Kroz staklena vrata koja je Grinburg zatvorio za sobom dopirali su uzbuĊeni glasovi i gorke suze. Starac će imati pune ruke posla, pomislio je i pogledao Dţuliju. Oĉi su joj ponovo bile suve, lice sabrano. MeĊutim, bila je tako bleda da se zapitao da li će mu prsti proći kroz njenu koţu sve do srţi tuge, ako je sada dotakne. „Moţda je najbolje da odemo u Ivinu sobu da ovo pogledamo.“ Dţulija je zurila u paket koji je drţao u rukama. Deo nje, deo koji je smatrala kukaviĉkim, ţeleo je da pobegne, da zgrabi Brendona i pobegne nazad na istok. Sigurno moţe, ako se dovoljno potrudi, ubediti sebe da je sve bio san. Od prvog telefonskog poziva, od prvog sastanka sa Iv, sve do ovog trenutka? Podigla je pogled i susrela se s njegovim. Tada bi i on bio san. Tada bi i on morao biti san kao i sve što su podelili i izgradili. Sve te krhke nove nade vetar bi razvejao poput prašine. ,,U redu.“ „Daj mi koji minut.“ Stavio joj je traku u ruke. Idi oko kuće, sa druge strane. Odmah dolazim.“ Nije bilo lako ući, otvoriti vrata i naći se u sobi gde je Iv spavala i u kojoj je volela. Mirisala je na cveće, cveće i sredstvo za poliranje, kao i vreli, ţenstveni miris koji je Iv uvek nosila sa sobom. Travers je sredila sobu, naravno. Nesposobna da se odupre, prešla je prstima preko debelog satenskog prekrivaĉa za krevet, boje safira. Odabrala je kovĉeg iste boje, setila se Dţulija i povukla ruku. Da li radi ironije, ili radi utehe? Zatvorivši oĉi, naslonila je ĉelo na hladno drvo izrezbarenih nogu od kreveta. Na trenutak, samo na trenutak je dozvolila sebi da oseća. Ne, ovde je ne okruţuje smrt. Samo sećanja na ţivot. Kada joj se Pol pridruţio, nije progovorila. Posmatrajući je proteklih nekoliko dana, uoĉio je da postaje sve krhkija. Njegova tuga bila je poput male, divlje ţivotinje sklupĉane u stomaku koja grebe, ujeda i kida.

U kakvom god da je obliku Dţulijina tuga, polako i podmuklo je isisavala sav zivot iz nje. Sipao im je po brendi i kada je progovorio, glas mu je namerno bio hladan i nepristrasan. „Moraćeš uskoro da se preneš, Dţuls. Nisi od koristi niti sebi niti Brendonu dok koraĉaš unaokolo kao u bunilu.“ „Dobro sam.“ Uzela je ĉašu, a zatim je premestila iz ruke u ruku. „Ţelim da se sve završi. U potpunosti. Kada se štampa doĉepa odredaba testamenta...“ „Izaći ćemo na kraj s tim.“ „Nisam ţelela njen novac, Pole, niti njenu imovinu, niti...“ „Njenu ljubav“, završio je reĉenicu. Odloţio je ĉašu u stranu i uzeo kovertu. „Iv je uvek insistirala na tome da njena reĉ bude poslednja. Ipak si sve to dobila.“ Prsti su joj pobeleli na ĉaši. „Oĉekuješ li da je smatram majkom nakon što sam je poznavala ĉitavih nedelju dana, da osećam obavezu, trenutnu vezu, zahvalnost? Manipulisala je mojim ţivotom pre nego što sam roĊena. Ĉak i sada, pošto je preminula, nastavlja to da radi.“ Pocepao je kovertu i izvadio traku. ,,Ne oĉekujem da osećaš bilo šta. Da si išta nauĉila o njoj tokom proteklih nekoliko meseci, znala bi da ni ona to ne oĉekuje.“ Stavio je traku u video, okrenuvši joj leĊa dok ga je sopstvena bol sekla kao noţem. ,,Ne mogu ovo sam da izvedem. “ Neka je proklet, pomislila je, neka je proklet što je primorava da oseti stid. Umesto da progovori, sela je na sofu prepunu jastuka i podigla brendi do usana. Pridruţio joj se, ali kada je seo razdvajala ih je znatno veća razdaljina od jednog jastuka. Pritisnuo je dugme na daljinskom upravljaĉu i Iv je ispunila ekran, kao što je ispunjavala tolike ekrane za vreme ţivota. Jad je šĉepao Dţulijino srce gvozdenom pesnicom. „Dragi moji, ne mogu vam opisati koliko sam srećna što ste zajedno. Nadala sam se da ću ovo uĉiniti uz malo više ceremonije i to na filmu, a ne na video-traci. Film je znatno laskaviji.“ Ivin raskošan smeh se prelio sa trake u prostoriju. Na ekranu, posegnula je za cigaretom, a potom se zavalila u stolici. Paţljivo se našminkala, skrivajući tamne senke oko oĉiju i napetost oko usta. Nosila je crvenu košulju podignutog okovratnika. Dţuliji je na trenutak sinulo da je bila u toj istoj košulji dok je leţala na krvavom tepihu. „Ovaj mali gest će moţda biti nepotreban, ako skupim hrabrosti da razgovaram s vama lice u lice. Ako ipak ne bude tako, molim vas oprostite mi što vam nisam rekla da sam bolesna. Smatrala sam da je tumor problem koji ţelim da zadrţim za sebe. Još jedna od laţi, Dţulija. Ova nije u potpunosti sebiĉna.“ „Kako to misli?“, mrmljala je Dţulija. „O ĉemu ona to govori?“ Pol je samo odmahnuo glavom, ali telo mu se ukrutilo. „Kada sam ĉula dijagnozu, prognozu i sve ostale oze, prošla sam kroz sve faze za koje mi je reĉeno da su uobiĉajene. Poricanje, bes, tuga. Znate koliko prezirem da budem uobiĉajena. Reĉeno mi je da osoba postaje skromna kad joj saopšte da joj preostaje manje od godine ţivota, a aktivnog ţivota još manje. Morala sam da uĉinim nešto što će to neutralizovati. Pretpostavljam da sam morala da proslavim ţivot. Svoj ţivot. Dobila sam ideju da napišem knjigu. Da jasno izloţim šta sam bila, šta sam uĉinila, ne samo zbog uvek gladne publike, već i zbog sebe. Ţelela sam da moja kćerka, deo mene, ispriĉa tu priĉu.“ Oštrog pogleda, nagnula se ka kameri. „Dţulija, znam koliko si bila uznemirena kada sam ti rekla. Veruj mi, imaš pravo da me mrziš. Neću ti nuditi izgovore. Mogu samo da se nadam da smo, od tog ĉasa do momenta u kojem ovo gledaš, postigle neku vrstu razumevanja jedna za drugu. Nisam znala koliko ćeš mi znaĉiti. Koliko će mi Brendon...“ Odmahnula je glavom i uvukla dim. „Neću postati sentimentalna. Raĉunam na to da će biti cviljenja i škrgutanja zubima kada se objavi vest o mojoj smrti. Do tada će toga već biti sasvim dovoljno. “ „Ova tempirana bornba u mom mozgu...“ Nasmešila se dok je trljala prstima slepooĉnicu. „Kunem se da je ponekad ĉujem kako otkucava. Primorala me da se suoĉim sa sopstvenom smrtnošću, greškama i odgovornostima. Ĉvrsto sam odluĉila da ne napustim ovaj svet ţaleći za bilo ĉim. Ako se nismo pomirile, Dţulija, bar će me tešiti to što smo neko vreme bile prijateljice. TakoĊe znam da ćeš napisati knjigu. Ako si nasledila moju tvrdoglavost, moţda sa mnom više nikada nećeš progovoriti. Radi predostroţnosti sam snimila druge trake. Sigurna sam da nisam izostavila ništa vaţno.“ Iv je zdrobila cigaretu i kao da je na trenutak sabirala misli. „Pole, ne moram da ti kaţem koliko si mi znaĉio. Dvadeset pet godina si mi poklanjao bezuslovnu ljubav i odanost koje nisam uvek zasluţivala. Bićeš ljut, znam to, zbog toga što ti nisam rekla da sam bolesna. Moţda je to bilo sebiĉno, ali tumor koji se ne moţe operisati duboko je liĉna stvar. Ţelela sam da uţivam u vremenu koje mi je preostalo bez neprestanog posmatranja, tetošenja i brige. Ţelim da pamtiš koliko smo se dobro zabavljali. Ti si jedini muškarac koji mi nikada nije naneo bol. Evo mog poslednjeg saveta: ako

voliš Dţuliju, ne dopusti joj da ti se izmigolji. Moţda će pokušati. Ostavila sam vam najveći deo imanja ne samo zbog toga što vas volim, već i zbog toga što će vam zakomplikovati ţivot. Moraćete da se nosite jedno s drugim, bar još neko vreme.“ Usne su joj zadrhtale; uspela je da povrati kontrolu. Oĉi su joj zasijale od suza. Smaragdi koje je sprala kiša. „Prokleti da ste oboje, darujte mi još unuka. Ţelim da znam da ste pronašli ono što je meni uvek izmicalo. Ljubav koju ćete slaviti ne samo u senkama, već i na svetlosti dana. Dţulija, bila si dete koje sam volela, ali nisam mogla da ga zadrţim. Pole, bio si dete koje mi je dato i koje sam mogla da volim. Nemojte me razoĉarati.“ Zabacila je glavu unazad i uputila im još jedan ţivahan osmeh. ,,Ne bi bilo loše ako biste prvoj devojĉici dali ime po meni.“ Traka je zatreperila i ekran je ispunio sneg. Dţulija je otpila još jedan gutljaj pre nego što je uspela da progovori. „Umirala je. Sve vreme je umirala. “ Jednim naglim pokretom, iskljuĉio je traku. Iv je bila u pravu. Bio je besan, razjaren. „Nije imala pravo da taji to od mene.“ Stegnutih pesnica skoĉio je na noge i poĉeo da šetka prostorijom. „Moţda bih mogao da joj pomognem. Postoje specijalisti, holistiĉka medicina. Iscelitelji.“ Zastao je i provukao rukom kroz kosu, kad je shvatio šta govori. Iv je mrtva i nije je tumor ubio. ,,To sada nije ni vaţno, zar ne? Snimila je traku koju ćemo gledati nakon što tiho premine u bolniĉkom krevetu. Umesto toga...“ Pogledao je ka prozoru, ali video je sam Iv ispruţenu na tepihu. „Vaţno je“, odvratila je Dţulija tiho. „Sve je vaţno.“ Spustila je ĉašu, ustala i pogledala ga u lice. „Ţelim da razgovaram s njenim lekarom. “ ,,U ĉemu je svrha?“ „Moram da napišem knjigu.“ Zakoraĉio je ka njoj, a zatim se zaustavio. Bio je suviše besan da rizikuje da je dotakne. „Zar moţeš sada da razmišljaš o tome?“ Videla je gorĉinu, ĉula je. Ne postoji naĉin da mu objasni da je pisanje vaţno, da je to jedini naĉin da plati ono što duguje Iv zbog svog roĊenja. ,,Da. Mogu da razmišljam o tome.“ ,,Pa.“ Uzeo je cigaretu i polako je zapalio. „Ako uspeju daje odštampaju do kraja godine, dobro ćeš zaraditi na njenom ubistvu i imati hit decenije.“ Pogled joj je postao bezizraţajan. ,,Da“, rekla je. „Zaista se nadam da će biti tako.“ Šta god da je imao nameru da kaţe, kakav god da je otrov osetio u grlu, progutao ga je kada se zaĉulo kucanja na vratima. Ĉim se okrenuo od nje da vidi ko je, Dţulijin izraz se rasplinuo. Pritisnula je korenom dlana prostor izmeĊu obrva i borila se da ostane pribrana dok ne ugrabi trenutak za sebe. ,,Frenk.“ „Izvini, Pole, znam da je ovo bio teţak dan.“ Frenk je stajao na dovratku. Zbog toga što je došao zvaniĉnim poslom nije zakoraĉio unutra, već saĉekao da ga pozovu. „Travers mi je rekla da ste vi i gospoĊa Samers gore.“ „Usred smo nekog posla. Moţe li to da saĉeka?“ „Plašim se da ne moţe.“ Bacio je pogled preko Polovog ramena, a zatim spustio glas. „Kršim neka pravila, Pole. Uĉiniću sve što mogu, ali stvari ne stoje dobro.“ „Imaš neki trag?“ Frenk je spustio ruke u dţepove. „Da, moglo bi se tako reći. Moram da razgovaram s njom i najradije bih to uĉinio samo jednom.“ Osetio je napetost u zadnjem delu vrata, oštar i uznemirujući osećaj zbog kojeg je poţeleo da zatvori vrata i odbije. Pošto je oklevao, Frenk je odmahnuo glavom. „Samo ćeš pogoršati stvari.“ Dţulija je povratila staloţenost. Okrenula se, smirenog izraza lica i klimnula Frenku. „Poruĉniĉe Nidlmejer." „GospoĊo Samers. Ţao mi je, ali moram da vam postavim još neka pitanja.“ Stomak joj se stegnuo, ali je ponovo klimnula. ,,U redu.“ „Moraćemo to da obavimo u stanici.“ ,,U stanici?“ ,,Da, gospoĊo.“ Izvadio je papir iz dţepa. „Obavestiću vas o vašim pravima, ali pre nego što to uĉinim, savetujem vam da pozovete advokata. Dobrog advokata.“

Dvadeset osmo poglavlje
Kao da je zarobljena u lavirintu nekog opasnog zabavnog parka. Svaki put kada bi pomislila da je pronašla stazu, skrenula bi iza ugla i ponovo udarila u crni zid. Dţulija je zurila u ogledalo prostorije za saslušanje. Videla je svoj odraz u crnoj odeći za sahranu, lica suviše bledog u poreĊenju sa krutim platnom dok je sedela za stolom na tvrdoj, drvenoj stolici. Videla je dim koji joj peĉe nozdrve kako se skuplja na plafonu u mekoj, plavoj izmaglici. Tri šoljice kafe koje mirišu istom gorĉinom koja krasi i njen ukus. I dva muškarca u košuljama dugih rukava, sa znaĉkama koje im vise iz dţepova. Testirajući, pomakla je prste, povezujući ih tako da napravi šiljak. Posmatrala je kako njen odraz ĉini to isto. Zapitala se koja je od te dve ţene ona. Kojoj će poverovati? Znala je da se ostala lica nalaze s druge strane stakla i da zure u nju. Zure kroz nju. Dali su joj ĉašu vode, ali nije bila u stanju da guta. U prostoriji je bilo suviše toplo, koji stepen toplije nego što bi bilo prijatno. Ispod tamnog odela, koţa joj je bila vlaţna. Osećala je miris sopstvenog straha. Ponekad joj je glas drhtao, ali prigušila bi sve snaţniju histeriju dok ponovo ne bi postao staloţen. Bili su veoma strpljivi, istrajni u pitanjima. I uĉtivi, veoma uĉtivi. GospoĊo Samers, da li ste pretili da ćete ubiti gospoĊu Benedikt? Da li ste znali da je izmenila testament, gospoĊo Samers? GospoĊo Samers, zar nije gospoĊa Benedikt došla da vas poseti na dan ubistva? Da li ste se ponovo posvaĊale? Da li ste se razbesneli? Bez obzira na to što je već odgovorila, oni bi vrteli pitanja dok ne bi morala ponovo da odgovori na isto. Izgubila je pojam o vremenu. Moţda je u toj maloj sobi bez prozora provela sat vremena, a moţda i ĉitav dan. Povremeno bi shvatila da joj misli lutaju, da naprosto plutaju. Ţelela je da se uveri da je Brendon veĉerao. Morala je da mu pomogne da se spremi za kontrolni iz geografije. Dok je njen um kretao na ta kratka putovanja u jednostavnost, odgovarala je na pitanja. Da, svaĊala se sa Iv. Bila je ljutita i uznemirena. Ne, ne moţe da se seti šta je taĉno rekla. Nikada nisu razgovarale o izmeni testamenta. Ne, nikada. Moţda je dotakla ţaraĉ. Nije sigurna. Ne, nije bila svesna izmene Ivinog testamenta. Da, da, vrata su bila zakljuĉana kada je stigla kući. Ne, ne zna da li ju je neko video nakon što se uvezla kroz kapiju. Iznova i iznova je objašnjavala svoje kretanje na dan ubistva, paţljivo koraĉajući kroz lavirint, uvek koraĉajući po sopstvenim otiscima. Dţulija se muĉila da odvoji um od tela tokom procedure zavoĊenja u knjige. Zurila je ispred sebe kada bi joj rekli da to ĉini, trepnula zbog blica kada su je fotografisali za dosije. Okrenula profil. Uzeli su njen nakit, tašnu, dostojanstvo. Mogla je da se drţi samo ostataka ponosa. Odveli su je u ćeliju u kojoj će ĉekati dok se ne odredi i ne plati kaucija. Ubistvo, pomislila je ošamućeno. Upravo su je uhapsili za ubistvo drugog stepena. Negde u lavirintu je skrenula sasvim pogrešno. Kada su metalna vrata zazveĉala, obuzela ju je panika. Maltene je vrisnula, a zatim osetila krv kada se ugrizla za donju usnu. Oh boţe, nemojte me ostaviti ovde. Nemojte me zakljuĉati u ovaj kavez. Pokušavajući da udahne, sela je na ivicu kreveta, sklopila šake u krilu i pokušala da odrţi pribranost. Mogla se zakleti da je vazduh ustajao sa ove strane rešetki. Neko je psovao i pogane skarednosti su se reĊale poput spiska za pranje. Ĉula je cviljenje narkomana, ţalbe kurvi. Neko je plakao i tihi, ţalosni jecaji su beskrajno odjekivali. Na zidu suprotno od kreveta bio je postavljen labavo, ali ona se plašila da ga koristi. Muĉnina joj je zavijala u stomaku, ali ona ju je ugušila, radije nego da ĉuĉne iznad prljavog toaleta. Neće joj pozliti. Neće se slomiti. Koliko će vremena proći dok se štampa ne doĉepa vesti? Mogla je liĉno da ispiše naslove.

KĆERKA IV BENEDIKT UHAPŠENA ZBOG UBISTVA OSVETA NAPUŠTENE KĆERKE TAJNA KOJA JE OKONČALA IVIN ŽIVOT Dţulija se pitala da li bi Iv uţivala u publicitetu, a zatim poklopila usta šakom kako bi zadrţala divlji izliv smeha. Ne, ĉak ni Iv, uz svu veštinu manipulacije, uz sve prepredene trikove da navede igraĉe da igraju po njenom scenariju, nije mogla da predvidi ovu ironiju. Kada su ruke poĉele da joj se tresu, vratila se do kreveta i sela u ćošak. Privukavši kolena do grudi, spustila je glavu na njih i zaţmurila. Ubistvo. Ta reĉ je plivala njenim umom. Kada je poĉela teško da diše, ĉvršće je zaţmurila. Ispod kapaka su je ĉekale scene koje su joj opisivali u sobi za saslušanje. SvaĊa sa Iv. Skupljanje gneva. Njena ruka koja hvata ţaraĉ. Jedan oĉajno snaţan udarac. Krv. Toliko krvi. Njen vrisak dok joj Iv pada pod noge. ,,Samersova.“ Dţuliju nešto prenu. Divlje je treptala kako bi usredsredila pogled. Da nije zaspala? Znala je samo da je sada budna i da je još u ćeliji. MeĊutim, vrata su bila otvorena i ĉuvar je zakoraĉio unutra. „Puštena si uz kauciju.“ Kada ju je ugledao, Pol je poţeleo da pojuri ka njoj i privije je uz sebe. Jedan pogled mu je bio dovoljan da shvati kako će mu se raspasti poput ljuske od jajeta u rukama. Pomislio je da joj je snaga potrebnija od utehe. „Spremna za polazak?“, upita uhvativši je za ruku. Nije progovorila dok nisu izašli napolje. Zapanjila se što je još uvek dan. Automobili su mileli putem dok su se putnici probijali ka svojim domovima na veĉeru. Pre nekoliko sati, pre samo nekoliko sati tokom blistavog, vedrog jutra, sahranili su Iv. A ona je sada optuţena da je izazvala njenu smrt. ,,Brendon?“ Uhvatio ju je za ruku kad se zaljuljala, ali je nastavila da koraĉa, kao da nije primetila svoju slabost. ,,Ne brini. Sisi se pobrinula za sve. Moţe veĉeras da ostane kod njih, osim ako ne ţeliš da odemo po njega." Boţe, ţelela je da ga vidi. Da ga zagrli. Da oseti njegov miris. Ali setila se svog lica kad su joj dopustili da se obuĉe. Lice joj je bilo bledo, oĉi tamne. I u njima se ogledao uţas. ,,Ne ţelim da ga vidim dok se... dok ne proĊe neko vreme.“ Zbunjena, stala je kraj Polovog automobila. Ĉudno je to, pomislila je, sada kada je ponovo napolju, van kaveza, nije znala šta ţeli da uradi. ,,Ja - treba da ga nazovem. Moraću ovo nekako da mu objasnim.“ Ponovo se zaljuljala tako da je mogao samo da je smesti u kola, pošto je pridrţao. „Nazvaćeš ga kasnije.“ ,,Kasnije“, ponovila je i zatvorila oĉi. Nije ponovo progovorila, pa se ponadao da je zaspala. MeĊutim, dok je vozio video je da joj se šaka povremeno steţe i opušta u krilu. Bio je spreman za suze, bes, razjarenost. Nije bio siguran da bi bilo koji ĉovek mogao da se spremi za ovu vrstu opasne krhkosti. Kada je osetila miris mora, otvorila je oĉi. Osećala se omamljeno, kao da se budi posle duge bolesti. „Gde smo krenuli?“ ,,Kući.“ Pritisnula je rukom slepooĉnicu, kao da pokušava da se vrati u stvarnost. „Tvojoj kući?“ ,,Da. Da li to predstavlja problem?“ Ali, kada je bacio pogled ka njoj, okrenula se tako da joj ne vidi lice. Zakoĉio je suviše naglo pošto je stao ispred kuće. Oboje su poleteli napred, a zatim nazad. Kad je otvorio vrata, ona je već stajala. „Ako ne ţeliš da budeš ovde, reci mi gde ţeliš da odeš.“ „Nemam gde da odem.“ Pogledala ga je ranjenim pogledom. „I nemam kome da se obratim. Nisam mislila da ćeš... me dovesti ovamo. Da ćeš ţeleti da budem ovde. Misle da sam je ja ubila.“ Ruke su joj se toliko tresle da je ispustila tašnu. Ĉuĉnula je da je dohvati, no nije imala snage da ponovo ustane. „Misle da sam je ja ubila“, ponovila je. ,,Dţulija.“ Posegnuo je ka njoj, ali ona se povukla. „Molim te, nemoj. Nemoj me dodirivati. Neću biti u stanju da zadrţim ono malo ponosa koji mi je preostao, ako me dotakneš.“

„DoĊavola s tim.“ Podigao ju je u naruĉje. Prvi jecaji su poĉeli da joj razdiru telo dok ju je unosio unutra. „Strpali su me u ćeliju. Postavljali su mi pitanja, iznova i iznova, i strpali me opet u ćeliju. Zakljuĉali su vrata i ostavili me tamo. Nisam mogla da dišem.“ Dok su mu se usta stiskala u mrku liniju, mrmljao je umirujuće reĉi. „Moraš da legneš da se odmoriš. Moraš malo da se odmoriš.“ „Stalno sam se prisećala toga kako je izgledala kada sam je pronašla. Misle da sam joj ja to uradila. Boţe, vratiće me tamo. Šta će biti s Brendonom?“ „Neće te vratiti tamo.“ Spustio ju je na krevet pa joj obuhvatio lice šakama. „Neće te vratiti tamo. Veruj mi.“ Ţelela je da veruje u to, ali neprestano joj je pred oĉima lebdeo taj mali prostor ograĊen rešetkama i ona zarobljena unutra. ,,Ne ostavljaj me samu. Molim te.“ Stegla je njegove ruke dok su joj suze gorele u oĉima. „Dotakni me. Molim te.“ Privukla je njegove usne do svojih. „Molim te.“ Uteha nije rešenje. Tiho ohrabrivanje i neţno milovanje ne mogu da otklone oĉaj. Bila joj je potrebna strast, brza i besna, gruba i spremna. Ovde, sa njim, mogla je da isprazni um i ispuni telo. Posezala je ka njemu, oĉiju vlaţnih od šoka i straha, izvijajući telo uz njegovo dok mu je povlaĉila odeću. Nisu govorili. Ona nije ţelela reĉi; ĉak i najneţnija reĉ bi je navela na razmišljanje. U ovom kratkom trenutku ţelela je samo da oseća. Zaboravio je na umirivanje njenih strahova. Ţena koja se kotrljala preko kreveta s njim, nije bila uplašena, njene strasne usne i prsti koji istraţuju obasipali su ga talasima zadovoljstva. Spreman na sve, koliko i ona, strgao joj je odeću. Ta vrela, vlaţna koţa je treperila pod njegovim rukama, divlja, razvratna aroma poţude, zavodniĉki miris ţene. Svetlo se slilo u sobu, podstaknuto prvim plamenom sumraka. Izvila se povrh njega, lica ne više bledog, već rumenog od ţivota. Stegla mu je zglobove, privukla njegove šake svojim grudima. Zabaĉene glave, obuhvatila ga je, primila duboko, potpuno usisala. Telo joj se ukrutilo, a zatim zadrhtalo dok se pribliţavala vrhuncu. Gledajući ga u oĉi, privukla je njegov dlan i utisnula u njega poljubac. Zatim je, uz krik oĉaja i trijumfa, jezdila na njemu brzo i ţustro, kao da se bori za ţivot. Ĉitav sat je spavala u izmaglici iscrpljenosti bez snova. Zatim je realnost poĉela da krši njenu odbranu, trgnuvši je u trenutku iz sna i potpuno razbudivši. Ugušivši vrisak straha, uspravila se u krevetu. Bila je sigurna da se ponovo nalazi u ćeliji. Sama. Zakljuĉana. Pol je ustao sa stolice na kojoj je sedeo i posmatrao je, prišao joj i uzeo je za ruku. „Ovde sam.“ Na momenat se borila za dah. „Koliko je sati?“ ,,Još je rano. Upravo sam razmišljao da siĊem dole i napravim veĉeru.“ Uhvatio je za bradu pre nego što je uspela da odmahne glavom. „Moraš da jedeš.“ Naravno da mora. Mora da jede, da spava, da se kreće i da diše. Da radi sve te normalne stvari kako bi se pripremila za nenormalne. Još nešto je morala da uradi. „Pole, moram da nazovem Brendona.“ „Veĉeras? “ Da bi spreĉila plaĉ, skrenula je pogled ka prozoru slušajući riku mora. Trebalo je da odmah odem do njega, ali nisam bila sigurna da bih mogla se suoĉim s njim. Plašim se da je nešto ĉuo ili video na televiziji. Moram liĉno da mu objasnim, da ga pripremim za to.“ „Nazvaću Sisi. Zašto se ne bi istuširala vrelom vodom i uzela aspirin? Biću u prizemlju.“ Dok je išao ka vratima, ona je ĉupkala ĉaršav. „Pole... hvala ti. Za ovo, i za ono malopre.“ Naslonio se na kvaku. Prekrstivši ruke, podigao je obrvu. Glas mu je poprimio britanski, veoma zabavan ton. ,,Da li ti to meni zahvaljuješ što sam vodio ljubav s tobom, Dţuls?“ Nelagodno je slegla ramenima. ,,Da.“ ,,U tom sluĉaju, pretpostavljam da treba da kaţem ‟nema na ĉemu, draga‟. Obavezno to ponovo zatraţi. Kad god hoćeš.“ Dok ga je slušala kako silazi niz stepenice, uĉinila je nešto za šta je smatrala da više nije sposobna. Nasmešila se. Tuš joj je pomogao, kao i nekoliko zalogaja omleta koji je Pol servirao. Nije oĉekivao razgovor. Još jedna stvar zbog koje mu je duţna. Ĉinilo se da shvata da ona mora da razmisli o tome šta će reći sinu. Kako da kaţe malom deĉaku da je njegova majka optuţena za ubistvo.

Koraĉala je tamo-amo kroz dnevnu sobu kada je ĉula automobil. Ĉvrsto stegnutih šaka okrenula se ka Polu. „Mislim da bi bilo najbolje ako...“ „Razgovaraš s njim nasamo“, završio je reĉenicu. „Biću u radnoj sobi. Nemoj mi ponovo zahvaljivati, Dţuls“, rekao je kada je otvorila usta. „Moţda ovoga puta neću biti tako blag.“ Dok se peo uz stepenice, ispustio je tihu, gadnu psovku. Pripremivši se, Dţulija je otvorila vrata. Pred njom se našao Brendon, sa zabaĉenim rancem preko ramena i osmehom na usnama. Uspeo je da se uzdrţi od toga da odmah izbrblja sve što je tog dana radio. Setio se šta je ona radila. Išla je na sahranu i oĉi su joj bile tuţne. Iza njega, Sisi blago uhvati Dţuliju za ruku. Zbog tog neizgovorenog znaka podrške i verovanja, Dţuliju je zapeklo grlo. „Nazovi me“, reĉe. „Ako ti bilo šta bude potrebno.“ ,,Ja... hvala ti. ,,Nazovi“, ponovi Sisi i ţustro razbaruši Brendonovu kosu. „Vidimo se, mali.“ „Zdravo. Kaţi Dastinu da se vidimo u školi.“ „Brendone." Oh bože, pomislila je Dţulija. Bila je tako sigurna da je spremna. MeĊutim, on je posmatrao lica tako mladog, tako punog poverenja. Zatvorila je vrata za sobom i povela ga oko kuće na trem. „Hajde da malko ostanemo ovde.“ Znao je sve o smrti. Objasnila mu je kada su mu umrli baka i deka. Ljudi odlaze na nebo kao anĊeli i sliĉno. Ponekad se teško razbole ili doţive nesreću. Ili ih iskasape poput dece u filmu Noć veštica koji su on i Dastin nedavno krišom gledali na videu. Nije o tome mnogo razmišljao, ali je oĉekivao da će mama ponovo hteti da razgovara o tome. Sve vreme mu je drţala ruku. Ĉvrsto. I gledala je u mrak, tamo gde se vidi samo bela pena talasa koji jurišaju plaţom. U kući iza njih bila su upaljena svetla, tako da joj je video lice i kako vetar podiţe dugaĉak, plavi ogrtaĉ koji je nosila. „Bila je fina dama“, zapoĉeo je Brendon. „Razgovarala je sa mnom i ispitivala me o školi i sliĉno. Smejala se mojim šalama. Ţao mi je što je umrla.“ ,,Oh, Brendone, i meni je ţao.“ Udahnula je. „Bila je veoma vaţna osoba - ĉućeš mnogo toga o njoj - u školi, na televiziji, u novinama.“ „Govore o njoj kao da je bila boginja, ali bila je prava osoba.“ ,,Da, bila je prava osoba. Pravi ljudi ĉine neke stvari, donose odluke, prave greške. Zaljubljuju se.“ Premestio se s noge na nogu. Znala je da je u godinama kada mu je neugodno dok se priĉa o ljubavi. Obiĉno bi se zbog toga nasmešila. „Davno, Iv se zaljubila. Dobila je bebu. Veza izmeĊu nje i ĉoveka kojeg je volela nije uspela, pa je uradila ono što je smatrala da je najbolje za njenu bebu. Mnogi dobri ljudi ne mogu da imaju svoju decu.“ „Onda ih usvoje, kao što su baka i deka usvojili tebe.“ „Tako je. Volela sam ih i oni su voleli mene. I tebe.“ Okrenula se i obuhvatila njegovo lice šakama. „Ali nedavno sam otkrila da sam ja beba koju je Iv dala na usvajanje.“ Nije se trgao od šoka, ali je odmahivao glavom kao da pokušava da unese smisao u njene reĉi, „Misliš, gospoĊica B. je bila tvoja prava mama?“ ,,Ne, baka je bila moja prava mama, osoba koja me je odgajila i brinula o meni. A Iv je bila ţena koja me je rodila. Ona je bila moja biološka majka.“ Uzdahnuvši, Dţulija je prošla rukom kroz njegovu kosu. „Tvoja biološka baka. Postao si joj veoma vaţan otkad te je upoznala. Bila je ponosna na tebe i znam da bi volela da je imala vremena da ti to liĉno kaţe.“ Usna mu je zadrhtala. „Kako to da te nije zadrţala, ako si bila njena beba? Imala je veliku kuću, novac i sve to.“ „Velika kuća i novac nisu uvek najvaţniji, Brendone. Postoje drugi razlozi, vaţni razlozi za donošenje takve odluke.“ ,,Ti mene nisi dala na usvajanje.“ ,,Nisam.“ Spustila je svoj obraz na njegov i ljubav koju je osetila bila je snaţna i postojana kao i dok je rastao u njenoj materici. „Ali ono što je dobro za jednu osobu nije uvek dobro za drugu. Uradila je ono što je smatrala ispravnim, Brendone. Kako da budem tuţna kada sam zbog toga pripala baki i deki?“ Poloţivši šake na njegova ramena, sela je na pete. „Govorim ti ovo sada zbog toga što će se saznati. Ţelim da znaš da nemaš ĉega da se stidiš, niti da ti bude ţao. Moţeš biti ponosan na to što ti je Iv Benedikt bila baka.“ „Veoma mi se dopadala.“

,,Znam.“ Nasmešila se i povela ga ka klupi ugraĊenoj u ogradu. „Ima još toga, Brendone i neće ti biti lako da to ĉuješ. Potrebno mi je da budeš hrabar i da veruješ da će sve biti u redu.“ Saĉekala je gledajući ga u oĉi, sve dok se nije uverila da moţe to smireno da izgovori. „Policija misli da sam ja ubila Iv.“ Nije ni trepnuo. Umesto toga oĉi su mu se ispunile gnevom. Stisnuo je svoja mala usta. ,,To je glupo.“ Njeno olakšanje je izletelo u vidu smeha dok je naslanjala obraz na njegovu kosu. ,,Da. Glupo je.“ ,,Ti ne ubijaš ĉak ni pauke. Mogu to da im kaţem.“ „Otkriće istinu. Moţda će potrajati. Moţda ću morati na suĊenje.“ Zario je lice u njene grudi. „Kao kod sudije Vapnera?“5 Kada je zadrhtao poĉela je da ga ljulja kao što je ĉinila dok je bio beba i nemiran zbog kolika. ,,Ne baš. Ali, ne ţelim da brineš, zbog toga što će otkriti istinu.“ „Zašto ne moţemo da odemo? Zašto jednostavno ne moţemo da se vratimo kući?“ „Vratićemo se. Kada se sve završi, vratićemo se.“ Zagrlila ga je. „Obećavam.“ U sobi u koju se uvek zavlaĉio kako bi pio i durio se, Drejk se pripremao da obavi telefonski poziv. Bilo mu je prokleto drago što je kuĉka u nevolji do guše. Ništa ga ne bi obradovalo više nego da njegova roĎaka završi u zatvoru zbog ubistva. Ali, ĉak i kada mu nju uklone s puta, Pol i dalje stoji izmeĊu njega i novca. Moţda nema naĉina da obori testament, moţda nema naĉina da se doĉepa nasledstva za koje je ĉitavog ţivota radio. No, stvari se uvek mogu posmatrati sa raznih strana. Ovu stranu je ĉuvao kao keca u rukavu. Otpio je gutljaj votke apsolut i nasmešio se kada je dobio vezu. „Ovde Drejk“, rekao je bez uvoda. ,,Ti i ja moramo da se naĊemo... Zašto? Jednostavno je. Imam informaciju za koju ćeš ţeleti da mi platiš. Na primer, zašto si se ušunjala u gostinjsku kuću i njuškala po beleškama drage roĊake Dţulije. Oh, policiju bi moţda još nešto interesovalo. Na primer ĉinjenica da je sigurnosni sistem bio iskljuĉen na dan Ivinog ubistva. Kako znam?“ Ponovo se nasmešio, već brojeći novac u mislima. „Znam ja svašta. Znam da je Dţulija bila u vrtu toga dana. Znam da je još neko ušao u gostinjsku kuću u kojoj je Iv ĉekala, a zatim izašao sam. Sasvim sam.“ Slušao je, smešeći se ka tavanici. Boţe, dobro je ponovo biti u sedlu. „Oh, siguran sam da imaš dobre razloge, dobra objašnjenja. Moţeš sve to ispriĉati policajcima. Ili... me moţeš uveriti da zaboravim. Ĉetvrt miliona dolara će me sasvim lepo ubediti. Zasad. Da budem razuman?“, nasmejao se. „DoĊavola, biću razuman. Dajem ti nedelju dana da nabaviš novac. Nedelju dana od veĉeras u ponoć. To lepo zvuĉi. Donesi ga ovde. Ĉitav iznos ili idem odmah do okruţnog tuţioca da spasem svoju sirotu roĊaku.“ Spustio je slušalicu, a zatim odluĉio da odabere ime iz svoje male, crne knjige. Smatrao je da treba da proslavi. Rasti Hefner je takoĊe imao keca u rukavu. Veći deo ţivota se kladio i mada je u konaĉnom zbiru više gubio nego što je dobijao, smatrao je da je još u igri. Otac ga je naterao da ode u marince ĉim je završio srednju školu. Nekako se provlaĉio kroz sluţbu, izbegavajući za dlaku otpuštanje sa lišavanjem prava i privilegija. Ali, nauĉio je kako da izgovara ‟ser, da, ser“, kako da se svakome ulizuje i što je najvaţnije kako da se ispetlja iz problema. Dosadio mu je dosadašnji posao i rado bi ga napustio da nije dobijao toliko novca. Teško je odbiti platu od šest soma nedeljno da pratiš neku ţenu. Ali, sada se Rasti zapitao postoji li naĉin da ugrabi i jare i pare. Dok je kasno uveĉe pijuckao voćni jogurt, Rasti je gledao vesti u jedanaest. Sve je bilo pred njim. Dţulija Samers, elegantna maĉkica koju je nedeljama pratio. Kakav je šok izazvalo to što je kćerka Iv Benedikt? To što je osumnjiĉena za ubistvo matore koke? Rastiju R Hefneru je ipak najzanimljivije bilo to što će ona naslediti veliki deo imanja za koje se priĉa da vredi pedeset miliona. Elegantna dama poput Samersove biće veoma zahvalna onome ko joj pomogne da se ispetlja iz ovih problema. Mnogo zahvalnija od šest soma nedeljno. Dovoljno zahvalna, pomislio je Rasti dok je lizao kašiku, da obezbedi ĉoveka za ĉitav ţivot. Moţda će njegov trenutni klijent biti toliko besan da napravi problem. Ali za, na primer, dva miliona dolara - u kešu - Rasti moţe da izaĊe na kraj s problemom.

5

Televizijski program koji podrazumeva suĊenje sa pravim ljudima i pravim sluĉajevima. (Prim. prev.)

Dvadeset deveto poglavlje
Znojav, okrepljen i zadovoljan sobom i svetom, Linkoln Hetovej je uleteo u kuhinju nakon jutarnjeg dţogiranja. Krupsov aparat za kuvanje kafe upravo je poĉeo da kuva i on je bacio pogled na sat. Šest i dvadeset pet. Taĉno. Bio je u braku sa svojom suprugom Elizabetom petnaest godina i ako su se oko bilo ĉega slagali, bila je to simetrija. Ţivot im je tekao po veoma uglaĉanim pravilima. Bio je jedan od najcenjenijih kriviĉnih advokata na Istoĉnoj obali, a ona supruga i domaćica uspešnog ĉoveka. Imali su dvoje pametne, lepo vaspitane dece koja su znala samo za bogatstvo i stabilnost. Pre jedne decenije su zapali u neke probleme, ali on je to sredio maltene bez talasanja. Ako su godine donele svakodnevicu koja naginje ka blagosti, to je bilo zbog toga što su oni tako ţeleli. Kao i uvek, Linkoln je uzeo šolju na kojoj piše ADVOKATI TO RADE U GAĆICAMA6 - koju mu je poklonila kćerka Amelija za ĉetrdeseti roĊendan. Svoju prvu kafu bi popio sam, gledajući jutarnje vesti na kuhinjskom televizoru pre nego što krene na tuširanje. Imam ugodan život, pomislio je Linkoln dok je ukljuĉivao TV. Voditeljka je najavila iznenaĊujući razvoj dogaĊaja kad je u pitanju ubistvo Iv Benedikt. Linkolnu je šolja skliznula iz ruke i razbila se. Vrela kolumbijska kafa je tekla poput reke niz svetlucave ploĉice. ,,Dţulija.“ Prošaputao je njeno ime dok se hvatao za stolicu. Sedela je sama, sklupĉana u uglu kauĉa. Beleţnica po kojoj je pokušala da piše mlitavo joj je visila u rukama. Rekla je sebi da napravi spisak prioriteta. Onoga što mora da se uĉini. Potreban joj je advokat, naravno. Najbolji kojeg sebi moţe da priušti. To će moţda znaĉiti da mora uzeti još jednu hipoteku na kuću. Moţda ĉak i da je proda. Ivin novac - i da je ţelela da ga uzme u obzir - nije mogla da koristi. Dok god je osumnjiĉena za njenu smrt, neće moći da raspolaţe ostavštinom. Naknada usled smrti. Uvek je smatrala da je to ĉudna fraza. Sada više nego ikada. Morala je da se pobrine da Brendon bude zbrinut. Tokom suĊenja. I nakon, ako... Sada nije vreme da razmišlja o tome. Ona nema porodicu. Ima prijatelje, mnogi od njih su već pokušali da stupe u kontakt sa njom. Ali, kome bi mogla da poveri dete? Tu se njen spisak završavao, zbog toga što nije bila u stanju da mrdne od te taĉke. Telefon je zvonio svaki ĉas. Ĉula bi kako se mašina ukljuĉuje i Polov glas koji obaveštava pozivaoca da niko ne moţe da se javi. Pozivi reportera bili su prošarani pozivima zabrinutih prijatelja. Sisi, Nina, Viktor. Boţe, Viktor. Kada je ĉula njegov glas, samo je zatvorila oĉi. Da li zna? Da li sumnja? Šta bi mogli da kaţu jedno drugom, a što neće izazvati još bola? Poţelela je da se Pol vrati. Poţelela je da se zadrţi kako bi još neko vreme bila sama. Samo joj je rekao da mora nešto da obavi. Nije joj rekao o ĉemu se radi, niti je pitala. Liĉno je odvezao Brendona u školu. Brendon. Morala je da se pobrine za Brendona. Kada je telefon ponovo zazvonio ignorisala ga je. MeĊutim, zbog hitnosti koja se u glasu osećala poĉela je da sluša, zatim ga je prepoznala i zaprepastila se. „Dţulija, molim te nazovi me što pre. Otkazao sam sve svoje današnje sastanke i ostao kod kuće. Upravo sam ĉuo, na vestima, jutros. Molim te javi mi se. Ne mogu ti reći koliko sam... Samo se javi. Moj broj je...“ Polako, jedva svesna toga da je ustala i da prolazi kroz sobu, podigla je slušalicu. „Linkolne. Ovde Dţulija.“ ,,Oh, hvala bogu. Nisam bio siguran da su mi dali pravi broj. Povukao sam svaku vezu koju imam u policiji.“ „Zašto me uopšte zoveš?“ Nije ĉuo gorĉinu, već zbunjenost. Zbog toga je stid bio gotovo nepodnošljiv. „Zbog toga što se suoĉavaš sa suĊenjem za ubistvo. Ne mogu da verujem, Dţulija. Ne mogu da verujem da imaju dovoljno dokaza za suĊenje.“

6

Brief- saţetak ĉinjenica, ali u mnoţini ima znaĉenje slip-gaćica. (Prim. prev.)

Glas mu je bio isti, shvatila je. Privlaĉan i precizan. Iz razloga koji nije mogla da dokuĉi, zapitala se da li i dalje voli da nosi peglan donji veš. „Oni misle da imaju dovoljno dokaza. Bila sam tamo. Moji otisci su na predmetu kojim je ubistvo izvršeno. Pretila sam joj.“ „Gospode boţe.“ Prošao je prstima kroz svoju uglaĊenu plavu kosu. ,,Ko te zastupa?“ „Grinburg. Bio je Ivin advokat. Zapravo, traţi nekog drugog. On se ne bavi kriviĉnim pravom.“ „Slušaj me, Dţulija. Ne govori ni sa kim. Ĉuješ li me? Ne govori ni sa kim.“ Maltene se nasmešila. „Onda da spustim slušalicu?" Nikada nije razumeo njen smisao za humor, samo je nastavio da nasrće. „Sešću na prvi avion. Ĉlan sam kalifornijske komore, tako da nema problema. Daj mi adresu kuće u kojoj stanuješ.“ „Zašto? Zašto bi došao ovamo, Linkolne?“ Već je osmislio razloge i opravdanja za svoju suprugu, za svoje kolege, za štampu. „Dugujem ti to“, izgovorio je ĉvrstim glasom. ,,Ne. Ne duguješ mi ništa.“ Sada je već drţala slušalicu obema rukama. „Shvataš li, da li ti je palo na pamet da nisi ni pitao za njega? Nisi ĉak ni pitao za njega.“ U tišini koja je usledila ĉula je kako se vrata zatvaraju. Okrenuvši se, videla je da je Pol posmatra. ,,Dţulija.“ Linkolnov glas je bio tih i razuman do krajnosti. „Ţelim da ti pomognem. Šta god mislila o meni, znaš da sam najbolji. Dopusti mi da uĉinim ovo za tebe. I deĉaka.“ Deĉaka, pomislila je. Nije ĉak bio u stanju da izgovori Brendonovo ime. Oslonila je glavu na trenutak, muĉeći se da savlada osećanja. Linkoln je izgovorio jednu savršeno istinitu stvar. On je najbolji. Ne moţe sebi da dozvoli da ponos stoji na putu njene slobode. ,,U Malibuu sam“, rekla je i dala mu adresu. „Zdravo, Linkolne. Hvala ti.“ Pol nije ništa rekao, ĉekao je. Nije znao šta oseća. Ne, pomislio je, ipak zna. Kada je ušao i shvatio s kim razgovara kao da ga je pogodio metak. Sada krvari iznutra. „Ĉuo si“, zapoĉela je. ,,Da, ĉuo sam. Mislio sam da smo se dogovorili da se nećeš javljati na telefon.“ „Ţao mi je. Morala sam.“ ,,Naravno.“ Zaljuljao se na petama. „Ignoriše te deset godina, ali ti si morala da odgovoriš na njegov poziv.“ Nesvesno je prešla rukom preko stomaka gde su se mišići vezali u ĉvor. „Pole, on je advokat.“ „Ĉuo sam.“ Prišao je baru, ali je pomislio da bi valjalo da se drţi mineralne vode. Ako sada popije piće samo će doliti ulje na vatru. „Naravno, on je jedini advokat u drţavi koji je kvalifikovan da preuzme tvoj slućaj. Dojuriće ovamo na srebrnoj akten-tašni i išĉupati te iz kandţi nepravde.“ ,,Ne mogu sebi da dozvolim da odbijem pomoć sa bilo koje strane.“ Stisnula je usne, ţeleći da joj glas ostane smiren. Osetila je uţasnu potrebu da protrĉi kraj njega i otvori vrata širom. „Moţda bi mislio bolje o meni da sam ga pljunula u lice. Moţda bih i ja mislila bolje o sebi. Ali, ne bih preţivela da me pošalju u zatvor. Osim toga, plašim se, strašno se plašim za Brendona.“ Odloţio je ĉašu pre nego što joj je prišao. Ruke su mu bile neţne kada je pomazio po rukama. „Znaš šta, Dţuls. Pustićemo ga da obavi svoju pravniĉku magiju. Kada sve bude gotovo, oboje ćemo ga pljunuti u lice.“ Zagrlila ga je priljubivši obraz uz njegov. „Volim te.“ „Bilo je krajnje vreme da to ponovo pomeneš.“ Nagnuo je glavu da je poljubi i povukao je ka kauĉu. „Sedi da ti ispriĉam šta sam radio.“ „Šta si radio?“ Pokušala je da se nasmeši, pitajući se da li mogu normalno razgovarati. „Igrao sam se detektiva. Zar nisu svi pisci krimića frustrirani detektivi? Jesi li jela?“ „Šta? Pole, skaĉeš s teme na temu.“ „Zakljuĉio sam da ćemo razgovarati u kuhinji. Uz neku hranu.“ Ustao je, zgrabio je za ruku i povukao za sobom. „Odvlaĉi mi paţnju to što gubiš kilograme dok ja govorim. Mislim da je Brendon ostavio nešto putera od kikirikija.“ „Ješću sendviĉ s puterom od kikirikija?“ „I ţeleom“, rekao je dok je uzimao teglu skipija. „Vidi, prepun je proteina.“ Nije imala srca da mu kaţe da nije gladna. „Napraviću ih.“ „Ti sendviĉi su moja specijalnost“, podsetio je. „Sedi. Kada se ja budem suoĉavao sa optuţbom za ubistvo onda ti moţeš da ugaĊaš meni.“

Uspela je da se nasmeši. „Dogovoreno.“ Posmatrala ga je kako maţe debeli sloj na hleb, pitajući se da li se seća onog jutra kada je upoznao Iv. Uz mali uzdah, pogledala je ka japanskom drvetu na prozorskoj dasci. Da li zna da se sušilo u vreme kada su se Brendon i ona uselili? Malo vode, malo prehrane za cveće i ponovo je poĉelo da napreduje. Tako je malo stvari neophodno za odrţanje ţivota. Ponovo se nasmešila kada je ugledala tanjir pred sobom. Potrebno je samo malo putera od kikirikija, ţelea i nekoga ko će te voleti. „Nisi isekao hleb u oblik trougla.“ Podigao je obrvu. „Pravi muškarci ne jedu seĉene sendviĉe. To je za piĉkice.“ „Hvala bogu što si mi rekao. Inaĉe bih nastavila da ih seĉem za Brendona i time ga poniţavala.“ Kada je podigla jedan, ţele je veselo poĉeo da curi na sve strane. „Znaĉi igrao si se detektiva.“ „Bavio sam se onim što nazivamo trĉkaranjem unaokolo." Seo je i posegao rukom da joj stavi kosu iza uha. „Razgovarao sam s pilotom, Dţekom. Kune se da je po njegovom profesionalnom mišljenju neko namerno oštetio dovod goriva. To nije bogzna šta, ali moţe dokazati da se nešto dešavalo, da ti je neko pretio. Da je neko moţda pretio Iv.“ Primorala je sebe da jede, da se nada. ,,U redu. Mislim da je vaţno uveriti policiju da nam je neko pretio zbog knjige. Zbog traka. Ne razumem zašto bi neko, ako je preslušao trake, mislio da bih ja...“ Odmahnula je glavom. ,,Ne postoji naĉin da dokaţemo da je iko osim Iv i mene znao šta se na njima nalazi.“ „Fraza glasi razumna sumnja. To je sve što nam je potrebno. Išao sam da posetim Travers“, dodao je. Mada je ţeleo da bude iskren, morao je paţljivo da bira reĉi. „Još je u stanju potpunog rastrojstva. Ĉitav ţivot joj se vrteo oko Iv - oko toga šta je Iv uĉinila za nju i njenog sina.“ „Travers misli da sam je ubila.“ Ustao je da im sipa nešto za piće. Šabli mu se prvi našao pod rukom i zakljuĉio je da bi to vino dobro išlo uz puter od kikirikija. „U ovom trenutku mora nekoga da krivi. Ţeli da taj neko budeš ti. Stvar je u tome što se malo šta moglo dogoditi u toj kući, a da ona ne zna. Ĉinjenica da je Iv skrivala svoju bolest od svih, ukljuĉujući Travers, samo dokazuje njenu veštinu i odluĉnost. Još neko je bio na imanju tog dana. Još neko je bio u gostinjskoj kući. Travers je najbolji naĉin da otkrijemo ko je to bio.“ „Samo bih volela... volela bih da ona shvati da nisam zaista mislila ono što sam te veĉeri rekla.“ Glas joj se produbio kada je podigla ĉašu, i ponovo je spustila ne otpijajući. „Da nikada nisam poţelela da to bude Ivino poslednje sećanje na mene. Ili moje na nju. Ţaliću zbog toga do kraja ţivota, Pole.“ „To bi bila greška.“ Spustio je šaku preko njene i stisnuo je. „Dovela te je ovde kako biste obe imale priliku da dobro upoznate jedna drugu. Ne na osnovu jednog incidenta i ljutitih reĉi. Dţulija, išao sam da se vidim sa njenim lekarom.“ ,,Pole.“ Ukrstila je prste sa njegovim. U tom trenutku, svaka taĉka dodira delovala je dragoceno. „Nije trebalo sam da ideš.“ „Ţeleo sam sam da odem. Dijagnoza joj je postavljena nakon Dana zahvalnosti prošle godine. U to vreme nam je rekla da nije raspoloţena za ćurku ili pitu od bundeve i da će otići na koju nedelju u Zlatna vrata, gde će je maziti i revitalizovati.“ Zastao je na trenutak, boreći se s osećanjima. Prijavila se u bolnicu da uradi testove. Navodno je patila od glavobolja, zamućenog vida, naglih promena raspoloţenja. Tumor je bio... pa, recimo da je bilo prekasno. Mogli su samo da joj daju lek koji će pomoći kod bolova, i mogla je da nastavi normalan ţivot. Ali nisu mogli da ga izleĉe.“ Pogledao ju je u oĉi. U njima je ugledala taman, beskrajno dubok izvor tuge. „Nisu mogli da ga zaustave. Reĉeno joj je da joj je u najboljem sluĉaju ostalo godinu dana. Odatle je otišla pravo kod specijaliste u Hamburg. Uradili su joj još testova i rezultat je bio isti. Sigurno je odmah odluĉila šta ţeli da radi. Već poĉetkom decembra je obavestila Megi i mene o knjizi. O tebi. Ţelela je da proţivi ţivot do kraja i spreĉi one koje voli da saznaju koliko joj je malo vremena preostalo. Dţulija je ponovo pogledala japansko drvo koje napreduje na suncu. „Nije zasluţila da joj ukradu ono malo vremena što joj je preostalo.“ ,,Nije.“ Otpio je, nazdravivši bez reći. Još jedan oproštaj. ,,I bila bi prokleto ljuta ako se njen ubica izvuĉe. Neću dozvoliti da se to dogodi.“ Dotakao je svojom ĉašom Dţulijinu, ukazujući time na njihovo partnerstvo, zbog ĉega ju je grlo zapeklo. „Popij vino“, rekao je. „Dobro je za dušu. Osim toga, opustiće te pa ću te lakše zavesti. “ Trepnula je da potisne suze. „Puter od kikirikija, ţele i seks tokom istog popodneva. Ne znam da li mogu sve to da izdrţim. “

„Hajde da proverimo“ odvratio je i povukao je na noge. Nadao se da će Dţulija spavati bar sat ili dva i ostavio je u spavaćoj sobi s navuĉenim roletnama i ukljuĉenim ventilatorom na plafonu koji je odagnavao vrelinu. Poput većine pripovedaĉa, Pol je mogao da osmisli zaplet na bilo kom mestu - u kolima, ĉekajući zubarski pregled, na ţurki. MeĊutim, tokom godina je otkrio da najbolje radi u svojoj kancelariji. Uredio je tu prostoriju kao što je uredio ostatak doma. Tako da mu u potpunosti odgovara. Najveći deo vremena je provodio u prostranim prostorijama na drugom spratu. Ĉitav jedan zid je bio od stakla, sav u nebu i moru. Oni koji ne razumeju proces ne veruju da moţe da radi dok samo sedi i zuri napolje, posmatrajući smenu svetla i senke, poniranje kliktavih galebova. Da bi nadoknadio nelagodnost otkidanja priĉe iz srca i uma, Pol je svoj radni prostor uredio tako da odiše udobnošću. Na boĉnim zidovima su se nalazile police pune knjiga. Neke su bile neophodne radi istraţivanja, neke radi zadovoljstva. Dva fikusa su napredovala u teškim kamenim saksijama. Jedne godine, Iv je izvršila invaziju njegovog svetilišta i okaĉila majušne crvene i zelene kugle na njihove vitke grane kako bi ga podsetila da će Boţić uvek doći, bez obzira na rokove. Prihvatio je dolazak kompjuterske ere i radio na finom, malom PC-ju, mada je i dalje škrabao beleške po papirićima koje je ĉesto gubio. Ugradio je vrhunski stereo sistem, siguran da će uţivati u slušanju Mocarta i Geršvina. Za manje od nedelju dana je shvatio da prezire takvu vrstu odvlaĉenja paţnje. Mali friţider je bio pun gaziranih sokova i pića. Kada mu dobro krene, prošlo bi i po osamnaest sati pre nego što otvori vrata i krmeljivih oĉiju izbaulja iz kancelarije u stvarni svet. Zbog toga je otišao tamo da razmišlja o Dţuliji i dokazivanju njene nevinosti. Sedeo je u stolici, zavaljen u naslon i trudio se da razbistri misli posmatrajući nebo. Da je u potrazi za zapletom, sasvim obiĉnim, ona bi bila savršen ubica. Smirena, sabrana i suviše kruta. Rezervisana. Uzdrţana. Otporna na promenu. Iv je došla i raznela uredan, sreĊen ţivot koji je za sebe izgradila. Uzavrela narav se probila kroz spoljašnju kontrolu i ona je ubila u trenutku besa i oĉaja. Moţda će tuţilac igrati na tu kartu, pomislio je. Moţda će ubaciti nekoliko miliona dolara nasledstva radi podsticaja. Naravno, biće teško dokazati da je Dţulija znala za odredbe testamenta. Ipak, neće biti teško ubediti porotu - ako stvar stigne do porote - da se Iv poveravala Dţuliji. Ostarela, bolesna kraljica filmskog platna u potrazi za prošlošću, ljubavlju deteta kojeg se odrekla. Mogu da prikaţu Iv kao ranjivu ţrtvu koja se hrabro sama suoĉava sa bolešću i oĉajniĉki pokušava da ostvari vezu sa kćerkom. Zapalio je cigaru, zatvorio oĉi i pokušao da shvati zbog ĉega ta scena nije moguća. Dţulija je nesposobna za ubistvo. To je, naravno, njegovo mišljenje, a ne odgovarajuća odbrana. Bolje da se usredsredi na spoljne sile i osnovne ĉinjenice, nego na svoj emocije. Poruke. To je ĉinjenica. Bio je sa Dţulijom kada je dobila jednu od njih. Nije odglumila šok i strah. Tuţilac moţe reći da je ona ipak kćerka glumice i da je nekada i sama bila zainteresovana za glumu. MeĊutim, sumnjao je da bi ĉak i Iv uspela to da izvede. Neko je pokvario avion. Da li bi iko iskreno mogao da poveruje da bi rizikovala svoj ţivot, rizikovala da joj dete ostane siroĉe, samo zbog efekta? Trake. Preslušao je trake koje nisu išle u prilog. Koja tajna je vredna Ivinog ţivota? Pol je bio potpuno uveren u to da je umrla kako bi saĉuvala neku tajnu. Glorijin abortus. Kinkejdove perverzije. Torentova ambicija. Pristova pohlepa. Delrikio. Pol je ĉitavim svojim bićem ţeleo da veruje u to da je Delrikio odgovoran. Ali nije uspevao da navede te kockice da se uklope. Da li bi ĉovek koji hladnokrvno trguje ţivotom i smrću, mogao da ubije tako nesmotreno? Ovo je skoro sigurno bio zloĉin u trenutku. Ko god da je to uradio, nije mogao biti siguran kada će se Dţulija vratiti, niti da li će baštovan proći pokraj prozora kada krene da potkrati ruţe. Treba uzeti obezbeĊenje u obzir. Niko osim osoblja nije ušao kroz kapiju. Ipak, neko se našao unutra. Pol se zapitao šta bi on liĉno uradio da je ţeleo da se suoĉi sa Iv nasamo, da niko ne zna. Ne bi bilo teško posetiti je otvoreno, a zatim otići, iskljuĉivši usput alarm. Vratiti se. Suoĉiti se s njom. Izgubiti kontrolu. Ovo mu se dopalo. Veoma mu se dopalo, osim što je alarm bio ukljuĉen kada ga je policija proverila.

Znaĉi, moraće ponovo da razgovara s Travers, Ninom i Lajlom. Sa svima ostalima, sve do najniţih brisaĉa prašine na imanju. Morao je da dokaţe da je neko mogao da uĊe unutra. Neko dovoljno uplašen da šalje one poruke. Neko dovoljno oĉajan da ubije. Impulsivno je podigao slušalicu i okrenuo broj. „Nina. Ovde Pol.“ ,,Oh, Pole. Travers mi je rekla da si svraćao. Ţao mi je što nisam bila kod kuće.“ Bacila je pogled po kancelariji, ka kartonskim kutijama koje je paţljivo pakovala. ,,U procesu sam dovoĊenja stvari u red i pakovanja svojih stvari. Iznajmiću kuću na Hilsu dok... dok ne smislim šta dalje da radim.“ „Znaš da moţeš da ostaneš koliko god ţeliš.“ „Cenim to.“ Potraţila je maramicu u dţepu. „Brine me Travers, ali ne mogu da podnesem ostanak, znajući da gospoĊa B. neće uleteti u kancelariju sa novim nemogućim zahtevom. Oh, boţe, Pole, zašto se ovo dogodilo?“ ,,To je nešto što moram da otkrijem. Nina, znam da te policija ispitivala.“ „Više puta“, odvratila je uz uzdah. „ A sada i javni tuţilac. Uveren je da moram da svedoĉim na sudu, o svaĊi. O Dţuliji.“ Ĉuo je kako joj se glas promenio, stegao. „Misliš da je ona ubila, zar ne?“ Spustila je pogled ka iskrzanoj maramici, bacila je i uzela novu. „Ţao mi je, Pole. Znam da ti je stalo do nje. Ali ja ne vidim drugo objašnjenje. Ne mislim da je to planirala. Ne mislim da je to ţelela. Ali dogodilo se.“ „Šta god mislila Nina, moţda ćeš moći da mi pomogneš. Pokušavam da isprobam teoriju. Moţeš li mi reći ko je dolazio da se vidi sa Iv onog dana kada je ubijena. Kao i prethodnog dana.“ „Zaboga, Pole.“ „Znam da je teško, ali pomoći će mi.“ ,,U redu.“ Ţustro je obrisala oĉi, sklonila maramicu i posegnula ka beleţnici za sastanke koju još nije spakovala. „Drejk je dolazio, kao i Grinburg. Megi i Viktor su bili tu prethodne veĉeri. Oh, i ti, naravno. Travers je pomenula da si dolazio da vidiš Iv, pa sam to zapisala.“ „Uvek efikasna Nina.“ Poigrao se tom mogućnošću. ,,Da li je Iv imala nešto sa šoferom?“ „S Lajlom?“ Prvi put nakon nekoliko dana Nina se iskreno nasmejala. ,,Ne! GospoĊa B. je bila suviše elegantna za njegovu vrstu. SviĊalo joj se kako izgleda u kolima. To je sve.“ „Još nešto. Toga dana. Da li je bilo problema sa alarmom. Da li ga je neko proverio?" „Alarm? Ne, zašto bi bilo problema?“ „Samo pokušavam sve da pokrijem Nina. Slušaj, nazovi me kada se smestiš. Ne brini zbog Travers. Ja ću se brinuti o njoj.“ „Znam. Ostaću u kontaktu. Pole... Ţao mi je“, rekla je neubedljivo. „Ţao mi je zbog svega." ,,I meni.“ Spustio je slušalicu, ĉudeći se. Sledeći poziv je obavio polako i promišljeno, a zatim ĉekao da prebace vezu Frenku. „Imam samo minut vremena, Pole. Stvari se zakuvavaju.“ „Dţulija?" „Uglavnom. Dolazi joj neka ajkula sa istoka.“ „Znam.“ „Oh, da, pretpostavljam da je tako. U svakom sluĉaju, ţeli da mu isporuĉimo svaki prokleti papirić o sluĉaju. Priliĉno je poznat, ĉak i ovde, tako da javni tuţilac ţeli da sve bude po propisima. Već je poslao nekog tvrdoglavog privatnog detektiva da nas nadgleda.“ „Hetovej je priliĉno brz.“ „Da.“ Utišao je glas. „Zbog toga je javni tuţilac oĊluĉio da bude brţi. Silno ţeli da dobije ovaj sluĉaj, Pole. Sve je na gomili - novac, moć, sjaj, skandal. Dobiće odliĉnu reklamu u štampi.“ „Reci mi nešto Frenk. Postoji li naĉin da se proveri je li sigurnosni sistem tog dana bio iskljuĉen.“ Frenk se namrštio i odgurnuo papire. „Bio je ukljuĉen kada smo proverili.“ ,,Da li je mogao biti iskljuĉen ranije, pa ponovo ukljuĉen?" „Zaboga, Pole, nagaĊaš.“ Pošto nije dobio odgovor, promrmljao je ispod glasa. ,,U redu, razgovaraću sa nekim elektroniĉarima, ali mislim da pucaš u prazno.“ „Onda mi dozvoli da ponovo pokušam. Da li ćeš opet razgovarati sa šoferom?“

,,S Pastuvom Poštenjaĉinom? Zašto?“ „Imam osećaj.“ „Sranje, boţe spasi me pisaca kriminalistiĉkih romana.“ Ali već je zapisivao. „Naravno, mogu još jednom da ga protresem.“ „Voleo bih da idem s tobom.“ „Naravno, doĊavola, zašto da ne? Zašto bi mi bila potrebna penzija, kada mogu da ţivim od dobrih dela?“ ,,I još nešto." „Kaţi. Ţeliš da ti predam sva dokumenta? Da zagubim neki dokaz? Da uplašim svedoka.“ „Cenio bih to. Dok se time zamajavaš, zašto ne bi proverio vazduhoplovne kompanije? Vidi da li je neko ko ima veze sa Iv putovao u London prošlog meseca. Oko dvanaestog.“ „Nema problema. Za to će mi biti potrebno samo deset do dvadeset sati. Iz nekog posebnog razloga?" „Obavestiću te. Hvala.“ Sada će, pomislio je Pol dok je spuštao slušalicu, ĉekati odgovore i promešati ih da vidi da li će dobiti dobar zaplet.

Trideseto poglavlje
Dug je put iz Filadelfije do Los AnĊelesa. Ĉak i let prvom klasom ne moţe da eliminiše zamor od puta. MeĊutim, Linkoln Hetovej je izgledao kao da je upravo izašao iz krojaĉke radnje. Njegovo tamnoplavo odelo od gabardena, sa finim belim prugama nije bilo izguţvano. Njegove rukom pravljene cipele sijale su poput ogledala. Svaka dlaka plave kose i konzervativne frizure bila je na svom mestu. Pol je ţeleo da veruje kako ga je dosledna ispravnost navela da zamrzi ĉoveka ĉim ga je ugledao. „Linkoln Hetovej“, rekao je i pruţio manikiranu ruku. „Došao sam da vidim Dţuliju.“ Pol je bio zadovoljan zbog toga što mu je dlan prljav od peska. „Pol Vintrop.“ ,,Da, znam.“ Mada ga nije prepoznao sa korica knjiga. Linkoln nije imao naroĉito visoko mišljenje o popularnoj beletristici. MeĊutim, rekao je svojoj sekretarici da sakupi svaki iseĉak o Dţuliji iz proteklih šest meseci. Bio je svestan toga ko je Pol kao i njegovog odnosa sa ţrtvom i optuţenom. „Drago mi je što Dţulija ima kod koga diskretno da odsedne dok ne sredimo situaciju.“ „Zapravo, mene mnogo više brine njen spokoj nego diskrecija.“ Pokazao je Linkolnu da uĊe, odluĉivši da će uţivati u tome da ga prezire. „Ţelite li neko piće?“ „Mineralnu vodu s limunom, hvala.“ Linkoln je bio ĉovek koji brzo donosi mišljenje. To je ĉesto neophodno radi odmeravanja porotnika samo na osnovu govora tela. Zakljuĉio je da je Pol bogat, nestrpljiv i sumnjiĉav i zapitao se kako da iskoristi te kvalitete ako sluĉaj dospe do suĊenja. „Gospodine Vintrop, kako je Dţulija?“ Iznenada postavši oliĉenje povuĉenog Britanca, Pol se okrenuo i pruţio mu ĉašu. „Zašto je sami ne pitate?“ Stajala je na dovratku zaštitniĉki grleći mršavo, tamnooko dete. Deset godina, pomislio je Linkoln. Promenila se. Više nije odisala entuzijazmom i poverenjem, već sabranošću i oprezom. SvetlosmeĊa kosa koja je nekada sloboĊno letela unaokolo, sada je sklonjena sa lica koje je steklo otmenu eleganciju. Pogledao je dečaka, jedva svestan toga da njih četvoro stoje tihi i napeti. Potražio je neki znak, neku fizičku sličnost koja bi ga navela da potrči ka detetu koje nikada nije video, niti želeo. Takva je ljudska priroda, i njegov ego. MeĊutim, nije ugledao ni traga sebe u sitnom deĉaku razbarušene kose. Laknulo mu je zbog toga i nestali su svi tragovi krivice i zebnje koji su mu se prikrali tokom leta. Deĉak je njegov - Linkoln nikada nije sumnjao u to - ali, nije njegov. Njegov svet, njegova porodica, njegova savest su bezbedni nakon kratkog trenutka koliko mu je bilo potrebno da proceni i odbije. Dţulija je sve to videla - kako je njegov pogled, iako brz, skliznuo ka Brendonu i odbacio ga. Ĉvršće je stegla svog sina kako bi ga zaštitila od udarca koji je moţda osetio. Zatim se opustila. Njen sin je bezbedan. Izbledele su sumnje koje je osećala u vezi s tim da mu saopšti ime njegovog oca. Njegov otac je mrtav, za oboje. „Linkolne.“ Glas joj je bio hladan i rezervisan dok je klimala glavom u znak pozdrava. „Lepo od tebe što si stigao tako brzo.“ „Ţao mi je zbog okolnosti.“ ,,I meni.“ Ruka joj je skliznula sa Brendonovog ramena ka njegovom potiljku. „Brendone, ovo je gospodin Hetovej. Advokat koji je davno radio s dekom. Došao je da nam pomogne.“ ,,Zdravo.“ Brendon je ugledao visokog, krutog ĉoveka blistavih cipela i sa glupavim pa ti si velik dečak izrazom lica koji odrasli navuku kada se upoznaju s detetom. „Zdravo, Brendone. Ne ţelim da brineš, mi ćemo se pobrinuti za sve.“ Nije mogao to da podnese. Pol je bio siguran da će udariti ĉoveka pesnicom zbog bezosećajnosti. „Hajde mali.“ Ispruţio je ruku. Brendon ju je spremno prihvatio. „Idemo gore da vidimo u kakvu nevolju moţemo da se uvalimo.“ ,,Pa...“ Linkoln je seo, ne pogledavši unaokolo dok se Brendon peo uz stepenice. „Hajde da poĉnemo.“ „Stvarno ti ništa nije znaĉilo, zar ne?“, rekla je tiho. ,,To što si ga video, nije ti apsolutno ništa znaĉilo.“ Podigao je prste ka savršenom vindzor ĉvoru svoje kravate. Plašio se da će napraviti scenu. Naravno, bio je spreman za to. „Dţulija, kao što sam ti rekao pre mnogo godina, ne mogu sebi da dozvolim emotivnu vezu. Veoma sam ti zahvalan što si bila dovoljno zrela da se ne obratiš mojoj supruzi i ţalim zbog toga što si bila toliko tvrdoglava da ne prihvatiš finansijsku pomoć koju sam ti ponudio, ali sam zadovoljan što si postigla toliki uspeh da ti to nije potrebno. Prirodno, smatram da ti mnogo toga dugujem i iskreno mi je ţao što si se

našla u situaciji da ti je potrebna moja profesionalna pomoć.“ Poĉela je da se smeje - nije to bio napeti histeriĉan smeh, već razdragan kikot koji je zbunio Linkolna. „Ţao mi je“, rekla je dok se spuštala na stolicu. „Nisi se promenio. Znaš, Linkolne, nisam bila sigurna šta ću osetiti kada te ponovo vidim. Ali, nisam oĉekivala da ne osetim ništa.“ Blago je uzdahnula. ,,Pa, hajde da završimo sa zahvaljivanjem i uĉinimo ono što se mora. Moj otac te je veoma poštovao kao pravnika i pošto mi je njegovo mišljenje bitno, imaćeš moju punu saradnju i tokom vremena koje je potrebno da se stvari srede, moje puno poverenje.“ Samo je klimnuo. Linkoln je cenio razumne ljude. ,,Da li si ubila Iv Benedikt?" Oĉi su joj sevnule. Iznenadio se što vidi tako dubok i nasilan gnev koji se brzo pali. ,,Ne. Da li si oĉekivao da kaţem da jesam?“ „Kao kćerka dvoje najboljih advokata sa kojima sam ikada radio, već znaš da bi bilo glupo lagati ako ţeliš da te branim. A sada...“ Uzeo je prazan blok i crno penkalo mon blan. „Ţelim da mi ispriĉaš šta si sve uradila, s kim si priĉala i sve što si videla onog dana kada je Iv Benedikt ubijena.“ Prošla je sve jednom, pa još jednom. Zatim je to uĉinila i treći put, voĊena njegovim pitanjima. Imao je nekoliko komentara, klimnuo glavom više puta dok je zapisivao beleške svojim urednim, preciznim rukopisom. Dţulija je jednom ustala da mu dopuni ĉašu i sipa sebi piće. „Plašim se da nisam imao dovoljno vremena da se upoznam sa dokazima protiv tebe. Prirodno, obavestio sam tuţioca i detektiva da ću te braniti. Uspeo sam da obezbedim izvesne izveštaje javnog tuţioca pre nego što sam stigao, ali samo sam bacio pogled na njih u taksiju.“ Zastao je i prekrstio šake u krilu. Setila se da je oduvek imao tiho, uredno drţanje. To, kao i tuga u njegovim oĉima, privuklo je romantiĉnu, povodljivu tinejdţerku. Sada, mada je gest isti, tugu je zamenila prepredenost. „Dţulija, da li si sigurna da si otkljuĉala vrata da uĊeš u kuću tog popodneva?“ ,,Da, morala sam da zastanem i potraţim kljuĉeve. Posle provale sam veoma paţljivo zakljuĉavala.“ Pogled mu je ostao iskren, glas odmeren. „Jesi li sasvim sigurna?“ Zaustila je da odgovori, a zatim se naslonila. „Ţeliš li da laţem, Linkolne? “ „Ţelim da paţljivo razmisliš. Otkljuĉavanje vrata je navika, mahinalan pokret koji ĉovek pretpostavi da je izveo. Posebno nakon šoka. Ĉinjenica da si rekla policiji da si otkljuĉala vrata i da su sva druga vrata bila zakljuĉana sa unutrašnje strane kada si stigla na mesto zloĉina, veoma oteţava našem sluĉaju. Kljuĉevi nisu pronaĊeni na telu, nije bilo dodatnih kljuĉeva u kiiĉi. Stoga, ili vrata nisu bila zakljuĉana, ili je neko, neko sa kljuĉem, pustio Iv unutra.“ „Ili je neko uzeo Ivine kljuĉeve nakon što ju je ubio“, rekao je Pol sa stepeništa. Linkoln je podigao pogled. Samo je blago stezanje usana otkrilo da ga prekid uznemirava. ,,To je naravno jedan od pravaca koji moţemo istraţiti. Pošto dokazi ukazuju na to da je u pitanju zloĉin iz strasti, moţe biti teško uveriti sudiju da je neko bio u kući sa Iv, ubio je, a zatim bio dovoljno pribran da uzme kljuĉ i zakljuĉa.“ „Ali to je vaš posao, zar ne?“ Pol je prišao baru. Krenuo je rukom ka burbonu, povukao je i odluĉio se za sodu. Gnevu, koji je potiskivao, nije potreban podsticaj alkohola. „Moj je posao da obezbedim Dţuliji najbolju moguću odbranu.“ „Ţao mi je što ti oteţavam, Linkolne, ali otkljuĉala sam vrata svojim kljuĉem.“ Naprćio je usta i pregledao beleške. ,,Ne pominješ da si dotakla oruţje kojim je izvršeno ubistvo, ţaraĉ za vatru.“ „Zbog toga što ne znam da li sam ga dotakla ili ne.“ Iznenada umorna, prošla je rukom kroz kosu. „Oĉigledno da jesam, inaĉe moji otisci ne bi bili na njemu.“ „Moţda je to zato što si palila vatru prethodne nedelje.“ „Nisam. Noći su bile veoma ugodne.“ „Oruţje je pronaĊeno na samo nekoliko metara od tela.“ Izvadio je dosije iz tašne. ,,Da li si u stanju da pogledaš neke fotografije?“ Znala je na šta misli i nije bila sigurna kako da odgovori. Pripremivši se, pruţila je ruku. Tu je bila Iv, sklupĉana na tepihu, lica i Ċalje toliko lepog da oduzima dah. I krv. ,,Iz ovog ugla“, rekao je Linkoln, „vidi se da ţaraĉ leţi ovde.“ Nagnuo se napred da dotakne taĉku prstom. „Kao da ga je neko bacio tamo, ili ispustio nakon što se povukao od tela.“ „Tako sam je pronašla“, prošaputala je Dţulija. Ĉula je svoj glas prigušeni glas, pošto ga je nadjaĉavala buka u glavi kao i brza, smrtonosna slabost u stomaku. „Prišla sam joj, uzela je za ruku. Mislim da sam je pozvala po imenu. Shvatila sam. Ustala, zateturala se. Podigla ga - ĉini mi se - bio je prekriven njenom krvlju.

Bilo je krvi na mojim rukama. Bacila sam ga pošto sam morala nešto da uradim. Nekoga da nazovem.“ Odbacila je sliku i nesigurno se osovila na noge. „Izvinite me, moram da poţelim Brendonu laku noć. Ĉim je odjurila uz stepenice, Pol ga je napao. „Da li ste morali to da joj uradite?“ „Da, plašim se da jesam. Biće još mnogo gore, pre nego što se sve završi.“ Hitrim pokretom je okrenuo stranicu svojih beleţaka. „Tuţilac je veoma odluĉan, veoma sposoban ĉovek. Poput svih ljudi na izbornoj funkciji, ambiciozan je i svestan vrednosti suĊenja poznatoj liĉnosti. Moramo da pokaţemo verodostojnu alternativu za svaki dokaz koji ima. TakoĊe moramo da bacimo razumnu sumnju u lice ne samo sudiji i poroti, ako do toga doĊe, već i javnosti. Sada kada sam shvatio da Dţulija i vi imate liĉni odnos...“ ,,Zaista?“ Uz spor, tmuran osmeh, Pol je seo na naslon za ruku stolice. „Ipak ću vam pojasniti, pravniĉe. Dţulija i Brendon sada pripadaju meni. Ništa mi ne bi priĉinilo veće zadovoljstvo nego da slomim nekoliko malih, vaţnih kostiju u vašem telu zbog onoga što ste joj uĉinili. Ali, ako ste dobri koliko ĉujem, ako joj vi pruţate najbolju šansu da se iskobelja iz ovoga, uĉiniću sve što od mene traţite.“ Linkoln je opustio prste kojima je stezao penkalo. „U tom sluĉaju bih predloţio da najpre zaboravite šta se dogodilo izmeĊu mene i Dţulije pre više od deset godina.“ „Osim toga“, reĉe Pol i ponovo se nasmeši. „Pokušajte ponovo.“ Linkoln je video ugodnije osmehe na licima zloĉinaca koje je osudio. „Vaša liĉna osećanja o meni mogu samo da naude Dţuliji.“ ,,Ne. Ništa je neće ponovo povrediti. Ukljuĉujući vas. Da mislim drugaĉije, ne bih vas pustio na vrata.“ I dalje gledajući Linkolna, izvukao je cigaru. ,,I ranije sam saraĊivao sa ološem.“ ,,Pole.“ Dţulija se tiho oglasila sa vrata pošto je ponovo sišla. ,,To mi ne pomaţe.“ „Rašĉišćavanje stvari uvek pomaţe, Dţulija“, usprotivio se. „Hetovej zna da ga se gadim i da ima moju punu saradnju.“ „Došao sam da pomognem, a ne da mi sude zbog greške koju sam poĉinio pre više od deset godina.“ „Budi paţljiv, Linkolne.“ Dţulija ga je napala pre nego što je uspela da se zaustavi. ,,Ta greška spava gore na spratu. Prihvatam tvoju pomoć ne samo zbog sebe, već i zbog njega. Bio je bez oca ĉitavog ţivota. Ne mogu da podnesem pomisao da izgubi i mene.“ Samo je blago rumenilo koje se podiglo od kravate do obraza nagoveštavalo da je pogodila metu. „Ako bismo svi uspeli da drţimo svoja liĉna osećanja po strani, moţda bismo imali više šanse da to spreĉimo.“ Zatim je nastavio zadovoljan što je ta tema zakljuĉena. „Oboje ste poznavali preminulu i znali kako funkcioniše njeno domaćinstvo, poznavali njene prijatelje i i neprijatelje. Pomoglo bi mi ako biste mi ispriĉali sve o onima koji su joj najbliţi. Ko bi izvukao finansijsku ili emotivnu korist od njene smrti.“ „Osim mene?“, upita Dţulija. „Moţda je bolje da poĉnemo s vama, gospodine Vintrop. Samo kratka skica, molim vas. Rezervisao sam apartman u hotelu Beverli Hils, odakle ću raditi. Mejers, Korni i Lou su mi pozajmili dva pripravnika, a moja sekretarica doleće sutra.“ Pogledao je na sat koji je već prebacio na vreme Zapadne obale i namrštio se. „Moraćemo da obavimo podrobnije razgovore kada se smestim. U ponedeljak ujutru ću podneti molbu za odlaganje podizanja optuţbe.“ ,,Ne.“ Zadrhtavši, Dţulija je poĉela da trlja ruke dlanovima. „Ţao mi je, Linkolne, ali ne mogu da podnesem ideju o razvlaĉenju ĉitavog sluĉaja.“ „Dţulija, potrebno mi je vreme da izgradim odbranu. Uz malo sreće, spreĉićemo suĊenje.“ ,,Ne ţelim da budem neugodan klijent, ali moram sa ovim da završim. Odlaganje samo obezbeĊuje više vremena za senzacionalizam. Brendon je dovoljno star da ĉita novine, da gleda vesti. A ja... da budem iskrena, ne mogu da podnesem ĉekanje.“ ,,Pa, tokom vikenda moţemo da razmislimo o tome.“ Ili, pomislio je Linkoln, da je odgovorimo. „Zasad, priĉajte mi o Iv Benedikt. “ Linkoln je konaĉno otišao tek oko dva sata ujutru i Pol je preko volje razvio poštovanje prema njegovoj temeljnosti. Doduše, smatrao je njegovu organizaciju i urednost iritantnima. Linkoln je uvek okretao novu stranicu kada bi promenili temu, jeo je viljuškom kolaĉe koje je Dţulija posluţila i nijednom tokom duge, zamorne veĉeri nije popustio ĉvor kravate. MeĊutim, Pol je takoĊe primetio da se Linkolnov pogled izoštrio kada su mu pomenuli poruke i da je sinuo kad su mu objasnili povezanost sa Delrikiom. Kada je otišao, nije delovao poput ĉoveka koji nije spavao skoro dvadeset ĉetiri sata. Poţeleo im je laku noć uĉtivo kao da su uţivali u prijateljskoj veĉeri.

„Pretpostavljam da me se to ne tiĉe.“ Pol je zatvorio vrata i okrenuo se ka Dţuliji. Pripremila se. Ljutilo ju je to što će morati ponovo da objašnjava svoje postupke, da se priseća. „Ali, jednostavno moram da znam.“ Prišao je i sklonio joj kosu s lica. ,,Da li je kaĉio odeću na vešalicu i slagao ĉarape pre nego što vodite ljubav?“ Kikot ju je iznenadio, ali uteha koju je pronašla kada je naslonila glavu na njegovo rame nije. „Zapravo, slagao je odeću i uvijao ĉarape.“ „Dţuls, moram da ti kaţem da ti se ukus popravio.“ Podigao ju je uz brz poljubac i poneo ka stepenicama. „Nakon što odspavaš dvanaestak sati, dokazaću ti to.“ „Moţda bi mogao odmah da mi dokaţeš, a spavaću kasnije.“ „Mnogo bolja ideja.“ Nije je utešilo to što je poslala Brendona na avion, znajući da će biti hiljadu kilometara daleko od oluje. Ţelela je svoje dete nazad. Ţelela je svoj ţivot nazad. Sastajala se sa Linkolnom svaki dan, sedela u apartmanu koji je rezervisao i pila crnu kafu sve dok ne bi pomislila da joj je ta tekućina progorela rupu u središtu stomaka. Razgovarala je s detektivom kojeg je unajmio - novo nametanje njenom ţivotu, još jedna osoba koja ĉeprka po tananim nitima onoga što je nekada bila njena privatnost. Sve je bilo u savršenom redu - fajlovi, pravne knjige, zvonjava telefona. Nesalomiva efikasnost je poĉela da je uljuljkuje. Sve dok ne bi ugledala naslove u novinama ili ĉula vesti. Zatim bi ponovo uronila u strah zbog toga što su njeno ime, lice i ţivot pod mikroskopom javnosti. A njena sudbina u rukama pravde, ĉija slepoća nije uvek na usluzi nevinosti. Pol joj je pomagao da ostane pribrana. Nije ţelela da se oslanja na njega. Zar nije sebi obećala da nikada neće dozvoliti sebi da zavisi od ikoga kada je u pitanju sreća, sigurnost i mir? Ipak, sama ĉinjenica da je on tu davala joj je iluziju da sve tri stvari postoje. Zbog toga što je bila uplašena da je to iluzija, povlaĉila se, tiho se udaljavajući centimetar po centimetar dok se izmeĊu njih nije stvorila provalija. On je bio iscrpljen, obeshrabren ĉinjenicom da ga veze u policijskoj stanici ne dovode bliţe istini. Frenk ga je poveo sa sobom kada je ponovo ispitivao Lajla, ali bivši šofer se ĉvrsto drţao toga da zlo ne vidi, ne ĉuje i ne govori o njemu. Ĉinjenica da su Drejkove finansije u rasulu nije ga mogla dovesti u vezu sa Ivinom smrću. Štaviše, ĉinjenica da mu je dala pozamašnu sumu samo neku nedelju pre ubistva, išla mu je u korist. Zašto bi ubio zlatnu gusku? Polov razgovor s Glorijom samo je pogoršao stvari. Uz suze i drhtanje, priznala je da se posvaĊala sa Iv na dan ubistva. Krivica se izlivala zajedno s reĉima. Rekla je uţasne stvari, zatim besno otišla, jureći kući da prizna svom šokiranom suprugu sve što se u prošlosti dogodilo. Maltene istog trenutka kada je Dţulija otkrila telo, Glorija je plakala u naruĉju svog supruga, preklinjući ga za oproštaj. Pošto su Markus Grant, domaćica i radoznali ĉistaĉ bazena ĉuli Gloriju kako jeca u jedan i petnaest, a voţnja od imanja do imanja ne moţe trajati manje od deset minuta, bilo je nemoguće povezati je sa ubistvom. Pol je i dalje smatrao da je knjiga kljuĉ. Kada bi Dţulija izašla iz kuće, preslušavao bi trake iznova i iznova, pokušavajući da pronaĊe izraz, ime koje bi mu otvorilo vrata. Kada se vratila kući, živčana nakon još jedne probe svog svedočenja sa Linkolnom, čula je Ivin glas. „Reţirao je divljaĉki. Nikada nisam upoznala nekog ko koristi manje finese a dobija bolje rezultate. Mislila sam da ga mrzim - zapravo ga i jesam mrzela tokom ĉitavog snimanja. Ali kada su se Makarti i njegov ljigavi komitet okomili na njega, razbesnela sam se. To je osnovni razlog zbog kojeg sam se pridruţila Bogiju, Beti i ostalima kada su krenuli u Vašington. Nikada nisam imala strpljenja za politiku, ali, gospode, bila sam spremna da se borim zubima i noktima. Moţda smo uradili nešto korisno, moţda nismo, ali rekli smo šta smo imali. To je vaţno, zar ne, Dţulija? Pobrinuti se da te svi ĉuju prokleto dobro i prokleto jasno. Ne ţelim da me pamte kao osobu koja je sedela sa strane i pustila da drugi rašĉiste put.“ „Neće je tako pamtiti", promrmljala je Dţulija. Pol se okrenuo. Slušao je tako napeto da je maltene imao osećaj da Iv sedi kraj njega i da će mu svakog ĉasa reći da joj upali cigaretu ili otvori bocu. ,,Ne, neće.“ Iskljuĉio je traku i pogledao Dţuliju. Tokom prošle nedelje retko mu je dopuštala da ugleda taj izbezumljeni, nemirni pogled. Bio je tu, uvek je bio tu, tik ispod maske kontrole. Ali, kada bi maska poĉela da puca, zatvorila bi se u sebe, daleko od njega. „Sedi, Dţulija.“

„Htela sam da skuvam kafu.“ ,,Sedi“, ponovio je. Uĉinila je to, ali smestila se na ivicu stolice, kao da će skoĉiti istog trenutka ako on pokuša da se pribliţi. „Danas sam dobila sudski poziv. Svedoĉiću sutra na saslušanju.“ Nije gledala njega, već se usmerila na taĉku negde izmeĊu njih dvoje. „Shvatam. Pa, to nije bilo neoĉekivano.“ „Biće teško i meni i tebi.“ „Znam. Ţao mi je. Zapravo, nešto sam razmišljala, dok sam se po podne vraćala, da će biti najbolje, najlakše ako se preselim u hotel - dok se sve ne završi. Moj boravak u tvojoj kući obezbeĊuje municiju štampi i samo oteţava već ionako nepodnošljivu situaciju.“ ,,To su gluposti.“ ,,To je ĉinjenica.“ Ustala je, nadajući se da se lako izvukla. Trebalo je da zna. Naprosto je ustao i prepreĉio joj put. „Samo pokušaj.“ Suţenih kapaka i opasnog pogleda, uhvatio je za revere i povukao napred. „Ovde si da ostaneš.“ „Da li ti je ikada palo na pamet da ţelim da budem sama?“ „Da, palo mi je na pamet. Ali, ja sam deo tvog ţivota, ne moţeš me tek tako odbaciti.“ „Moţda neću imati ţivot“, zaurlala je. „Ako mi sutra odrede suĊenje...“ „Izborićeš se s tim. Zajedno ćemo izaći na kraj s tim. DoĊavola, verovaćeš mi. Ja nisam desetogodišnji deĉak kojeg moraš da štitiš. A sigurno nisam govnar beskiĉmenjak koji će ti dopustiti da se sama boriš kroz ţivot, a on pobeći da uţiva u svom urednom ţivotu.“ Oĉi su joj dobile boju dima. „Ovo nema nikakve veze s Linkolnom.“ „Đavola nema. Da se nisi usudila da nas ponovo porediš tim svojim britkim umom.“ Lice joj više nije bilo bledo, niti je disala ravnomerno. Sevanje besa mu je znaĉilo više od deset izjava ljubavi. „Pusti me.“ Podigao je obrvu znajući da je taj gest podrugljiv. ,,Naravno.“ Oslobodio ju je i stavio ruke u dţepove. „Ovo nema nikakve veze s Linkolnom“, ponovila je. ,,I nema nikakve veze s tobom. Ovo je moja odluka. Probaj to da shvatiš kroz višak testosterona. Sutra će u sudnici moj ţivot biti na udaru. Moţeš se busati u grudi i urlati koliko god ţeliš, ali to se neće promeniti. Nije mi preostalo mnogo izbora, Pole, i ako ţelim da odem, to ću i uraditi.“ „Samo pokušaj“, ĉikao je. Razjarena, okrenula se. Uhvatio ju je pre nego što je stigla do stepenica. „Rekla sam ti da me pustiš.“ „Nisam završio s busanjem u grudi i zavijanjem.“ Pošto je bio siguran da će zamahnuti da ga udari, sputao joj je ruke iza leĊa. „Prestani. DoĊavola, Dţuls.“ Suoĉen s kotrljanjem niz stepenište, gurnuo je ka zidu. „Pogledaj me. Samo me pogledaj. U pravu si kada su izbori u pitanju.“ Slobodnom rukom je primorao da podigne glavu. „Ţeliš li da odeš od mene?“ Zurila je u njegove oĉi i videla da će je pustiti. Moţda. A ako se sada okrene i ode od njega, zauvek će ţaliti. Umešni u preţivljavanju ţive sa svojim greškama. To joj je rekla Iv. Ali, postoje greške koje ĉovek ne sme sebi da dozvoli. ,,Ne.“ Poloţila je usne na njegove i osetila vrelinu i snagu. „Ţao mi je. Tako mi je ţao.“ „Neka ti ne bude ţao.“ Poljubac mu je postao strasniji, pohlepniji. „Samo ne ţelim da odeš.“ „Tako se plašim, Pole. Tako se plašim.“ „Biće sve u redu. Veruj u to. Na trenutak je uspela. Drejk se osećao kao milioner. Ili bar ĉetvrt milioner. Za dvadeset ĉetiri sata će imati keš u rukama i svet pod nogama. Bio je siguran da će Dţuliji biti odreĊeno suĊenje i da će, na njegovu sreću, biti i osuĊena. Kada se to dogodi - i sa nešto novca u banci - smatrao je da mu neće biti teško da se doĉepa njenog dela Ivinog imanja. Jedilo ga je to što je Pol dobio polovinu, ali mogao je sa tim da ţivi. Ako unajmi dobrog advokata, bio je siguran da će dobiti Dţulijin deo. Pravila joj neće dozvoliti da pipne taj novac. Uostalom, tamo gde ide, neće joj ni biti potreban. Sve u svemu, sve se lepo završilo.

Zadovoljan sobom, pojaĉao je stereo i seo sa tiketom u ruci. Do vikenda će imati finu svotu za Santa Anitu. Igraće na malu sumu, ali uz par hiljada koje će poloţiti na ţdrebicu za koju je ĉuo da će pobediti, moţe da pretvori tu prvu isplatu u gomilu novca. Naravno, njegov finansijer nije znao da je u pitanju samo prva isplata. Drejk je pevušio zajedno sa Glorijom Estefan, smatrajući da moţe dobro da izmuze svoj izvor tokom narednih godina. To tada će dobiti nasledstvo. A onda, odlazi. Rivijera, Karibi, ostrva Ki. Tamo gde su ţene i plaţe vrele. Podigao je ĉašu šampanjca. Dom perinjon je predstavljao uvertiru za proslavu. Imao je sastanak sa seksi lepoticom u Trampu, ali akcija će poĉeti tek za sat, dva. Gospode, baš mu se igralo. Dok je izvodio kongu, vino mu se prelilo preko prstiju. Paţljivo ga je polizao. Pomislio je da ignoriše zvono koje se oglasilo, a zatim se zakikotao. Verovatno je u pitanju srećna dama. Ko bi je krivio zbog toga što ţeli što pre da se vidi sa njim? Umesto da se naĊu u klubu, mogu da pokrenu stvari ovde i odmah. Kada se zvono ponovo oglasilo, prošao je rukom kroz kosu i otkopĉao košulju iz ćefa. Otvorio je vrata drţeći ĉašu šampanjca u jednoj ruci. Mada nije bila u pitanju veĉerašnja srećna dobitnica, ipak je nazdravio svom gostu. „Vidi, vidi! Nisam te oĉekivao do sutra. Ali u redu je. Sasvim sam spreman za posao. UĊi. Obavićemo ovo uz ĉašu šampanjca.“ Kezeći se sam sebi, krenuo je nazad ka flaši. Deluje kao da ipak nije poĉeo prerano da slavi. „Šta kaţeš na to da nazdravimo dragoj Dţuliji?“ Napunio je drugu ĉašu do vrha. „Dragoj roĊaki Dţuliji. Bez nje, oboje bismo bili u govnima do guše.“ „Moţda je bolje da pogledaš cipele.“ Drejk se okrenuo, smatrajući da je to odliĉna šala. Još se smejao kada je ugledao pištolj. Nije ni osetio kako mu se metak zario izmeĊu oĉiju.

Trideset prvo poglavlje
Posmatraĉi i pripadnici štampe su zagušili stepenice sudnice. Dţulijin prvi današnji ispit sastojaće se od prolazaka izmeĊu njih. Linkoln ju je poduĉio kako da to uĉini. Da koraĉa ţustro, ali da ne deluje kao da je u ţurbi. Ne sme da pogne glavu - delovaće poput krivca. Ne sme previše da podigne glavu - da ne bi delovala arogantno. Nije smela ništa da kaţe, ĉak ni ‟nemam komentar‟, bez obzira na pitanja koja joj budu dovikivali. Jutro je bilo toplo i sunĉano. Molila se za kišu. Kiša bi moţda zadrţala neke radoznalce i optuţujuće poglede u domovima. Umesto toga, izašla je iz limuzine na blistavo vedar kalifornijski dan. Uz Linkolna sa jedne i Pola sa druge strane, krenula je ka zidu ljudi koji ţele njenu priĉu, njene tajne, njenu krv. Samo joj je strah da se moţe saplesti i da će je gomila poklopiti pomagao da ignoriše bolno grĉenje stomaka i nekontrolisano drhtanje nogu. Unutra je bilo više vazduha, više prostora. Stresla se kako bi oterala muĉninu. Uskoro će se završiti. I sve će ovo biti iza nje. Poverovaće joj, moraju joj poverovati. Zatim će biti slobodna da zapoĉne svoj ţivot. Slobodna da prigrli malu šansu za stvaranje novog ţivota. Prošle su godine otkako je bila u sudnici. S vremena na vreme, tokom letnjih raspusta, dozvoljavali bi joj da posmatra majku ili oca dok biraju porotnike. Tada joj nisu delovali kao roditelja, već nekako iznad ţivota. Kao glumci na sceni, dok gestikuliraju, manipulišu i razmeću se. Moţda odatle potiĉe prva varnica koja je i nju navela da izaĊe na pozornicu. Ipak ne, pomislila je. To joj je u krvi. To joj je od Iv. Na Linkolnov znak, Pol se nagnuo bliţe i uzeo Dţulijine ruke u svoje. „Vreme je da uĊeš. Sedeću tik iza tebe.“ Klimnula je i prstima dotakla broš koji je zakaĉila za rever. Vaga pravde. Sudnica je bila prepuna. MeĊu strancima, ugledala je i neka poznata lica. Sisi je uputila Dţuliji ohrabrujući osmeh. Pokraj svoje nećake, Travers je sedela kruto, sa surovim i odluĉnim izrazom lica. Nina je zurila u svoje prepletene prste, nevoljna ili nesposobna da pogleda Dţuliju u oĉi. Delrikio, okruţen sa obeju strana telohraniteljima ĉeliĉnog pogleda, neosetljivo je posmatrao. Gloriji su oĉi blistale od suza. Uvrtala je maramicu rukama, šćućurivši se ispod zaštitniĉke ruke svoga supruga. Karmina izgrizenog do te mere da je preostala samo tanka crvena linija oko njenih usta, Megi je podigla pogled a potom ga skrenula. Kenet se nagnuo preko nje da došapne nešto Viktoru. Posrnula je zbog tog izmuĉenog, tuţnog pogleda. Ţelela je da stane, da vriskom objavi svoju nevinost, bes, uţas. Mogla je samo da nastavi napred i sedne na svoje mesto. ,,Zapamti“, reĉe Linkoln, ,,ovo je preliminarno saslušanje. Sluţi da se utvrdi ima li dovoljno dokaza za suĊenje.“ ,,Da, znam“, odvrati ona tiho. ,,To je samo poĉetak.“ ,,Dţulija.“ Ukrutila se kada je zaĉula Viktorov glas i morala je da natera sebe da se okrene. Ostario je. Za nekoliko nedelja godine su ga sustigle, obesile koţu ispod njegovih oĉiju, ukopale duboke bore oko usta. Dţulija je spustila ruku na šipku koja ih razdvaja. Smatrala je da ni jedno ni drugo ne mogu uĉiniti više od toga u smislu pruţanja ruke. ,,Ne znam šta da kaţem na sve ovo.“ Uvukao je vazduh u pluća i polako izdahnuo. ,,Da sam znao, da mi je rekla... za tebe, stvari bi bile drugaĉije.“ „Stvari nije ni trebalo da budu drugaĉije, Viktore. Bilo bi mi ţao, veoma ţao, da me je iskoristila da nešto promeni.“ „Voleo bih...“ Da se vratim, pomislio je. Trideset godina u prošlost, trideset dana u prošlost. „Ranije nisam mogao da budem uz tebe.“ Spustio je pogled, podigao šaku i poloţio je na njenu. „Ţelim da znaš da sam sada uz tebe. Uz tebe i deĉaka, Brendona.“ „Nedostaje - nedostaje mu deda. Kada se sve ovo završi, razgovaraćemo. Svi zajedno.“ Uspeo je da klimne glavom pre nego što mu je šaka skliznula sa njene. „Neka svi ustanu!“ Ţamor ju je zaglušio kada se sudnica podigla na noge. Posmatrala je sudiju kako ulazi i seda iza stola. Budalasto je pomislila kako on liĉi na Peta O‟Brajana. Crvenog, oblog lica, poput Irca. Pet O‟Brajan će sigurno

prepoznati istinu kada je ĉuje. Javni tuţilac je bio nervozan, energiĉan ĉovek sa sedim zulufima i kratko ošišane kose. Oĉigledno nije ozbiljno uzeo u obzir upozorenja o izlaganju suncu, pošto je bio veoma preplanuo, zbog ĉega su mu plave oĉi blistale u kontrastu s licem. Posedovao je glas evanĊeliste. Ne ĉuvši reĉi, Dţulija je slušala kako se ton diţe i spušta. Izlagao je izveštaje kao dokaze. Autopsija, sudska medicina. Fotografije, naravno. Dok je Dţulija posmatrala kako ih tuţilac pokazuje, u pameti joj je blistala slika Iv ispruţene na tepihu. Oruţje kojim je izvršeno ubistvo. Odelo koje je Dţulija nosila toga dana, sa mrljama boje rĊe, što je zapravo bila osušena krv. Posmatrala je struĉnjake kako svedoĉe i odlaze. Njihove reĉi nisu bile vaţne. Linkoln je oĉigledno imao drugaĉije mišljenje pošto bi s vremena na vreme ustao da prigovori, a paţljivo je birao svoje tokom unakrsnog ispitivanja. MeĊutim, reĉi nisu vaţne, pomislila je Dţulija. Fotografije sve govore. Iv je mrtva. Kada je javni tuţilac pozvao Travers, ona se odvukla do klupe za svedoke kao da se vuĉe hodnicima Ivinog doma. Kako da nerado troši energiju koja je neophodna da se podigne jedno pa drugo stopalo. Oĉešljala je kosu unazad i nosila obiĉnu, jednoliĉnu crnu haljinu. Stezala je tašnu obema rukama i zurila pravo napred. Nije se opustila ĉak ni kada je tuţilac neţno zapoĉeo sa prvim pitanjima. Glas joj je postao malo stroţi dok je objašnjavala svoj odnos sa Iv. „Kao odana prijateljica i Ċomaćica“, nastavio je. ,,Da li ste imali priliku da putujete s gospoĊicom Benedikt u Švajcarsku... “ Pogledao je beleške pre nego što je naveo datum. ,,Da.“ „Koja je bila svrha toga puta, gospoĊo Travers?“ „Iv je bila trudna.“ Izjava je izazvala ţamor u sudnici sve dok sudija nije udario ĉekićem. ,,Da li se porodila, gospoĊo Travers?" „Ĉasni sude.“ Linkoln je ustao. „Odbrana je spremna da prizna da je gospoĊica Benedikt rodila dete, koje je dala na usvajanje. Kao i da je to dete Dţulija Samers. Drţava ne mora da traći vreme suda dokazujući nešto što je već utvrĊeno.“ „Gospodine Vilijamson?“ ,,U redu, ĉasni sude. GospoĊo Travers, da li je Dţulija Samers kćerka Iv Benedikt?“ ,,Jeste.“ Travers je Dţuliji dobacila brz pogled pun mrţnje. ,,Iv je muĉilo pitanje usvajanja, ali uĉinila je ono što je smatrala da je najbolje za dete. Pratila je njeno napredovanje tokom godina. Silno se uznemirila kada je devojka ostala u drugom stanju. Rekla je da ne moţe da podnese da devojka prolazi kroz ono kroz šta je ona prošla.“ Linkoln se nagnuo ka Dţuliji. „Pustiću je da nastavi. Time ćemo ustanoviti vezu.“ „Bila je ponosna“, nastavila je Travers. „Ponosna kada je devojka poĉela da piše knjige. Stalno mi je govorila o tome, jer niko drugi nije znao.“ „Samo ste vi bili svesni toga da je Dţulija Samers kćerka Iv Benedikt?“ „Samo sam ja to znala.“ „Moţete li nam reći kako je došlo do toga da gospoĊa Samers doĊe da ţivi na imanju gospoĊe Benedikt?“ „Zbog knjige. Zbog proklete knjige. Ne znam kada je to sebi uvrtela u glavu, ali nisam uspela da je odgovorim. Rekla je da će na taj naĉin ubiti dve muve jednim potezom. Morala je da ispriĉa priĉu i bilo joj je potrebno vreme da upozna svoju kćerku. I svog unuka.“ ,,Da li je gospoĊi Samers rekla istinu o njihovom odnosu?“ ,,Ne odmah, već mnogo nedelja kasnije. Plašila se devojĉine reakcije. “ „Prigovor. “ Linkoln je uglaĊeno ustao. „Ĉasni sude, gospoĊa Travers ne moţe znati o ĉemu je gospoĊa Benedikt razmišljala.“ „Poznavala sam je“, odvrati Travers. „Znala sam je bolje od bilo koga.“ „Drugaĉije ću to formulisati, ĉasni sude. GospoĊo Travers, da li ste bili svedok reakcije gospoĊe Samers kada joj je gospoĊa Benedikt rekla u kakvom su odnosu?“ „Veĉerale su na terasi. Iv je bila ţivĉana kao maĉka. Ja sam bila u sobi za primanje. Ĉula sam je kako viĉe.“ ,,Nju?“

,,Nju“, reţala je Travers pokazujući ka Dţuliji. „Vrištala je na Iv. Kada sam istrĉala napolje, oborila je sto. Slomio se sav porculan i kristal. U oĉima joj je vrebalo ubistvo.“ ,,Prigovor.“ „Prihvata se.“ „GospoĊo Travers, moţete li nam reći šta je gospoĊa Samers rekla tokom incidenta?“ „Rekla je Iv da joj ne prilazi. Da joj nikada neće oprostiti. Rekla je...“ Travers je uperila crn, razjaren pogled ka Dţuliji. „Rekla je da bi mogla da je ubije zbog ovoga.“ „Narednog dana, Iv Benedikt je ubijena.“ ,,Prigovor.“ „Prihvata se.“ Sudija je delovao blago kritiĉno. „Gospodine Vilijamson.“ Povlačim pitanje, ĉasni sude. Završio sam sa ispitivanjem.“ Linkoln je ispitivao veoma vešto. Da li svedok veruje da svi koji u besu kažu „mogao bih da ubijem“ zaista to i misle? Kakav su odnos Iv i Dţulija uspostavile tokom nedelja zajedniĉkog rada? Da li je Dţulija tokom svaĊe, nastale iz prirodnog šoka, pokušala da udari Iv ili da joj na bilo koji naĉin fizički naudi? Bio je lukav, ali Traversino uverenje da je Dţulija ubila Iv ipak se probilo u prvi plan. Nina se popela na klupu za svedoke, delujući veoma šik i efikasno u ruţiĉastom kompletu šanel. Izrekla je svoje opaţanje o svaĊi. Linkoln je smatrao da njena sumnja i nesigurnost škode više od svedoĉenja domaćice. ,,Te iste noći, gospoĊa Benedikt je pozvala svog advokata da doĊe u kuću.“ ,,Da, insistirala je da odmah doĊe. Ţelela je da izmeni odredbe testamenta.“ „Znali ste to.“ ,,Da. Odnosno, nakon što je gospodin Grinburg stigao, Iv me je zamolila da stenografski zapišem izmene i prepišem ih. Bila sam svedok prethodnog testamenta i nije bila tajna da je najveći deo imanja ostavljala Polu Vintropu, uz velikodušnu naknadu svom nećaku Drejku Morisonu.“ ,,A u novom?“ „Zaveštala je novĉani fond za Brendona, Dţulijinog sina. Nakon ostalih zaveštanja, najveći deo imanja pripao je Polu i Dţuliji.“ „Kada se gospodin Grinburg vratio da gospoĊa Benedikt potpiše testament?“ „Narednog dana, narednog jutra.“ „Znate li da li je neko drugi bio svestan da se predomislila?“ ,,Ne mogu biti sigurna.“ „Znaĉi ne znate, gospoĊice Solomon?“ „Drejk je svratio, ali Iv nije htela da se vidi s njim. Znam da je video kako gospodin Grinburg odlazi.“ ,,Da li ste tog dana videli još nekog?“ ,,Da, dolazila je gospoĊa Dubari. Otišla je pre jedan.“ ,,Da li je gospoĊa Benedikt planirala da se vidi sa još nekim?“ ,,Ja...“ Stisnula je usne. „Znam da je telefonom nazvala gostinjsku kuću.“ „Gostinjsku kuću u kojoj je ţivela Dţulija Samers?“ „Da. Rekla mi je da joj ništa ne zakazujem za to popodne. To je bilo odmah nakon što je gospoĊa Dubari otišla. Zatim je ušla u spavaću sobu da nazove gostinjsku kuću.“ „Nisam razgovarala s njom“, prošaputa Dţulija Linkolnu. „Nisam razgovarala s njom od one noći na terasi.“ Samo je potapšao po ruci. „Nakon telefonskog poziva?“ „Delovala je uznemireno. Ne znam da li je dobila Dţuliju ili ne, ali bila je u sobi samo minut ili dva. Kada je izašla, rekla mi je da će otići tamo da razgovara sa Dţulijom. Rekla je...“ Osmotrila je Dţuliju zabrinutim pogledom, a zatim se ponovo okrenula ka tuţiocu. „Rekla je da će raspraviti sa njom.“ „Koliko je tada bilo sati?“ „Bilo je taĉno jedan, moţda je prošao koji minuta od punog sata.“ „Kako moţete biti sigurni?“

,,Iv mi je dala nekoliko pisama da prekucam. Kada je otišla, ja sam ušla u svoju kancelariju da radim i pogledala na sat na stolu.“ Dţulija je nakratko prestala da sluša. Ako njeno telo ne moţe da ustane i ode, njen um to moţe. Zamislila je da je ponovo u Konektikatu. Da sadi cveće. Ako ţeli, moţe da provede nedelju dana sadeći cveće. Kupiće Brendonu psa. O tome je razmišljala već neko vreme, ali je stalno odlagala odlazak u kafileriju da odabere jednog, plašeći se da bi poţelela sve da ih odvede kući. I ljuljašku na verandi. Ţelela je ljuljašku na verandi. Moţe da radi ceo dan, a uveĉe, kada se sve stiša, mogla bi da se ljulja i posmatra kako se spušta noć. „Drţava poziva Pola Vintropa.“ Sigurno je ispustila neki zvuk. Linkoln je ispod stola spustio šaku preko njene i stisnuo je. Ne radi utehe, već radi upozorenja. Pol je kratko odgovorio na uvodno pitanje, odmeravajući reĉi, gledajući Dţuliju. ,,Da li biste sudu rekli kakva je priroda vašeg odnosa sa gospoĊom Samers?“ „Zaljubljen sam u gospoĊu Samers.“ Usne mu je dotakao blag osmeh. „Kompletno sam zaljubljen u gospoĊu Samers.“ „TakoĊe ste imali blizak odnos sa gospoĊom Benedikt.“ „Tako je.“ ,,Da li vam je bilo teško da ţonglirate odnosima sa dve ţene, ţene koje blisko saraĊuju. Ţenama koje su zapravo majka i kćerka.“ „Ĉasni sude!“ Poput oliĉenja pravednog gneva, Linkoln je skoĉio na noge. „Oh, voleo bih da odgovorim na to pitanje.“ Polov tihi glas je presekao meteţ u sudnici. Njegov pogled je skrenuo sa Dţulije da probode javnog tuţioca. „Uopšte mi nije bilo teško. Iv je jedina majka koju sam ikada imao. Dţulija je jedina ţena sa kojom sam ikada ţeleo da provedem ţivot.“ Vilijamson je prekrstio ruke na struku, lupkajući kaţiprstom o kaţiprst. „Znaĉi, niste imali nikakav problem. Pitam se da li je dvema dinamiĉnim ţenama smetalo da dele jednog muškarca.“ Vatra je sevnula u tim bledoplavim očima, ali glas mu je bio hladan i pun nrezira. „Vaša implikacija je ne samo idiotska, već i odvratna.“ Nije morao da progovori. Linkoln je već prigovarao iznad ţagora u sudnici. „Povlačim pitanje“, odvratio je Vilijamson lagodno. „Gospodine Vintrop, da li ste bili prisutni tokom svaĊe preminule sa gospoĊom Samers?“ ,,Ne.“ „Ali bili ste na imanju.“ „Bio sam u gostinjskoj kući, ĉuvao sam Brendona.“ „Znaĉi, bili ste prisutni kada se gospoĊa Samers vratila, direktno nakon svaĊe na terasi.“ ,,Da.“ ,,Da li vam je opisala svoja osećanja?“ „Jeste. Dţulija je bila uznemirena, šokirana i zbunjena.“ ,,Uznemirena?“ Ponovio je Vilijamson, kotrljajući reĉ preko jezika kao da isprobava njen ukus. „Dva svedoka su izjavila da je gospoĊica Samers napustila terasu besna. Da li vi to nama govorite da se za nekoliko trenutaka taj bes ohladio i da je bila samo uznemirena?“ ,,Ja sam pisac, gospodine Vilijamson. Paţljivo biram reĉi. Bes nije termin koji bih iskoristio da opišem Dţulijino stanje kada se vratila u gostinjsku kuću. Više bi odgovarala reĉ povreĎena.“ „Nećemo traćiti vreme suda baveći se semantikom. Da li ste na dan ubistva primili telefonski poziv od gospoĊe Samers?“ ,,Da.“ ,,U koje vreme?“ „Oko jedan i dvadeset posle podne.“ ,,Da li se sećate razgovora?“ „Nije bilo razgovora. Jedva je bila u stanju da govori. Rekla mi je da doĊem, da doĊem odmah. Da sam joj potreban.“

,,Da ste joj potrebni“, ponovio je Vilijamson klimajući glavom. „Zar vam nije bilo ĉudno što je smatrala shodnim da telefonira dok njena majka leţi mrtva samo nekoliko metara dalje?“ Kada je sudija odredio pauzu od jedan do tri, Linkoln je smestio Dţuliju u malu prostoriju. Tu je bio tanjir sa sendviĉima i lonĉić s kafom, ali ona nije takla ništa od toga. Nisu joj bile potrebne njegove stalne probe i preţvakavanje odgovora da je podsete kako će morati na klupu za svedoke kada sud nastavi s radom. Dva sata nikada nisu tako brzo prošla. „Odbrana poziva Dţuliju Samers.“ Ustala je, svesna zurenja i ţamora iza sebe. Kada je stigla do klupe, okrenula se i suoĉila s pogledima. Podigla je desnu ruku i zaklela se da će govoriti istinu. „GospoĊice Samers, kada ste došli u Kaliforniju, da li ste bili svesni toga da vam je Iv Benedikt majka?“ „Ne.“ „Zašto ste prešli ĉitavu drţavu da ţivite na njenom imanju? “ „Pristala sam da pišem njenu biografiju. Ţelela je u potpunosti da saraĊuje na projektu, kao i da zadrţi nešto kontrole. Odluĉile smo da moj sin i ja doĊemo da ţivimo kod nje na imanju dok ne napišem prvu ruku teksta koju bi ona odobrila. “ „Tokom rada na projektu, da li vam je gospoĊa Benedikt poverila veliki deo svog privatnog ţivota?“ Sedeći kraj bazena, znojeći se u teretani. Iv u ţivopisnom ogrtaĉu ĉuĉi na podu i gradi svemirsku luku s Brendonom. Slika joj je proletela kroz um i oĉi su je zapekle. „Bila je veoma iskrena, veoma otvorena. Bilo joj je bitno da knjiga bude temeljna. I iskrena“, promrmljala je Dţulija. „Nije ţelela nove laţi.“ „Da li ste imali priliku da snimite razgovore s njom i sa ljudima koji su joj bili bliski, liĉno i profesionalno?“ ,,Da. Radim tako što preslušavam trake i pregledam beleške.“ Prišao je svom stolu i uzeo kutiju s trakama. „Da li su ovo kopije snimljenih intervjua koje ste sproveli od januara ove godine?“ ,,Da, to su moje etikete?“ „Ţelim da ponudim ove snimke kao dokaz.“ „Ĉasni sude, drţava prigovara. Te trake sadrţe sećanja i mišljenje preminule, njena liĉna opaţanja o pojedinim liĉnostima. Njihova autentiĉnost ne moţe se potvrditi.“ Dţulija je dopustila da taj argument proĊe pokraj nje. Nije videla svrhu uvoĊenja traka u sve to. Policija je preslušala originale i na njih nije uticalo ništa što su ĉuli. „Neću dati dozvolu za trake tokom ovog saslušanja“, odluĉio je sudija, „pošto gospodin Hetovej ne moţe da ustanovi direktnu vezu sa odbranom optuţene. Ako budem preslušao memoare gospoĊe Benedikt, to mi moţe skrenuti paţnju s glavnog pitanja. Nastavite “ „GospoĊice Samers, tokom sprovoĊenja intervjua, da li ste primili izvesne pretnje?“ „Bilo je poruka. Prva je ostavljena na tremu ispred kuće.“ ,,Da li su ovo poruke koje ste primili?“ Bacila je pogled na papire u njegovim rukama. ,,Da.“ Ispitivao je o Ivinoj reakciji na poruke, o avionskom letu pri povratku iz Sausolita, o svaĊi, o njenim osećanjima i najzad o njenom kretanju na dan ubistva. Odgovarala je smireno i kratko, kao što ju je poduĉavao. Zatim se suoĉila sa tuţiocem. „GospoĊo Samers, da li je iko bio prisutan kada ste primili ove poruke?“ „Pol je bio prisutan kada sam dobila jednu u Londonu.“ „Da li je bio prisutan kada su vam je predali?“ „Isporuĉena je u moju sobu, hotelsku sobu, na posluţavniku kada nam je konobar doneo veĉeru u sobu.“ „Ali, niko nije video ko ju je isporuĉio, niti kada.“ „Ostavljena je na recepciji." „Shvatam. Znaĉi bilo ko je mogao da je ostavi tamo. Ukljuĉujući vas liĉno.“ „Bilo ko je mogao da je ostavi. Ja nisam.“

„Teško mi je da poverujem da bi ikoga uplašile takve isprazne fraze.“ „Ĉak i isprazne fraze zvuĉe preteće kad su anonimne, posebno s obzirom na to da mi je Iv prenosila osetljive informacije koje bi nekima mogle naškoditi. “ ,,Te anonimne poruke nisu pronaĊene kod vas, već u stolu preminule.“ ,,Ja sam joj dala poruke. Iv je ţelela liĉno da se pobrine za to.“ ,,Iv“, ponovio je. „Hajde da razgovaramo o Iv i štetnim informacijama. Da li ste joj verovali?“ ,,Da.“ ,,Da li ste je zavoleli?“ ,,Da.“ ,,Da li ste se osećali povreĊeno, lzdato kada vam je otkrila da ste vi dete koje je rodila van braka, u tajnosti i dala na usvajanje?“ ,,Da“, rekla je i maltene ĉula kako se Linkoln trza. „Bila sam zapanjena i povreĊena.“ ,,Te noći ste iskoristili termin manipulisana, zar ne? Rekli ste da je manipulisala vašim ţivotom. “ „Tako sam se osećala. Nisam sigurna šta sam rekla.“ „Niste sigurni?“ „Ne.“ „Zbog toga što ste bili suviše gnevni da razmišljate jasno?“ „Prigovor.“ „Prihvata se.“ ,,Da li ste bili ljutiti?“ ,,Da.“ ,,Da li ste pretili da ćete je ubiti?“ ,,Ne znam.“ ,,Ne znate? GospoĊo Samers, da li ĉesto imate problem da se setite svojih reĉi tokom izliva nasilja?“ „Nemam ĉesto izlive nasilja.“ „Ali ste ih imali. Zar niste jednom napali uĉiteljicu zbog toga što je disciplinovala vašeg sina?“ „Ĉasni sude, zaista!“ „Samo pokušavam da ustanovim da optuţena ima preku narav, ĉasni sude. Prethodne incidente fiziĉkog izliva nasilja.“ „Prigovor se odbija. Neka optuţena odgovori.“ Trebalo je da bude smešno. Dţulija se zapitala hoće li i kad proĊu godine videti nešto smešno u tome. „Jednom sam udarila uĉiteljicu koja je omalovaţila i ponizila mog sina zbog toga što nema oca.“ Pogledala je direktno u Linkolna. „Nije zasluţio da bude kaţnjen zbog okolnosti svog roĊenja.“ „Kao što ste smatrali da ste vi kaţnjeni? Da li vas je omalovaţilo i ponizilo otkriće gospoĊe Benedikt?“ „Smatrala sam da mi je oduzela identitet.“ „I mrzeli ste je zbog toga.“ ,,Ne.“ Ponovo je podigla pogled i potraţila Viktora. „Nisam je mrzela. I ne mrzim ĉoveka kojeg je volela toliko da zaĉne dete s njim.“ „Dva svedoka su se zaklela da ste vrištanjem izrazili svoju mrţnju prema majci.“ ,,U tom trenutku sam je mrzela.“ „A narednog dana, kada je došla u gostinjsku kuću, došla k vama da se - po njenim sopstvenim reĉima raspravi s vama, uzeli ste ţaraĉ i udarili je s mrţnjom.“ ,,Ne“, prošaputala je. „Nisam to uĉinila.“ OdreĊeno joj je suĊenje, na osnovu uverljivih fiziĉkih dokaza. OdreĊena je kaucija od pet stotina hiljada dolara. „Ţao mi je, Dţulija.“ Linkoln je već zapisivao poruku svom pripravniku. „Izvući ćemo te za sat vremena. Garantujem ti da će te porota osloboditi.“ „Koliko dugo?“ Pogled joj je poleteo ka Polu dok su joj se lisice sklapale oko zglobova. Ĉula je tiho metalno škljocanje i setila se kako se vrata ćelije zakljuĉavaju. „Brendon. Oh, boţe, nazovi En, molim te. Ne ţelim da zna.“

„Samo se drţi.“ Nije mogao da je dosegne, da je dotakne. Mogao je samo da posmatra kako je odvode. Privukao je Linkolna sebi uhvativši ga za okovratnik. Ţestina njegovog pogleda odavala je samo delić onoga što je u srcu osećao. „Platiću kauciju. Ti je izvuci odande. Uĉini sve što moţeš da ne bi sedela u ćeliji. Razumeš li?“ „Mislim da...“ „Samo to uradi.“ Masa je i dalje bila prisutna kada su je pustili. Koraĉala je kao kroz san, pitajući se da li je već umrla. Još je osećala hladnoću lisica na zglobovima. Ali, limuzina je ĉekala. Ivina limuzina. Pomislila je ošamućeno kako nije vozio Lajl, već novi vozaĉ. Skliznula je unutra. Tu se osećala ĉisto, sveţe, bezbedno. Zatvorenih oĉiju ĉula je zvuk teĉnosti koja udara u staklo. Brendi, shvatila je kada joj je Pol stavio ĉašu u ruku. Zatim je ĉula njegov glas, hladan poput unutrašnjosti limuzine. ,,Pa, Dţulija, jesi li je ubila?“ Bes se takvom silinom probio kroz šok, i bio tako vreo da je jedva bila svesna toga da se prenula, strgla naoĉare za sunce i bacila ih na pod. Pre nego što je uspela da progovori, ĉvrsto ju je uhvatio za bradu. „Zadrţi taj izraz lica.“ Glas mu se promenio, ogrubeo. „Neka sam proklet ako im dozvolim da te pobede. Ne boriš se samo za svoj ţivot.“ Otrgla se i ispila brendi kako bi se smirila. „Nemaš saosećanja?“ Mišići vilice su mu zaigrali dok je cedio poslednju kap iz svoje ĉaše. „Presekli su me na pola kada su te odveli. Da li ti je to dovoljno?“ Ponovo je zatvorila oĉi. „Ţao mi je. Nema nikakve koristi od toga što te napadam.“ „Naravno da ima. Prestala si da izgledaš kao da ćeš se istopiti i procuriti kroz pod.“ Spustio je šaku na njen vrat i pokušao masaţom da odagna napetost. Stezala je prste u krilu boreći se s nervozom. Vitki prsti, pomislio je, sa noktima izgrizenim do mesa. Neţno ih je podigao i prineo usnama. „Znaš li šta me je prvo privuklo na tebi?“ „Ĉinjenica da sam se pretvarala da ti mene ne privlaĉiš?“ Naĉin na koji je izvila usne naveo ga je da se nasmeši. Da, boriće se ona. Nije bitno koliko je njen stisak krhak, boriće se. „Pa, bio je to onaj - onaj intrigantan osećaj distance. Ali, još više me je privuklo to kako si izgledala prvi put, kada si ušla u Ivinu dnevnu sobu. Imala si neki ĉudan pogled.“ „Umor od puta.“ „Zaveţi i pusti me da završim.“ Dotakao je svojim usnama njene i osetio da se malo opustila. „Taj pogled je, priliĉno jasno, govorio - ne volim zabave, ali ću ovu preţiveti. A ako me neko napadne, napašću i ja njega.“ ,,Ti si to i uĉinio, ako se dobro sećam.“ „Jesam. Nije mi se dopadala ideja o pisanju knjige.“ Otvorila je oĉi i pogledala ga. „Šta god da se dogodi, ipak ću je napisati.“ ,,Znam.“ Da se ne bi rasplakala, poljubio joj je kapke i povukao je ka svom ramenu kako bi naslonila glavu. „Odmori pet minuta. Uskoro ćemo biti kod kuće.“ Telefon je zvonio dok su ulazili na vrata. Po prećutnom dogovoru, oboje su ga ignorisali. „Mislim da ću se istuširati, reĉe Dţulija. Bila je na sredini stepenica kada se ukljuĉila telefonska sekretarica. „Dţulija Samers.“ Glas je zvuĉao prijateljski, veselo. „Pa, moţda se još nisi vratila kući nakon vaţnog dana. Uĉini sebi uslugu i nazovi me. Prezivam se Hefner i prodajem neke zanimljive informacije. Moţda ţeliš da znaš ko se još šunjao po imanju onoga dana kad je Iv Benedikt ubijena.“ Sledila se s rukom na ogradi. Kad se okrenula, Pol je već podizao slušalicu i ukljuĉivao spiker. „Moj broj je...“ „Ovde Vintrop", prekinuo ga je Pol. ,,Ko si doĊavola ti?“ „Samo zainteresovani posmatraĉ. Video sam tebe i lepu Dţuliju dok ste napuštali sudnicu. Niste imali sreće.“ „Ţelim da znam ko si i šta znaš.“ „Biće mi drago da ti kaţem, prijatelju. Za odreĊenu cenu. Mislim da će mi dvesta pedeset hiljada u kešu pokriti troškove.“ „Šta ja to plaćam?“ „Plaćaš razumnu sumnju i mogu da je isporuĉim. To je sve što ti treba da seksi damu zadrţiš van kaveza.

Donesi polovinu novca do znaka HOLIVUD u devet sati i povedi damu sa sobom. Zatim, ako ţeliš da popriĉam s policajcima ili sudijom, isporuĉi drugu polovinu. I biću samo tvoj.“ „Banke su zatvorene.“ ,,Oh, da, nezgodno. Pa, ja mogu da ĉekam Vintrope. Moţe li ona?“ Pol se osvrnuo. Dţulija je stajala pola metra do njega, kiĉme prave kao koplje. Gledala ga je pravo u oĉi. U njenom pogledu je otkrio nešto ĉega već danima nije bilo. Nadu. „Nabaviću novac. U devet sati.“ „Zasad ćemo izostaviti policajce. Ako namirišem makar jednog, nestaću.“ Oĉima je pratila slušalicu dok ju je Pol spuštao. Maltene se plašila da progovori, da izgovori reĉi. „Misliš li - da li je stvarno nekoga video?“ Neko drugi jeste bio tamo.“ Pre nego što je uspeo da sabere misli, telefon je ponovo zazvonio. ,,Vintrop.“ Pole, ovde Viktor. Ţeleo sam da znam... da li je ona dobro?“ Pol je pogledao na sat. „Viktore, koliko gotovine moţeš da sakupiš za dva sata?“ „Gotovine? Zašto?„ „Za Dţuliju." „Dragi boţe, Pole, nije valjda odluĉila da beţi.“ „Ne. Nemam vremena da objašnjavam. Koliko moţeš da sakupiš?“ ,,Za sat ili dva? Ĉetrdeset, moţda pedeset hiljada.“ „Biće dovoljno. Svratiću po novac. Pre osam sati.“ ,,U redu. Obaviću nekoliko poziva.“ Dţulija je prinela šaku ustima, a zatim je bespomoćno spustila. „Tek tako“, rekla je. „Bez pitanja, bez uslova. Ne znam šta da kaţem.“ „Znaćeš kada doĊe pravo vreme. Mogu da podignem do sto hiljada na automatu. Šta je sa tvojom agenticom? Moţe li da ti pošalje ostatak?“ ,,Da. Da.“ Osetila je suze na obrazima dok je podizala slušalicu. Ovoga puta to nisu bile suze straha, već oĉajniĉke nade. „Pole, oduţiću ti se. Ne govorim samo o novcu.“ „Hajde da ovo izvedemo. I to brzo, ţelim da nazovem Frenka." „Policiju? Ali, rekao je...“ „Stajaće niz vetar.“ Sada je neĉega bilo i u Polovom pogledu. UzbuĊenja. Mraĉnog i opasnog. „Nema šanse da mu predam novac i da ga potom gledam kako odlazi. Ne nakon toga što je ĉekao dok si ti prolazila kroz pakao. Telefoniraj, Dţuls. Moramo da postavimo zamku.“ Hefner je upalio cigaretu i naslonio se na preĉku velikog, belog slova H. Dopadalo mu se gore. Bilo je to fino, tiho mesto za obavljanje posla. Šutnuo je praznu limenku dijet kole i zapitao se koliko je riba otvorilo vrata svog raja upravo na ovom mestu. Svetla su blistala u dolini. Ali ovde gore, ako ĉekaš dovoljno dugo, ako si tih, moţeš ĉuti kojota kako iz daljine zavija na mesec koji je upravo poĉeo da izlazi. Hefner je pomislio da bi mogao da uzme profit i ode na kampovanje. Josemiti, Jelouston, Veliki kanjon. Uvek je uţivao u prirodi. Osim toga, zaradio je odmor, uglavnom pošteno. Struĉni svedoci se dobro plaćaju. Njegov honorar je naprosto pozamašan, to je sve. Ĉuo je zvuk motora i ugasio cigaretu, pomerivši se od znaka u senku. Ako Vintrop ili dama pokušaju nešto, krišom će se povući tamo gde je ostavio kola i nestati. Prišli su bez reĉi i brzo. Hefner se iskezio kada je ugledao torbu u Polovoj ruci. Sve će proći glatko, pomislio je. febeno glatko. „Nije ovde.“ Maltene mu je bilo ţao Dţulije kada je ĉuo napetost u njenom glasu. „Doći će.“ Klimnula je, izvijajući glavu levo-desno. „Moţda je trebalo dapozovemo policiju. Opasno je da se ovde zadrţavamo sami.“ ,,On samo ţeli novac“, umirivao ju je Pol. „Hajde da ovo odradimo na njegov naĉin.“ „Pravilno razmišljanje.“ Hefner je zakoraĉio ka njima. Podigao je šaku da zakloni oĉi od svetla Polove baterijske lampe i zakikotao se. „Uperi je u zemlju sinko, nema potrebe da me oslepiš.“ ,,Hefner?“ „Tako se zovem. Vidi, vidi. Dţulija, drago mi je što te ponovo vidim.“ Zavukla je ruku u tašnu dok ga je prouĉavala. „Znam te. Videla sam te.“ „Naravno da si me videla. Pratim te već nedeljama. Izvesni klijent mi je

obezbedio taj poslić. Ja sam privatni detektiv. Pa, bio sam.“ ,,U liftu, ispred Drejkove kancelarije. I na aerodromu u Sausalitu.“ „Imaš oko sokolovo, dušo.“ „Za koga radiš?“ Zahtevao je Pol da zna. ,,Za koga sam radio7. Moje usluge više nisu neophodne, pošto je Iv mrtva, a Dţulija u govnima do guše.“ Pol je zgrabio Hefnera za pamuĉnu majicu, kidajući šavove. „ Ako si uĉestvovao u Ivinom ubistvu...“ „Ĉekaj, ĉekaj. Zar misliš da bih u tom sluĉaju bio ovde?“ Ispruţio je obe ruke i dalje se kezeći. „Samo sam je pratio za zainteresovanog klijenta.“ ,,Koga?“ Hefner je razmislio. „Pošto više nisam na platnom spisku, neće ništa škoditi da vam kaţem. Radio sam za Entonija Kinkejda. Zeleo je da te pratim u stopu. Znojio se kao svinja zbog knjige na kojoj ste Iv i ti radile.“ ,,Poruke“, rekla je. ,,On mi je slao poruke.“ ,,Ne znam ništa o porukama. Ţeleo je da te pratim, ţeleo je da zna s kim razgovaraš. Kupio mi je finu opremu za prismotru, tako da sam mogao da slušam intervjue. Soĉna graĊa. Prenerazio sam se kad sam ĉuo da je Dubarijeva abortirala. Ko bi to mogao da zamisli? Pratio sam te nakon što si napustila njenu kuću. Bila si priliĉno lutalaĉki raspoloţena, Dţulija. Sigurno si morala o mnogo ĉemu da razmisliš. Zatim sam se odvezao do imanja i...“ zastao je i iskezio se. „Biće mi drago da vam ispriĉam sve o tome. Pošto vidim novac.“ pol je gurnuo torbu ka njemu. „Prebroj.“ Ma hajde, prijatelju." Hefner je poloţio torbu na stenu i otvorio je. Izvukao je malu bateriju iz dţepa i osvetlio gomile novĉanica. Dar sa nebesa, duševna hrana. „Verujem ti. Najzad, samo ĉinimo jedan drugom uslugu.“ „Rekao si da si tog dana na imanju video još nekog“, podsticala ga je Dţulija. „Kako si ušao. Dţo je bio na kapiji.“ „Ljude poput mene obiĉno ne pozivaju da uĊemo kroz kapije na Beverli Hilsu.“ Hefner je sa uţivanjem uzeo pakovanje bombona sa voćnim punjenjem. Zagrizao je jednu. Dţulija je osetila miris pomorandţe. „Ugledao sam kola pokraj zida. Bio sam radoznao. Popeo sam se na krov i gvirnuo preko, pogodite šta sam video?“ Pogledao je Dţuliju, pa Pola. „Nećete da pokušate? Video sam Drejka Morisona kako šepa kroz teren za golf. DoĊavola, zamislite da imate teren za golf u svom dvorištu.“ ,,Drejk?“ Dţulija je zgrabila Pola za ruku. „Video si Drejka?“ „Bio je u oĉajnom stanju“, nastavio je Hefner. „Pretpostavljam da je pao kad je preskakao zid. Ti direktorski tipovi uopšte nisu atletski nastrojeni.“ „Zašto se alarm nije oglasio?“, upita Pol. ,,Ne znam. No, pretpostavljam da se on pobrinuo za to inaĉe ne bi preskakao ogradu. Videvši da je put ĉist, skoknuo sam za njim. Pretpostavio sam da će mi Kinkejd dodatno platiti nove, zanimljive informacije. Nisam smeo mnogo da mu se pribliţim, pošto smo bili na otvorenom. Krenuo je ka kući, velikoj kući, ali zatim je zastao i pokušao da se sakrije iza palme, kao da nekoga posmatra. Potom je promenio pravac i krenuo ka manjoj kući. Nisam uspeo da se pribliţim, jer se motao unaokolo u potrazi za prozorom kroz koji moţe da osmotri unutrašnjost. Onda je poskoĉio unazad i poĉeo da trĉi kao da ga demoni gone. Morao sam da skoĉim u ţbunje. Hteo sam da pogledam, ali pre nego što sam uspeo, ti si se dovezla.“ Klimnuo je ka Dţuliji. „Video sam da izlaziš iz kola i odlaziš u baštu. Shvatio sam da je bolje da se izgubim, dok neko ponovo ne ukljuĉi alarm.“ „Video si me.“ Dţulija je gurnula Pola i krenula ka Hefneru. „Video si me. Znao si da govorim istinu i nisi rekao ni reĉ.“ „Hej, sada sam ovde. Kada mi date drugu polovinu novca, pevaću za javnog tuţioca kao slavuj. Osim toga, mogu da im kaţem samo ono što sam video. Mogla si da se vratiš iz bašte i ukokaš matoru.“ Udarila ga je dovoljno snaţno da izgubi oslonac i padne na stenu. „Znaš da je nisam ubila. Znaš da je Drejk video onoga ko je ubio. Samo si ĉekao da budem dovoljno oĉajna da prodam dušu.“ Hefner je obrisao usta dok se pridizao. „Ako tako nastaviš, reći ću javnom tuţiocu da si pokušala da me potplatiš da ti obezbedim alibi. Ništa mi ne znaćiš. Zato budi fina ili ću odustati od svoje graĊanske duţnosti.“ „GraĊanska duţnost, malo sutra“ , reĉe Pol. ,,Da li je to bilo dovoljno Frenk?“ „Više nego dovoljno.“ Frenk je zakoraĉio na ĉistinu s blistavim osmehom na licu. „Kuĉkin sine.“ Hefner zakoraĉi napred i Pol ga doĉeka udarcem u vilicu. ,,Ni sam to ne bih bolje rekao.“ „Rasti? Rasti Ljigavi Hefner?“, izgovori Frenk prijatnim glasom dok ga je podizao na noge. „Sećam te se. Da li se ti mene sećaš? Ja sam poruĉnik Frensis Nidlmejer. Uhapšen si zbog iznuĊivanja, skrivanja dokaza i zbog toga što si pravi govnar. Saopštiću ti prava za minut.“ Nakon što mu je stavio lisice, Frenk uze voki-toki. „Imam ovde neko Ċubre koje treba da pokupite.“ „Krećemo poruĉniĉe. Usput, prijem je bio odliĉan.“

Trideset drugo poglavlje
„Javni tuţilac ţeli Morisona brzo, odmah i bez oklevanja.“ Frenk je zviţdao kada su zakoraĉili sa prilaza koji vodi ka Drejkovoj kući. „Jesi li uspela da nazoveš advokata?“ ,,Da.“ Dţulija je brisala vlaţne dlanove o bokove. „Verovatno baš sada maltretira tvog kapetana. Linkoln je rekao da nećeš pustiti Pola i mene da poĊemo s tobom po Drejka.“ „Nije moja krivica ako ste se naprosto pojavili na istom mestu.“ Namignuo je Polu. „Stvar je u tome što mi se ĉini da će se Drejk lakše slomiti ako ga suoĉim s vama.“ „Radije bih ga liĉno slomio“, mrmljao je Pol. ,,Ud po ud.“ „Moţe. Nakon što da izjavu. Gospode, kako podnosi tako glasnu muziku?“ Frenk je pozvonio, a zatim udario pesnicom po vratima. „Kopile je videlo ko je ubio.“ Pol je stegao Dţulijine prste tako da se trgla. „Sve pristojno što je imao u ţivotu, obezbedila mu je Iv, ali on nije mario. Koristio je mrtvu, kao što je koristio i ţivu. Da bi obezbedio novac.“ „Verovatno je imao više šanse Ċa dobije pozamašan deo imanja ako Dţuliju osude.“ I dalje tiho zviţdeći, Frenk je ponovo pokucao. „Sada će biti optuţen za ometanje izvršenja pravde. Kopile je kod kuće. Automobil mu je ovde. Upaljena su svetla i muzika. Morisone!“, zaurlao je. „Policija. Otvaraj.“ Bacio je pogled ka Polu. Shvativši ga, Pol je spustio ruku na njena leĊa. „Dţulija, idi saĉekaj u kolima.“ I ona je razumela i odgurnula njegovu ruku. „Đavola ću ĉekati u kolima.“ Frenk je samo uzdahnuo. „Povucite se.“ Šutnuo je vrata tri puta pre nego što su šarke popustile. „Gubim osećaj“, rekao je sam sebi i uzeo pištolj. „Ostanite ovde dok vas ne pozovem.“ Ĉim se Frenk našao unutra, Dţulija je odgurnula Polove ruke. „Misliš li da ću stajati ovde i ĉekati? On zna ko je ubio.“ Snaţno je odmahnula glavom. „Pole, bila mi je majka.“ Pitao se da li je svesna toga da je prvi put to prihvatila. Klimnuvši glavom, uzeo ju je za ruku. „Ostani uz mene.“ Muzika naglo utihnu, tako da su zakoraĉili u tihi hodnik. Pol je bacio pogled ka stepeništu, nagnuvši telo tako da se Dţulija naĊe iza njega. ,,Frenk?“ „Ovde sam. Sranje. Nemoj joj dozvoliti da uĊe.“ Ali već je bila unutra. Nasilna smrt je na trenutak zurila u nju. Leţao je na leĊima, onako kako je pao. Oko njega je bio razbacan razbijeni kristal. Miris krvi i šampanjca - zabave koja je krenula naopako. „Moram da znam.“ Sat vremena kasnije, sedela je u Polovoj dnevnoj sobi i pokušavala voljom da natera sebe da se smiri. Posmatrala je Linkolnovo lice dok je govorila. „Da li misle da sam ga ubila?“ ,,Ne. Nema motiva. Kada ustanove vreme smrti, biće malo verovatno da si imala i priliku. U ovom trenutku, sve ukazuje na profesionalca." ,,Profesionalac?“ „Jedan metak, veoma ĉisto. Znaćemo više za dan-dva.“ ,,Za dan-dva.“ Pošto nije znala kako će preţiveti sat-dva, pritisnula je prstima oĉi. „Mogao je da me oslobodi sumnje, Linkolne. Mrtav je, a sve o ĉemu sam ja u stanju da razmišljam jeste to kako bi me oslobodio da smo imali na raspolaganju još samo koji dan.“ „Još te moţe osloboditi. Uz Hefnerovu izjavu i ĉinjenicu da je Drejk ubijen, sluĉaj protiv tebe slabi. To sve dokazuje da je još neko bio na imanju, da je alarm bio iskljuĉen. Hefner je takoĊe potvrdio ĉinjenicu da si otišla u baštu, a ne u kuću. I da je neko, verovatno Iv, već bio unutra. Drejk ne bi gledao kroz prozor, ne bi bio toliko uplašen da pobegne, da je kuća bila prazna.“ Oprezno se uhvatila za to zrno nade. „ Ako budemo morali da nastavimo sa suĊenjem, to ćeš iskoristiti.“ „Ako budemo morali da nastavimo, da. To je više nego dovoljno za razumnu sumnju, Dţulija. Javni tuţilac to zna. A sada ţelim da se naspavaš.“ „Hvala ti.“ Ustala je i otpratila ga do vrata kada je telefon zazvonio. ,,Ja ću se javiti“, rekla je Polu. „Pusti ga da zvoni.“ Ukoliko je novinar imaću to zadovoljstvo da mu zalupim slušalicu. Halo?“ Pogled joj je otupeo. „Da, naravno. Samo trenutak. Linkolne, na telefonu je tvoj sin.“ Geret?“ Već je zakoraĉio napred kada ga je stid preplavio. „Moja porodica je doletela na nekoliko dana. Deca imaju prolećni raspust.“

Nije reagovala, a on je uzeo slušalicu. „Gerete, stigli ste. Da, znam da je let bio odloţen. Lepo je ĉuti tvoj glas.“ Nasmejao se i namerno okrenuo leĊa ostalima. Dţuliji. ,,Pa, ovde je tek prošlo jedanaest sati, znaĉi da nisi budan do kasno. Da, ići ćemo na utakmicu i u Diznilend. Kaţi majci i sestri da sam krenuo u hotel, saĉekajte me. Da, da, uskoro. Zdravo, Gerete.“ Spustio je slušalicu i proĉistio grlo. „Ţao mi je. Ostavio sam im ovaj broj. Let iz Sent Luisa je bio odloţen pa sam se malo zabrinuo.“ Pogledala ga je pravo u zabrinute oĉi. „Sve je u savršenom redu. Bolje je da kreneš.“ ,,Da. Ĉućemo se.“ Dţulija je pomislila kako je ţurno izašao. „Ironiĉno, zar ne?“, rekla je kada su Pol i ona ostali sami. „Deĉak je samo neki mesec mlaĊi od Brendona. Kada je Linkoln otkrio da sam trudna, bio je tako uţasnut zbog onoga što će se dogoditi da je otrĉao pravo svojoj ţeni u naruĉje. Moglo bi se reći da sam spasla njegov brak, da sam delimiĉno odgovorna za roĊenje Brendonovog polubrata. Zvuĉi kao pametan, dobro vaspitan deĉak.“ Pol je prepolovio cigaru dokju je gasio. „Ipak bih rado trljao Hetovejevo lice uz betonski zid, zbog tebe. Bar na sat ili dva.“ „Nisam više ljuta. Nisam sigurna kada se to dogodilo. Ali on i dalje beţi.“ Prišla je i sklupĉala se u Polovom krilu. ,,Ja više ne beţim, Pole, i znam kada se to dogodilo. One noći u Londonu, kada smo sedeli do kasno i kada sam ti sve ispriĉala. Sve tajne koje sam mislila da nikada neću poveriti nekom muškarcu.“ Primakla se, poigravajući sa njegovim usnama. „Zato ne ţelim da protrljaš njegovo lice uz beton.“ Uzdišući, poĉela je da ga ljubi niz vrat. „Moţda bi mogao samo da mu slomiš ruku.“ ,,U redu.“ Zagrlio ju je tako snaţno da je ostala bez daha. „S nama će biti sve u redu“, promrmljao je u njenu kosu. Zaspali su tako, sklupĉani na kauĉu, prepleteni i potpuno obuĉeni. Probudilo ih je kucanje na vratima, malo iza šest sati ujutru. Trgli su se i trepnuli jedno ka drugom. Ušli su u kuhinju i Frenk je seo za sto, dok je Dţulija spuštala tiganj na šporet. „Imam dobre i loše vesti“, zapoĉeo je. „Loša vest jeste da javni tuţilac nije spreman da odbaci optuţbu." Dţulija nije ništa rekla, samo je izvadila jaja iz friţidera. „Dobra vest jeste da je istraga ponovo otvorena. Hefnerova izjava ti ide u korist. Moramo da proverimo još nekoliko stvari, da dokaţemo vezu sa Kinkejdom. Bilo bi lepo da je dobri stari Rasti i sam gvirnuo kroz prozor, pošto Morison neće nikome moći da kaţe šta je radio toga dana. Ali, ĉinjenica da su uopšte bili tamo, baca znatno drugaĉije svetlo na stvari. Tajming je bio najgori ĉinilac protiv tebe. Ĉinjenica da su svi ostali ukućani imali alibi. Ako je verovati Hefneru, oba faktora padaju u vodu.“ „ Ako“, ponovila je Dţulija. „Slušaj, gmaz bi najradije sve povukao. Priliĉno je ljut što ste mu smestili, ali. takoĊe zna kako to ide. Zna da će mu biti mnogo gore ne bude li saraĊivao. Javni tuţilac bi voleo da obori njegovu izjavu, ali ne moţe. Kada ustanovimo da je bio iskren rekavši da je radio za Kinkejda, i da te je pratio, tuţilac će morati da proguta i sve ostalo. Morison je bio na imanju u vreme ubistva, video je nešto, a sada je mrtav.“ Zahvalno je uzdahnuo kada je Pol pred njega spustio šoljicu kafe. „Radimo na tome da uzmemo spisak njegovih poziva. Biće zanimljivo videti s kim je razgovarao od ubistva.“ Priĉaju o ubistvu, pomislila je Dţulija. Slanina je cvrĉala, kafa se pušila. Ispred prozora, ptica je sletela na ogradu trema i pevala kao da joj od toga zavisi ţivot. Pet hiljada kilometara dalje, Brendon je bio u školi, rešavao razlomke ili radio kontrolni iz engleskog jezika. Ima neke utehe u tome, shvatila je. U saznanju da se ţivot nastavlja u postojanom, neuţurbanom ciklusu iako se njen divljaĉki vrti po kosoj putanji. „Naporno radiš kako bi mi pomogao da se izvuĉem iz problema.“ Dţulija je odloţila slaninu da se ocedi. ,,Ne volim da radim protiv onoga što mi osećaj kaţe.“ Frenk je dodao tek toliko mleka u kafu da ne oprţi jezik. Pijuckao je dok mu je vreli kofein klizio u sistem. „ A imam i liĉni otpor prema tome da dozvolim nekome da se izvuĉe pošto je poĉinio ubistvo. Tvoja majka je bila fantastiĉna dama.“ Dţulija je razmišljala o obe svoje majke. O posvećenoj advokatici koja je ipak odvajala dovoljno vremena da pravi kolaĉe i popravi šav. O dinamiĉnoj glumici koja je grabila ţivot obema rukama. ,,Da, bila je. Kakva jaja volite, poruĉniĉe?“ „Dobro peĉena“, rekao je uzvraćajući joj osmeh. „Reš. Kupio sam jednu tvoju knjigu. Onu o Doroti Rodţers. Otkrio sam neke zapanjujuće stvari.“ Dţulija je sipala jaja u tiganj i posmatrala kako belanca prave mehure. „Imala je zapanjujuća iskustva.“

,,Pa, kao osoba kojoj je posao da saslušava ljude, voleo bih da znam koje trikove koristiš.“ Nema trikova. Kada ti razgovaraš s ljudima, oni nikada ne zaboravljaju da si policajac. Ja uglavnom slušam, oni se toliko zanesu priĉom da zaborave kako sam tu, sa diktafonom. „Ako ikada izbaciš te trake na trţište, zaradićeš milione. Šta radiš s njima kada završiš?“ Prevrnula je jaja, zadovoljna što se ţumanca nisu razlila. „Drţim ih u arhivi. Ništa ne vrede bez priĉa koje ih povezuju.“ Pol je uz tresak spustio šolju. „Ĉekaj malo.“ Okrenuvši se s tanjirom prepunim hrane u ruci, Dţulija ga je posmatrak kako istrĉava iz kuhinje. ,,Ne brini.“ Frenk je ustao da prihvati tanjir. ,,Ja ću pojesti njegov deo.“ Pet minuta kasnije, Pol ju je dozivao s vrha stepenica. „Frenk, ţelim da“ nešto pogledaš.“ GunĊajući, Frenk je sipao još slanine na tanjir i poneo ga sa sobom Dţulija ga je pratila u stopu sa šoljama u rukama. Pol je bio u kancelariji, ispred televizora i posmatrao Iv. „Hvala." Uzeo je šolju od Dţulije, a zatim klimnuo da sednu. „Dţuls, ţelim da ovo paţljivc preslušaš.“ „... Radi predostroţnosti sam snimila druge trake...“ Pritisnuo je pauzu i okrenuo se ka Dţuliji. „Koje druge trake?“ ,,Ne znam. Nikada mi nije dala nikakve trake.“ „Upravo tako.“ Snaţno ju je poljubio. Osećala je kako mu uzbuĊenje iz bija kroz vrhove prstiju zarivene u njena ramena. „Gde su, doĊavola? Snimila ih je u nekom trenutku pošto ste se videle i pre nego što je ubijena Nije ih dala Grinburgu. Nije ih dala tebi. Ali htela je.“ „Htela je“, ponovila je Dţulija, spustivši se u stolicu. ,,I došla je u gostinjsku kuću da se vidi sa mnom, da me saĉeka.“ ,,Da ti da trake. Da izbriše i poslednje laţi.“ „Pretraţili smo kuću od tavana do podruma.“ Frenk je odloţio tanjir i stranu. „Nije bilo nikakvih traka osim onih u sefu.“ „Nije ih bilo, zbog toga što ih je neko odneo. Neko ko je znao šta je na njima.“ „Kako bi neko mogao to da zna?“ Dţulija je ponovo pogledala ka televi zoru i zaleĊenom snimku Iv. „Ako ih je snimila te noći ili narednog jutra Nije izlazila iz kuće.“ ,,Ko je dolazio?“ Frenk je izvadio beleţnicu i listao strane. „Flanigan, njena agentica, Dubarijeva. Mogla je bilo kome od njih reći nešto što nisu ţeleli da ĉuju.“ Dţulija je skrenula pogled. Nije bila u stanju da se suoĉi s mogućnošći da je to bio Viktor. Već je dva puta izgubila majku. Nije bila sigurna da moţe po drugi put da izgubi oca. ,,Iv je bila ţiva nakon što su svi oni otišli. Kako je neko mogao da se vrati, a da Dţo to ne zna?“ „Na isti naĉin kao što je Morison ušao“, razmišljao je Frenk. „Mada je teško progutati ideju da se još neko peo preko zida.“ „Moţda i nije.“ Posmatrajući Iv, Pol je prošao prstima kroz Dţulijinu kosu. „Moţda ta osoba nije morala da brine o ulasku ili izlasku. Zbog toga što je već bila unutra. Moţda se od te osobe oĉekivalo da bude s njom. Moţda je dovoljno marila za tu osobu da joj objasni šta radi.“ „Misliš da je to bio neko od posluge“, mrmljao je Frenk i poĉeo ponovo da lista. „Mislim da je to bio neko ko je ţiveo na imanju. Ko nije morao da brine zbog alarma. Neko ko je pratio od glavne kuće do gostinjske. Neko ko je ubio Iv u afektu, a Drejka hladnokrvno.“ ,,Tu su kuvar, baštovan, pomoćnik baštovana, nekoliko sluţavki, vozaĉ, domaćica, sekretarica. Svi imaju priliĉno dobar alibi.“ Nestrpljenje se prelivalo poput vreline. „Moţda je neko od njih fabrikovao alibi. Sve se uklapa, Frenk.“ „Ovo nije jedna od tvojih knjiga. Pravo ubistvo je haotiĉnije, komadići se ne uklapaju tako dobro.“ „Ali uvek prave istu sliku. Hefner je rekao da je izašla iz kuće, da je Morison promenio pravac kretanja i krenuo ka gostinjskoj kući. Nije stao kraj garaţe, što verovatno oslobaĊa Lajla sumnje, mada bih voleo da nabodem malog ljigavca. Mislim da traţimo nekoga ko joj je bio blizak. Nekoga ko zna kuda se Dţulija kreće, kako bi mogao dostaviti poruke.“ „Hefner je mogao da dostavi poruke“, razmišljala je Dţulija naglas. „Zašto bi to porekao? Rekao nam je sve ostalo. Ţelim da znam ko te je pratio u London - i u Sausalito.“

„Pregledao sam spisak putnika za let ka Londonu. Već sam ti rekao da nisam pronašao vezu.“ „Imaš li spisak imena?“ ,,U dosijeu.“ „Budi drugar, Frenki, i naredi da ti ga pošalju faksom ovamo.“ ,,Gospode.“ Zatim je pogledao Dţulijin izraz i televizijski ekran na kojem je treperio snimak Iv. „Naravno, naravno, zašto da ne? Ionako sam umoran od nošenja znaĉke.“ Dţulija je pomislila kako je najgore od sveg ovo ĉekanje. Ĉekanje da Frenk obavi poziv, dok se Pol šetka i puši. Ĉekanje da tehnologija proradi i pošalje im trunĉicu nade. Gledala je kako papiri izlaze, sa spiskom stotinu imena. Samo jedno je bilo vaţno. Razvili su rutinu. Ona bi prouĉavala jedan i dodala ga Polu. On bi pregledao drugi i dodao ga Frenku. Trgla se kada je ugledala svoje ime meĊu imenima tolikih stranaca. Zatim je ugledala i Polovo ime na spisku konkordovog leta. Bio je nestrpljiv da stigne do nje, pomislila je osmehnuvši se. Bio je ljut, agresivan, zahtevan. Kada su zajedno leteli nazad, bio je sve. Trljajuĉi umorne oĉi, pogledala je novi papir. Metodiĉnim naćinom je pokušavala da prouĉi i upije svako ime, da mu dodeli lice i liĉnost. Alan Brizvoter. Sredoveĉan, ćelav, uspešan broker. Mardţori Brizvoter. Njegova fina supruga koja uţiva u dobroj partiji bridţa. Karmajn Delinka. Organizator boks-meĉeva, oboleo od manije veliĉine. Helen Fichju Prajs. Raspuštenica iz Londona koja se vraća iz kupovine na Rodeo drajvu. Donald Fransis. Mladi izvršni direktor u odseku za oglase. Suzan Fransis. Donaldova privlaĉna supruga, roĊena u Britaniji. Radi kako televizijski producent. Metju Dţon Fransis. Njihov petogodišnji sin, uzbuĊen zbog posete baki i deki. Šarlin Grej. Dţulija je zevnula i pokušala da razbistri misli i usredsredi se. Šarlin Grej. ,,Oh boţe.“ „Šta je bilo?“ Pol joj je već stajao iznad ramena, potiskujući potrebu da joj otme papir iz ruku. „Ĉarli Grej.“ Mršteći se Frenk je podigao pogled sa svog papira. Beonjaĉe su mu bile oiviĉene crvenim. „Mislio sam da je mrtav.“ ,,On jeste. Poĉinio je samoubistvo tokom kasnih ĉetrdesetih. Ali imao je dete, bebu. Iv mi je rekla da ne zna šta se s njom dogodilo.“ Pol je već ugledao ime. „Šarlin Grej. Mislim da je to prevelika sluĉajnost. Kako da je pronaĊemo?“ „Dajte mi koji sat.“ Frenk je uzeo papir i dva parĉeta hladne slanine i poneo ih sa sobom ka vratima. „Nazvaću vas.“ „Ĉarli Grej“, mrmljala je Dţulija. „Iv je veoma marila za njega, ali on je više mario za nju. Znatno više. Slomila mu je srce kad su udala za Majkla Torenta. Poklonio joj je rubine, njeno prvo probno snimanje. Bio je njen prvi ljubavnik.“ Zadrhtala je. ,,Oh boţe, Pole, da li je njegovo dete ubilo Iv?“ „Ako je bila kćerka, koliko bi sada imala godina?“ Dţulija je kruţila prstima po slepooĉnicama. „Bila bi ranih pedesetih godina.“ Prekinula je u pola pokreta. „Pole, ne misliš valjda...“ „Imaš li njegovu fotografiju?“ Ruke su poĉele da joj se tresu. U pitanju je bilo uzbuĊenje. ,,Da, Iv mi je dala stotine slika i studijskih fotografija. Sve je kod Linkolna.“ Pol je krenuo ka telefonu, a zatim opsovao. ,,Ĉekaj.“ Okrenuo se ka polici na zidu i poĉeo da prelazi prstima preko naslova video-kaseta. „Očajni životi“ promrmljao je. „Ivin prvi film - u kojem glume Majkl Torent i Ĉarls Grej.“ Ţustro je stegnuo Dţulijinu ruku. „Dušo, hajde da gledamo film.“ ,,Da.“ Uspela je da se nasmeši. „Ali, bez kokica.“ Zadrţavala je dah dok je vadio Ivinu traku iz mašine, zamenivši je kasetom starog filma. Mrmljajući sebi u bradu, premotao je FBI upozorenje i uvodnu špicu. Iv se pojavila u prvoj sceni, koraĉajući niz trotoar koji se navodno nalazi u Njujorku. Koketno je navukla šešir preko jednog oka. Kamera je zumirala i uhvatila to mlado, treperavo lice, a zatim se spustila dok se Iv saginjala, okretala i prelazila prstima duţ šava najlon ĉarapa.

„Bila je zvezda od prvog trenutka“, rekla je Dţulija. ,,I dobro je to znala.“ „Znaš šta. Gledaćemo ceo film na našem medenom mesecu.“ ,,Na našem...“ „O tome ćemo kasnije.“ Dok je Dţulija pokušavala da razluĉi da li ju je upravo zaprosio, Pol je premotavao traku. „Ţelim krupan plan. Hajde, Ĉarli. Evo ga.“ Pobedniĉki je pritisnuo dugme za pauzu. Ĉarli Grej je gledao u njih, zalizane kose i usta izvijenih u samoomalovaţavajuć kez. „Boţe, Pole“, zarila mu je prste u rame poput eksera. „Ima njegove oĉi.“ Smrknutog izraza, Pol je ustao. „Hajde da porazgovaramo sa Travers.“ Doroti Travers se vukla od sobe do sobe u praznoj kući, brišući prašinu, glaĉajući staklariju, gomilajući mrţnju. Entoni Kinkejd je uništio bilo kakvu mogućnost da poveruje u zdrav odnos sa muškarcem. Zbog toga je usredsredila svu svoju ljubav na dvoje Ijudi. Svog sirotog sina koji je još zvao mama i Iv. U njenoj ljubavi prema Ivnije bilo niĉega seksualnog. Završila je sa seksom pre nego što je Kinkejd završio s njom. Iv joj je bila sestra, majka, kćerka. Mada je Travers volela svoju porodicu, to što je Iv odstranjena iz njenog ţivota donelo joj je takav bol da je bila u stanju da ga podnese samo ako ga zatrpa gorĉinom. Kada je videla Dţuliju kako ulazi u kuću, jurnula je napred zamahujući prstima kao kandţama. „Ubilaĉka kuĉko. Ubiću te samo zbog toga što si se usudila da doĊeš.“ Pol ju je uhvatio, muĉeći se da zadrţi njene snaţne ruke. „Prekini. DoĊavola, Travers. Dţulija je vlasnica ove kuće.“ „Poslaću je u pakao pre nego što joj dozvolim da uĊe.“ Suze su joj lile niz lice dok je pokušavala da se oslobodi. „Slomila joj je srce, ali joj to nije bilo dovoljno, pa je ubila.“ „Slušaj me. I Drejk je ubijen.“ Travers je prestala da se bori tektoliko da doĊe do daha. „Drejk. Ubijen?“ „Neko je ispalio metak u njega. Sinoć smo ga pronašli. Imamo svedoka koji ga je video ovde, na imanju, onog dana kada je Iv ubijena. Travers, alarm je bio iskljuĉen. Drejk se popeo preko zida.“ „Pokušavaš li da mi kaţeš da je Drejk ubio Iv?“ Pošto je konaĉno privukao njenu paţnju, malo je popustio stisak. „Ne, ali video je ko jeste. Zbog toga je mrtav.“ Travers je ponovo osmotrila Dţuliju. „Ako je mogla da ubije majku, mogla je da ubije i roĊaka. „Nije ubila Drejka. Bila je sa mnom. Bila je sa mnom ĉitave noći.“ Bore na Traversinom licu se produbiše. „Zaslepela te je. Zaslepela te je seksom.“ „Ţelim da me saslušaš.“ ,,Ne dok je ona u kući.“ „Ĉekaću napolju.“ Dţulija je odmahnula glavom pre nego što je Pol uspeo da se pobuni. ,,U redu je. Tako je najbolje." Kada je Dţulija zatvorila vrata za sobom, Travers se opustila. „Kako moţeš da spavaš s tom kurvom?“ Ĉim ju je Pol pustio, potraţila je maramicu u dţepu. „Mislila sam da ti je Iv nešto znaĉila.“ „Znaš da jeste. DoĊi ovamo i sedi, moramo da razgovaramo.“ Kad ju je smestio u dnevnoj sobi, ĉuĉnuo je kraj njenih stopala. „Priĉaj mi o kćerki Ĉarlija Greja.“ Oĉi su joj sevnule pre nego što ih je spustila. ,,Ne znam o ĉemu govoriš.“ ,,Iv je znala. Verovala ti je više nego bilo kome. Rekla bi ti.“ „ Ako mi je verovala, zašto mi nije rekla da je bolesna?“ Skrhana tugom, zakopala je lice u šake. „Zašto mi nije rekla da umire.“ „Zbog toga što te je volela. I zbog toga što nije ţelela da joj preostalo vreme bude ispunjeno saţaljenjem i ţaljenjem. “ „Ĉak joj je i to oduzeto. Malo vremena koje joj je preostalo.“ „Tako je. Ţelim da plati onaj ko je to uĉinio. Ali to nije Dţulija.“ Stegnuo je njene šake pre nego što je uspela da ga odgurne. „ Ali to je bio neko koga je volela, neko koga je primila u svoj ţivot. Pronašla je Ĉarlijevu kćerku, zar ne, Travers?" ,,Jeste.“

Trideset treće poglavlje
Zraci sunca su poskakivali po tamnoplavoj vodi bazena. Talasi koje je stvarala fontana širili su se i nestajali. Dţulija se pitala ko će tu ponovo plivati. Da li će iko skinuti kupaći, stajati ispod vodoskoka i smejati se. Imala je potrebu da to sama uradi, brzo, dok je još sama, i da na taj naĉin oda poštu nekome koga je nakratko volela. Umesto toga je posmatrala kolibrija, malu, bleštavu raketu, kako treperi povrh vode, zatim lebdi i napaja se iz ţivopisne crvene petunije. ,,Dţulija.“ Osmeh joj se sledio na usnama. Osetila je kako joj srce lupa i knedla zastaje u grlu. Veoma polako, veoma paţljivo opustila je prste stegnute u pesnice i prizvala svu veštinu koju je nasledila od Iv, a zatim se okrenula ka kćerki Ĉarlija Greja. „Nina. Nisam znala da si još ovde. Mislila sam da si se iselila.“ „Skoro. Ostalo mi je još nekoliko stvari da spakujem. Ĉudo jedno šta sve ĉovek nagomila za petnaest godina. Ĉula si za Drejka.“ ,,Da. Mogle bismo da uĊemo. Pol je ovde.“ ,,Znam.“ Nina je uzdahnula i to je zazvuĉalo poput jecaja. „Ĉula sam njega i Travers. Nije znala da sam se vratila ranije i otišla na sprat. Sve ovo nije trebalo da se dogodi. Ništa od toga.“ Posegnula je u tašnu boje bivolje koţe i izvadila pištolj kalibra 32. Sunce je blesnulo po hromiranoj površini. „Volela bih da postoji neki drugi naĉin, Dţulija. Zaista bih volela.“ Kada se našla lice u lice s pištoljem, više se razbesnela nego uplašila. Nije smatrala sebe nepobedivom. Delom svesti znala je da metak moţe da je pogodi i prekine joj ţivot. MeĊutim, pretnja je izgovorena neverovatno uĉtivo i zbog toga je pomisao o oprezu išĉilela. „Kako moţeš da stojiš preda mnom i da se izvinjavaš kao da si zaboravila da odeš na sastanak. Gospode, Nina, ubila si je.“ Nisam to planirala.“ Odvratila je blago iritiranim tonom i prinela šaku grudima „Bog zna da sam pokušala razumno da razgovaram s njom. Molila sam je preklinjala, slala poruke kako bih je uplašila. Kada sam videla da ne koristi, slala sam tebi poruke. Ĉak sam unajmila nekoga da pokvari avion.“ Negde u bašti, ptica je poĉela da peva. „Pokušala si da me ubiješ.“ Ne, ne. Znam da je Dţek dobar pilot i moja uputstva su bila vrlo specifiĉna. To je trebalo da te uplaši, da te natera da shvatiš koliko je vaţno da obustaviš istraţivanje o knjizi.“ „Zbog tvog oca.“ ,,Delimiĉno.“ Spustila je trepavice, ali Dţulija je kroz njih videla da joj oĉi sijaju. ,,Iv mu je upropastila ţivot. Okonĉala ga. Dugo sam je mrzela zbog toga. MeĊutim, bilo mi je nemoguĉe da nastavim da je mrzim nakon što je toliko toga uĉinila za mene. Veoma sam je volela, Dţulija. Pokušala sam da joj oprostim. Moraš mi verovati.“ ,,Da ti verujem? Ubila si je, a zatim si spremno stala u stranu i posmatrala kako mene krive za to.“ Nina je stisnula usne. „Opstanak. To je jedna od prvih stvari koje me je Iv nauĉila. Kolika god da je cena, ja ću ovo preţiveti. “ „Pol zna, kao i Travers. Policija već proverava ko je Šarlin Grej.“ „Nestaću znatno pre nego što je poveţu sa Ninom Solomon.“ Bacila je pogled ka kući i zakljuĉila da Pol i Travers još razgovaraju. „Nisam imala mnogo vremena da razmislim o svemu, ali ĉini mi se da postoji samo jedan naĉin.“ ,,Da me ubiješ.“ „Mora da izgleda kao samoubistvo. Otići ćemo do gostinjske kuće. Vratiti se na mesto zloĉina - policiji će se to dopasti. Napisaćeš poruku u kojoj priznaješ da si ubila Iv i Drejka. Ovo je pištolj koji sam koristila. Nije registrovan, niti se moţe povezati s mojim imenom. Obećavam ti da će biti brzo. Obuĉavao me je najbolji struĉnjak.“ Mahnula je pištoljem. „Poţuri, Dţulija. Ako Pol izaĊe, moraću da ubijem i njega. A zatim i Travers. Imaćeš pravo krvoproliće pred vratima.“ Kolibri se podigao sa cveta i preleteo preko vode. Zbog treperavog, crvenog bleska i neoĉekivanog besa koji ju je obuzeo, Nina se zateturala unazad i prvi hitac je otišao u prazno. Grunuvši napred uz slep, titanski gnev, Dţulija se zarila u nju, udarivši takvom snagom da su obe izgubile ravnoteţu i pale u bazen.

Prepletene, zagnjurile su do dna. Isplutale su na površinu udarajući, zamahujući i daveći se vodom. Dţulija nije ĉula sopstveno zavijanje od besa, dok joj je Nina divljaĉki povlaĉila kosu. Bol joj je zamaglio vid, ali izoštrio bes. Na trenutak je ugledala Ninino lice, poprskano kapljicama. Zatim je sklopila šake oko njenog vrata i stisnula. Pluća su joj automatski uvukla vazduh pre nego što je ponovo potonula. Kroz veo od vode je videla Ninine oĉi i divlju paniku u njima. Imala je to zadovoljstvo da ih posmatra kako se zatvaraju dok je njena pesnica polako putovala kroz vodu kako bi se zarila u Ninin stomak. Glava joj je udarila u dno, primoravši je da stisne zube kako ne bi viknula. Svetlo joj je zaigralo u oĉima dok se izvijala da šutne nogom ranjivo meso. Zanemarivala je ogrebotine i masnice, ali zvonjava u ušima i osećaj vatre u grudima, naterao ju je da krene ka površini kako bi udahnula. Povici i vriska su joj odjekivali u glavi dok je ronila napred, zgrabivši Nininu bluzu jer je pokušavala da se izvuĉe sa strane. Voda joj je curila preko obraza, tekla joj iz oĉiju. Nije znala kada je poĉela da plaĉe. ,,Kuĉko“, rekla je kroz stisnute zube. Okrenuvši se, udarila je pesnicom u lice, a zatim je povukla nazad na noge kako bi je ponovo udarila. „Prekini. Hajde, draga, prekini." Probijajući se kroz vodu do nje, Pol ju je zgrabio za ruku. „Onesvestila se.“ Stavio je ruku pod Nininu bradu kako bi je spreĉio da potone. „Ogrebala te je. Po licu.“ Dţulija je frknula i obrisala mešavinu vode i krvi. „Bije se kako devojĉica.“ Ţeleo je da se nasmeje hladnoj podrugljivosti njenog glasa. „Travers zove policiju. Moţeš li sama da izaĊeš?“ ,,Da.“ Trenutak kasnije poĉela je da povraća. Ne osvrćući se, Pol je poloţio Ninino besvesno telo na platformu i krenuo ka Dţuliji. „Izbaci sve iz sebe“, rekao je tiho, drţeći je za glavu drhtavim rukama. „Progutala si više nego što treba. Dobra devojĉica." Mazio je i umirivao dok se davljenje pretvaralo u teško disanje. „Sada sam te prvi put video u akciji, šampionko.“ Privukao je sebi i zagrlio. „Prokleto neverovatno. Podseti me na to da te nikada ne naljutim.“ Dţulija je uvlaĉila vazduh i osećala kako joj peĉe grlo. „Imala je pištolj.“ „U redu je.“ Grĉevito ju je stegao jaĉe. „Sada je kod mene. Hajde da uĊemo.“ ,,Ja ću je uvesti.“ S mrkim izrazom lica, Travers je kidisala ka Dţuliji s velikim peškirom u rukama. „Ti pazi na onu drugu. Hajde sa mnom.“ Zagrlila je Dţuliju oko struka svojim dugaĉkim rukama. „Pronaći ću ti suvu odeću i napraviti finu šoljicu ĉaja.“ Pol je obrisao vodu s lica i posmatrao kako Travers odvodi Ivinu kćerku u kuću. Zatim je ustao da se pobrine za Ĉarlijevu. Uvijena u jedan od Ivinih svilenih ogrtaĉa, okrepljena ĉajem pojaĉanim brendijem, Dţulija je leţala na jastucima koje je Travers naslagala oko nje. Nisu me ovako mazili otkako sam slomila ruĉni zglob dok sam vozila rolšule kada mi je bilo dvanaest godina.“ „Tako se Travers nosi s krivicom.“ Pol je prestao da se šetka i zapalio cigaru. „Nema zbog ĉega da oseća krivicu. Verovala je da sam ja to uĉinila. Gospode, bilo je trenutaka u kojima sam i sama poverovala u to.“ Promeškoljila se i trgla. „Treba da pozoveš lekara, Dţuls.“ „Bolniĉari su me već zbrinuli“, podsetila ga je. „Ogrebotine i modrice.“ ,,I rana od metka.“ Spustila je pogled ka svojoj ruci tamo gde je bila povezana iznad lakta. „Boţe, Roki, pa to je obiĉna ogrebotina.“ Pošto se nije nasmešio, posegnula je rukom. „Stvarno, Pole, metak me je samo okrznuo, kao u filmovima. Više me boli to što me je ugrizla za rame.“ Napravivši grimasu, oprezno je dotakla povredu. „Samo ţelim da ostanem ovde, s tobom.“ „Mrdni se“, naredio je i seo kraj njenog kuka kada mu je napravila malo mesta. Uzeo je njenu šaku meĊu svoje i prineo je usnama. „Baš znaš kako da nasmrt prepadneš ĉoveka, Dţuls. Kada sam ĉuo pucanj, izgubio sam pet godina ţivota.“ „Ako me poljubiš, potrudiću se da ih povratim.“ Sagnuo se nameravajući samo blago da dotakne njene usne. MeĊutim, zagrlila ga je i privukla k sebi. Uz tih, uzbuĊen uzdah, privukao je sebi i izlio sve potrebe, zahvalnost i obećanja u jedan susret usana. „Mrzim što vas prekidam“, oglasio se Frenk sa dovratka. Pol se nije okrenuo već je prešao usnama preko ogrebotina na Dţulijinom obrazu. „Onda nemoj.“

„Izvidni drugar, ovo je zvaniĉna poseta. GospoĊo Samers, došao sam da vas obavestim da su odbaĉene optuţbe protiv vas.“ Pol je osetio da je zadrhtala. Stegla je ruku u pesnicu uz njegovu košulju dok je on gledao u Frenka. „Naravno, nakon što je uhvatila ubicu umesto vas.“ „Zaveţi Vintrope. TakoĊe sam ovde da ponudim zvaniĉno izvinjenje zbog svega kroz šta ste prošli. Mogu li da uzmem jedan od tih sendviĉa? Crkavam od gladi.“ Polje pogledao tanjir sa hladnim predjelom koji je Travers ostavila na stolu. „Uzmi ih za poneti.“ ,,Ne, Pole.“ Dţulija ga je odgurnula dovoljno da se uspravi. „Moram da znam zašto. Moram da znam šta je mislila kada mi je sve ono rekla. Razgovarao si s njom, zar ne?“ ,,Da, priĉali smo.“ Frenk se sagnuo da napravi veliki sendviĉ od hladne šunke, salame, pileĉih grudi, tri parĉeta sira i debelih kriški paradajza. „Znala je da ne moţe da se izvuĉe. Imate li nešto za piće?“ „Pogledaj u baru“, rekao je Pol. Nestrpljiva, Dţulija je ustala da mu liĉno donese sok. „Kada je priĉala o tome da će me ubiti, rekla je da će moja smrt biti brza. Rekla je da je poduĉavao najbolji struĉnjak. Znaš li na koga je mislila?“ Frenk je uzeo flašu koju mu je ponudila i klimnuo. ,,Na Majkla Delrikija.“ „Delrikio? Nina je bila u vezi sa Delrikiom?“ „Tako ju je Iv upoznala“, rekao je Pol. „Sedi dole. Reći ću ti šta mi je Travers ispriĉala.“ „Mislim da ću morati da sednem.“ Nesvesno je sela na stolicu ispod Ivinog portreta. „Ĉini se da Ninina biografija nije onakva kakvom si je smatrala. Nije bila siromašna, ali bila je zlostavljana. Otac je njenoj majci ostavio poveću zaostavštinu. Ali to nije bilo dovoljno da umiri mrţnju. Ninina majka se iskaljivala na detetu - fiziĉki i emotivno. Neko vreme je imala oĉuha. To je sve istina. Izostavila je ĉinjenicu da je majka pokušala da je navede da mrzi Iv, govoreći joj kako je izdala Ĉarlija, izazvala njegovu smrt. Kada je Nina u šesnaestoj godini otišla od kuće, bila je veoma zbunjena, veoma ranjiva. Radila je neko vreme na ulici, zatim je otišla u Vegas. Izdrţavala se plesom i prostitucijom. Tamo je upoznala Delrikija. Bilo joj je dvadesetak godina i bila je premazana svim bojama. Uoĉio je potencijal i poĉeo da je koristi kao domaćicu za vaţne klijente. Imali su avanturu koja je potrajala nekoliko godina. U nekom trenutku se zaljubila u njega. Više nije ţelela da zabavlja njegove klijente. Ţelela je pravi posao, neku vrstu odanosti s njegove strane.“ „Dama nije imala ukusa“, izgovori Frenk punih usta. ,,I nije dobro rasuĊivala. Delrikio ju je drţao u Vegasu, a kada je napravila scenu, jedan od njegovih momaka joj je odrţao lekciju. To je utišalo na neko vreme. Sama mi je rekla da ga je i dalje volela i da nije mogla tek tako da ga pusti. Otkrila je da tuca neku drugu ribu, okomila se na nju i malo je isekla. Delrikiju se dopala inicijativa, tako da je još neko vreme pustio da se mota oko njega.“ „Tada se pojavila Iv“, ubaci se Pol. Mazio je Dţulijinu ruku, polako, ritmiĉno, kao da se plaši da prekine dodir. „Ovog puta se Delrikio zaljubio. Kako Nina nije htela da ga pusti, ponovo je prepustio uveravanje svojim telohraniteljima. Iv je saznala za to i pošto je upravo otkrila - preko Prista koliko daleko je Delrikio spreman da ide, otišla je liĉno da se vidi s Ninom. Bila je u bolnici, priliĉno slomljena i ispriĉala joj je ĉitavu priĉu.“ A kada je Iv otkrila da je Ĉarlijeva kćerka“, rekla je Dţulija tiho, ,,dovela je ovamo.“ „Tako je.“ Pol je pogledao njen portret. „Obezbedila je Nini novi poĉetak, prijateljstvo i Keneta koji će je obuĉavati. I kroz sve ove godine, Iv je lagala za nju Kada je odluĉila da raskrsti s laţima, pošto je ţelela da istina bude njeno zaveštanje, Ninu je obuzela panika. Iv je obećala da će ti sve ispriĉati tek kada ti bude u potpunosti verovala, ali smatrala je da Ĉarli zasluţuje istinu. Nini je rekla da je ona simbol toga koliko jedna ţena moţe da postigne.“ „Nina nije bila u stanju da se nosi s tim“, nastavio je Frenk. „Dopadao joj se imidţ koji je za sebe stvorila. Nije ţelela da njeni kontakti iz više klase znaju da je bila kurva šefa mafije. Nije planirala da ubije Iv, bar ne svesno, ali kada je otkrila da je ĉitavu priĉu snimila na trake i da će ih dati tebi, naprosto je odlepila. Ostalo je lako.“ „Pratila je Iv do gostinjske kuće“, mrmljala je Dţulija. „PosvaĊale su se. Uzela je ţaraĉ i udarila je. Nina je sigurno bila uplašena, ali veoma organizovana. Obrisala bi svoje otiske sa oruţja i uzela kljuĉeve - zbog toga što se setila kako sam se svaĊala sa Iv prethodne veĉeri.“ „Ĉula je tvoja kola“, rekao je Frenk. „Videla da ulaziš u baštu. Zatim je odluĉila da baci sumnju na tebe. Pobegla je. Ona je ponovo ukljuĉila alarm. Uplašila se kada je shvatila da je glavni prekidaĉ iskljuĉen. Shvatila je da će to zakomplikovati stvari, pa ga je ponovo ukljuĉila i nastavila da radi. Oh, i potrudila se da nazove kuhinju kako bi Travers znala koliko je zaposlen sa svim tim pismima koje mora da ispiše.“ „Ali nije znala da je Drejk video.“ Dţulija se naslonila i zatvorila oĉi. „Pokušao je da je uceni.“ Frenk je odmahnuo glavom dok je pravio novi ogroman sendviĉ. „Mogla je da plati, ali nije mogla da dopusti da posao ostane nedovršen. Pošto je on mrtav, a ti na dobrom putu da te zatvore, znala je da je bezbedna. Travers je

toliko odana Iv da ne bi nikada nikome rekla ništa o Nininom poreklu - a ne bi imala ni razloga da to ĉini.“ „Ĉula sam ih“, setila se Dţulija. „One noći na Ivinoj zabavi. Ĉula sam Delrikija i Ninu kako se svaĊaju. Plakala je.“ „To što ga je ponovo videla nije uopšte pomoglo“, ubacio se Frenk. „Još voli ljigavca. Rekao joj je da to moţe da dokaţe ako spreĉi objavljivanje knjige. Verovatno je već te noći poĉela da puca. Pretpostavljam da je otrov njene majke još plutao u njoj. Pošto nije uspela da zaustavi Iv na jedan naĉin, zaustavila je na drugi.“ „Ĉudno je to“, rekla je Dţulija sebi u bradu. „Ĉarli Grej je sve zapoĉeo. Obezbedio je Iv priliku. Prvo mi je ispriĉala priĉu o njemu. A sada se sve s njim završava.“ „Nemoj ispustiti sendviĉ usput, Frenk“, promrmljao je Pol i pokazao ka vratima. „Šta? Oh, da. Javni tuţilac je obavestio Hetoveja", rekao je i ustao. „Poruĉio je Dţuliji da nazove ako ima nekih pitanja. Odveo je sina na utakmicu. Vidimo se.“ ,,Poruĉniĉe.“ Dţulija je otvorila oĉi. „Hvala ti.“ „Bilo mi je zadovoljstvo. Znaš, ranije nisam primetio koliko liĉiš na nju.“ Uzeo je još jedan zalogaj sendviĉa. „Baš je bila lepotica.“ Izašao je ţvaĉuĉi hranu. „Dobro si?“, upita je Pol. ,,Da.“ Dţulija je duboko udahnula. Još je malo peklo, ali je to podsećalo da je ţiva i da je slobodna. „Da, dobro sam. Znaš li šta bih volela? Volela bih da popijem ĉašu šampanjca." ,,To u ovoj kući nikada nije bio problem.“ Prišao je friţideru iza bara. Ustala je, prišla i smestila se sa suprotne strane. Ivin ogrtaĉ joj je skliznuo s jednog ramena. Dok je posmatrala Pola, Dţulija ga je namestila, zagladila - zadrţavši malĉice duţe prste na njemu, kao da dotiĉe starog prijatelja. Mada se nasmešio tom gestu, nije ništa rekao. Pitala se da li je primetio da se Ivin miris još oseća na svili. „Imam pitanje.“ „Slobodno. “ Pol je strgnuo foliju sa ĉepa i poĉeo da odvrće ţicu. „Hoćeš li se oţeniti mnome?“ Ĉep je eksplodirao. Pol je ignorisao izlivanje pene i posmatrao je. Pogled joj je bio oprezan, tako ga je najviše voleo. „Moţeš se kladiti u to.“ „Dobro.“ Klimnula je. Skliznula je prstima niz svilu dok nije preplela prste na pultu. Odakle god da je došla, gde god da ide, pre svega je samostalna ţena. „To je dobro. “ Smirila se i još jednom duboko udahnula. „Kako ti se ĉini Konektikat?“ ,,Zapravo...“ Zastao je da napuni dve ĉaše. „Razmišljao sam o tome kako je vreme da promenim scenografiju. Ĉujem da se u Konektikatu štošta dešava. Ima lišća koje opada, skijanja, veoma lepih ţena.“ Pruţio joj je ĉašu. „Imaš li dovoljno mesta da me primiš?“ „Mogu da te uglavim.“ Ali, kada je krenuo da dotakne njenu ĉašu svojom, ona je odmahnula glavom. „Desetogodišnjaci su buĉni, zahtevni i ne poštuju privatnost.“ „Brendon i ja već imamo dogovor.“ Komotno se naslonio na bar. Osetio je njen miris, samo njen miris. ,,On smatra da je dobra ideja to što ću se oţeniti njegovom majkom.“ „Misliš, već si...“ ,,I“, nastavio je Pol, ,,pre nego što poĉneš da brineš o tome kako će podnositi ĉinjenicu da nisam njegov biološki otac, podsetio bih te da sam ja pronašao majku kada mi je bilo deset godina.“ Spustio je šaku preko njene. „Ţelim ĉitav paket, Dţuls - tebe i dete.“ Prineo je njenu ruku usnama. Obradovao se kada je raširila prste da ga pomazi po obrazu. „Osim toga, odgovarajućeg je godišta da ĉuva braću i sestre koje ćemo mu podariti.“ ,,U redu. Dva za jednog.“ Kucnula je ĉašom njegovu. „Odliĉno si prošao.“ ,,Znam.“ „Kao i mi. Hoćeš li doći ovamo da me poljubiš?“ „Razmišljam o tome.“ „Razmišljaj brţe.“ Nasmejala se i ispruţila ruke ka njemu. Zagrlio ju je i poljubio ispod portreta ţene koja je ţivot provela ne ţaleći ni za ĉim.