Kompanija „Sto posto" iz Velike Plane

Najve i proizvo a sto ne hrane u Srbiji
Proizvodni asortiman kompanije „Sto posto" ini oko 140 razli itih proizvoda za ishranu doma ih životinja. Kompanija je nedavno sklopila ugovor sa tri francuske firme I-Tek", „Tuffigo" i „Nucleus" u vrednosti od tri miliona evra za nabavku opreme i genetike kako bi izgradila više od stotinu minifarmi u Srbiji Kompanija „Sto posto" iz Velike Plane trenutno je najve i proizvo a sto ne hrane u Srbiji i uskoro e imati najmodernije farme sa najboljom opremom i genetikom visokog kvaliteta. Firma „Sto posto" svoje poslovanje po ela je u aprilu 1996. godine uvozom i distribucijom sirove kafe. Od 2000. godine preduze e se bavilo uvozom sojine sa me iz Brazila i Argentine i nakon toga Zoran Vukadinovi , koji je osnovao kompaniju „Sto posto", razvija delatnost i na proizvodnju sto ne hrane, tako što je 2004. godine privatizovao fabriku sto ne hrane u Velikoj Plani. Od trenutka privatizacije do danas u fabriku je uloženo 5,5 miliona evra. U momentu privatizacije fabrika sto ne hrane u Velikoj Plani nije radila i od 1996. godine radnici nisu dobijali plate. Bila je potpuno zapuštena i u jednom potpuno nefunkcionalnom stanju. Prve godine kada je krenula sa radom, proizvodnja je iznosila 14 hiljada tona, naredne godine 28 hiljada tona dok je slede e godine bila 63 hiljade tona i ja o ekujem da e ove godine proizvodnja biti 100 hiljada tona. Posle renoviranja fabrike i nakon tog razvoja, došli smo u poziciju da smo trenutno apsolutno najve i proizvo a sto ne hrane u Srbiji. U ovoj godini imamo 92 odsto ve u prodaju za prva dva meseca nego u prošloj godini, kaže Zoran Vukadinovi , osniva kompanije „Sto posto". Mese no prodate oko 7.000 tona sto ne hrane, jeste li zadovoljni tom prodajom i kako je protekla poslovna 2006. godina? Trenutno se naša proizvodnja zasniva na etiri stuba poslovanja. Jedan je proizvodnja sto ne hrane gde su nam kapaciteti skoro popunjeni. Naši proizvodni kapaciteti su oko 8.000 tona mese no. Me utim, stalno ulažemo u novu opremu i nove mašine, tako da se taj proizvodni kapacitet stalno pove ava. Ovih dana dobi emo još jednu liniju za pakovanje iz Italije pa emo samim tim pove ati kvalitet pakovanja. Naš bazi ni posao jeste proizvodnja sto ne hrane i na bazi tog posla prošle godine smo imali promet oko milijardu i 320 miliona dinara. Ove godine za prva dva meseca imali smo duplo ve u proizvodnju i prodaju nego što je to bilo prošle godine za prva dva meseca. Proizvodnja je ve a za ta no 92 odsto. Na bazi kapitala i prometa od ove godine klasifikovani smo kao veliko preduze e. Proizvodimo sto nu hranu za sve vrste doma ih životinja. Proizvodni program je podeljen tako što jednu tre inu naše proizvodnje ini ishrana za živinu, jedna tre ina za krupnu stoku tj. preživare, a jednu tre inu proizvodnje ini hrana za svinje. Ono što je karakteristi no za našu proizvodnju, jeste to što nam je kvalitet na prvom mestu i što je taj kvalitet uskla en sa cenom. S obzirom da smo uvoznici sojine sa me, uvek imamo najkvalitetniju sojinu sa mu. Otkupljujemo kukuruz, sušimo ga u svojoj sušari i skladištimo u našim kapacitetima. Skladišni kapaciteti fabrike su 28 hiljada tona kukuruza, odnosno oko 32 hiljade tona ukupno i to su najve i skladišni kapaciteti za fabrike sto ne hrane u Srbiji. Naš proizvodni asortiman ini oko 140 razli itih proizvoda za ishranu doma ih životinja. Snabdevamo 1.200 poljoprivrednih apoteka u Srbiji, imamo sopstveni prevoz i nedavno smo smo kupili još 30 kamiona, pored 19 kojih trenutno imamo.

Krajem 2006. godine potpisali ste ugovor, sa ma arskom i holandskom firmom i sa jednom doma om tako e, o izgradnji moderne fabrike premiksa. Kada e biti završena ta fabrika i po emu e biti posebna? Izgradnja prve fabrike premiksa u Srbiji je drugi veliki projekat na kojem sada radimo. Potpisali smo ugovor sa holandskom firmom ,,AIfra", ma arskom „Abraziv" koja radi inžinjering i doma om firmom „Tehnoopremom" o izgradnji prve takve moderne fabrike u Srbiji.

Firme ,,AIfra" i „Abraziv" u kooperaciji napravile su dosta fabrika po svetu. Ugovor je potpisan za tri miliona i 200 hiljada evra i to u vrednosti opreme i isporuke, a ostaje nam još gra evinski deo, tako da e investicija pre i etiri miliona evra. Fabrika se ve gradi u Velikoj Plani i bi e završena 25. jula ove godine. Fabrika e imati laboratoriju za analizu minerala i vitamina u posebno osetljivoj proizvodnji premiksa. Jako je važno kada se te smeše prave sa svim tim vitaminima i mineralima da ne do e do neke greške, jer ako minerali i vitamini nisu u onim dozama u kojima bi trebalo da budu pripremljeni, to može da ima katastrofalne posledice ne samo za životinje nego i za Ijude. Sa druge strane, u postupku proizvodnje izuzetno je važno da bude pravilna umešanost svih tih proizvoda, kako ne bi, kasnije, kada se ti premiksi ubace u sto nu hranu, jedan deo bio više koncentrisan od nekog drugog dela. Ta umešanost je najbitnija i zbog toga je naša proizvodnja specifi na i osetljiva. Vage i ure aji kojima se vrše ta mikrodoziranja su izuzetno precizni i zato je ta investicija tako skupa. Holandska firma „Alfra" je jedina u svetu koja primenjuje tu tehnologiju mikrodoziranja. Kupili ste dve , farme svinja, jednu u Velikoj Planj a drugu u Kragujeva koj Ra i. Šta planirate da uradite sa tim farmama? Fabriku emo renovirati, uveš emo novu opremu iz Francuske za farme svinja, i to e biti taj prvi reprocentar u Srbiji sa genetikom koja kod nas nije prisutna. Srbija ima ogroman nedostatak u svinjarskoj proizvodnji zato što su naše farme, prvo, u lošem stanju, drugo, imaju zastarelu opremu i jako lošu genetiku. Danas u farmama po svetu rezultati koji se postižu u tovu svinja su daleko bolji od onih kod nas. Na primer, Francuzi uvoze kukuruz po ceni koja je 40 odsto viša od naše, a u izvozu prodaju nama meso za 30 odsto jeftinije. Razlog njihovih mnogo boljih rezultata je taj što oni imaju mnogo manju konverziju hrane, životinja pojede manje hrane da bi došla do 100 kilograma težine. Koli ina je manja, ali je hrana kvalitetnija. Samim tim, mnogo je kvalitetnije meso i ima manje masti. Kod nas, u Srbiji po jednoj krma i dobije se oko 12 do 15 tovljenika godišnje, dok je taj godišnji broj tovljenika u Francuskoj 28, dakle duplo više. Francuzi imaju bolju genetiku, oprema im je savršenija, vode ra una o mikroklimi i organizaciji proizvodnje. Zlatne medalje Primenom savremene tehnologije i znanja, poštovanjem zahteva kupaca, stvaraju se „Sto posto" pouzdani proizvodi uz povoljnu cenu. To je poslovna strategija koju primenjuje kompanija „Sto Posto". Kompanija „Sto posto" je prva fabrika u Srbiji koja je prošle godine dobila sertifikate HACCP i ISO 9001 za kvalitet i bezbednost sto ne hrane. Prošle godine na Novosadskom sajmu firmi „Sto posto" dodeljene su tri zlatne medalje za kvalitet sto ne hrane. Kompanija „Sto posto" ima ukupno 200 zaposlenih i nedavno je izabrana za najbolju firmu u Požareva kom regionu. Nedavno ste sklopili ugovor sa trj renomirane francuske firme. Šta taj ugovor zna i za vašu proizvodnju?

Tre i projekat na kojem radimo je ugovor sa tri francuske kompanije „I-Tek", „Tuffigo" i „Nucleus". Vrednost investicije je oko tri miliona evra, ne ra unaju i gra evinski deo. Kad se ceo taj ciklus završi, od avgusta slede e, 2008. godine, mo i emo da snabdevamo preko 100 minifarmi koje bi trebalo da se izgrade i imaju kapacitet od 65 do 100 krma a. Razlika je u tome što to nije klasi na farma svinja nego e to biti reproduktivni centar, što zna i da emo proizvoditi genetski materijal koji e se dalje distribuirati onima koji se budu bavili tovom svinja. Od kompanija ,,I-Tek" i „Tuffigo" bi e uvezena oprema za farmu za multiplikaciju kao i za porodi ne mini farme, a od firme „Nucleus" priplodni materijal i seme. Na farmi e biti smešteno prvih 400 priplodnih krma a, a zaposlenih e biti troje, najviše etvoro. Uslovi gajenja svinja e biti izuzetno kontrolisani, primenjiva e se strogi higijenski uslovi. Da bi neko ušao na farmu, mora e najpre da se tušira, presvla i, pa tek onda da u e. Radnici e raditi samo nadzor, sve e biti automatizovano, na primer, jedno prase hrani se tako što dolazi do svoje hranilice i ima ip na uvetu kojim ga kompjuter pre poznaje, kada se dozira onoliko koliko sme da pojede tada prestaje da mu se isporu uje hrana. Mi emo imati sve podatke, u koliko sati prase jede, koliko obroka, sve su to istraživanja koja se ne rade kod nas i to e biti prvi i jedini takav centar gde e sve biti automatizovano. Pored toga, prasad e se liftom spuštati do majke krma e da bi sisali. Na taj na in ne e biti nikakvih bolesti a meso e biti kvalitetnije. Planirate li izgranju još nekih farmi u sastavu kompanije „Sto posto"? Ima emo jednu farmu pili a gde emo proizvoditi oko milion i 200 hiljada pili a. To je naš etvrti projekat. Ta farma e biti u krugu fabrike u Velikoj Plani. To još nije zaživelo, prognoze su da to bude završeno možda do kraja ove godine. U toj farmi emo koristiti našu hranu i ima emo jeftiniju proizvodnju. Ho ete li izvoziti na strana tržišta? Trenutno kod nas ne može da se izvozi svinjsko meso i sve e biti namenjeno za naše tržište, zato što su kod nas cene mnogo više nego u inostranstvu. Ne možemo da izvozimo meso kada smo skuplji od svih, kod nas je meso najskuplje. Cela investicija tih stotinu farmi bi e u vrednosti od 40 miliona evra. Sa ovim projektom, kada farme budu izgra ene, pokri e se samo 1,5 odsto tržišta Srbije. Danas mnogo zaostajemo za svetom, a prirodno je da se Srbija vrati proizvodnji svinjskog mesa jer je u tome ranije bila lider u svetu. Kakvi su planovi daljeg razvoja kompanije „Sto posto"? U ovoj godini nastoja emo da zadržimo lidersku poziciju u proizvodnji sto ne hrane ili da se još više distanciramo od konkurencije. lako ve sada imamo najve e proizvodne kapacitete u Srbiji, bi e neophodno još nekih investicija kojim e se tokom ove godine zapo eti proširenje kapaciteta fabrike. Drugi projekat, izgradnja fabrke premiksa po e e sa radom krajem jula. Tre i projekat je reprocentar za svinje. Cetvrta stvar koju nameravamo da uradimo jeste farma pili a, brojlera i to je najmanja investicija. Pošto imamo sve potrebne objekte za takvu farmu, investira emo oko milion evra. Realno, naši proizvodni kapaciteti ne mogu biti ve i od 150.000 tona godišnje. Imamo u planu još neke investicije koje su vezane za stalno pove anje kapaciteta proizvodnje u vrednosti oko milion evra i to je mogu e da bude ove godine. Izvor: „Preduzece magazin“