KLASIČNA TEORIJA JAVNOG DUGA

Klasična teorija, u duhu svojih osnovnih stavova u vezi ekonomskog razvojai uloge finansija (neutralnog novca i kredita, neutralne države i pokrića javnih rashoda, uglavnom porezima) u potpunosti odbacuje javni dug. Istina u koliko ga i prihvata, dugovi se tretiraju kao elemenat uspostavljanjaravnoteže u budžetu, jer se nastali vanredni rashodi treba da pokrivajuvanrednim prihodima(dugovima), a ne porezima.Ova teorija polazi od stavada javni dug odvlači u državnu blagajnu kapitala, koji bi u privatnomsektoru bili najracionalnije upotrebljeni.Klasična teorija u argumente protiv javnog kredita navodi sledeće:-Odsustvo štednje u državnom gazdovanju imovinom,-Rasipništvo u upotrebi tako prikupljenih sredstava,-Ograničavanje, ili čak, sprečavanje privrednog razvoja,-Lako zaduživanje koje često dovodi do bankrotstva „državne blagajne“.Stvaranje javnog duga prema ovoj teoriji znači smanjenje akumulacije privatnog sektora, jer se polazi od mikro aspekta, a ne od makro pristupa,odnosno čisto neproizvodnog karaktera javnog duga, zbog čega je trebalo biti što manji.

SAVREMENA TEORIJA JAVNOG DUGA

Savremena finansijska teorija realnije gleda na javni dug, u odnosu naklasičnu, jer ga poznaje u svoj njegovoj kompleksnosti.Savremena teorija javnog duga je u stvari izrasla na kritici klasične teorije.Novi pristup seogleda u tome – kada će se kredit javiti i kako će se trošiti.Već razvojemkapitalizma javni dug gubi privatno-pravni karakter.Postajući kredit države,on dobija javnopravni karakter.Savremena finansijska teorija potrebenastojanja i razvoja javnog duga izvodi se zbog sledećih razloga:1.Moderna država bez sredstava javnog duga ne bi mogla vršiti uspješnosvoje funkcije, jer je javni dug sastavni elemenat privrednog sistema irazvojne politike (monetarne, fiskalne, formiranja akumulacije).2.Zajmovi upotrebljeni za proizvodne investicije i sami stvaraju sredstva zaotplatu zajma, a ovi jačaju ukupni privredni potencijal zemlje.3.Sredstva javnog duga sve više se koriste za proizvodne svrhe, dovodeći do jačanja materijalne snage zemlje.4.Dugom se mogu u kratkom roku bezbolno prikupiti mnogo veća novčanasredstva nego sa porezima, posebno u uslovima kada je zemlja dostiglagornju granicu oporezivanja (iskoristila svoj porezni kapacitet).5.Dugovi stvoreni u inostranstvu povećavaju nacionalnu akumulaciju, pričemu je osnovno kako i u koje svrhe se ova sredstva troše.6.Najveći dio javnog duga pokriva generacija koja ga stvara, uglavnom izsvog nacionalnog dohotka, malim dijelom to je teret budućih generacija (jer se radi kratkoročnim oblicima dugova).
Rješavajući privremeno problem budžetskog deficita, javni dug dovodi, nakraju, do još većeg raskoraka između budžetskih prihoda i rashoda.„On odnosi sa tržišta slobodne kapitale koji bi se mogli proizvodno koristitiu pravcu ubrzanja tempa ekonomskog rasta.“