Uvod

Japan je jedna od najrazvijenijih zemalja sveta. Ovu reputaciju često prate pričeo japanskoj ekonomiji u čijoj osnovi zapravo leži priča o japanskom menadžmentukoji zauzima počasno mesto među ostalim menadžment konceptima u međunarodnimokvirima. Veoma mnogo izučavan i predavan na fakultetima i univerzitetima,japanski menadžment je iznedrio nekoliko važnih principa i strategija koji supostali polularni širom sveta i koji su često pokušavani da budu implementirani uposlovnim i radnim organizacijama zapadnih zemalja.Japanski menadžment se razvio pod uticajem japanske kulture i njenihtradicionalnih vrednosti. Sama menadžerska kultura u Japanu, koja je tako poznatana Zapadu uglavnom se praktikuje u velikim kompanijama i korporacijama.U japanskim industrijskim odnosima razvija se poseban sistem organizacije rada imenadžmenta, bitno različit od evropskog i američkog. To nisu samo noveorganizacione forme, već i novi modeli radne motivacije. Ključni faktor motivacijeogleda se u mogućnosti kreativnog angažovanja svih radnika kroz inovativne grupe.Svaki radnik zna da, ako želi, može učestvovati u poboljšanju radnih uslova iproizvodnje kroz već pomenute grupe. Isto tako on je svestan činjenice da, iako jesamo mali zubac u ogromnom sistemu zupčanika, njegov predlog biće razmatran nasvim nivoima kompanije.

3Specifičnosti razvoja Japana

Ekonomski razvoj Japana počeo je samo par godina posle Drugog svetskog rata, alije Zapad ovaj razvoj, kao opasnost za svoju prisutnost na svetskom tržištu, uočiotek početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Jedna od početnih snaga Japana ogledala se u sposobnosti adaptacije zapadnihnaučnih i tehnoloških dostignuća za potrebe vlastite privrede. Na primer, krugovikvaliteta i totalna kontrola kvaliteta mnogo su primereniji japanskom socijalnom ikulturnom kontekstu, nego angloameričkom.Japanska fascinacija zapadnom naukom i tehnologijom učinila je da prihvatanje ovihdostignuća ima obeležja prirodnog procesa i nije dovela ni do kakvih kulturnihkonflikta. Religiozna tradicija Istočne Azije oličena u Zen budizmu ikonfučijanizmu bila je izvanredna osnova za prihvatanje zapadnjačkih naučnih itehničkih dostignuća, jer je zasnovana na visokom stepenu obrazovanja ljudi uJapanu, pa je, samim tim, bilo lakše shvatiti i prihvatiti pomenuta dostignuća odstrane japanskih naučnika i ljudi iz prakse. Visok nivo obrazovanja, kreativnost,radinost i disciplina učinili su da Japanci, primjenjujući adaptirana dostignućaZapada, dostignu ekonomsku konkurentnost svojih uzora.Modernizacija Japana, koja je otpočela početkom šezdesetih godina prošlog veka,bila je usmerena ka stvaranju snažne industrije, koja će proizvoditi što je mogućeviše čelika, automobila, kućnih aparata i drugih proizvoda, prevashodno namenjenihizvozu. Ekonomski rast, u tom periodu, merio se, isključivo, kvantitativnimrezultatima. Tradicionalna struktura organizacije rada, zasnovana na principimagrupnog rada i kolektivizma, kao i specifičan sistem zapošljavanja u obuke,pokazali su svoju vitalnost i funkcionalnost. Starije i srednje generacije iznelesu, vrlo uspešno, posleratnu obnovu u Japanu, odnosno, ostvarile su „politikuudvostručenja nacionalnog dohotka“ u šezdesetim godinama. Takva ekonomska politikauvrstila je Japan među svetske industrijske sile.Postoji još jedan faktor uspešnosti japanske privrede. To je koncept elite koji serazvija u osamdesetim i devedesetim godinama prošlog veka i ne zasniva se naklasnoj podijeljenosti društva, već na učinku i savršenstvu kojem se teži. U tomsmislu daje se mogućnost svakom pojedincu da se pridruži eliti. Tako se međusobnakonkurencija radnika pretvara u međusobnu solidarnost. Japanska kultura radazasniva se na porodičnom duhu zajedništva, grupisanja, osećaja pripadnosti, što sedanas u svetu smatra veoma japanskim i nedostižnim, odnosno neprimjenjivim van Japana.

direktan uticaj konfučijanizma. Stariji se poštuju i njihove odluke se ne dovode upitanje. U poslovnim sredinama u Japanu senioritet je određen više godinama istažom nego kvalifikacijama i znanjima. Riječ kohai i sempai se koriste da opišuhijerahijsku vezu u poslu kao i procesu edukacije.U poslednje vreme međutim neke japanske kompanije pokušavaju da eliminišu principsenioriteta i uvode politiku menadžmenta baziranog na sposobnostima, gdje se akcenat stavlja na kriterijume kao što su znanja u spobnosti, praktična iskustva,doprinos produktivnosti i osjećaj odgovornosti.

Poslije Drugog svjetskog rata Japan se uzdigao iz pepela i postao ekonomska supersila zbog:

– monokulturnog društva,

– visokog obrazovnog nivoa,

– doživotno zagarantovanog radnog mjesta,

– marljivosti japanskih radnika,

– sposobnosti da se lako prihvate strane kulture (ibidem, str. 105).

10.1 Osnovne razlike u poslovnim manirima kada kontaktirate sa ... http://sindikatedb.org.rs/bonton.htm

Japancima · morate da se povinujete njihovom jednostavnom sistemu poslovne etikecije · uobicajen nacin pozdravljanja je dubok naklon · vizit karte razmenjuju na prvom sastanku · poslovnom gostu nikada se nemojte obracati imenom · izbegavajte da ih tapšete po ramenu · stogo vodite racuna o hijerarhiji · davanje poklona smatraju poslovnim manirom · žene nemaju znacajno mesto u poslovnom životu Japana · nikada nemojte slati novogodišnje cestitke na kojima provladuje crvena boja (crvena boja se koristi za obaveštenje o sahrani)

Poslovni običaji u Japanuhttp://www.serbianfurniture.org

U uspostavljanju poslovnih kontakata Japanci se veoma razlikuju od drugih. Poslovne veze grade dugo i polako, ali kada jednom uspostavite saradnju oni posao obavljaju brzo, sigurno i na duge staze.

Uspostavljanje prvog kontakta za japanske poslovne ljude predstavlja ogroman korak. Zbog toga je potrebno da imate strpljenja, jer se poslovni kontakti u ovoj zemlji grade dugo i polako. Za početak, pored obima i vrednosti poslovanja koje donosite, Japanci veliku pažnju posvećuju Vašim preporukama koje ste stekli tokom poslovanja. Jednostavno, ukoliko nemate dobar glas u poslovnim krugovima ili zvaničnim trgovinskim institucijama, nećete moći da započnete poslovanje sa japanskim partnerom. U uspostavljanju poslovnih kontakata Japanci se često razlikuju od drugih naroda, pridajući ličnim vezama veliku važnost.

Na sastancima
Svakom poslu prethode detaljno i dobro organizovani sastanci. Ali kad ugovarate sastanak sa japanskim partnerima potrudite se da dobro osmislite i najmanji detalj jer Japanci veliku pažnju posvećuju poslovnosti - od odela, preko razmene vizit karti do načina na koji vodite sastanak.
Cilj prvog sastanaka u Japanu ne bi trebalo da bude samo ugovaranje posla. Kao što smo napomenuli, Japanci svoje poslovne veze grade dugo pa je za njih prvi sastanak važan kako bi stekli utisak o potencijalnom partneru. Zbog toga budite strpljivi, prijatni i pokušajte da kreirate prijatnu atmosferu u kojoj ćete slobodno moći da razmenjujete ideje sa ostalim sagovornicima.
Ipak, prijatna atmosfera ne podrazumeva preteranu opuštenost. Predstavljanje ideja, Vaše kompanije i Vas samih iznesite na formalan i krajnje suptilan način. Ukoliko brzo krenete da predstavljate Vaše ideje i ciljeve, stvorićete osećaj nelagodnosti i samim tim negativan efekat. Očekujte daće sve teći veoma sporo. Trebaće Vam verovatno nekoliko sastanaka pre nego što uopšte dođete do detalja posla. Japanci su veoma formalni u saradnji za razliku od drugih naroda, čak i sa strancima. Podrazumeva se da na sastanak dođete na vreme, čak i koji minut pre vremena dok kašnjenje veoma loše utiče na stvaranje slike o Vama, samim tim i na dalji vid saradnje.

Kad je o oblačenju reč, preporučujemo Vam da se obučete poslovno, jer neformalno oblačenje nije dopušteno kada poslujete u Japanu. Znači tamno odelo za muškarce i prikladan kostim sa suknjom ispod kolena za žene. Takođe,ženama se ne preporučuje da nose pantalone na poslovne sastanke jer se to smatra uvredljivim, kao ni cipele sa visokim potpeticama kako ne bi bile više od muškaraca. Sve što bi moglo da Vas izdvaja od drugih se ne preporučuje i treba izbegavati.

Ukoliko želite da ukažete poštovanje sagovorniku preporučuje se da prilikom obraćanja koristite sagovornikovo prezime plus reč San, što znači gospodine ili gospođa (npr.Košikava San). Nemojte očekivati da će Vas japanski sagovornik zvati samo imenom, već uvek isključivo prezimenom sa dodatkom San.
Važno je znati da prilikom upoznavanja treba da pozdravite svog sagovornika blagim naklonom. Tom prilikom Vaš pogled će biti usmeren ka podu. Karte se razmenjuju posle ovog pozdrava, po pravilu sa dve ruke. Neki Japanci mogu da Vas pozdrave i pružanjem ruke uz slabiji stisak, jer im je neprijatno i to ne praktikuju često. Ukoliko Vam situacija dozvoljava, sačekajte da Vas neko predstavi sagovorniku, pa se tek onda sami predstavite.
Pridržavanje pravila ponašanja uobičajenih u poslovnom svetu je veoma važno u Japanu. Japanci su veoma učtivi i drže do ukazivanja poštovanja. To se posebno odnosi na ukazivanje pažnje starijima i osobama na višem položaju. Prilikom dolaska na poslovni sastanak sa japanskim partnerom, raspored sedenja će biti unapred određen po rangu/ statusu prisutnih. Nemojte sedeti bilo gde i samovoljno. Vaše mesto u sali, tok sastanka i vreme kad će biti izneto posluženje zavisi isključivo od Vašeg domaćina. Dozvolite mu da Vas uputi na Vaše mesto, sačekajte da Vam se on prvi obrati ili ukoliko ste na ručku, da prvi započne sa jelom ili pićem.

Za Japance se kaže da su orijentisani ka grupi. To znači da u poslovanju može da se desi da na sastanku bude čak do tri puta više japanskih kolega nego članova Vaše delegacije.
I pored brojnosti, tačno se zna zaduženje svakog pojedinogčlana koji po pravilu prezentuje i diskutuje samo o određenom aspektu poslovanja za koje je zadužen u okviru grupe.
Treba znati da su Japanci veoma osetljivi na hijerarhiju i godine, a autoritet se uvek daje najstarijem članu grupe. Njih je lako prepoznati jer su po pravilu pozicionirani u centru grupe, ili na sredini stola, okruženi sa strane manje značajnim saradnicima po hijerarhiji.

Prilikom donošenja odluka konsenzus je jako bitan i uzimaju se u obzir mišljenja svih zaposlenih uključenih u određeni projekat. Naravno, na kraju konačnu odluku donosi sam vrh menadžmenta. Po običaju se na konačnu odluku dugočeka, jer Japanci, za razliku od ostalih evropskih poslovnih ljudi, odluke donose veoma sporo. Proces donošenja odluke traje dugo jer se ispituju svi detalji vezani za posao, po pravilu uključujući veliki broj ljudi.

Konnichiwa (Dobar dan)
Vi ste Gaijin (stranac) tako da se od Vas ne očekuje da govorite jezik ili da komunicirate na japanskom. Međutim, bilo kakvo korišćenje njihovog jezika će biti prijatno iznenađenje za njih i to će veoma ceniti.
U japanskim poslovnim krugovima poznavanje engleskog jezika nije uobičajeno. Kako biste izbegli eventualne nesporazume prilikom sastanka preporučljivo je da imate prevodioca koga ćete unapred upoznati sa interesima preduzeća i temama o kojima će se diskutovati na sastanku.
Poželjno je da vodite beleške tokom sastanka. Zapisivanjem važnih elemenata sastanka, japanskom partneru ćete pokazati da ste veoma zainteresovani. Međutim, vodite računa da nikako ne zapisujete nečije ime crvenom olovkom, pa se preporučuje hemijska olovka crne ili plave boje.

Poslovni pokloni
Tradicija darivanja u Japanu je prisutna i u poslovnim krugovima, tako da se na razmenjivanje poklona gleda kao na dobar početak poslovne saradnje. Kada razmišljate koji poklon bi bio prikladan za japanskog poslovnog partnera, nikada nećete pogrešiti ako se odlučite za manji suvenir, monografiju Vaše zemlje, vino ili skupoceno piće. Pokloni se uglavnom razmenjuju na kraju sastanka.
Japancima nije nelagodna tišina, čak je i često koriste u određenim situacijama. Pored toga, posebnu pažnju posvećuju načinu na koji komuniciraju sa partnerima težeći da uspostave osećaj harmonije i međusobnog razumevanja. Retko ćete ihčuti da kažu NE ili da se direktno konfrontiraju, negoduju i suprostavljaju drugoj strani. Može da se desi da Vam na neko pitanje jednostavno odgovore sa da iako možda misle suprotno.
Morate biti pripremljeni za takve situacije i da ih razumete, ali nikako nemojte vršiti pritisak ili praviti dodatni pritisak.

Radno vreme zavisi od kompanije. Radno vreme je uglavnom od 9 do 17 časova, s tim što se poslednjih godina početak radnog vremena određuje fleksibilnije, radi smanjenja saobraćajnih gužvi. Tako da ukoliko želite da izbegnete gužvu, možete da dođete na posao u 10 i da radite sat vremena duže. Naravno, dosta se radi i prekovremeno, nekad i posle ponoći, ako je potrebno. Sastanci se uobičajeno ne zakazuju pre 9 časova ujutru, za razliku od poslepodnevnih sastanaka koji se praktikuju posle 17 časova.

Razmena vizit karti (Meishi kultura)
Kultura razmene vizit karti među poslovnim ljudima, ili Sarariman na japanskom, je veoma značajna u Japanu. U Japanu, posao jednostavno ne može da započne bez prethodne razmene vizit karti uz izražavanje dubokog poštovanja prema drugoj strani. Vizit karta, koja se na japanskom zove meishi, predstavlja osobu, oličenje statusa u japanskoj hirerhijskoj kulturi. Ukoliko nemate vizit kartu u Japanu, to znači da Vi jednostavno ne postojite.
Prilikom davanja vizit karti koristite obe ruke. Karta treba biti odštampana dvostrano: na jednoj strani na engleskom jeziku i na drugoj na japanskom. Kada predajete vizit kartu, japanska strana uvek treba da bude gornja. Takođe, običaj predstavljanja vizit karte podrazumeva i naklon. Naklonite se što niže i u zavisnosti od Vašeg statusa - ukoliko ste mladi ili žensko morate se sagnuti niže nego uobičajno kao znak poštovanja.
Primanje vizit karte se obavlja u istom maniru, ali tada treba da se poklonite što niže i duže nego prilikom predaje, kako biste izrazili zahvalnost. Recite hvala ili „hajimemashite”, kada primate karticu sa obe ruke. Znajte da će onaj koji je na nižoj funkciji prvi da predstavi svoju vizit kartu.
Ukoliko tokom sastanka primite više vizit karti, ostavite ih na stolu i nemojte ih sklanjati do završetka sastanka. Poželjno je da detaljno proučite kartu i zapamtite ime osobe koja Vam je istu dala.

Strpljenje je vrlina
Na kraju budite strpljivi i usmerite poslovanje na dugoročnu saradnju. U Japanu ono što ne izgovorite i ne uradite može da bude isto tako značajno kao i ono što kažete i uradite. Uvek pri poslovanju imajte na umu da su Japanci poslovni, dosledni ali i oprezni. Oni istražuju rentabilnost i izvodljivost, te pri donošenju odluka uzimaju sve te elemente u obzir. Možda im treba više vremena da dođu do odluke, ali kada je donesu posao obavljaju brzo, sigurno i na duge staze.
Iako je potrebno uložiti dosta truda i napora pri započinjanju poslovanja u Japanu, morate da budete strpljivi i staloženi jer jednom kada je posao započet ispravno, možete biti sigurni u dugoročno i pouzdano poslovanje.

Poslovna etika www.megatrend-info.com/forum/index.php?

Za razliku od američkog individualizma (superornost pojedinca nad grupom), japanska kultura je tipičan predstavnik kolektivizma.

- U japanskoj kulturi su titule, način obraćanja i jezik pažljivo usmereni i odmereni da bi se iskazao status, zvanje u poslu, razlika u rangu. U tom smislu, dominira preterano potčinjavanje pretpostavljenima, ali je zato više izražena tolerancija prema profesionalnim i ljudskim slabostima, pri čemu se zbor toga traži i zahteva veća lojalnost i poverenje.

- učtivost im nalaže da poštuju tačnost, posebno u poslovnim susretima sa rukovodiocima višeg ranga.

- veliki značaj pridaju poklonima, pa taj gest dobiaj oznaku obaveznog pravila ponašanja .

- prilikom davanja poklona, treba voditi računa da isti bude zapakovan u papir pastelne boje, pri čemu treba izbegavati beli papir i razne trake i mašne.

- pokloni koji se daju u paru, po japanskom verovanju donose sreću, ali treba izbegavati nešto što ima 4 dela, jer 4 znači i smrt.

- što se tiče stila ponašanja na sastancima, uobičajen način pozdravljanja u Japanu je dubok naklon a ne rukovanje.

- poslovnom partneru se nikada ne obraćaju imenom, jer je to samo dozvoljeno članovima porodice i bliskim prijateljima.

- Japanci imaju veliku odbojnost prema fizičkom poslovnom kontaktu, tako da se tapšanje po ramenu karakteriše kao vrlo nepristojno ponašanje.

UTICAJ KULTURE NA MENADŢMENT PREDUZEĆA
NA MEĐUNARODNOM TRŢIŠTU
Boško Ivanović,
Boţidarka Arsenović,
Borislav Pajkić
„ Orao“ AD, Bijeljina, Republika Srpska

Znaĉajna varijabla kulture koja utiĉe na proces donošenja odluka je sklonost prema riziku. Rezultati empirijskih istraţivanja pokazuju da su menadţeri iz Belgije, Nemaĉke i Austrije znatno manje skloni riziku nego menadţeri iz Japana, Francuske, Skandinavije i Holandije,dok ameriĉki menadţeri imaju tolerantniji stav prema riziku

Sistem vrednosti utiĉe na opšti pristup donosilaca odluka koji pripadaju razliĉitim kulturama. Za istoĉni svet se ĉesto vezuje moralni idealizam u smislu razmatranja problema, alternativa i rešenja iz dugoroĉne, društvene perspektive, pre nego iz individualnog fokusa.

Znaĉajan je uticaj nacionalne kulture na to da li je za preduzeće dominantno autokratsko ili participativno liderstvo, odnosno ko ima autoritet da donosi odreĊene vrste odluka. U kulturama kao što je japanska, u kojima je vaţna kolektivna harmonija, karakteristiĉno je participativno ili grupno odluĉivanje i konsenzus.

Naĉin pregovaranja u pojedinim zemljama umnogome je odreĊen karakteristikama menadţmenta i nacionalnih kultura pojedinih zemalja. Temperament, stavovi i naĉin razmišljanja, moralni i duhovni principi i druge vrednosti, oblikuju ponašanje, a sa njim i naĉin komuniciranja i voĊenja pregovora kod pripadnika razliĉitih zemalja. Zbog toga je neophodno poznavati iste i prethodno se dobro pripremiti pre donošenja odluke o pojedincu koji će predstavljati kompaniju u inostranstvu i poĉetka samih pregovora.

Karakteristike kulture i poslovnih partnera iz Japana
• Japanci vole da saraĊuju najviše sa tihim, toplim, prijateljskim ljudima, koji su spremni na kompromis i koji su spremni da saslušaju. Neprijatno im je sa glasnim, agresivnim, nepredvidivim, bezosećajnim pojedincima, koji nisu spremni na kompromis;

• Japanci su skloni da veruju instinktima svojih kolega, pre nego da koriste racionalnost i logiku;

• Oni imaju daleko više reaktivan, nego proaktivan stav, pa je prilagoĊavanje od vrhunskog znaĉaja za uspeh;

• Profit ne bi trebalo da bude jedini motiv ostvarenja prodaje. Japanci polaţu mnogo na stvari kao što su stabilno zaposlenje i lojalnost mreţi;

• Direktno isticanje moći ili individualizma se smatraju nepristojnim, jer zbog njih neko moţe da ispadne manje vredan. Japanci smatraju da odgovornost i zasluge pripadaju grupi, ne pojedincu;

• Nikada ne treba slati mlaĊe predstavnike starijim predstavnicima japanske kompanije;

Tokom prodaje, treba ići na ubeĊivanje, ne na pritisak;

• Pomenite i dobre i loše strane svog proizvoda i proizvoda vaših konkurenata;

• Japanska kultura je kultura visokog konteksta, koja naglašava liĉnu lojalnost, koliko je god to moguće, u odnosu na nauĉni i tehnološki bezliĉni menadţment;

• Naĉin pripremanja Japanaca za sastanak je zasnovan na tome ko će biti prisutan, a ne na predmetu sastanka, a samo donošenje odluka se vrši konsenzusom koji se obavlja preko sistema predloga, koji se prenose kroz hijerarhijske mreţe;

• Poverenje je od suštinske vaţnosti, i ono je zasnovano na predvidljivosti ponašanja, a ne na emotivnom vezivanju ili intimnom prijateljstvu;

• Štampani materijali impresioniraju Japance, pruţajući kredit vašim tvrdnjama. Puno priĉe se smatra neiskrenim pristupom;

• Sastanci sluţe ne za donošenje odluka, nego za njihovu najavu. Formalnim sastancima i dogovorima u Japanu prethodi desetak i više neformalnih, preliminarnih sastanaka, koji se odrţavaju kako bi se prikupilo više informacija, ĉuli stavovi drugih, da bi se lobiralo za projekat ili mišljenje - da bi se postigao konsenzus;

• Japanci naglašavaju vaţnost zabavljanja kao naĉina povezivanja drugih u grupu i uĉvršćivanja liĉnih odnosa;

• Svaka faza pregovaraĉkog procesa sa Japancima traje duţe nego obiĉno. Nećete znati taĉno gde ste, sve dok se ne potpiše ugovor. Dolazite na sastanke na vreme;

• Razmena vizitkarti je osnovna u formalnim upoznavanjima. Kartu treba da pruţite drugoj osobi sa obe ruke okrenutu desnom stranom ka njoj. Primite kartu, takoĊe sa obe ruke i pogledajte je pre nego što je stavite u dţep;

• Davanje poklona je jako vaţno, ali pri tome da ne poklanjate skupocene poklone;

• Japanska kultura je strukturirana oko tzv. crnih i belih normi prihvatljivog grupnog ponašanja. Ljudi koji se ne ponašaju u skladu sa ovim normama su nepriznati, bez legitimnog statusa koji im obezbeĊuje ponos i dostojanstvo. Raditi stvari u skladu sa odreĊenim modelom vaţnije je od dostizanja ţeljenog izlaza, tj., svaki neuspeh se toleriše ako je postupano u skladu sa utvrĊenim pravilima.

http://www.scribd.com/vgicic/d/32775008-INTERKULTURNI-MENADZMENT-skripta 1. ULOGA I ZNAČAJ INTERKULTURNOG MENADŽMENTA

uspešno poslovanje van matične zemlje znači potpuno razumeti druge, koristeći to zaostvarenje onoga što svaka strana želi od pregovora – UGOVOREN POSAO

za Japance cilj je odnos a ne ugovor. Potpisivanjem ugovora započinju odnos. Verujuda je partnerstvo predmet promena tokom vremena i da jedna strana ne treba da koristinepravednu prednost srećnih događaja

 religiozna tradicija Istočne Azije oličena u konfučijanizmu, budizmu i šintoizmu bila je izvanredna osnova za prihvatanje zapadnjačkih naučnih i tehničkih dostignuća, jer se zasnivala na visokom stepenu obrazovanja ljudi u Japanu  koncept elite je takođe jedan od faktora uspešnosti japanske privrede . Ovaj koncept sene zasniva na klasnoj podeljenosti društva već na učinku i savršenstvu kojem se teži.U tom smislu svakom pojedincu se daje mogućnost da se pridruži eliti.

21. Japanska industrijska kultura na kraju devedesetih godina prošlog veka  na pragu trećeg milenijuma kada je došlo do zastoja u razvoju japanske privrede, postavlja se pitanje prilagođavanja Japana Evropskoj uniji. U tom smislu EU tražićeispunjenje sledećih socijalnih i kulturnih preduslova:  interkulturnu tolerantnost  žensku ravnopravnost i jednakost u zapošljavanju  demokratizaciju radnog života  smanjenje broja radnih sati tj. povećanje kvaliteta radnog životaJapan se suočio sa mnogim problemima u procesu prilagođavanja standardima EU:  prvo. napuštanje tradicionalne prakse neformalne solidarnosti na radnom mestu – Zapad traži visoku efikasnost svakog pojedinca što podrazumeva eliminacijusolidarnosti među zaposlenim  drugo. mlađe generacije Japana teže modernijem konceptu porodičnog života, koji je bliži evropskim standardima, u smislu – kvalitetnijeg vanradnog života, jednakostimeđu polovima  treće. japanska kulturna tradicija ne dopušta da porodica prisustvuje poslovnimsastancima – sve je veći uticaj Zapada da porodica učestuve u poslovnim aktivnostima  četvrto. socijalne razlike sve više utiču i na obrazovanje u Japanu – razlike u prihodima roditelja direktno se odražavaju na izbor obrazovne institucije za njihovudecu  peto. javlja se problem konkurentnosti Japana na svetskom tržištu, koji se vezuje za japansku inferiornost u odnosu na Zapad kada je transfer zapadnjačke industrijskekulture u pitanju – Zapad dosta uspešno transferiše japansku industrijsku kulturu saciljem dostizanja japanske industrijske konkurentnosti ali obrnut proces ide mnogosporije14

 šesto. suština kulture međuljudskih odnosa u japanskim kompanijama je homogenostgrupe, postavlja se pitanje kako će se ova grupa prilagoditi zapadnoj kulturieksplicitnih međuljudskih odnosa  sedmo. okosnice proizvode kulture Japana (krugovi kvaliteta – Quality Cirkles i Justin time) biće poražene finansijskom kulturom Zapada. Na početku trećeg milenijumaek. konkurentnost meri se profitom koji je proizvod fluktuacije valuta, a ne redukcijetroškova proizvodnje preko QC ili JiT  osmo. u Japanu se javlja novi slogan vezan za industrijsku kulturu: internainternacionalizacija – podrazumeva uvođenje inokompanija u japansku privredu. Ako bi i uspeo interkulturni mix, dobri rezultati se ne mogu očekivati na dugi rok  deveto. slogan japanskih kompanija za XXI vek glasio bi: nova diverzifikacija – ženese sve više zapošljavaju, tradicionalno u Japanu su bile zauzete kućnim poslovima  deseto. sve su prisutnija saznanja da ni pojedinačna kompanija, ni multinacionalna – ne mogu da kreiraju nove forme radne kulture. To je problem koji zahtevaangažovanje šire društvene zajednice, a u smislu kulturnog adaptiranja i prihvatanja promena od strane svih privrednih subjekata

22. Uloga obrazovanja u japanskoj industrijskoj kulturi  suština japanske industrijske moći ogleda se u obrzovnom sistemu. Obrazovanjem se uJapanu postiže visok nivo homogenosti i discipline u društvu. Na ovaj način podstičese konkurencija u takmičarskom duhu među omladinom dajući mladima mogućnost dadosegnu društvenu elitu. Ova elita se gradi na principima visokog učinka i doprinosarazvoju društva  široko je prihvaćeno da japanski obrazovni sistem proizvodi mnoštvo malih učećihmašina. Ovaj sistem smatra se najuspešnijim modelom kontrole kvaliteta  osim pohvala na obrazovni sistem, postoje i kritike koje se ogledaju u sledećem:  ovakav sistem obrazovanja stvara jednobrazni način razmišljanja  on ruši individualnost i kreativnost  ovakvim obrazovanjem stvara se “linearna pamet”, gde se alternative smatrajunajvećim zlom  prolazeći kroz ovakav način školovanja japanci ostaju bez isticanja sopstvenogmišljenja. Ono je podređeno kolektivnom stavu  ovako postavljen japanski sistem školovanja teško će stvarati konkurentne kadrove zaXXI vek  treba ga promeniti na sledeći način:  generalni koncept treba da se zasniva na činjenici da će obrazovanje u XXIveku značiti “transmisiju kulture”15

 usmerenje na kulturu grupe treba biti dopunjeno jačanjem kreativnosti  cilj obrazovanja treba da bude kreiranje celovite ličnosti čoveka i kultivisanjenjegovog karaktera  obrazovanje u Japanu treba da objedini emocionalni i fizički razvoj ličnosti

primeri poslovne kulture u Japanu:



osnova poslovne kulture japana je poštovanje, ovo se ogleda u činjenici da se prilokom ugovaranja poslova sastaju ljudi istog ranga



zakazivanje sastanka je neophodno, uz odgovarajuću ličnu preporuku – ako je nema potrebno je pismeno predstavljanje. Prvi susret zahveta tačnost. Podrazumeva se18

razmena vizitkarti, bilo bi poželjno da sa jedne strane piše na japanskom. Prvisastanak služi samo za osmatranje sagovornika, nije poželjno požurivanje donošenjaodluke. Ugovor ne mora biti potpisan



na zvaničnim okupljanjima zahteva se poštovanje starijih



nije uobičajen poslovni ručak, druženja posle posla su uobičajena



pokloni se podrazumevanju, nikako upakovani u belu boju i nikako brojevi 4 i 14, kaoi paran broj poklona

http://www.hart.rs/downloads/clanak_biznis_vrednosti.pdf

Jedna vrlo zanimljiva biznis kultura, možda baš zato što se bitno razlikuje od onih koje su nama bliske, svakako je japanska. Japanci su poznati po svojoj orijentisanosti na rezultate i neverovatnoj fokusiranosti u radu. Fascinantan je stepen njihove posveæenosti krajnjem cilju, a karakteriše ih taènost, preciznost i težnja za perfekcijom. Ono što je manje poznato je da Japanci neverovatno mnogo pažnje posveæuju odnosu sa potencijalnim buduæim saradnikom. Uzmimo kao primer poslovne pregovore ili prodaju. Iskusni prodavci i pregovaraèi u Japanu æe vas pre poèetka pregovora pozvati na ruèak ili veèeru, gde æe bukvalno prouèavati vašu liènost – poèevši od naèina komunikacije koji koristite, reènika i jezika kojim se služite, govora tela, pa sve do karaktera, stavova i, što je najvažnije, vrednosti. Sve te informacije æe pažljivo iskoristiti na predstojeæim pregovorima, koristiæe jezik koji vi razumete, na naèin koji je vama prijatan, a u svoju ponudu æe spretno upakovati, ni manje ni više, nego vaše sopstvene vrednosti i na taj naèin osigurati vaš potvrdan odgovor. Izmeðu ostalog, i u tome je tajna njihovog uspeha u pregovorima.