UVOD

Staklo je veoma važan materijal koji je trajno uključen u život, kulturu i tehnologiju ljudi širom sveta. Njegova proizvodnja je veoma stara i datira od oko 3000 godina pre n.e. Prvi primerci stakla su pronađeni u egipatskim grobnicama, tako da se smatra da su Egipćani započeli proizvodnju stakla. To su bili komadi malih dimenzija koji su služili za ukrašavanje. Izrađivnai su od neprozirnog stakla u obliku staklenih perli. Nastankom Venecije počinje razvoj staklarstva na ostrvu Murano (697. godine). Ovu proizvodnju razvijali su staklarski majstori iz Konstantinopolja, koji su prinudno ovde dovođeni. To je omogućilo da se već krajem 13. veka naprave i prve naočari, a početkom 14. veka i ogledala. Naročito su bili vredni predmeti od obojenog stakla: perle, biseri, poludrago kamenje, mozaik, skupocene boce, filigrani, lusteri u raznim bojama i oblicima koji do danas nisu prevaziđeni. Venecijanski proizvodi odlikovali su se neobičnom raznovrsnošću i visokom umetničkom vrednošću.Tajna venecijanskog staklarstva čuvana je sve do 16. veka. Tada počinje razvoj staklarstva i u drugim zemljama Evrope kao što su: Francuska, Engleska, Italija, Holandija, Belgija, Nemačka i dr. Danas, celokupna prehrambena industrija, kao industrija alkoholnih i bezalkoholnih pića počinje da svoje proizvode puni u staklenu ambalažu. Isti je slučaj i sa medicinskom, kozmetičkom i hemijskom industrijom. Staklena ambalaža štiti proizvode od spoljašnjih uticaja, a ne menja ni ukus, ni miris proizvoda. Zbog tih svojih karakteristika, staklo je optimalan materijal za dugoročno čuvanje. Staklena ambalaža povećava i vrednost proizvoda koji se u njoj čuva, jer je transparentna i omogućava korisniku da vidi kvalitet proizvoda.

Proizvodnja staklenih ambalaža

Staklena ambalaža se oblikuje dok je u tečnom stanju. Ta fleksibilnost omogućava čitav spektar različitih namena (tegle, boce, itd.). Kreativni ljudi tu fleksibilnost, u kombinaciji sa paletom boja, koriste da ostvare neke od zaista jedinstvenih ideja u dizajnu. Bilo da je u pitanju najmodernija inovacija ili standardizovan oblik, staklena ambalaža je mešavina elegancije i autentičnosti, a kupcu ostavlja momentalni utisak o proizvodu, svežini i kvalitetu, čak i pre njegovog korišćenja.

Proizvodnja stakla je izuzetno složen i precizan tehnološki proces. Sirovi materijali se utovaruju u peć, u kojoj temperature dosežu 2800°F, gde se sirovine tope. Staklo je pre svega sastavljeno od silicijumskog peska – silicijum oksida koji ima temperaturu topljenja od 2.000° C i zato mu se dodaju alkalne materije koje snižavaju temperaturu topljenja. Kako ovo smanjuje otpornost na vodu, dodaje se i oksid kalcijuma koji je povećava. Od osnovnih sirovina za izradu stakla priprema se smesa u prahu koja se topi u staklarskoj peći. Staklu se mogu dodavati primese koje ga boje, ili ga čine prozirnim odnosno neprozirnim. Topljeno staklo se razdvaja u „kapi“ koje se spuštaju u kalupove koji daju oblik boce. Zatim boce produžavaju u završni proces gde se kontrolisano hlade i zagrevaju kako bi postigli glatkost. Tek nakon što prođu čitav niz mera za kontrolu kvaliteta, boce se pakuju i pripremaju za isporuku.

Vrste stakla

Postoji nekoliko vrsti stakla:

* Obično staklo - koristi se za izradu prozorskih stakala, zatim kao staklo za ogledala i razno stakleno posuđe. Sastav mu približno određuje formula Na2O x CaO x 6 SiO2. Takvo prozorsko staklo se koristi od 18. stoljeća. * Kristalno staklo je najpoznatije i dobije se ako se kalcijev oksid delimično zameni olovnim(II) oksidom (PbO). Teško olovno staklo ima veliki indeks loma svetlosti, pa se koristi za izradu sočiva, kristalnih čaša, vaza i drugog. * Vatrostalno (natrijevo borosilikatno) staklo se koristi u hemijskim laboratorijama, neosetljivo na promene temperature i hemijske agense. * Kvarcno je staklo otporno na brze promene temperature, a izrađeno od čistog silicijum dioksida. Upotrebljava se za izradu hemijskog pribora koji mora podneti nagle promene temperature (npr. lončići koji su otporni na brze promene temperature), a pošto propušta ultraljubičasto zračenje, upotrebljava se i u kvarcnim svetiljkama. Napravljeno je od čistog SiO2. Prednosti staklene ambalaže

Staklo je idealan materijal za pakovanje. Sačinjeno je od rasprostranjenih, prirodnih materijala. Ekonomski je isplativo i ekološki pouzdano. Pesak je osnovni element, soda omogućava topljenje i fluidnost, a krečnjak staklu daje postojanost. Lomljeno, reciklirano staklo se koristi zbog zaštite životne sredine i uštede energije. Da bi dobilo boju staklu se dodaju oksidanti.

Postoji više prednosti staklenih ambalaža : 1. Staklo je postojano i prirodno. 2. Estetski je lepo i higijenski čisto 3. Neprikosnoveno je kao ambalaža za piće i namirnice. 4. Visokokvalitetni proizvodi u sigurnoj staklenoj ambalaži dugo zadržavaju svoj pravi ukus i svežinu. 5. Staklo kao takvo je inertno i otporno na difuziju tako da u proizvod ništa iz okoline i stakla ne prodire kao i od proizvoda ka spolja.

Pored toga, staklo je i idealno rešenje sa ekološkog aspekta jer :

Staklo čuva proizvod
1. Produžava vreme trajanja proizvoda (štiti sadržaj od vlage i kiseonika)
2. Čuva isti ukus
Staklo čuva ljude
1. Hemijski je inertno – staklenoj ambalaži nije potreban nikakav zaštitni unutrašnji sloj. Zdravstvene organizacije ga zato smatraju najbezbednijom ambalažom
Staklo čuva životnu sredinu
1. 100% se može reciklirati, zauvek
2. Upotrebom recikliranog stakla u proizvodnji smanjuje se potrošnja energije

Sastavljeno od prirodnih minerala, staklo je ekološki materijal, čist i elegantan. Staklo je stabilno i može da podnese velike razlike u temperaturi, zapravo, što se ambalažne industrije tiče, staklo je sinonim za stabilnost. Takođe je sinonim za hemijsku inertnost jer je neutralno, ne ostavlja nikakav trag na proizvod koji se u njemu čuva. Zato je staklo omiljeni materijal za pakovanje hrane i pića. Staklena ambalaža štiti proizvode od spoljašnjih uticaja, a ne menja ni ukus, ni miris proizvoda. Zbog tih svojih karakteristika, staklo je optimalan materijal za dugoročno čuvanje. Staklena ambalaža povećava i vrednost proizvoda koji se u njoj čuva, jer je transparentna i omogućava korisniku da vidi kvalitet proizvoda. Pored mnogih prednosti staklo ima i određene nedostatke: ima veliku masu, lomljivo, bezbojno staklo propušta UV zrake, čuva se na tamnom mestu, a kod drugih obojenih stakala zbog oksida nikla, kobalta, gvoždja, Mn, Cr se propuštaju zraci i daje se boja staklu. Retko se grafički obradjuje jer je skupo.

Reciklaža stakla

Proces recikliranja stakla obuhvata pretvaranje odbačenog stakla u korisni proizvod. Staklo je idealan materijal za reciklažu, jer se može skoro beskonačno puta reciklirati i iznova koristiti. Značaj recikliranja stakla ogleda se u sledećim činjenicama:
1. Smanjenje količine otpada, a samim tim i troškova skladištenja otpada i rada deponija;
2. Smanjenje količine prirodnih sirovina za proizvodnju stakla (pesak, soda i dr.);
3. Smanjenje utroška energije potrebne za topljenje staklarske mešavine upotrebom veće količine otpadnog stakla, odnosno staklenog krša. Za svakih 10% veće količine staklenog krša u staklarskoj mešavini od koje se topljenjem pravi staklo, potrebno je 3% manje energije za topljenje, a emisija CO2 u atmosferi je manja za 7%. Samim tim smanjuje se proizvodna cena stakla, a smanjuje se i zagađenje čovekove okoline.
4. Upotrebom staklenog krša, zbog manje termičke opterećenosti, produžava se i vek trajanja staklarske peći, što takođe proizvodnju stakla čini jeftinijom.

Reciklaža stakla je proces uzimanja starih porizvoda od stakla i pretvaranje u nove proizvode za višekratnu upotrebu. Za reciklažu starog stakla koristi se 40% manje energije nego što je potrebno za proizvodnju novog. Novo staklo se pravi tako što se pesak sa dodatkom sode i kreča, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se troši dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova. Ali zato reciklažom jedne tone stakla možemo sačuvati skoro devet litara mazuta koji bi inače bio spaljen za izradu proizvoda od novog stakla. Nisu sve vrste stakla proizvedene istim procesom, zato sijalice, neko posuđe i staklene prozori ne mogu da se recikliraju. U glavne proizvode od recikliranog stakla spadaju ambalaža za piće i tegle za hranu.