2. Vezbe

Zadatak I
Dobili ste telefonski poziv od vašeg šefa. On vam saopštava da za dva sata ima sastanak sa CEO-om poznate multinacionalne kompanije koja je zajedno sa vašom kompanijom raspoložena za zajedničko ulaganje u Srbiju u oblasti duvanske industrije. U vezi sa sastankom dobili ste instrukcije da pripremite listu svih relevantnih pravnih propisa koji se odnose na proizvodnju i promet duvanskih proizvoda (na sreću za pretragu možete koristiti Paragaf). Poželjno je da propisi u listi budu hijerarhijski poređani od hijerarhiski višeg propisa ka nižem (radi boljeg razumevanja hijerarhije pravnih propisa obratite pažnju na slajd br. 24 prezentacije Pojam Poslovnog prava). Zadatak II Kontaktirani ste od strane privrednog društva MPC HOLDING (u daljem tekstu. „Društvo“) koja želi sa vašom kompanijom da uđe u dugoročnu poslovnu saradnju. Šef vas je zamolio da istražite sledeća pitanja vezana za ovu kompaniju i njena potencijalno povezana lica. Na osnovu pretrage Paragrafa i ostalih elektronskih baza (imate VIDEO pretrazivanja na Moodle/u) dajte odgovore na sledeća pitanja: 1. Ukoliko se odlučimo da sa Društvom zaključimo ugovor ko je ovlašćen da ga potpiše u ime društva? Da li sa prokuristom možete da zaključite ugovor? Na osnovu čega ste došli do tog zaključka? 2. Ko su osnivači Društva? 3. Koliki je osnovni kapital društva? Koliki su bili poslovni prihodi društva u 2009. godini? Koliko društvo ima zaposlenih? 4. Da li postoje raspoložive informacije vezane za proces nastanka društva? 5. Da li je nešto od imovine društva pod zalogom (založnim pravom)? Predstavite u tabeli šta je od imovine trenutno pod zalogom. Šta to znači da je imovina pod zalogom? Koja sve imovina može biti predmet zaloge? 6. Da li je nešto od imovine koju društvo koristi pod lizingom? Predstavite u tabeli šta je od imovine trenutno pod lizingom. Kojim konkretnim propisomse uređuje lizing (navedite puno ime propisa uključujući brojeve službenih listova u kojima je objavljen). Zadatak III Na osnovu pretrage Paragrafa i ostalih elektronskih baza dajte odgovore na sledeća pitanja: 1. Da li se Košarkaški klub Crvena Zvezda nalazi u blokadi odnosno da li je protiv kluba pokrenut postupak prinudne naplate? Koliki je tačan iznos blokade? 2. Navedite u tabeli 10 najvećih akcionara Luke Beograd. _____________________
Komentar:

Zadatak 1.

Da bi dobro uradili ovaj zadatak potrebno je da pogledate informacije u vezi sa hijerarhijom pravnih izvora koja se nalazi u okviru prezentacije „Pojam Poslovnog prava”. Dodatnom, bitno je imati na umu da su odluke i rešenja pojedinačni pravni akti te usled toga njihova pravna snaga zavisi od organa koji ih je doneo i propisa na osnovu koga su doneseni (postoji razlika da li ih je donela Vlada ili npr. Agencija za privredne subjekte). Ovi pravni akti, iako se zovu isto ne poseduju istu pravnu snagu.

Dodatno: morate razmišljati i uključiti širu sliku. Kada pretražujemo propise koji se primenjuju na delatnosti vezane za farmaceutske proizvode ili naftne derivate potrebno je da pronađete relevantne propise a ne samo one koje u sebi sadrže ove reči. Npr. osnovni zakoni koji regulišu ove oblasti su Zakon o lekovima i Zakon o energetici te bez razmišljanja čistom pretragom ključnih reči koje su vam zadate nećete doći do njih. Sa druge strane na samom početku svakog hijerahijski nižeg akta (npr. Uredba o cenama derivata nafte) pronaćićete upućivanje na hijerarhijski viši akt na osnovu koga je donet (u ovom konkretnom slučaju Zakon o energetici).

Zadatak 2

2.1 Drugi deo pitanja (kod D4 i D5) glasi: “Da li sa prokuristom možete da zaključite ugovor? Na osnovu čega ste došli do tog zaključka?”
Većina grupa je dala odgovor ali nije navela izvor na osnovu koga je došla do zaključka. Primer potpunog odgovora sledi:“Sa prokuristom se može zaključiti ugovor ali ne sadrži ovlašćenje za zaključivanje poslova koji se odnose na otuđenje i opterećenje nepokretnosti. (na osnovu Zakona o privrednim društvima član 26, stav 3).“

Precizan odgovor u grupi D6 je:
„Ovlašćeni da potpišu u ime društva su: Đoka Janjušević, zamenik direktora i Bojan Knežević, direktor.
Zamenik direktora ima ovlašćenja:
Ograničenja u unutrašnjem i spoljnom prometu: Ovlašćenja u zastupanju Društva ograničena su delokrugom njegovih poslova i vrednošću pravnog posla do 50.000,00 evra.„

2.2 Kada je postavljeno pitanje: „ko je osnivač društva?“potrebno je dati odgovor ko je osnivač u datom momentu a ne ko je osnovao društvo nekada davno. Osnivač označava akcionara u AD, člana u DOO, ortaka u OD etc.

2.3 Neki od vas su uzimali podatke iz konsolidovanog finansijskog izveštaja. To nije bilo tačno. Naučite šta znači „konsolidovan“ finansijski izveštaj – možda bude na kolokvijumu.

2.4 Niste čitali sva polja. Polje „zabeležbe“ je uvek nosilo informaciju relevantnu za proces nastanka društva.

2.5 Pitanje je glasilo: „Dodatno, potrebno je da date odgovor na pitanje: Šta to znači da je imovina pod zalogom? Koja sve imovina može biti predmet zaloge?“

Prilikom davanja odgovora na ovo pitanje bilo je preporučljivo da navedete izvor na osnovu koga ste dali odgovor. Bez izvora odgovor je nepotpun.

3. Vezbe

Brena i Aca su mladi bračni par koji pokušava da napravi karijeru na estradi pod imenom „Vesela parada“. Naime Brena ima i stas i glas a Aca poseduje staru očevu harmoniku na kojoj je naučio da svira melodije najpoznatijih narodnih pesama. Iako su pokušavali da razviju „biznis“ usled Breninog problema sa alkoholom i Acinog neprijatnog zadaha i nedostatka menadžerskih sposobnosti „Vesela parada“ je uspela da ugovori samo nekoliko slabijih tezgi u bircuzima u kojima publika ne ceni kvalitet muzike.

PITANJA grupa 1: Da li po vašem mišljenju „Vesela parada“ obavlja privrednu delatnost? Da li bi po vašem mišljenju vesela parada morala da se organizuje u formi privrednog subjekta ili smatrate da takvo organizovanje i registracija nije potrebna? Objasnite razloge za i protiv bez obaziranja na pravnu regulativu odnosno Zakon o privrednim društvima i druge propise.

Na jednom od neuspešnihkafanskih nastupa koji sezavršio maltene pre nego što je i počeo usled kafanske tuče koja je nastala kao posledica rasprave na kojem će stolu Brena pevati, „Veselu paradu“ a naročito Brenu je primetio Maksa, prevejani kulov iz kraja, koji je na osnovu svojih menadžerskih aktivnosti na polju trgovine drogama i kontakata koje je u tom poslu ostavario došao na ideju da započne karijeru muzičkog menadžera. U skladu sa navedenim, a nakon konsulatacija sa Tomom svojim pravnim savetnikom, Maksa je „Veseloj paradi“ predložio da osnuju ortačko društvo putem koga bi zajednički pružali estradne usluge. Nakon pregovora koji su nastupili narednih dana vodeći se idejom da bi Maksa ugovarao „šljake“ dok bi ih „Vesela parada“ odrađivala posao dogovoreno je sledeće:
- Poslovno ime društva bi bilo: Vesela grande parada OD Žitorađa;
- Poslovođenje društva bi vršio isključivo Maksa;
- Zastupnik društva bi bio Maksa;
- Ukupni osnivački ulog bi iznosio 1000 EUR od čega bi 500 EUR uložio Maksa a po 250 EUR Brena i Aca;
- Maksa bi kao ulog uneo svoje poslovne kontakte u vrednosti od 300 EUR, usluge kreiranja kreativnog identiteta benda u vrednosti od 100 EUR i stimulanse za nastupe u vrednosti od 100 EUR;
- Brena bi kao ulog u društvo unela mrežaste čarape i guči cipele u vrednosti od 250 EUR;
- Aca bi kao ulog u društvo uneo očevu harmoniku u vrednosti od 250 EUR.
Nakon potpisivanja osnivačkog ugovora Toma je društvo registrovao pred APR-om.

PITANJA grupa 2: Da li se može osnovati društvo pod dogovorenim poslovnim imenom (http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Search/GeneralReservedNamesSearch.aspx? ) Da li je moguće da poslovođenje društva vrši jedino Maksa? Da li Maksa može uneti u društvo kao ulog svoje poslovne kontakte? Da li može uneti usluge kreiranja kreativnog identiteta benda? Da li može uneti stimulanse za nastupe kao ulog? Da li smatrate da može uneti stimulanse ukoliko se utvrdi da su stimulansi nedozvoljene droge? Da li smatrate da je moguće uneti mrežaste čarape i guči cipele kao ulog u društvo? Da li je Brena mogla kao ulog u društvo da unese svoje duge noge? Da li je mogla kao ulog da unese pravo prikazivanja dugih nogu? Šta po vašem mišljenju predstavlja imovinu društva u trenutku osnivanja društva?

U narednom periodu novoosnovano društvo je delovalo po sledećem principu: Maksa bi ugovarao nastupe po kafanama na ibarskoj magistrali dok bi Brena i Aca izvodili nastupe. Profit koji bi ostvarili na ovaj način delili bi u skladu sa ulozima odnosno Maksa bi uzimao 50% dok bi Aca i Brena uzimali po 25%.

PITANJA grupa 3: Da li smatrate da je ovakva raspodela profita u skladu sa osnivačkim aktom i zakonom? Da li po vašem mišljenju Brena i Aca bakšiš koji su dobijali na nastupima treba da dele sa Maksom? Da li je po vašem mišljenju opravdan Acin zahtev da Brena i on najpre moraju da dobiju razumnu naknadu za nastup (njegov predlog je po 50 EUR po satu svirke) pa tek ostali profit da dele u skladu sa osnivačkim aktom? Ukoliko je Maksa ugovorio nastupe u kafanama u kojima Aca ne želi da svira da li Aca ima pravo da odbije nastup? Da li po vašemišljenju Aca ima pravo da raskine ugovor o nastupu u tim kafanama? Da li Aca ima mogućnost da zahteva oduzimanje prava na poslovođenje od Makse? Kako?

Nakon nekog vremena Aca je ustanovio da su Brena i Maksa u prisnijim odnosima od odnosa „ortaka“. Po prirodi ljubomoran ali i dalje zaljubljen u svoju suprugu odlučio je da preduzme sve moguće mere kako bi Maksu izbacio iz društva.

PITANJA grupa 4:Da li bi Aca mogao da po osnovu „prevare među ortacima“ zahteva isključenje Makse iz društva (član 179 u vezi sa članom 84 ZPD)? Kako? Da li bi kao sudija isključili Maksu iz društva po ovom osnovu? Da li bi Aca mogao da zahteva prestanak društva po osnovu „prevare među ortacima“? Kako? Da li bi kao sudija odobrili takav zahtev?

Nakon nekoliko sudskih pokušaja Ace da iz društva izbaci Maksu odnosno da društvo prestane, koji su bili neuspešni usled propusta u proceduri koje je napravio njegov pravni savetnik, Aca je odlučio da sam napusti društvo.

PITANJA grupa 5: Da li Aca može da istupi iz društva? Da li Aca može sa sobom da ponese očevu harmoniku koju je uneo u društvo? Ukoliko se imovina društva u trenutku Acinog istupanja sastoji samo od harmonike (čarape su pocepane a guči cipele je Brena izgubila u jednom od pijanstava) na šta smatrate da Aca ima pravo u skladu sa zakonom? Zašto?

Nakon što je obavešten da je Aca napustio društvo i poneo sa sobom harmoniku Maksa je nadležnom sudu podneo tužbu u imei za račun društva kojom od Ace zahteva povraćaj harmonike i dodatnih 2500 EUR po osnovu činjenice da vrednost imovine društva u trenutkuistupanja Ace nije dovoljna da se pokriju obaveze društva. Naime, Maksa je u tužbi obrazložio da se imovina društva sastoji od harmonike koju je Aca odneo (vrednost 250 EUR) dok su potraživanja prema društvu 10250 EUR jer je društvo u prethodnom periodu zaključilo nekoliko ugovora po osnovu kojih postoje potraživanja prema društvu. Iz činjenica iznesenih u tužbi proizilazi da je Maksa kao zastupnik društva zaključio ugovor u vrednosti 6000 EUR sa klinikom za plastičnu hirurgiju po kome će na Breni biti izvršen veći proj hirurških zahvata. Dodatno, sa poznatim fotografom Karlom zaključen je ugovorna vredan 3000 EUR za izradu plakata za bend i na kraju dodatnih 1250 EUR je utrošeno na kupovinu garderobe za nastupe.

PITANJA grupa 6: Da li ugovori koje je Maksa zaključio u ime društva a u periodu pre istupanja Ace iz društva obavezuju Acu? Kako biste kao sudija presudili po Maksinoj tužbi? Ukoliko biste presudili da Aca mora da plati traženi iznos i vrati harmoniku, da li smatrate da bi Aca i dalje imao neka prava prema društvu? Da li smatrate da bi Aca imao pravo da učestvuje u dobiti koju bi Brena ostvarila po osnovu poboljšanog izgleda, imidža i garderobe? Kako bi po vašem mišljenju bilo pravedno rešiti novonastalu situaciju?

Spletom neverovatnih okolnosti Aca je saznao da je stara harmonika njegovog oca korišćenja prilikom snimanja filma "Kum II" režisera F. F. Coppole (uvodna scena - velika proslava u Nevadi). Na zahtev kolekcionara Aca je harmoniku prodao za 100.000 EUR. Kolekcionar je harmoniku odneo iz države u nepoznatom pravcu van domašaja naših državnih organa.

PITANJA grupa 7: Pod pretpostavkom da je Aca bio u obavezi da društvu vrati harmoniku koju je sada nemoguće vratiti donesite presudu o visini obeštećenja koje je Aca dužan da plati društvu. 1. Iako su mnogi od vas sugerisali da je bolje da Vesela Parada ne obavlja privrednu delatnost i da se ne registruje kao privredni subjekt usled nagađanja da je tako oslobođena poreza bitno je da razumete da ste dužni da plaćate državi porez svaki put kada ostvarujete prihod bez obzira da li ga ostvarujete na osnovu privredne delatnosti ili ne. Razlika je samo u tome što se primenjuju različite vrste poreza koji imaju različite stope (konkretno, najverovatnije je da bi vam u ovom konkretnom slučaju poreski treman bio daleko nepovoljniji ukoliko ne bi posao obavljali kroz nekog privrednog subjekta – osim ako radite na crno kada možete da snosite druge posledice propisane zakonom).

2. Pravo na poslovođenje je moguće poveriti isključivo Maksi u skladu sa članom 64. stav 2. Iako na prvi pogled član 59. stav 2. predviđa da ortaci moraju imati jednake uloge ovo pravilo nije obavezujuće za Maksu, Acu i Brenu što konkretno proizilazi iz člana 72. U skladu sa članom 59. harmonika, cipele i čarape kao stvari mogu biti ulog. Poslovni kontakti i usluge kreiranja kreativnog identiteta benda kao vrsta usluge takođe se mogu biti uneti u društvo. Nedozvoljeni stimulansi i noge ne mogu biti ulog jer se sa njima ne može pravno raspolagati (nije dozvoljeno prodavati drogu niti prodavati delove tela). Prikazivanje dugih nogu kao vrsta usluge može biti predmet uloga ukoliko predviđeno prikazivanje nije protivno javnom moralu.

3. Suštinski i Maksa bi imao pravo da zahteva naknadu za organizovanje nastupa od društva a i Aca i Brena bi imali pravo na naknadu za same nastupe (ova naknada bi mogla da se isplaćuje na osnovu radnog učinka i na taj način ne bi ulazila u dobit društva). Ipak kako se ortaci u startu nisu drugacije sporazumeli - svu dobit bi morali da dele na jednake delove u skladu sa članom 71. stav 2 iako su im ulozi različiti (nigde se kaže da se dobit raspoređuje u srazmeri sa ulogom u društvo). Sa druge strane Aca bi generalno imao pravo da odbije sviranje u određenim mestima ali bi ipak Maksa imao mogućnost da ga tuži ukoliko bi smatrao da postoji povreda Ugovora Ortaka (odnosno ukoliko bi Sud tumačenjem Ugovora Ortaka došao do stanovišta da se Aca obavezao da svira svuda bez pogovora). Dodatno, na osnovu člana 63 istog Zakona Aca i Brena zajedno mogu da donesu odluku kojom bi definisali ovo pitanju uzimajući u obzir da ono ulazi u okvir redovne delatnosti društva. Aca ne može raskidati ugovore zaključene u ime društva jer nema pravo na zastupanje. Oduzimanje ovlašćenja za zastupanje može biti izvršeno u skladu sa članom 75. a po osnovu teže obaveze dužnosti zastupanja (nismo baš sigurni da je Maksa učinio istu).

4. Uzimajući u obzir član 179 Zakona o privrednim društvima u vezi sa članom 84. stav 1, uzimajući da Aca i Brena ne mogu imati dovoljnu većinu da donesu odluku o isključenju Makse. Aca ipak može da podnese tužbu za isključenje Makse (član 179. stav 3.) a na osnovu povrede člana 179. stav. tačke 3 i 4.

5. Aca može da istupi iz društva podnošenjem pisanog otkaza o povlačenju, na osnovu člana 82. Zakona o privrednim društvima. Aca ne može poneti sa sobom Harmoniku jer mu Zakon ne pruža mogućnost povraćaja uloga (ulog odnosno harmonika je sada svojina društva i on nema nikakav poseban odnos prema njoj). Iako član 85. stav 1. predviđa da se udeo ortaka koji istupa raspodeljuje ostalim ortacima to ne znači da se na njih prenose prava vezana za harmoniku već Acina vlasnička prava na društvu (konkretno Acin udeo od 25% bi bio raspodeljen na Maksu i Brenu). Ukoliko se imovina društva u trenutku Acinog istupanja sastoji samo od harmonike, on ima pravo na ono što bi primio u novcu na osnovu obračuna koji bi se napravio kada bi u vreme njegovog istupanja društvo prestalo da postoji, ne uzimajući u obzir tekuće nezavršene poslove. – na osnovu clana 85 (keš u vrednosti 25% vrednosti harmonike u trenutku istupanja Ace ali samo ukoliko društvo nema osnivača).

6. Na osnovu člana 86.svi Ugovori koje je Maksa zaključio u ime društva a u periodu pre istupanja Ace iz društva obavezuju Acu. Sa druge strane Aca nema pravo na dobit jer on moze imati dobit od budućih tezgi već samo onih koje su bile ugovore ali neizvršene u trenutku njegovog istupanja iz drustva. Ipak ulaganje u Brenin izgled moguće je posmatrati kao investiciono ulaganje usled čega samu imovinu društva treba povećati sa vrednosti estetskih zahtavata i to uzeti u obzir prilikom obračuna iz člana 85. stav 2.

7. Usled činjenice da je harmonika bila deo osnivačkog uloga ortačkog društva ona je prešla u imovinu društva te Aca nije imao prevo da je uzme sebi niti da je proda bez saglasnosti ostalih ortaka. Usled toga Aca bi bio dužan da naknadi društvu punu tržišnu vrednost harmonike u trenutku nastanka štete (100.000 eur) stim što bi imao pravo da zahteva svoj pripadajući deo u skladu sa obračunom po članu 85. stav 2. Dakle, Aca bi generalno bio odgovoran za pripadajući deo potraživanja nastalih po osnovu ugovora zaključenih pre njegovog istupanja iz društva.

Slobodno postavite dodatna pitanja.

Đorđe

4. Vezbe
ZADATAK 1

Pod pretpostavkom da je Radovan doneo odluku da društvo Mašna doo Beograd (u daljem tekstu: „Mašna“) u kratkom postupku otuđi organizacionu jedinicu "Proizvodnja Košulja" za ponuđeni iznos, odgovorite na sledeća pitanja:

1.1 Da li (i u kom svojstvu) Radovan može da donese odluku o prodaji organizacione jedinice "Proizvodnja Košulja"?
1.2 Da li bi Mašna mogla za dobijeni iznos (nakon što je platila pripadajuće poreze) da kupi Jahtu po Radovanovoj želji?
1.3 Da li bi Mašna mogla da jahtu iznajmljuje trećim licima?
1.4 Da li bi Radovan mogao da koristi jahtu za jednodnevno krstarenje sa poslovnim partnerima?
1.5 Da li bi Radovan mogao da koristi jahtu za tronedeljno krstarenje po mediteranu sa poslovnim partnerima?
1.6 Da li bi Radovan mogao da koristi jahtu za potrebe sebe i svoje porodice koje nemaju nikakve veze sa poslovanjem kompanije?

Molimo vas da odgovore na gornja pitanja date u skladu sa vašim mišljenjem a uzimajući u obzir odredbe Zakona o privrednim društvima.

ZADATAK 2

Sudu je podnesena tužba sledeće sadržine Tužba - Tužilac: Svilen konac d.o.o. Surdulica; Tuženi: Radovan; Tužbeni zahtev: Isplata iznosa od 2.000.000,00 EUR od strane Tuženoga Tužiocu a po osnovu duga iste vrednosti koji društvo Mašna duguje Tužiocu po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji. Obrazloženje: Tužilac je sa privrednim društvom Mašna zaključio ugovor o poslovnoj saradnji na osnovu koga je pretrpeo ugovornu štetu u iznosu od 2.000.000,00 EUR. Usled nemogućnosti da se naplati na imovini Mašne, Tužilac zahteva od Suda da utvrdi da je Radovan kao vlasnik zloupotrebio Mašnu u skladu sa Zakonom o privrednim društvima usled činjenice da je koristio jahtu po imenu „Kravata“ čiji je vlasnik Mašna za lične svrhe. U prilogu tužbe dostavljeni su sledeći dokazi: Izvod iz registra jahti iz koga se jasno vidi da je Mašna doo Beograd vlasnik jahte Kravata. Fotografije sa nekoliko destinacija na Mediteru (Pag, Hvar, Kotor, Santorini, Capri, Porto Cervo, Portofino, Antibes, San Trope, Ibiza) tokom jula i avgusta 2010. godine na kojima se vidi Radovan u kupaćim gaćama (a ponekad i sa flašom MOËTa u ruci) na jahti Mašna.

2.1 Donesite presudu i obrazložite da li su u skladu sa tužbom i dostavljenim dokazima ispunjeni uslovi iz člana 15 Zakona o privrednim društvima da Radovan u ovoj situaciji odgovara sopstvenom imovinom.

2.2 Na koji način biste presudili ukoliko bi Radovan dodatno dostavio Ugovor o zakupu jahte? Da li smatrate da bi bilo relevantno za koji iznos zakupnine Radovan zakupljuje jahtu? U kom smislu je relevantno? Da li smatrate da bi bilo relevatno da li Radovan plaća gorivo, posadu i održavanje jahte od sopstvenih sredstava?

2.3 Na koji način biste presudili ukoliko bi Radovan dostavio Ugovor o pružanju marketinških usluga zaključen između njega i Mašne kojim je predviđeno da Radovan organizuje promociju proizvodne linije Mašne po mondenskim letovalištima. Naime, ugovor predviđa da je Radovan obavezan da na jahti obilazi letovališta i tokom večeri organizuje žurke na jahti pod nazivom „MAŠNA MADNESS“ a na kojima nastupaju poznati DJ-evi dok se gosti goste šampanjcem i kavijarom. Sa druge strane, ugovor predviđa da je Mašna obavezna da obezbedi promotivni materijal i materijalna sredstva za organizaciju žurki kao i hororar Radovanu od 10.000,00 EUR mesečno.

2.4 U vezi sa presudom koju ste dosudili u skladu sa stavom 2.3. da li bi za vas kao sudiju bilo merodavno ukoliko bi Radovan uz svoj ugovor dostavio identične ugovore koje je Mašna doo Beograd zaključila sa Anom Ivanović i Jankom Tipsarević kao i dokaze iz kojih se nesumljivo vidi da su svo troje zaštitna lica Mašne? Da li bi u tom slučaju doneli presudu koja se razlikuje?

2.5 Na koji način biste presudili ukoliko bi Radovan dostavio dokaz da je vlasnik privrednog društva Mašna i Kravata Holding AD Beograd koji je nakon sprovedenog retruktuiranja u martu 2010. godine postalo vlasnik 100% udela u društvu Mašna doo Beograd (dakle Radovan nije vlasnik Mašne već drugog privrednog društva koje je vlasnik Mašne)?

2.6 Navedite primer zloupotrebe privrednog društva za nezakonite i prevarne ciljeve.

2.7 Da li smatrate da formulacija člana 15 Zakona o privrednim društvima obuhvata sve potrebne situacije? Na koji način biste vi formulisali ovaj član da ste u mogućnosti?

ZADATAK III

3.1 Radite u marketinškoj agenciji „Manžetna“ koje društvu Mašna doo Beograd pruža marketinške usluge nekoliko poslednjih godina. Ispostavilo se da Mašna prema vašoj agenciji ima 150.000,00 RSD dugovanja po osnovu ugovora zaključenog u januaru 2010. godine kao i da ne postoji mogućnost namirenja na imovini Mašne doo Beograd. Sa druge stran ste obavešteni da je Radovan u toku medijske kampanje koju je započeo u martu tekuće godine izvršio restruktuiranje i kroz proceduru odvajanja uz osnivanje odvojio proizvodnju košulja u novo privredno društvo Košulja doo Beograd, Nakon sprovedenog restruktuiranja Radovan je bio vlasnik 100% udela u društvima Mašna doo Beograd i Košulja doo Beograd i nakon toga je proizvođaču košulja Bruli prodao 100% udela u društvu Košulja doo Beograd. Da li smatrate da agencija ima pravo da zahteva namirenje neplaćenih iznosa i od društva Košulja doo Beograd iako zapravo nikada nije radilo kampanje koje su se odnosile na prodaju košulja. Po kom osnovu (navedite sve članove Zakona o privrednim društvima na koje bi se pozvali)?

3.2 Radite u marketinškoj agenciji „Dugme nije kum“ koje društvu Mašna doo Beograd pruža marketinške usluge nekoliko poslednjih godina u vezi sa kreiranjem brand-a za košulje koje proizvodi Mašna. Poslednji dugoročni ugovor je zaključen u januaru 2010. godine. Nakon restruktuiranja kroz koje je Mašna prošla pismenim putem ste obavešteni da je ovaj ugovor prenesen na novo društvo Košulja doo Beograd koje je ubrzo otuđeno Bruli-u. Košulja doo Beograd je ubrzo prestala da plaća fakture i izvršava obaveze iz ugovora. Koga sve vaša agencija može da tuži? Po kom osnovu?
Komentar

ZADATAK I:

1.1 Radovan kao jedini osnivač pa samim tim i jedini član skupštine društva bi mogao da donese odluku o raspolaganju imovinom veće vrednosti (ova odluka bi mogla da predvidi bilo koju od sledećih varijanti: prodaju biznisa, unošenje biznisa u DOO pa prodaju istog ili odvajanje uz osnivanje radi prodaje).

1.2 „Mašna “ može za dobijeni iznos da kupi jahtu ali sebi ne Radovanu. Bez obzira na osnovnu delatnost Mašne (okvirno: proizvodnja i promet tekstilnih proizvoda) ne postoje pravna ograničenja za kupovinu imovine.

1.3 „Mašna“ može da iznajmljuje jahtu trećim licima. Osnovna delatnost društva ne ograničava društvo u obavljanju drugih delatnosti.

1.4 Obzirom da je jahta u vlasništvu „Mašne“, Radovan bi mogao da je koristi za krstarenje sa poslovnim partnerima ukoliko bi krstarenje predstavljalo redovnu promotivnu aktivnost (obično ove aktinosti nazivaju Client Care).

1.5 Tronedeljno krstarenje sa poslovnim partnerima bi se teško moglo okarakterisati kao Client Care već je vrlo verovatno da bi državni organi isto razumeli kao korišćenje u lične svrhe.
1.6 Ne bi mogao da koristi jahtu za potrebe sebe i svoje porodice samo na osnovu činjenice da je osnivač. Morao bi da poseduje neki dodatni osnov.

ZADATAK II:

2.1 Vaš odgovor koji je skroz solidan: Radovan treba da odgovara sopstvenom imovinom (da isplati iznos od 2.000.000,00 EUR) pošto su ispunjeni uslovi iz člana 15 Zakona o privrednim društvima ili 18 Nacrta. On je koristio imovinu privrednog društva kao sopstvenu imovinu i na osnovu toga treba da odgovara sopstvenom imovinom.

2.2 Vaš odgovor koji je skroz solidan: Ukoliko bi dodatno dostavio Ugovor o zakupu jahte smatrali bi da nije počinio povredio pomenuti član i u tom slučaju ne bi odgovarao. Smatramo da je relevantan iznos za koji Radovan zakupljuje jahtu, jer zakupnina treba da bude u skladu sa tržišnom cenom. Ukoliko su posada, gorivo i održavanje jahte uključeni u cenu zakupnine ne treba da plaća sopstvenim sredstvima i obrnuto.

2.3 Vaš odgovor koji je skroz solidan: Smatramo da u tom slučaju nema povrede navedenog člana, jer jahta postaje onda sredstvo promocije i marketinga na osnovu koga ćemo poboljšati proizvodnju i povećati profit. Ipak treba voditi računa da li je takav ugovor fiktivan odnosno da li je njegova uloga da simulira marketinške aktivnosti iako je njegova stvarna svrha da pokrije Radovanovo korišćenje jahte za lične svrhe.

2.4 Ugovori sa drugim licima bi mogli da idu u korist Radovanu jer bi smanjivali rizik da je njegov ugovor fiktivan.

2.5 Niste pažljivo čitali relevantne članove (15 ZPD-a ili 18 Nacrta). Ovi članovi počinju sa:
„Komanditori komanditnog društva, kao i članovi društva sa ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva mogu prema trećim licima lično odgovarati...” odnosno
“Komanditor, član društva s ograničenom odgovornošću i akcionar koji zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti odgovara za obaveze društva...“
Ukoliko se dokaže da je vlasnik Mašne društvo Mašna i Kravata Holding AD Beograd čiji je vlasnik Radovan, Radovan ne može biti proglašen odgovornim na osnovu prethodnih članova. Naime prethodni članovi isključivo predviđaju odgovornost “člana društva sa ograničenom odgovornošću“ što je u tom slučaju Mašna i Kravata Holding AD Beograd a ne Radovan. Iako je suštinski Radovan posredno u kontroli Mašne on nije njen član i zbog toga ne može odgovarati po ovom osnovu što ne znači da ne može odgovarati po nekom drugom osnovu.

2.7 Smatramo da formulacija člana 15 Zakona o privrednim društvima treba da bude preciznija i potpunija jer nezakoniti i prevarni ciljevi nisu dovoljno detaljno predstavljeni i objašnjeni.XXXX

2.6 grupa D6 – vrlo skromna analiza sa vaše strane – Član 18 Nacrta obuhvata je širi i obuhvata veći broj situacija.

ZADATAK III:

Svrha ovog zadatka je da naučite da se odgovor na pitanje ne nalazi uvek na izvolte već da je potrebno malo više (pažljivog) čitanja i pretraživanja konkretnog propisa da bi se dao odgovor na postavljeno pitanje. Dakle, ukoliko ne pronađete odgovor na prvu loptu ne treba da odustanete već da čitate dalje sve relevantne članove.

Tokom rada na ovom zadatku najveći broj studenata se zadržao na tumačenju člana 383. stav 3. i nikako nije otišao nigde dalje. Ipak ovaj član iako uvodi neke relevantne principe ne sadrži dovoljno materijala da bi se mogao dati precizan odgovor na postavljeno pitanje. Stoga je najpre bilo potrebno da se pozabavite daljim članovima koji se bave odvajanjem uz osnivanje i kroz član 423 da zaključite da se odredbe o statusnim promenama koje se odnose na AD primenjuju i na DOO. Dodatno, član 422. stav 1. vas upućuje na primenu odredbi ZPD-a o podeli uz osnivanje novih društava kada se potreban odgovor ne nalazi u prethodnim članovima. Kako se član 421 bavi podelom uz osnivanje pokušavamo dalje da pronađemo konkretno pravilo međutim stav 1. nas upućuje dalje na shodnu primenu odredbi ZPD-a o podeli uz pripajanje (članovi 411-420). Čitanjem ovog odeljka dolazimo do člana 417 koji se bavi zaštitom poverilaca i koji glasi:

„Za obaveze društva prestalog podelom uz pripajanje koje su postojale pre registracije podele i njenog objavljivanja solidarno odgovara svako društvo sticalac, osim ako je sa određenim poveriocem drukčije ugovoreno.”

Bitan deo je „odgovara svako društvo sticalac“ što u našem konkretnom slučaju znači „odgovara svako društvo koje izlazi iz statusne promene a u njega je uneta neka imovina iz društva koje je predmet statusne promene“. Kako ovo pravilo važi „osim ako je sa određenim poveriocem drukčije ugovoreno“ i „Manžetna“ i „Dugme nije kum“ imaju pravo da tuže i „Mašnu“ i „Kravatu“ i da pokušaju da se namire od svake od njih u celokupnom iznosu potraživanja koje je nastalo pre statusne promene bez onzira na šta tačno se ono odnosi.
Reply
Delatnost privrednog društva je regulisana članovima 5. i 6. ZPD-a:

Delatnost privrednog društva
Član 5.
(1) Privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti.
(2) Delatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, mogu se obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta državnog organa.
(3) Delatnosti za koje je posebnim zakonom propisano da se obavljaju u odeđenoj pravnoj formi privrednog društva, ne mogu se obavljati u drugoj pravnoj formi društva.

Uslovi za obavljanje delatnosti
Član 6.
(1) Privredno društvo može da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i druge propisane uslove.
(2) Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana proverava nadležni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.
(3) Privredno društvo može da otpočne obavljanje delatnosti koja obuhvata proizvodnju, promet, distribuciju, preradu i uskladištenje materija opasnih i štetnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ako nadležni organ rešenjem utvrdi ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana.

U skladu sa navedenim,društvo može obavljati sve delatnosti bez ograničenja ukoliko ispunjava uslove za obavljanje istih (član 6.) osim ukoliko je za obavljanje pojedinačne delatnosti neophodno prethodno pribaviti saglasnost, dozvolu ili drugi akt državnog organa (član 5. stav 2.).

Sa druge strane, neophodno je identifikovato osnovnu delatnost društva čiji je značaj u praksi minoran. Po mom znanju, na osnovu ove delatnosti se određuje visina komunalne takse za postavljanje firme na adresi sedišta društva (razlika je u nekoliko stotina dinara). Sama delatnost ne utiče na način obračunavanja poreza niti jednog poreza koji trenutno postoji u poreskom sistemu RS.

5. Vezbe
Zadatak 1

Usled činjenice da je posao išao izuzetno dobro na računu vaše firme su se svremena na vreme gomilali veći novčani iznosi. Kako ste bili dobro upoznati sa dinamikom plaćanja sa dobavljačima znali ste da akumulirani iznosi na računu neće biti potrebni po nekoliko nedelja. Jednom prilikom ste, a kako bi uvećali kompanijina sredstva, na osnovu nekoliko novinskih članaka odlučili da novac investirate u kratkoročne hartije od vrednosti iako nikada ranije niste investirali na tržište kapitala. Prilikom izbora hartija od vrednosti rukovodili ste se principom najvećeg prinosa te ste novac uložili u hartije koje su davale potencijalno najveću kamatu . Nakon dospeća hartija od vrednosti obavešteni ste da vaš poverilac nije u mogućnosti da isplati uloženi iznos.

1.1 Na koji način možete odgovarati odnosno za povredu koje vrste dužnosti prema društvu (podrazumeva se da ste u skladu sa osnivačkim aktom i statutom formalno imali ovlašćenje da raspolažete novcem na prethodno naveden način)? Na osnovu kojih članova ZPDa a na osnovu kojih članova Nacrt-a?

1.2 Koju radnju ste trebali da preduzmete kako bi bili sigurni da ste se oslobodili ovakve odgovornosti?

1.3 Na koji biste način odgovarali za povrede ZPD-a? Ko je ovlašćen da pokrene postupak? Pred kojim organom bi odgovarali? Koje su potencijalne sankcije? Na osnovu kojih članova ste došli do ovih zaključaka?

1.4 Na koji biste način odgovarali za povrede Nacrta? Ko je ovlašćen da pokrene postupak? Pred kojim organom bi odgovarali? Koje su potencijalne sankcije? Na osnovu kojih članova ste došli do ovih zaključaka?

Zadatak 2

Na osnovu svojih dobrih kontakata koje ste stekli u vezi sa obavljanjem pozicije direktora došli ste u posed informacije da će propisom vlade koji treba da bude donešen u naredne dve nedelje biti zabranjen uvoz izuzetno popularnog laka za kosu, usled zagađenja životne sredine. Pored toga što ste naručili 5 šlepera laka za kosu koji će biti isporučeni sledeće nedelje istu informaciju ste saopštili i Zoranu, svom prijatelju koji ima privatnu firmu koja obavlja istu delatnost.

2.1 Po kom osnovu prema ZPD-u (navedite i član) biste mogli odgovarati prema društvu za informaciju koju ste saopštili Zoranu? Šta biste naveli u sopstvenu odbranu? Po kom osnovu biste mogli odgovarati prema Nacrt-u (navedite i član)? Šta bi ste sada mogli izneti u sopstvenu odbranu?

2.2 Da li smatrate da bi postojala razlika ukoliko ste informaciju da će lak za kosu prestati da se proizvodi, koju ste saznali direktno od dobavljača, saopštili Zoranu? Kakva?

2.3 Da li postoji i drugi način na koji biste mogli odgovarati a da se ne ogleda kroz naknadu društvu za učinjenu štetu? Koji?

Zadatak 3

Pročitajte sledeću vest: http://www.dnevnik.rs/sr-lat/node/12739 i nakon analize propisa odgovorite na sledeća pitanja:

3.1 Da li smatrate da Nini treba da odgovara za „Zloupotrebu službenog položaja“? Zašto? Šta je službeni položaj i službena dužnost? Da li je Nini na službenom položaju? Kojim radnjama se može izvršiti ovo krivično delo? Da li je Nini preduzeo neku od radnji ovog krivičnog dela? Da li mislite da bi Nini ipak trebao da odgovara po ovom članu? Kako?

3.2 Pronađite sve moguće osnove odgovornosti Ninija na osnovu činjenica iznetih u članku. Prilikom davanja odgovora niste ograničeni niti jednim propisom (možete analizirati uporedo i ZPD, Nacrt, Krivični Zakonik, propise koji se spominju u članku i sve ostale propise koji vam padnu na pamet.