Sadržaj

1. Uvod...............................................................................................................................3

2. „Monte Line“ D.O.O....................................................................................................4

3. Obrada uvoznog robnog toka sa carinjenjem tereta na vozilu................................5

3.1.Zaključivanje ugovora o špediciji................................................................................5

3.2.Zaključivanje ugovora o transportu, prateća dokumentacija i CMR...........................7

3.3.Carinjenje robe i potrebna dokumentacija...................................................................8

3.4. Doprema robe, preuzimanje i podnošenje računa......................................................10

4. Obrada uvoznog robnog toka sa carinjenjem tereta u skladištu...........................11

4.1. Zaključivanje ugovora o špediciji.............................................................................11

4.2. Zaključivanje ugovora o transportu, transport robe do skladišta u kom se vrši carinjenje...........................................................................................................................12

4.3.Priprema i prosleđivanje dokumentacije potrebne za carinjenje................................13

5. Razlike između obrađenih robnih tokova................................................................14

6. Problemi do kojih može doći u obradi jednog robnog toka....................................15

7. Zaključak.....................................................................................................................16

8. Literatura....................................................................................................................17

Slike koje prate seminarski rad:

Slika 1: Skladište firme „MONTE LINE“ D.O.O. – unutrašnji izgled...........................................................4

Slika 2: Skladište firme „MONTE LINE“ D.O.O. – spoljašnji izgled............................................................4

Slika 3: Putnički automobili marke Lada Niva...............................................................................................5

Slika 4: Putanja transporta robe......................................................................................................................5

Slika 5: Aparat za skidanje masnih naslaga – roba koja se uvozi.................................................................11

Slika 6: Putanja transporta robe....................................................................................................................11

1.Uvod

Obrada robnog toka u špediciji predstavlja praćenje i razmatranje svih logističkih preocesa od samog početka potražnje nekog od njih za određeni teret, pa do samog dopremanja tereta na ugovoreno mesto, nakon čega se razmatraju troškovi i naplate usluga. U ovom radu obarđen je jedan celokupni uvozni robni tok, u kome je teret ocarinjen na vozilu, i priložena su dokumenta i objašnjenje drugog, takođe uvoznog robnog toka, kod koga se carinjenje vrši u skladištu, i koji nije završen, jer je u trenutku posete firmi teret još uvek čekao ocarinjenje u skladištu.

U poglavlju broj 2 imamo neke osnovne informacije o firmi – čime se bavi, gde se nalazi,... Obrada prvog robnog toka sa carinjenjem robe na vozilu data je u poglavlju broj 3, a u sledećim potpoglavljima obrađeni su svi procesi i poslovi koje obavlja špediter– od samog sklapanja ugovora špeditera i komitenta za posao (3.1.), sklapanje ugovora sa transporterom, preuzimanja tereta sa mesta otpreme i popunjavanje CMR-a (3.2.), carinjenje i prateća dokumentacija (3.3.) i na kraju isporuka i podnošenje računa komitentu (3.4.). Sva dokumenta koja prate tok su ovde priložena i isto tako obrađena.

U poglavlju 4 obrađen je drugi robni tok, sa carinjenjem robe u skladištu. U potpoglavlji broj 4.1. opisan je način zaključivanja ugovora sa špediterom, zatim u potpoglavlju 4.2. opisan je način zaključivanja ugovora o transportu, kao i transport robe do mesta dopreme predviđenog ugovorom. Kako se priprema potrebna dokumentacija, i šalje za carinjenje vidimo u potpoglavlju 4.3., kao i način na koji se ovaj vid carinjenja obavlja. Sva dokumenta koja su do tada priložena i procesi koji su do tada obavljeni i u ovom toku, u tekstu su obrađeni.

U poglavlju 5 prikazana je razlika između obrađenih robnih tokova, a u poglavlju 6 napomenuti su problemi sa kojima se špediteri najčešće suočavaju. Zaključak i šta se iz obrade robnoh tokova može zaključiti dato je u poglavlju 7, a literatura i izvori informacija napomenuti su u poglavlju 8. Ceo seminarski rad prati mišljenje i lični osvrt na obrađene tokove, procese i potprocese.

2. „Monte Line“ D.O.O.

Firma „MONTE LINE“ D.O.O. se nalazi u Knežepoljskoj ulici u blizini luke Beograd, sa poslovnicom u Dunavskoj 86. Osoblje administracije čini devet kvalifikovanih osoba uvek spremnih na saradnju. Preduzeće je jedno od retkih u Srbiji koje poseduje javno carinsko skladište (u Knežepoljskoj) sa 100 m2 stovarnog prostora, u kome se obavljaju usluge carinjenja, skladištenja, pretovara, razdvajanja, deklarisanja robe, kao i sve ostale radnje u okviru dozvoljenog postupanja sa carinskom robom. Skladište poseduje sopstvenu mehanizaciju za sve vrste manipulacije. Prostor je opremljen alarmnim sistemom i fizičkim obezbeđenjem. Firma takođe nudi i potpuno osiguranje robe od svih rizika.

[pic]

Slika 1: Skladište firme „MONTE LINE“ D.O.O. – unutrašnji izgled

[pic]

Slika 2: Skladište firme „MONTE LINE“ D.O.O. – spoljašnji izgled

Preduzeće „MONTE LINE“ D.O.O. poseduje široku mrežu saradnika u oblasti međunarodnog transporta što joj omogućava da obezbedi prevoz robe svim vidovima transporta: drumskim, železničkim, avio i brodskim. Osim toga, nudi sledeće vrste usluga: uvozno i izvozno carinjenje, privremeni uvoz, sve oblike zastupanja kod nadležnih organa, pribavljanje svih potrebnih dozvola i uverenja u carinskom postupku (medicinsko, sanitarno, homologaciju,i slično).

3. Obrada uvoznog robnog toka sa carinjenjem tereta na vozilu

3.1.Zaključivanje ugovora o špediciji

U obradi ovog robnog toka reč je o uvozu devet putničkih automobila marke „Lada“ (slika 3), poreklom iz Ruske Federacije, koji su dopremljeni do Tuzera u Mađarskoj, i nalaze se u skaldištu i pod vlasništvom firme „LADA MIDDLE EAST“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (ova firma je prodavac). Firma „IMPEX IB“ D.O.O. iz Beograda sklopila je ugovor (dispoziciju) sa preduzećem „MONTE LINE“ D.O.O. i ovlastila je da u njeno ima izvrši uvoz ovih automobila. Dodatak broj 1 predstavlja primer popunjene dispozicije*, a u daljem tekstu nalazi se primer upita koji komitent šalje špediteru radi sklapanja posla. Špediter odgovara svojom ponudom na ovaj upit, i ukoliko odgovor komitentu odgovara, posao će biti sklopljen. Na slici 4 se vidi put robnog toka od Tuzera da Beograda.

[pic] [pic]

Slika 3: Putnički automobili marke Lada Niva Slika 4: Putanja transporta robe

Poštovani Gorane Joksimoviću, molim Vas da nam dostavite ponudu za drumski međunarodni transport na relaciji Tuzer - Beograd, za robu sledećih karakteristika: • količina - 9x1100kg • vrsta - putnički automobili marke “Lada Niva” • tip vozila – LADA 21214-162-20 • pakovanje – pojedinačno
Prevoznik mora imati dozvolu za prevoz ove vrste tereta, kao i polisu osiguranja ili jemstvo banke na iznos koji je potreban za pokriće troškova i sanacije štete u slučaju oštećenja robe pri prevozu.

Ukoliko su vam potrebne dodatne informacije, kontaktirjate nas. Srdačan pozdrav,

Stojanović Predrag ,
„IMPEX IB“ D.O.O.
Vojvode Stepe 118
Beograd
3.2.Zaključivanje ugovora o transportu, prateća dokumentacija i CMR

Preduzeće „MONTE LINE“ D.O.O. je angažovalo teretno vozilo koje će izvršiti utovar automobila u Tuzeru – „Koncern SRBOEXPORT“. U ovom slučaju radi se o INCOTERMS paritetu grupe F: Franko Tuzer (do Tuzera su transport i dažbine plaćeni). Drumski transport je u ovom slučaju izabran jer je najbrži, uzimajući u obzir količinu tereta i dužinu puta.

Kada teretno vozilo stigne na mesto preuzimanja automobila, transporter mora dobiti prateću dokumentaciju - potvrdu o poreklu vozila (dodatak broj 2) i popuniti CMR – međunarodni tovarni list u drumskom saobraćaju (dodatak broj 3). Na potvrdi o poreklu vozila nalaze se podaci o prodajnoj kompaniji (a), podaci o kupcu (b), podaci o načinu otpreme robe (c), uslovi isporuke robe (d), podaci o robi (e), itd. CMR – međunarodni tovari list ispostavlja se u tri originalna primerka, koje potpisuju pošiljalac (stavka 22 na CMR-u) i transporter (stavka 23 na CMR-u). Prvi primerak se predaje pošiljaocu, drugi prati robu a treći zadržava transporter. Osnovni podaci koje mora sadržati CMR jesu određeni stavkama 1-ime pošiljaoca, 2-ime primaoca, 3-mesto isporuke, i polje vezano za podatke o robi, tj. stavke 6,7,8,9. U stavku 17 upisuje se registarski broj vozila koje prevozi robu.

3.3.Carinjenje robe i potrebna dokumentacija

Pre nego što roba se roba ocarini, kupac mora nabaviti holmogaciju – potvrdu da vozila ispunjavaju standarde zemlje u koju se uvoze (dodatak broj 4). Kupac podnosi zahtev Insitutu za standadizaciju Srbije da mu izda potvdu da roba ispunjava propisane standarde, što Institut, nakon pregleda robe, i čini. Potvrda ima rok važenja (a) i prati je plaćanje republičke administrativne takse (b). Još jedan dokument bez koga se ne može ocariniti roba je i specifikacija za grupno carinjenje motornih vozila (dodatak broj 5). Sadrži podatke o vozilima, brojeve šasije svakog od njih, brojeve motora, i slične podatke.

Sledeći dokument koji priprema špediter, jeste carinska deklaracija (dodatak broj 6). Nju izdaje carinska ispostava. U carinskoj deklaraciji se nalaze troškovi koje špediter mora da plati pre nego što uzme robu (iz carinskog skladišta ili sa granice – zavisi od toga koja je roba u pitanju), i to su: troškovi carine (a), naknada za procenu i obradu JCI (b), naknada stvarnih troškova carinskog organa (c), republička administrativna taksa (d) i porez na dodatu vrednost (e). U carinskoj deklaraciji takođe stoje i podaci o primaocu i carinskom dužniku (onome ko treba da plati pomenute troškove), ali i podaci o podosiocu garancije – to je u ovom slučaju špediter (a može biti i carinski dužnik), i on je sada odgovoran za neplaćanje robe – ako je carinski dužnik ne plati u datom roku (8 dana), tada će carina za dug teretiti špeditera. On u ovom slučaju može platiti carinske troškove preko, npr. bankarske garancije*, pa ih kasnije uračunati u naplatnu cenu.

Da bi sprečila prikrivanje troškova i vrednosti robe od strane uvoznika (ili izviznika u saradnji sa uvoznikom), carina zahteva od uvoznika da popuni deklaraciju o carinskoj vrednosti robe (dodatak broj 7) – dokument kojim kupac potvrđuje da roba koju uvozi nije njegovo vlasništvo (jer on u tom slučaju može prijaviti manju vrednost robe na carini, i time smanjiti troškove carinjenja), da on i prodavac nisu povezani, tj. da nemaju dogovor kojim bi sam prodavac prijavio manju vrednost robe na carini, i slični zahtevi koji se zasnivaju na Carinskom zakonu. Ovaj dokument potpisuje i overava kupac, tj. uvoznik, čime odgovara za istinitost podataka u njemu.

Kada su sva ova dokumenta pripremljena i adekvatno popunjena, a zatim i proverena od strane carine, špediter daje na carini dokument koji sadrži sve prethodne podatke – jedinstvenu carinsku deklaraciju, koja objedinjuje podatke koji su bitni za carinjenje, podatke o načinu uvoza i isporuke, podatke o cenama i troškovima usluga, robi – težini količini, i slično (dodatak broj 8, dok su na dodatku broj 8 objašnjene pojedine oznake). Bitni podaci u ovom dokumentu koji do sada nisu pomenuti jesu „prevoz 1“ i „prevoz 2“ (dodatak br. 9), kao i „šifre za elektronsko podnošenje zahteva“. „Prevoz 1“ predstavlja prevoz do granice, koji, u ovom slučaju, nije plaćen, pa se uračunava u ukupnu naplatnu cenu koju plaća kupac. Ovaj prevoz je oslobođen poreza, a šifra kojom se obeležava je (V31). „Prevoz 2“ predstavlja prevoz od granice do Beograda, koji takođe plaća kupac, a šifra za njegovo obeležavanje je (V81). „Šifre za elektronsko podnošenje zahteva“ se koriste kada špediter kreira jedinstvenu carinsku deklaraciju i šalje je carinskoj bazi elektronskim putem. Tada se u carini ova deklaracija unosi u carinski registar i vraća špediteru pomenutu šifru, pod kojom je deklaracija upisana u registar. Na carini se tada ne proveravaju svi podaci pojedinačno, već se ova šifra unese u registar i pronađe data deklaracija. Carinik tada samo proveri da li se poklapaju podaci, jer su oni pre unošenja u registar posebno provereni od strane carine.

Sada kad su svi podaci i dokumenta provereni i ispravni, carina izdaje potrvde da je ocarinila vozila (dodatak broj 10). Ovakvih potvrda, s obzirom da je ovo komadna pošiljka, ima devet, za svaki automobil po jedna koja ide uz njega i prilaže se prilikom registrovanja. Ova potvrda sadrži celokupne podatke o vozilu. Ocarinjena vozila nakon izdavanja ovih potvrda nastavljaju put do odredišnog skladišta.

3.4. Doprema robe, preuzimanje i podnošenje računa

Transporter je sa carine dovezao robu u odredišno skladište, istovario i predao špeditru sva prateća dokumenta. Tada transporter špediteru podnosi i obračun troškova transporta – fakturu za prevoz (dodatak broj 11) u kojoj se nalaze svi troškovi prevoza tereta od početne do krajnje tačke. U ovom slučaju su to „prevoz 1“ i „prevoz 2“ i njihov ukupan iznos. Iznos sa ove fakture špediter prosleđuje komitentu koji plaća prevoz transporteru.

Nakon završenog transporta i isporuke robe, špediter obračunava troškove koje je u toku transporta platio za komitenta, tj. izdaje nu račun (dodatak broj 12). Tu se nalaze troškovi plaćanja administrativnih taksi, prijavljivanja robe na carinu, kao i cena usluga špeditera. Nakon plaćanja računa od strane komitenta špediteru, završen je celokupni robni tok.

Špediterova uloga je u ovom robnom toku značajna, a samim tim i naplata. Ipak, iako danas nije u velikoj meri zastupljen, prevoz železnicom bi bio ekonomičniji, a ovakva vrsta komadne robe nije komplikovana za utovar na vagone. Međutim, automobili se danas kao po pravilu prevoze na način objašnjen u robnom toku, zbog efikasnosti i brzine isporuke. Najbolje bi bilo krenuti sa pošiljkom na vreme i otpremiti je bar veći deo puta železnicom (jer ipak poseduje gustu mrežu u Evropi), pa neke male distance savladati drumskim transportom. Razlika u ceni bi bila primetna, što je bilje po komitenta. Carinjenje na vozilu je bolje u ovom slučaju jer je količina i kvalitet robe, i sama roba pregledna, carinik ne mora da proverava robu jer ona stoji na teretnom vozilu na otvorenom. Drugačiji vid carinjenja kod ove vrste robe uglavnom nije zastupljen.

4. Obrada uvoznog robnog toka sa carinjenjem tereta u skladištu

4.1. Zaključivanje ugovora o špediciji

Prilikom obrade ovog robnog toka reč je o uvozu aparata za masažu i skidanje masnih naslaga iz Bolonje u Italiji, koji proizvodi „PRO ENGINERING“. Aparat uvozi firma „ZETA TRADING GROUP“ D.O.O. iz Beograda. Dodatak broj 13 predstavlja primer kupoprodajnog ugovora između ove dve kompanije. Na njemu se nalaze podaci i prodavcu, kupcu, podaci o količini i ceni robe, njenoj težini i dimenzijama, kao i izjava o poreklu robe. Dodatak broj 14 predstavlja izjavu uvoznika o ovlašćenju preduzeća „MONTE LINE“ D.O.O. da može ocariniti robu u njegovo ime, na kojoj se takođe nalazi ko garantuje za tačnost dokumentacije. U prošlom primeru je to bio špediter, a u ovom slučaju je to uvoznik - „ZETA TRADING GROUP“ D.O.O. Na slici 6 se vidi put robnog toka od Bolonje do Beograda.

[pic] Slika 5: Aparat za skidanje masnih naslaga – roba koja se uvozi

[pic] Slika 6: Putanja transporta robe

4.2. Zaključivanje ugovora o transportu, transport robe do skladišta u kom se vrši carinjenje

U ovom slučaju transport robe od otpremne tačke vrši preduzeće za trgovinu, transport i usluge „KOMAGRA“ D.O.O. i to u sklopu zbirne pošiljke*. Kada transporter pruzme robu, transportuje je do ovlašćenog carinskog skladišta** (skladište je pod vlasništvom kompanije „MONTE LINE“ D.O.O.), gde je istovara i nakon carinjenja je preuzima špediter. Roba mora ostati u carinskom skladištu dok špediter (u ime komitenta, ili komitent) ne skupi sva dokumenta potrebna za carinjenje i ne plati sve takse. U ovom slučaju, od dokumenata, roba poseduje sažetu deklaraciju (dodatak broj 15), koja sadrži podatke o robi, njenoj količini, mestu i skladištu gde se nalazi, ali i broj pod kojim je registrovana da je ušla u Srbiju. Carinik će pri kontroli robe izvršiti proveru i ovog broja.

Transporter je ovde završio svoj deo posla, pa je podneo račun za svoje usluge uvozniku – fakturu za plaćanje (dodatak broj 16).

4.3.Priprema i prosleđivanje dokumentacije potrebne za carinjenje

Da bi ocarinio robu, uvoznik mora da dobije odobrenje, u ovom slučaju od Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (u prethodnom robnom toku radilo se o homologaciji koju izdaje Insitut za standadizaciju Srbije). Da je roba medicinsko sredstvo, tada bi uvoznik morao da pribavi dozvolu za puštanje leka u promet, koju izdaje Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Međutim, roba koja se ovde uvozi ne spada u medicinska sredstva i ne zateva tu dozvolu, ali zateva potvrdu na kojoj će Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije to i overiti (dodatak broj 17). Sada špediter, nakon preuzimanja svih potrebnih dokumenata od komitenta kreira jedinstvenu carinsku ispravu (dodatak broj 18). Na njoj on objedinjuje sve podatke koji su potrebni za carinjenje i elektronskim putem je prosleđuje u carinsku bazu, gde se ti podaci proveravaju i unose u carinski registar. Roba je do kraja posete firmi „MONTE LINE“ D.O.O. stajala u skladištu i čekala ocarinjenje. Nakon ocarinjenja robe špediter će moći da je preuzme i otpremi u skladište komitenta, i da podnese račun za svoje usluge.

Ovaj robni tok nema veliku angažovanost špeditera, ni veliku naplatu za izvršene usluge. Roba je ovde opet transportovana drumskim transportom, i železnica bi i u ovom slučaju bila ekonomičnija. Roba nema rok trajanja, ni neke posebne uslove, pa nije vreme ključno za transport. Carinjenje robe u skladištu je pogodno za špeditera jer, u ovom slučaju, to je njegovo carinsko skladište, i roba je na njegovoj teritoriji, nakon ocarinjenja uvek raspoloživa za transport komitentu. Za špeditera je veliki deo posla gotov kada se roba nađe u njegovom skladištu, a u ovom slučaju iako čeka ocarinjenje, on ne brine o tome do kada će ostati na carini, da li će moći da nađe transportera da je dopremi sa carine (ako stoji neko vreme i prvobitni transporter je već započeo drugi robni tok), i slično.

5. Razlike između obrađenih robnih tokova

Razlika prvog i drugog robnog toka nije samo u mestu carinjenja. U prvom robnom toku roba se isporučuje u skladište komitenta, a špediter ima veliku ulogu u celokupnom toku, pa samim tim i veći prihod. Ovde špediter nije učestvovao u celokupnoj organizaciji robnog toka, jer su neke odredbe već donete kupoprodajnim ugovorom. Ipak, špediterove obaveze su bile da angažije prevoznika, ocarini robu i dopremi je do skladišta kupca. Komitent je obavezan ugovorom da plati špeditera, ali u praksi se skoro uvek dešava da uplata komitenta kasni. Sem špediterovih usluga on mu mora nadoknaditi i novac za razne carinske i republičke dažbine, poreze, takse i slično. Takođe, komitent mora platiti i prevoznika.

U drugom robnom toku prevoznik nije obavljao usluge samo za jednu firmu, tj. bila je u pitanju zbirna pošiljka. Prevoznik je time uštedeo vreme i novac i povećao svoj prihod. Špediter u ovom slučaju tu nema nikakvu ulogu, pa samim tim ni naplatu. Jedina naplata je za obavljeno carinjenje robe u ime komitenta i njeno čuvanje u skladištu špeditera. Može da se desi da komitent ne želi ili nema novca da odmah (ili u dogovorenom roku) plati špediterove usluge, i tada špediter može da zadrži njegovu robu kao garanciju da će biti isplaćen.

6. Problemi do kojih može doći u obradi jednog robnog toka

Problemi koji mogu omesti jedan robni tok su raznovrsni. Iskustva špeditera govore da su najčešći problemi koji se javljaju tehničke prirode – kada zbog tehničke neispravnosti vozila transporter negde u toku transporta ne može da nastavi put, tada po njega dolazi drugo vozilo što prouzorkuje velike troškove usled potrošnje goriva, novca za saniranje kvara, ali i kašnjenja pošiljke. Problem može biti i prouzorkovan ljudskim faktorom – usled neodgovornosti vozača, bilo u saobraćaju (recimo ako napravi prekršaj i oduzmu mu vozačku dozvolu, to se automatski odražava na preduzeće), bilo zbog nepoštovanja vremena polazaka (ukoliko se uspava, npr.), nepoštovanja plana i ugovora (slučaj koji se desio u preduzeću „MONTE LINE“ D.O.O. – transporter je natovario kamion u ugovorenom mestu, vozio neko vreme, a zatim natovario kamion na železnički vagon i tako stigao do Beograda, čime je povećao troškove transporta i dopremio robu sa dva dana zakašnjenja),... Mogu se javiti i problemi na carini – nedostatak nekog podatka, dokumenta, neispravnost robe i slično. Svaki neplaniran događaj u robnom toku uglavnom iziskuje dodatne troškove i napore špeditera.

Konkretni problemi do kojih je moglo doći u prvom robnom toku su mnogobrojni. Proverom dokumenata na vreme, i angažovanost transportera i špeditera sprečavaju da do njih dođe. Recimo, prvo se mogao javiti problem sa dokumentima – da li su sva ispravna i da li su sva na broju. Zatim sa odobrenjima koje nabavlja komitent, sa taksama koje se plaćaju – ako nisu na vreme plaćene roba se ne može ocariniti. Moglo je biti problema sa proverom vozila na carini – ako carinik smatra da je nešto sumnjivo ili nađe neko neslaganje, on obustavlja celokupan proces uvoza dok se ne otklone problemi. Naravno, još mnogo problema koji se svakodnevno ili čak retko javljaju se mogu desiti, i svi oni se tiču špeditera, jer je njegov posao da ih spreči.

7. Zaključak

U ovim seminarskom radu videli smo kao funkcioniše uvoz neke robe u Srbiju, dokumenta koja su tom prilikom potrebna, takse koje se moraju platiti, kao i koliko sve to može koštati. S obzirom da se radi o manjim robnim tokovima, primetićemo da špediter nema mnogo uloge u organizciji samih robnih tokova – u oba slučaja i put i paritet su već bili određeni. Špediterova uloga je u prvom robnom toku bila ključna kod carinjenja i angažovanja prevoznika, dok je u drugom robnom toku skoro celokupan zadatak špeditera i bio samo carinjenje. Ovo nije baš povoljno po špeditera jer bi za njega bilo povoljnije da izvršava više poslova, što za njega znači i veći priliv novca za obavljene usluge.

Zaključujemo, iz priloženog, da jedan robni tok mora pratiti veliki broj dokmenata i dobra organizacija transporta i pratećih procesa. Mora postojati poverenje i dobro sklopljeni ugovori među učesnicima u toku, poštovanje vremenskih ograničenja, plaćanja dažbina i taksi,... Špediter budno motri na odvijanje toka da ne bi došlo do greške, ali su one ovde, kao i u svakom drugom poslu, neizbežne.

8. Literatura

1. Informacije i literatura iz posećene firme

2. Dokumenta iz posećene firme

3. http://www.011info.com/view_details.php?fid=19060

4. M. Kilibarda, Špedicija i agencijsko poslovanje, autorizovana skripta

5. M. Andrejić, beleške sa vežbi

* Dispozicija je ugovor koji sklapaju špediter i komitent, da bi stupili u poslovni odnos. Špediter od komitenta prvo dobije upit za obavljanje usluga (nalog), na koji, nakon utvrđenih mogućnosti i troškova, špediter odgovara i daje komitentu predlog preliminarne cene. Ukoliko cena odgovara komitentu, on špeditera opunomoćuje da obavlja poslove u njegovo ime, i on može da počne sa obavljanjem špediterskih poslova.

* Bankarska garancija je dokument koji izdaje banka na zahtev špeditera (kupca), i potvrđuje da će u slučaju da špediter (kupac) ne bude u mogućnosti da plati troškove carine na vreme, da bi podigao robu iz carinskog skladišta (ili nekog drugog mesta gde je carina vršila proveru i ocarinjenj robe), platiti te troškove i zatimi teretiti njega za dug, dok se roba u mrđuvremenu može dalje otpremati.

* Zbirna pošiljka je slučaj kada transporter više manjih pošiljki spoji u jednu, zbirnu, i time smanjuje troškove prevoza (u pitanju su pošiljke koje idu iz okolnih mesta – kad dodje po jednu pošiljku i ima mesta u transportnom sredstvu, prikuplja sledeće dok ne popuni tovarni prostor). Zbirnom pošiljkom transporter uštedi na vremenu, troškovima i sredstvu, a naplaćuje prevoz za sve pošiljke. Neke kompanije su se specijalizovale samo za ovu vrstu transporta, jer je isplativiji.

** Carinsko skladište je skladište gde se roba može smestiti u skladu sa propisanim uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom. Može biti javno ili privatno carinsko skladište.Držalac carinskog skladišta dužan je da vodi evidenciju o robi koja se nalazi u postupku carinskog skladištenja na način koji odobri carinski organ (ne sme se pomerati i iznositi bez odobrenja carine).