Доктор Џон Стит Пембертон, локални апотекар, произвео је кока-кола сируп и однео један бокал овог новог производа у Џејкобс апотеку, низ улицу, где је иста тестирана, проглашена за "изврсну" и пуштена у продају као газирано пиће на точење по цени од пет центи за чашу. Нови сируп мешао се са газираном водом како би се направио напитак истовремено "укусан и освежавајући", атрибути који га прате и дан-данас, на сваком месту где се конзумира кока-кола.

Сматрајући да ће "два К добро изгледати у реклами," партнер и рачуновођа др Пембертона, Френк М. Робинсон, предложио је име и израдио скицу сада славног заштитног знака "Кока-Кола" својим јединственим писмом. Први Кока-Кола оглас ускоро се појавио у дневном листу Атланта Журнал (Дневник Атланте), позивајући жедне грађане да пробају "ново и популарно газирано пиће на точење". Ручно насликани знак " Кока-Кола"на воштаном платну освануо је на тендама продавница уз предлог "Пробајте", како би пролазници знали да се ради о новом освежавајућем газираном пићу на точење. Током прве године, продаја је достигла скроман просек од девет пића дневно.

Др Пембертон никада није схватио стварни потенцијал пића које је створио. Он је постепено продавао делове свог бизниса различитим партнерима, а мало пре него што је умро 1888.године продао је свој преостали удео у Кока-Кола компанији Ејзи Г. Кендлеру. Г-дин Кендлер, становник Атланте са израженим смислом за бизнис, откупио је сва остала права и преузео потпуну контролу. Искључиво власништво над компанијом је стекао 1891. године, а коштало га је укупно 2.300 америчких долара. До 1892. са својим даром за трговину г-дин Кендлер је успео да скоро десетоструко увећа продају Кока-Кола сирупа. Заједно са братом, Џоном С. Кендлером, некадашњим партнером Џона Пембертона, Френком Робинсоном и још двојицом сарадника, Кендлер је оформио џорџијску корпорацију под именом Компанија Кока-Кола. Почетни капитал износио је 100.000$.

Заштитни знак "Кока-Кола", коришћен на тржишту од 1886. године, регистрован је у Канцеларији за патенте Сједињених Држава 31. јануара 1893. (регистрација је периодично обнављана). Те исте године исплаћена је прва дивиденда: по цени од 20 америчких долара по акцији, достигла је 20 одсто од књиговодствене вредности деонице капитала.
Вјерујући у моћ оглашавања, Кендлер је непрестано промовисао производ, делећи као сувенир лепезе, календаре, сатове, пехаре и небројене забавне новотарије, све то са заштитним знаком Кока-Кола. Посао се развијао и 1894. прва фабрика за производњу сирупа изван Атланте отворена је у Даласу, Тексас. Наредне године отворене су и фабрике у Чикагу, Илиноју и Лос Анђелесу, Калифорнија.
Године 1895., три године након регистрације Компаније Кока-Кола, Кендлер је у годишњем извештају својим акционарима објавио да се "Кока-Кола сада пије у свим државама и на целој територији Сједињених Америчких Држава."

Године 1919., Кендлер је продао Компанију Кока-Кола банкару из Атланте по имену Ернест Вудраф и групи инвеститора за 25 милиона америчких долара.
Нови председник компаније, његов син Роберт Вудраф, ставио је невероватно снажан акценат на квалитет производа. Вудраф је уз помоћ изврсно обученог тима запослених креирао кампању "Квалитетно пиће", са циљем да се помогне точионицама у агресивном маркетингу и правилном служењу Кока-Кола напитка. Уз помоћ водећих пунионица, његова управа установила је стандарде квалитета и у свакој фази поступка пуњења.
Под вишегодишњим вођством Вудрафа, пословање Кока-Кола компаније достигло је изванредни комерцијални успех. Принципи трговине који се данас сматрају уобичајеним представљали су праву револуцију када их је Вудраф увео. Компанија је почетком двадесетих година, на пример, била пионир по иновативном паковању од шест боца, које је олакшавало потрошачу да однесе производ до куће.

Можда је највећи Вудрафов допринос заправо била његова визија да је Кока-Кола интернационални производ. Радећи са талентованим сарадницима он је створио глобални замах који је одвео Кока-Кола у све крајеве земљине кугле.
У првој деценији 20. века, погони за флаширање изграђени су на Куби, у Панами, Канади, Порторику, на Филипинима и у Гуаму. 1920. године, компанија за флаширање почела је са радом у Француској као први Кока-Кола дистрибутер на европском континенту.
Компанија је ступила у партнерство са Олимпијским играма у лето 1928. године, превазилазећи тако културне границе. Четрдесет хиљада посетилаца испунило је стадион како би посматрало два велика догађаја: прво паљење олимпијске ватре и прву продају Кока-Кола напитка на Олимпијади.

Вудрафова визија међународног потенцијала компаније Цоца-Цола још увек траје и стално се унапређује од стране Компаније, њених дистрибутера и зависних предузећа, претварајући пословање компаније у непревазиђени глобални систем намењен пружању једноставног тренутка задовољства.